Miroslav Antić-poezija

Kulturna dešavanja, predstave, izložbe, festivali, obrazovanje i budućnost mladih...
Post Reply
ivy2383
Posts: 240
Joined: 23/08/2004 13:38

#1 Miroslav Antić-poezija

Post by ivy2383 » 19/02/2005 16:20

"zbog svega što smo najljepše htjeli
hoću uz mene noćas da kreneš.

Ma bili svjetovi crni,
il bijeli,
ma bili putevi hladni,
il vreli,
nemoj da žališ ako sveneš.

Hoću da držiš moju ruku,
da se ne bojiš ni vjetra
ni mraka,
uspravna i kad kiše tuku,
jednako krhka,
jednako jaka.

Hoću uz mene da se sviješ,
korake moje da uhvatiš,
pa sa mnom bol
i smijeh da piješ
i da ne želiš da se vratiš.

Da sa mnom
ispod crnog neba
pronađeš hljeba komadić bijeli,
pronađeš sunca komadić vreli,
pronađeš života komadić zreli.

Il crkneš,
ako crći treba
zbog svega što smo najljepše htjeli."

:-)


ivy2383
Posts: 240
Joined: 23/08/2004 13:38

#2

Post by ivy2383 » 19/02/2005 16:31

"Još se danas, rođena,
moglo plavo voljeti
pored niskih taraba
gdje se veče javlja.
Sutra će se sigurno
cijeli svijet razboljeti
od drukčijeg osmijeha
i i drugčijeg zdravlja.

Zalud će ti zjenice
zelenilom roditi.
Drugi neki prolaznik
grlo će ti gristi.
Prvo ćeš se stidjeti,
poslije ćes se prodati,
u večeri drugačije
kraj taraba istih.

Prepun divljih gugutki
ko seoski zvonik,
a bijelom dušom opružen
niz obzorja ravna,
jedini ću ostati
pijan od harmonika,
bez bola u očima,
prost i jednostavan.

Znam, sutra će drugačije
tepati i voljeti.
Naše stare osmijehe
nitko neće shvatiti.
Možda ćeš me tražiti.
Možda ću te boljeti.
Al se više nikad
neću tuda vratiti.

Predgrađe pod granama.
Zvijezde su olistale.
Trepavice sumraka
uz okna se pletu.
Shvati da će umrijeti
ove noći blistave
zadnje magle nježnosti
u velikom svijetu."

nebi
Posts: 1755
Joined: 27/10/2004 23:55

#3

Post by nebi » 19/02/2005 16:48

"
Ostani tako.
Stavi mi ruku u kosu.
I ja placem.
Ostani sa ocima ogromnim kao fleke.
Kao puzevi.
Kao parcad kolaca.
Ti si najlepsa majka.
Ti si dolina gde se topole u magli svlace
i presvlace.
O bedrima ti avionska karta za Afriku.
U jeziku ti svetionik sa Pacifika.
Pod rebrima ti gegavo srce kao pingvin koraca.
Ti si najveca majka.
I ja te molim nek zato ove noci u tebi
ostane onaj sin
kojeg smo oboje toliko sebicno sanjali.
Ali da bude kao ti.
Isti takav:
sa onim sustavim glasom i sa cuperkom kao lan
sto iznad oka veje.
Zar ces,
inace,
zaista moci kad svane
da mi gledas u ove oci slane?
Zar ces moci da kazes:vidim nebo!?
Zar ces umeti da me nateras da se smejem?"

mačak u čizmama
Posts: 1189
Joined: 17/03/2004 09:18

#4

Post by mačak u čizmama » 20/02/2005 22:10

:)

ivy2383
Posts: 240
Joined: 23/08/2004 13:38

#5

Post by ivy2383 » 22/02/2005 11:15

Jastuk za dvoje

"Ovo je pesma za tvoja usta od višanja
i pogled crn.
Zavoli me
kad jesen duva u pijane mehove.
Ja umem u svakoj kapiji
da napravim jun.

I nemam obične sreće.
I nemam obične grehove.

Podeliću s tobom sve bolesti
i zdravlja.
Zavoli moju senku
što se tetura niz mokri da.

Sutra nas mogu sresti ponori.
Ili uzglavlja.
Svejedno: lepo je nemati plan.

Zavoli trag mog osmeha na rubu čaše,
na cigareti,
i blatnjav hod duž ulica
koje sigurno nekuda vode.

Čak i kad se čini
da ih mi nekud vodimo,
one se smeškaju blago
i nekuda nas vode.

Bićemo tamo negde
možda suviše voljeni,
potpuno neprimetni,
ili javno prokleti.

