Milorad Dodik ALL ABOUT

[dallton]

sretna nova 1877

Svi su zainteresovani za BiH


29.10.2009
Dženana Karabegović
Nakon početka razgovora o ustavnim promjenama, postao je očigledan upliv ruske politike i novo angažovanje Turske na ovim prostorima.

Bosanskohercehovački političari nisu imuni na uplitanja „sa strane“, pa je tako premijer RS-a Milorad Dodik iskoristio posjetu ruskog predsjednika susjednoj Srbiji kako bi ga upoznao sa unutrašnjo-političkim prilikama u BiH, dok su predstavnici političkih partija iz Federacije BiH, nedavno, na istu temu razgovorali sa ministrom vanjskih poslova Turske.

Većina bosanskohercegovačkih analitičara nije iznenađena interesovanjem koje ove dvije zemlje imaju prema BiH jer se, prema njihovom mišljenju, upravo na tim prostorima prepliću interesi Rusije i SAD-a.

Unutrašnjo-političke prilike i ustroj Bosne i Hercegovine nisu predmet razgovora isključivo domaćih političara.

Osim što Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i bosanskohercegovački susjedi intenzivno učestvuju skoro dvije decenije u dijalogu koji bi trebao rezultovati novim ustavnim uređenjem, u posljednje vrijeme sve je izraženija zainteresovanost Rusije i Turske.

Upravo je posjeta turskog ministra vanjskih poslova Sarajevu, kojoj je prethodila posjeta službenoj Ankari člana Predsjedništva BiH Harisa Silajdžića, izazvala posebnu pažnju.

Poruka koju je šef turske diplomatije Ahmet Davutoglu izrekao u glavnom gradu BiH nikoga nije ostavila ravnodušnim. Citiramo dio iz njegovog izlaganja:

„Ukratko, naša historija je zajednička, naša sudbina je zajednička, naša budućnost je zajednička. I, poput 16. stoljeća, uspon otomanskog Balkana kao centra svjetske politike napravićemo
Ukratko, naša historija je zajednička, naša sudbina je zajednička, naša budućnost je zajednička.
Balkan, Kavkaz, Srednji Istok, zajedno sa Turskom centrom svjetske politike u budućnosti. To je cilj turske vanjske politike i mi ćemo to postići.“

GLAVNA UTAKMICA

Profesor mostarskog Sveučilišta Zoran Tomić poruku turskog ministra vanjskih poslova ocjenjuje agresivnim retoričkim pristupom Turske prema Bosni i Hercegovini.

Izjavu Ahmeta Davutoglua Tomić veže s Arapskom ligom koja želi jači uticaj u smislu redizajniranja ustavnih rješenja, pa i geostrategije na bosanskohercegovačkom prostoru.

Silajdžić i Davutoglu
„Za geostratege, za stručnjake za međunarodne odnose ovo je jedan novi izazov, jedna nova pozicija i mislim da će Arapska liga, arapske zemlje i Turska nastojati što više širiti utjecaj na vanjsku politiku BiH, a i Balkana. I mislim da će u izvjesnom smislu doći do jedne novije slike vanjskih utjecaja na politiku BiH“ , smatra Tomić.

Dugogodišnji vanjsko-politički novinar Mufid Memija:

„Znamo da se u posljednjih desetak dana ovdje, preciznije u Beogradu, boravili predsjednik Ruske Federacije Dimitrij Medvjedev, predsjednik Republike Turske Abdulah Gil, a nešto ranije i vrlo utjecajni šef turske diplomatije Ahmed Davutoglu. Ako među ove činjenice uvrstimo i telefonski dogovor koji se ticao Balkana na relaciji Ankara - Vašington između američkog i turskog predsjednika, onda ćemo neizbježno doći do zaključka da politički značaj Balkana u svjetskim razmjerama raste.“

Najnovija zainteresovanost Rusije i Turske za Bosnu i Hercegovinu ne iznenađuje ni druge bosanskohercegovačke analitičare. Prema njihovim stajalištima, upravo te dvije države već stoljećima nastoje da šire svoj uticaj u ovom dijelu Evrope.

Tako vojno-politički analitičar Neven Kazazović smatra da Balkan nije na prvorazrednom strateškom pravcu Evrope, ali da se upravo na tom prostoru igraju glavne utakmice između velikih sila.

Kazazović ističe da je Turska na bosanskohercegovačkom tlu u funkciji američke politike, a o ruskim interesima kaže:

„Rusiji nije u interesu raspad BiH, jer raspad BiH bi značio za Rusiju veliki problem s obzirom da ona na sadašnjoj teritoriji Rusije ima dosta tih separatističkih tendencija, pokreta itd., tako da
Rusiji nije u interesu raspad BiH, jer raspad BiH bi značio za Rusiju veliki problem
to njoj apsolutno ne odgovara. Ali postoji neka linija dokle ona može da ide u BiH sa svojim interesom u skladu s onim što ima interes sa Srbijom. Rusija nije zainteresovana samo za RS, Rusija je zainteresovana za cijelu BiH jer ona ako je zainteresovana za cijelu BiH, nastoji tu da eliminiše američki uticaj.“

BEZ DRŽAVE NEMA POLITIKE

Ruski interesi u posljednjih nekoliko godina na prostoru Bosne i Hercegovine vidljiviji su na ekonomskom planu, prvenstveno zbog kupovine Rafinerije nafte u Bosanskom Brodu, ali i drugih kompanija.

Snažnije političke aspiracije Rusija je pokazala tek nakon što su se Evropska unija i američka administracija uključile u proces ustavnih reformi.

To potvrđuje i činjenica kako je upravo razgovore na tu temu predsjednik Vlade RS-a Milorad Dodik napustio kako bi se u Beogradu susreo sa ruskim predsjednikom, sa kojima je razgovorao skoro pola sata.

Direktor banjalučkog Centra za međunarodne odnose Miloš Šolaja smatra da time Rusija zapravo štiti svoje ekonomske interese na Balkanu.

„Nema tu ništa nelogično. Zemlje rade samo svoj posao. A koliko će ostvariti, naravno zavisi mnogo od unutrašnjih prilika na Balkan, kao i od onoga koliko ekonomskog, finansijskog i političkog kapitala investiraju“, kaže Šolaja.

Ono što daje zamah svjetskim silama, kakve su Rusija i Turska, da se miješaju u unutrašnjo-političke prilike Bosne i Hercegovine je i odnos lidera u ovoj zemlji koji im to omogućavaju. O tome akademik Muhamed Filipović kaže:

„Mi, na žalost, još uvijek nemamo politike - jer nemamo države kakvu Bog zapovijeda i kakva je potrebna našim građanima. I nemamo ni političara, niti imamo način mišljenja koji zahtijeva moderni svijet i moderni način političkoga vođenja i izražavanja interesa jedne države i jedne zemlje.“

Analitičari kažu i da su zabrinuti više nego jakim miješanjem svjetskih sila u unutrašnjo-političke prilike u Bosni i Hercegovini, uprkos činjenici da se radi o maloj državi koja se ne može odbraniti od tog uticaja.

Ostaje otvoreno i pitanje kako je moguće da, i pored tolikog angažmana svih svjetskih sila, BiH više nazaduje nego što napreduje u evroatlantskim integracijama.

[behavac]

Sta je rekao Dodo u 1000 rijeci:

http://www.b92.fm/channel/Ka%C5%BEiprst/52718.html

[hercegovac_pravi]

"Srbi u BiH vjerovatno u budućnosti ne bi imali značajne šanse ako dođe do nasilja, ne zato što nisu dobri borci, ili što nemaju čime da ratuju, već zato što ljudi neće da ratuju. To je problem što možda neko hoće u BiH da ratuje, ali Srbi sigurno neće, jer nisu u raspoloženju i u tom transu kao neki drugi", rekao je Dodik.

Sorry "Dodi"....... nismo ni mi htijeli 92-ge ali sta ces, nismo se mi pitali tada, bas kao sto se ni vi ne pitate sada.
P.S. "Za rat je botrebno dvoje".....jest ali u..

[dallton]

Sta je rekao Dodo u 1000 rijeci:

http://www.b92.fm/channel/Ka%C5%BEiprst/52718.html

evo nesto sto govori o volji srpskog naroda bolje nego svi dodini govori

Predragu Kujundžiću dugotrajni zatvor od 22 godine

Nepravosnažnom presudom Suda BiH Predrag Kujundžić proglašen je krivim za zločin počinjen u Doboju i osuđen na kaznu dugotrajnog zatvora u trajanju od 22 godine, javlja BIRN - Justice Report.
Predrag Kujundžić je proglašen krivim jer je kao komandant jedinice "Predini vukovi", koja je djelovala u sklopu Vojske Republike Srpske (VRS), počinio zločin protiv čovječnosti na području Doboja.