Budi uz mene kad odem."

ivy2383
Posts: 240
Joined: 23/08/2004 13:38

#6

Post by ivy2383 » 24/02/2005 17:44

"...Dozvolite mi
da, posle svega,
dalekoj nekoj gospođici
napišem jedno pismo,

onako malo nostalgično,

onako kako to pišu
senilni penzionisani admirali
svojoj preživeloj posadi
sa potopljenog razarača.

Gospođice,
kazaću,
gospođice, sve je,
sve je,
sve je gotovo.

Ovde opet cveće pokojno
prodaju razliveno u parfemske flaše.

Sve je,
sve je,
sve je spokojno,
kao da vetar nikada nije
išamarao drvored
i oko odžaka se pleo.

Gospođice,
kazaću,
u ovu jesen,
frigidnu kao turistkinja
sa skandinavskim pasošem,
to što sam odjednom sed
ne znači i da sam beo.

Ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva.

Hiljadu puta od jutros
kao nekad te volim.
Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćam.

Hiljadu puta od jutros
ja se ponovo plašim
za tebe,
izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
za tebe,
podeljenju kao plakat
ko zna kakvim ljudima.

Da li sam još uvek ona mera
po kojoj znaš ko te boli?
Po kojoj znaš koliko su pred tobom
svi drugi bili goli? :sad:

Ona mera po kojoj znaš ko te otima,
a ko plaća?

Da li sam još uvek
među svim tvojim životima
onaj komadić najčistijeg oblaka u grudima,
i najkrvavijeg saća?

Ti si jedina nahranila svu moju glad
sa no malo mesa
i sna.

Jedina si bila do zuba sita
sa ono malo mojih noktiju
i dlanova.

Voleo bih da tvoji budući sinovi
naslede boju mog glasa
i kćeri da nose moju tugu :(
u prslučićima od svile.

Voleo bih da ipak negde sačuvaš
sve moje daleke vrhove
na horizontalama tvog dna.

I da poneseš moje oči
kroz tišinu svih tuđih očiju
i tuđih stanova.
I moj oktobar kroz sve tuđe aprile..."

(nastavak slijedi)

7th_Heaven
Posts: 351
Joined: 19/11/2002 00:00

#7

Post by 7th_Heaven » 24/02/2005 17:58

Hm..Nekako mi se cini da znam malo drukciju verziju pjesme Jastuk za dvoje...ili su to dvije?

Zavoli me
Dok jesen duva u pijane mehove
ja umem u svakom
septembru da napravim jun

Ja nemam obicne srece
Ja nemam obicne grehove

Moja je sreca srneca
A gresno mi je smesno
Ako me neko cacne u ove oci placne
Nije to neutesno

Ja umem od suza da pravim klikere lepe, prozracne...


Mozda ne ide 100% ovako, nemam ovdje knjigu pa je nisam mogla pretipkati....u svakom slucaju Antic mi je mnogo drag...Kako je samo tuzna ona njegova prica o Miletu Dileji...

Saputnici

Znam: sve se nece na jedan osmeh svesti
Znam: nece svima jednako biti sunca

Na istoj cesti uvek ce se uplesti
Trag povratnika sa stopama begunca

Hodace oba u jednom isto smeru
Tegleci svaki svoju drukciju veru

Pa i mi tako, jedan uz drugog, nemo
Po istoj cesti teglimo noci i dane

I usporedo, rame uz rame idemo
I lagacemo kako se razumemo

Sve dok na kraju zajedno ne stignemo
Tim istim pravcem na dve suprotne strane.



:)

josma
Posts: 7
Joined: 24/02/2005 18:54

#8

Post by josma » 24/02/2005 19:53

Da se upisem i ovde, pa da bjezim :D

"Jesi l čuo da će sutra padati dinari s neba?"
"Nisam."
"A jel veruješ da ima tica što donosi kolače?"
"Ne verujem."
"Jesi l čuo da ima negde da je stalno leto?"
"Nisam."
"A jel veruješ da u radiju žive mali ljudi?"
"Ne verujem."
"Marš odavde iz našeg sokaka kad ne umeš da sanjaš.
Da te pokrljam napola - ko lebac.
Eto!"

:)

7th_Heaven
Posts: 351
Joined: 19/11/2002 00:00

#9

Post by 7th_Heaven » 25/02/2005 02:01

Garavi sokak... :-D

lin
Posts: 94
Joined: 29/01/2003 00:00
Location: Sarajevo, BiH

#10

Post by lin » 26/02/2005 22:29

A ja sam mislila da sam samo ja zaljubljena u Antića. :)

Teško mi je izabrati SAMO jednu pjesmu koja mi je najdraža...ali "Posle ljubavi" je sigurno na top listi.
Ovu sam pjesmu "pronašla" par dana prije mature. Prepisala sam je ali...nisam imala dovoljno hrabrosti da je dam njemu (iako sam znala da će je samo on moći razumjeti). Zato je sad dajem svima vama:

POSLE LJUBAVI
Opraštamo se,
opraštamo se i strašno dugim nogama
odlazimo u svet.