"U okviru širokog i sistematičnog napada vojske i policije Republike Srpske, Kujundžić je kao komandant jedinice Predini vukovi izvršio, poticao i nije spriječio seksualno ropstvo, silovanje, progon i druga nečovječna djela", kazao je sudija Šaban Maksumić, dodavši da su sva djela urađena sa "diskriminatorskom namjerom".

Prema nepravosnažnoj presudi, Kujundžić je kriv za prinudno preseljenje stanovništva iz naselja Grapska, nečovječno postupanje prema muškarcima iz mjesta Bukovačke čivčije, te jer nije poduzeo mjere da spriječi odvođenje muškaraca iz logora Perčin disko u živi štiti kada je njih 17 poginulo.

Kujundžić je proglašen krivim i za silovanje i držanje u ropstvu zaštićene svjedokinje na ovom suđenju, koja je tokom rata bila maloljetna. Također je proglašen krivim za nagovaranje osobe sa nadimkom Golub na silovanje.

"Kujundžić je nakon silovanja svjedokinji 2 naredio da će morati raditi sve što od nje bude tražio u periodu od juna do decembra 1992. godine. Time ju je prisilio na seksualno ropstvo. Držao je psihološku kontrolu nad njenom seksualnošću, tjerao je da nosi na lančiću privjesak križ, promjenio joj ime u srpsko, tjerao je da oblači srpsku uniformu..", obrazložio je odluku sudija Šaban Maksumić, predsjedavajući Sudskog vijeća.

Kujundžić je proglašen krivim i za nečovječno postupanje prema zaštićenom svjedoku koji je bio zatvoren u Centralnom zatvoru u Doboju.

Prema presudi, Kujundžić je oslobođen da je učestvovao u višestrukom mučenju civila u Perčinom disku, koje je uključivalo nanošenje ozbiljnih fizičkih povreda, i prisiljavanje civila "da jedu sapun i tuku se između sebe".

"Sudsko vijeće nije moglo utvrditi da je optuženi znao za radnje svojih vojnika. Perčini disko nije bio pod odgovornošću optuženog. Izvedeni dokazi su ukazali da su dolazili različiti pripadnici u taj logor", kazao je Maksumić, dodajući da za ovu oslobađajuću tačku nije utvrđen "obligatorni element" da je postojala komandna odgovornost.

Prilikom odmjeravanja visine kazne, Sudsko vijeće, je imalo u vidu i olakšavajuće okolnosti i to da je optuženi porodičan čovjek i da nije ranije osuđivan, dok su kao otežavajuće uzeli broj žrtava, te maloljetnost silovane osobe.

Troškovi krivičnog postupka, prema nepravosnažnoj presudi, djelomično su pali na teret države i to dio koji se odnosi na oslobađajući dio presude, a za osuđujući će troškove snositi optuženi.

Oštećeni u ovom postupku, prema presudi su upućeni na parnični postupak.

Na ovu presudu, mogućnost žalbe imaju obe strane u postupku.

http://www.sarajevo-x.com/bih/clanak/091030053

[behavac]

]Predragu Kujundžiću dugotrajni zatvor od 22 godine

Koliko ja vidim ovo govori o tom Kujundžiću...

[klixober]

Sta je rekao Dodo u 1000 rijeci:

http://www.b92.fm/channel/Ka%C5%BEiprst/52718.html

http://polarfieldservice.files.wordpres ... walrus.jpg

[dallton]

]Predragu Kujundžiću dugotrajni zatvor od 22 godine

Koliko ja vidim ovo govori o tom Kujundžiću...

ako govori samo o kujundzicu otkud onda ovo:

Kujundžić je nakon silovanja svjedokinji 2 naredio da će morati raditi sve što od nje bude tražio u periodu od juna do decembra 1992. godine. Time ju je prisilio na seksualno ropstvo. Držao je psihološku kontrolu nad njenom seksualnošću, tjerao je da nosi na lančiću privjesak križ, promjenio joj ime u srpsko, tjerao je da oblači srpsku uniformu..", obrazložio je odluku sudija Šaban Maksumić, predsjedavajući Sudskog vijeća.

nije je tjerao da promjeni ime u "jane smith" nego u srpsko ime
nije je je tjerao da postane budista , vec da nosi kriz (pravoslavni, toliko je ocigledno)
tjerao je da oblaci srpsku uniformu , a ne recimo uniformu hitne pomoci

to govori o tome koga kujundzic predstavlja, a u presudi ne pise nista o tome da ga je neko od srba pokusao zaustaviti (u stvari koliko sam ja radio na slicnim slucajevima uglavnom su se smijali sa strane ili okretali glavu po sistemu "ma sta me briga nek kolju balije")

ne znam koji dio tu nije jasan, vidi se o cemu se govori

[konrad]

]Predragu Kujundžiću dugotrajni zatvor od 22 godine

Koliko ja vidim ovo govori o tom Kujundžiću...

Tesko je to Daltonu da shvati. On jednostavno kaze da je svaki Srbin Kujundzic i zaista misli tako.
Ja u to ne uopste ne sumnjam (da tako misli).

[dallton]

]Predragu Kujundžiću dugotrajni zatvor od 22 godine

Koliko ja vidim ovo govori o tom Kujundžiću...

Tesko je to Daltonu da shvati. On jednostavno kaze da je svaki Srbin Kujundzic i zaista misli tako.
Ja u to ne uopste ne sumnjam (da tako misli).

a zasto ne bi tako mislio o vecini srba u bosni (ne o svima), kad imam dokaze? ti nemas nikakve dokaze osim svoje suplje price...

iznesi jedan dokaz na gornji slucaj gdje se kaze da je neko spasavao ili pokusavao da zaustavi ovog kujundzica gore - ako nemas dokaze, kapak

[konrad]

Tesko je to Daltonu da shvati. On jednostavno kaze da je svaki Srbin Kujundzic i zaista misli tako.
Ja u to ne uopste ne sumnjam (da tako misli).

a zasto ne bi tako mislio o vecini srba u bosni (ne o svima), kad imam dokaze? ti nemas nikakve dokaze osim svoje suplje price...

iznesi jedan dokaz na gornji slucaj gdje se kaze da je neko spasavao ili pokusavao da zaustavi ovog kujundzica gore - ako nemas dokaze, kapak

Tako misle fasisti Dalton.

[dallton]

Tesko je to Daltonu da shvati. On jednostavno kaze da je svaki Srbin Kujundzic i zaista misli tako.
Ja u to ne uopste ne sumnjam (da tako misli).

a zasto ne bi tako mislio o vecini srba u bosni (ne o svima), kad imam dokaze? ti nemas nikakve dokaze osim svoje suplje price...

iznesi jedan dokaz na gornji slucaj gdje se kaze da je neko spasavao ili pokusavao da zaustavi ovog kujundzica gore - ako nemas dokaze, kapak

Tako misle fasisti Dalton.

jel imas dokaze za ovo gornje pitanje i slucaj ili nemas? jel neko sta ucinio ili nije? ako nije, znaci odgovaralo mu je

kad se vratis s dokazima i argumentima dodji da pricamo do tad trube i guca gora

[behavac]

jel imas dokaze za ovo gornje pitanje i slucaj ili nemas? jel neko sta ucinio ili nije? ako nije, znaci odgovaralo mu je

kad se vratis s dokazima i argumentima dodji da pricamo do tad trube i guca gora

Kakve bolan dokaze...
Mogao ju je tjerati i da oblaci marsovsko odijelo...pa nisu Marsovci zato krivi...
To i dalje govori o njemu...
Al ne znam zasto s tobom uopste raspravljam...kad sam i sam odavno skontao da nema vajde od tog...
O dalltone srbine moj mali...

[felipe kajetano]

@daltone.. pobratime

Junace sto bolan ne zaustavi Cacu onomad na Kazanima?..kako mu niko ne rece mojne ba Caco nije vakat za to?
Pojednostavljujes k'o i obicno..

Inace sto se tice ovog slucaja sa Kujundzicem paradoks je sto je osudjen za nesto sto nije ucinio a oslobodjen optuzbi za ono sto je ucinio Inace blaga kazna...

[dallton]

@daltone.. pobratime

Junace sto bolan ne zaustavi Cacu onomad na Kazanima?..kako mu niko ne rece mojne ba Caco nije vakat za to?
Pojednostavljujes k'o i obicno..