Ti u svoju mladost
onuda iza fabrika,
iza pristaništa
i mosta,
niz raskršća koja se razilaze kao posvađani ljudi.

Ja u svoju mladost
onuda uz prugu,
gde trava ima ukus vode,
peska
i sunca.

Nikad više nećemo sedeti u istoj klupi
ni jedno od drugog prepisivati zadatke,
ni deliti užinu na odmoru.
Nikada se više neću smejati tvojim olinjalim lutkama
ni ti mom neukroćenom žvrku na temenu
za koji su me večito čupkali
oni što sede iza nas.
Nije ovo više završena samo jedna školska godina.
Kažu:
gotovo je detinjstvo.
Jedno veliko detinjstvo danas je gotovo.

Kažu,
i svi su zajedno radosni
i kotrljaju se niz stepenice kao šaka prosutih klikera,
i svi su smešni od zadovoljstva
kao plastelinske figure,
i svi su šareni i čudni
kao grad za vreme velikih praznika.

Samo ja znam:
nikada više,
nikada više,
nećemo se uhvatiti za ruke
ni hodati od ugla do ugla
i pokušavati uzalud da se setimo dok ćutimo
nečega vrlo važnog,
nečega toliko ogromno važnog
čega se razdvojeni nikada više nećemo moći setiti.

hananah
Posts: 5497
Joined: 06/01/2004 00:00
Location: Sarajevo

#11

Post by hananah » 26/02/2005 22:32

Ja imam potpis od cika Miroslava Antica i knjigu :)

Monya
Posts: 101
Joined: 01/05/2004 10:36
Location: Montenegro

#12

Post by Monya » 26/02/2005 22:46

Kocijasu, hajd na čašu,
Dođi druže, da te pitam kome njene ruke mašu,
Ove noći dok ja skitam...........

................
Ovo sam citao nekada davno, kad mi se cinilo da to, osim mene i drugi neki volе.
Znal' ko kako ide dalje......? Zaboravio sam :) :)

FortunaBela
Posts: 6378
Joined: 02/01/2005 11:01
Location: SWE

#13

Post by FortunaBela » 05/03/2005 09:17

Znam, mora biti da je tako:

nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.

Po obrazima vjetar me mlati.
Čupa drveću žutu kosu.
U koji dio grada da svratim?

Dan je niz mutne ulice prosut.

Vucaram okolo dva prazna oka,
gledam u lica prolaznika.

Koga da pitam,
smješan i mokar,
zašto je nisam sreo nikad?

Il' je već bilo?
Trebalo korak?

Možda je sasvim do mene došla,
al' ja: za ugao skrenuo,
gorak,
a ona: ne znajući prošla.

Možda smo cijelu jesen obišli
u žudnji ludoj, podjednakoj,
a za korak se mimoišli?

Da. Mora biti da je tako.

tempora
Posts: 2799
Joined: 03/07/2002 00:00

#14

Post by tempora » 05/03/2005 10:24

Da li sam svuda gdje su mi tragovi,
ko zna s cim sam se spajao,
a nisam ga ni takao?
Mozda sam boravio u svom zivotu,
mozda postoje izvjesni znaci,
ali kao da je neko stran.
Ali ipak uz mene se moze, mada je neobicno.
Sa mnom je opasno ici, ja se nikada ne umaram.
Valjda sam jedini svjedok koji sumnja u sebe.
Sve cesce mi se cini da nisam nikakav oblik
vec slobodno jedrim kroz sopstveno pijanstvo-
prepusten suncevom vjetru odlivam se i dolivam.
Ali ipak uz mene se moze mada je nebicno,
samnom je opasno htjeti, ja nikada ne odustajem.
Neiskvaren iskustvom, poseban slucaj samoce.
Ponekad izmislim sadasnjost, da imam gdje da prenocim.
Isuvise sam vidjeo, da bih smio da tvrdim,
mnogo toga sam saznao, da bih imao ijedan dokaz.
Ali ipak uz mene se moze, mada je neobicno,
sa mnom je opasno voljeti, ja nikada ne zaboravljam.
Pokusavam da shvatam ucenja koja mene shvataju!
Nejasna mi je vjera, spremna u mene da vjeruje.
Tesko je biti okovan u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir.
Ali ipak uz mene se moze, mada je neobicno,
sa mnom je cudno cak i umrijeti...
jer ja se ne zavrsavam.

Post Reply