Inace sto se tice ovog slucaja sa Kujundzicem paradoks je sto je osudjen za nesto sto nije ucinio a oslobodjen optuzbi za ono sto je ucinio Inace blaga kazna...

sta imam pojednostljivati, cini mi policija abih je i ubila cacu zbog onoga sto je radio, a sto se tice osude zlocina i procesa otkrivanja uzmi slobodnu bosnu i dane cak i iz ratnog period a posebno period 95 pa poslije ...

kad to sve pregledas, javi mi o istim slucajevima u srbiji ili pcu ....sretno trazenje po nepostojecim arhivama

[Abacija]

Tesko je to Daltonu da shvati. On jednostavno kaze da je svaki Srbin Kujundzic i zaista misli tako.
Ja u to ne uopste ne sumnjam (da tako misli).

a zasto ne bi tako mislio o vecini srba u bosni (ne o svima), kad imam dokaze? ti nemas nikakve dokaze osim svoje suplje price...

iznesi jedan dokaz na gornji slucaj gdje se kaze da je neko spasavao ili pokusavao da zaustavi ovog kujundzica gore - ako nemas dokaze, kapak

Tako misle fasisti Dalton.

Eto mene interesuje... da si se ti @konrade nasao u situaciji gdje vidis da Kujundzic siluje ili svojim vojnicima naredjuje da protjeruju nesrpsko stanovnistvo, sta bi ti uradio?

I da li se slazes da je Kujundzic fasista?

[trofej]

Abacija
I da li se slazes da je Kujundzic fasista?

Dotični Kujundžić nije fašista, on je nacista.
Čini mi se, naviknuti na onu: "Smrt fašizmu - sloboda narodu!", nerijetko izjednačavamo nacizam i fašisam, ili ih zamijenjujemo. Hitler, Staljin, Tito, Milošević i Dodik izvorno su nacionalsocjalisti i, potom - nacisti.

Nebojsa Seric Shoba: "Додик је националиста а при том и социјалиста. Када то двоје спојиш, добијеш национал-социјализам, који се већ показао као ”успјешан”. Нијемци су 30 тих година у заносу урлали: Ein Gott, Ein Reich, Ein Fuhrer (један Бог, једна држава, један вођа). Резултате другог свјетског рата знамо...а и овог посљеднјег код нас..."

Razlika između Hitlera, Miloševićas i Dodika, s jedne, te Staljina i Tita, s druge strane, je u poimanju nacije, u - etničkom, odnosno klasnom smislu. Za prve je nacija Nijemac, Srbin, ...; a za druge nacija je proleter. Zato su ovi drugi izbjegavali da kliču: "Smrt nacizmu - sloboda narodu!" Njihovoj ideologiji fašizam - definiran kao "reakcionarnih i imperijalističkih predstavnika krupnog kapitala, vlasnika tvornica oružja, velikih banaka i veleposjednika" - klasni neprijatelj. Takav slijed se najžešće vratio kao bumerang upravo u SFRJ, koja je, usto što je bila multietnička, bila i najdalje odmakla u protežiranju proletera u samoorganiziranu političku vlast.

[kv99]

http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bi ... bosnu.html

Sadrzaj krkanovih odgovora je tipican njemu ali zanimljiv intervju jer za razliku od kvazi novinara pogotovo iz njegove privatne RTRS koji ga intervjuisu " a sta nam danas misli nas najpametniji /najzgodniji/najverilniji vodza " ova iz B92 je postavila par nezgodnih pitanja pa je krkan cak poceo i da muca

[trofej]

Kada je poddurmitorski skotom, Radovan Karadžić, sa skupštinskog oltara RBiH prijetio RBiH, računao je da iza sebe ima srbonacističku armadu drugog poddurmitorskog skotoma, Slobodana Miloševića. Udruženi, i uz svu silu kvislinga i evropejskih crnokošuljaša, ne uspješe dohakati RBiH, zahvaljujući prevashodno pravednom karakteru otpora i borbe samoorganiziranih bh-patriota - potpomognutih prijateljima i saveznicima čovjeka i čovječanstva diljem dunjaluka. Da ne bi kvislinga, maskiranih bosanskohercegovačkom krvlju, RBiH bi se konačno oslobodila imputiranih joj nacističkofašističkih legala i nemani. Ukoliko je Milorad Dodik svjestan da je ponovo povampirio i da predvodi ta legla, ne znam u koga i ušto se uzda? Ili on, uistinu, zavija samo radi sebe - ogrezlog u primitivizmu do nivoa da mu je on postao ideologijom.

Даница Вученић: У којој мери, у овој ситуацији у Босни у којој се сада дешава последњих месеци, посебно последњих недеља, која је доста загрејана и око Бутмира, и око уставних промена, и процес Караџићу који је почео, који ће додатно отворити поново питања о којима се овде дебатује већ годинама, па и ово пуштање Биљане Плавшић на слободи, односно... ефекти које изазива та... та одлука, додатно компликује односе у самој Босни?
Милорад Додик: Гледано сам процес Караџићу или пуштање Биљане данас, апсолутно није проблем Босне и Херцеговине. Босна има далеко већих проблема. Заиста би било поједностављено посматрати те проблеме који имају своју историјску тежину, који имају своје конкретне проблеме. И везати за нека два догађаја. Они могу да утичу, али мислим да ће ова прича око пуштања Биљане смирит се за некол’ко дана. Она је у Српској потпуно позитивна, мора да знате... Нисам пратио реакције у Федерацији. Што се тиче...
Даница Вученић: Управо то је и питање. У Сарајеву су људи огорчени...
Милорад Додик: Па шта?
Даница Вученић:...У Републици Српкој срећни.
Милорад Додик: Па и ми смо некада огорчени, а они су срећни. Па шта? То је у реалном животу...
Даница Вученић: Па то говори о контексту... јесте али, то говори о контексту који се одвијају и покушају да се ускладе... То Вас и питам.
Милорад Додик:.. Не разумеју многи странци који креирају Босну и Херцеговину, која се креирала на начин на који су покушали да креирају. Читава бивша Југославија се распала на националној хомогенизацији. Само је у Босни и Херцеговини било предвиђено да остане да живи на начинима и принципима, како је Југославија живјела. Наравно да не може. Јер су остала три народа која и онако нису могла да живе у Југославији, Срби, Хрвати, који су били носиоци Југославије разишли су се ратом... И плус Бошњаци, муслимани...
Даница Вученић: Шта хоћете сад... да кажете?
Милорад Додик: Хоћу да кажем да је изабран концепт који није био успјешан на овом простору за Босну и Херцеговину. Ето, то.
Даница Вученић: Добро. А шта је Ваша идеја? Када је реч о концепту.
Милорад Додик: Моја идеја је: мир, стабилност, Европска унија, НАТО пакт.
Даница Вученић: То ће све да кажу и они други. (смеје се)

http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bi ... bosnu.html

Očito, rješenje nesnosne situacije u BiH nije u čekanju da se Milorad Dodik urazumi, a niti je u razumu onih političkih štabova koji "vole" BiH. Uzdati se da će vrijeme učiniti svoje i bez imalo udjela u uljuđenju toga vremena, jednako je - aminovati Miloradu Dodiku sve što je naumio. Stoga se pridružujem onim glasovima na ovom forumu iz čije artikulacije je jasno da čovjeku nije svojstveno pristajanje na takve naume. Barem neka se čuje da BiH nije, neće i ne može šapatom pasti. I neka se zna, nije pala pred osmanskim, austrougarskim, nacističkofašističkim, jugoslovenskim ni svetosavskim armadama, pa neće ni pred Dodikovim daytonadama.

[konstruktor]

Nas veliki problem je nase vodstvo,u biti se zovu "probosanskim" strankama ,a sa druge strane im odgovara stanje u kojem se nalazi nasa drzava ,i vjerujem da je jako kontraporoduktivno samo pisati ,i pricati u negativnom kontekstu o Miloradu kao rusitelju Bosne i Hercegovine ,kad se oni koji se prezentiraju kao zagovaraci te drzave kao cjelovite smiju svima u lice ,i iskoristavaju plodno tlo za njihovu egzistenciju u vrhu.
Naime ,u potpunosti se slazem sa Bosnologom koji vrlo lijepo napise stanje u kojemu se nalazimo ,opise rijeci i djela ljudi koji su na nasoj politickoj sceni ,mozda je malo "jak" sa rijecima ,jer ljudi koji su na "suprotnim" stranama to shvate kao direktan napad na njih i na optuzbe vezano za sve ucinjeno od zlocinaca pod srpskom zastavom ,i na taj nacin se prema tome odnose radikalnije nego inace.

[Astarot]

"Obična građanka"Autor: Boris Dežulović
Iako je bila predsjednica Republike Srpske, iako ima stan u Banjaluci, obična građanka Biljana Plavšić nije se kao ostali obični građani kući vratila u Banjaluku, nego u Beograd.
Iako je u isto vrijeme na surčinski aerodrom sletio avion JAT-a na redovnoj liniji iz Amsterdama, obična građanka Biljana Plavšić nije kao ostali obični građani u Beograd stigla JAT-ovim letom, već službenim avionom Vlade Republike Srpske.
Iako je u Beograd stigla iz inozemstva, obična građanka Biljana Plavšić nije kao ostali obični građani morala proći carinsku i pasošku kontrolu.
Iako u Beogradu ima brata i prijatelje, običnu građanku Biljanu Plavšić nisu kao ostale obične građane na aerodromu dočekali brat i prijatelji, već osobno predsjednik Vlade Republike Srpske.
Iako beogradski aerodrom ima i taksi stajalište i autobusnu vezu s gradom, obična građanka Biljana Plavšić nije kao ostali obični građani morala ići taksijem ili autobusom, već su je do stana na Vračaru odvezli službenim automobilom Vlade Republike Srpske.
Iako je poslije dva sata popodne užasna gužva na beogradskim ulicama i mostovima, obična građanka Biljana Plavšić nije kao ostali obični građani morala strpljivo čekati na semaforima, već su joj put probijala vozila iz pratnje MUP-a Srbije.
Iako je na Vračaru u to doba dana nemoguće naći parkirno mjesto, obična građanka Biljana Plavšić nije kao ostali obični građani pola sata kružila Mekenzijevom i Katanićevom ulicom, već joj je "pauk" MUP-a Srbije napravio mjesta uklonivši parkirane automobile drugih običnih građana.
Iako je u Beogradu strogo zabranjeno zaustavljanje vozila na ulici, obična građanka Biljana Plavšić nije se morala kao ostali građani bojati srpske policije, jer se službeni Vladin crni audi samo za nju zaustavio nasred ulice upravo uz osiguranje srpske policije.
Iako je stopa kriminala u Beogradu među najvećima u regiji, obična građanka Biljana Plavšić ne boji se kao ostali obični građani lopova, džeparoša, nasilnika, huligana i nogometnih navijača: ona u Beogradom ima 24-satno osiguranje i pratnju policajaca MUP-a Srbije.
Ukratko - iako je danas samo još jedna obična građanka, Biljana Plavšić iz nekog razloga nije kao ostali obični građani. Obična građanka Biljana Plavšić nije obična jer obični građani obično nisu osuđeni ratni zločinci.
Ukratko, eto, više su dočekom Biljane Plavšić država Srbija i Republika Srpska svojim običnim građanima poslali poruka nego što ih ti građani o Božiću pošalju SMS-om. Kratke su to i jasne poruke, kojima Milorad Dodik i njegovi beogradski sponzori na čelu s najboljim prijateljem Borisom Tadićem poručuju svojim običnim građanima da postoje obični i običniji građani. I oni najobičniji.
Da biste zaslužili status najobičnijeg građanina, kaže se u njihovoj poruci, morate poubijati ili prognati cijelo nesrpsko stanovništvo iz barem trideset sedam općina. Morate biti osuđeni ratni zločinac.
A vi "obični" obični ili jedva malo običniji građani, koji susjeda muslimana nikad niste niti krivo pogledali, koji niste etnički očistili ni onaj stan u prizemlju, a kamoli općinu, koji u cijelom svom životu niste silovali nijednu muslimanku, niti joj ubili dijete, niti joj oca, muža i brata poslali u logor i zapalili im kuću, koji nikad niste ni hodžu pribili na kakav krst, vi nikad nećete dobiti ni stan u Beogradu, ni službene Vladine avione i automobile, neće zbog vas premijer cupkati na aerodromu i gledati u sat, neće vas gradom pratiti policijski automobili s upaljenim rotacionim svjetlima, neće vam policija praviti mjesto za parking i davati vam privatno 24-satno osiguranje.
Ta je poruka vlasti Republike Srpske i majke Srbije kratka i jasna kao SMS: "Jebite se, obični građani! Jebite se, Srbi!" Može i onaj smajlić s ispruženim srednjim prstom. Mogu i tri, da sve bude baš onako srpski. Jer poruka znači: Srbija je zemlja za ratne zločince, a ne za kojekakve obične Srbe i građane.
Ima o tim porukama jedan stari dalmatinski vic, jedan od milijun viceva o škrtim Bračanima, koji priča o starom škrtom Bračaninu što je otišao u "Slobodnu Dalmaciju" predati osmrtnicu za suprugu, s urednim posljednjim pozdravom dragoj ženi i ožalošćenim mužem u potpisu. Kad mu je službenica rekla da ima mjesta za još dvije riječi i da može dodati još nešto, Bračanin joj je rekao da u dnu doda: "Prodajem ulje!"
Tako, naime, i ja - jer nije poruka u osmrtnicama što su ostale iza Biljane Plavšić, nije poruka ni u poruci kojom ožalošćena Biljana Plavšić preko mrtvih nešto prodaje, niti u poruci onih Srba, Bošnjaka i Hrvata koji su Biljanu Plavšić u Beograd selili samo preko njih mrtvih - na kraju ovog teksta, a ima taman još toliko mjesta, dodajem: "Prodajem stan na Vračaru, blizu Katanićeve ulice."
Ja ga možda ne prodajem zato što mi u susjedstvo dolazi osuđeni ratni zločinac, ali znam da ih ima dosta koji bi ga zbog toga kupili. Ugodan je to grad za ratne zločince.
A vi ostali, koji nikad niste ni muslimana zgazili, koji nemate ni novca ni želje da živite u komšiluku Biljane Plavšić, znate kako kažu za vas: jebite se.

[dallton]

nije da ce vam donji intervju reci nesto sto vec prisutni forumasi ne znaju, ali mi je jedan detalj upao u oci buduci da dolazi iz usta nekoga ko definitivno nije sklon nasilju

Dodik je Tadićev Radovan Karadžić
Štampaj E-pošta
Srđa Popović
31.10.2009.

Teško je povjerovati, ali sve su prilike da su građani Srbije, naročito one "druge", ipak nekako preživjeli posjetu predsjednika Ruske Federacije, Dmitrija Medvedeva Beogradu.

Iako je ruski predsjednik u Beogradu boravio jedva nekoliko sati duže od Madonne, dakle - manje od 24 časa - egzaltirani šef srpske diplomatije, Vuk Jeremić, požurio je da posjetu Medvedeva odmah proglasi historijskom. Za razliku od Jeremića, ruski ambasador u Beogradu, Aleksandar Konuzin je isti događaj okarakterizirao "samo" kao zaokret politike njegove zemlje prema Srbiji.

Bilo kako bilo, euforiju i masovni trans koji je pratio dolazak visokog gosta, prijetila je da pokvari jedino činjenica da je predsjednik Medvedev odlučio da Beograd posjeti 20. oktobra, na dan kada je, zajedno s Titovim partizanima, sovjetska armija oslobodila glavni grad Jugoslavije. U Srbiji koja nastoji da napravi reviziju Drugog svjetskog rata, koja rehabilitira kvislinge i koja se, i po ocjeni zamjenika premijera Ivice Dačića, stidi svoje atifašističke tradicije, ovo je moglo biti shvaćeno kao gorka pilula. Međutim, pribravši se, domaćini su ipak uspjeli da u čast uvaženog gosta u kratkom roku izglancaju davno zaboravljeni spomenik antifašistima - oslobodiocima Beograda, da u glavnom gradu na brzinu podignu bistu velikom ruskom pjesniku Puškinu i da, po naređenju ambasadora Konuzina, vrate ulice sovjetskim oslobodiocima - maršalu Tolbuhinu i generalu Ždanovu.

"Euforija koja prati posetu ruskog predsednika Medvedeva Beogradu samo je još jedna potvrda kontinuiteta aktuelne politike sa režimom Slobodana Miloševića", kaže za Dane ugledni beogradski advokat Srđa Popović. "Kao da zaboravljamo da je Rusija zemlja u kojoj se kriju naši ratni zločinci, ljudi koje traži srpsko pravosuđe. Tamo su Marko Milošević, Mirjana Marković, tamo se krio Vlastimir Đorđević..."

Dani: Ko zna ko sve još!

Popović: Tako je.

Dani: Pretpostavljam da ne očekujete da će, tokom posjete Medvedeva, to pitanje uopće biti stavljeno u na dnevni red?

Popović: Ne budite smešni! Rusija je velika sila kojoj Srbija ne može da bude partner i koja, prirodno, očekuje od vas da razumete status koji vam je dodelila. To je status sluge. Videli smo kako su se Rusi arogantno, bezobrazno, gotovo nasilnički ponašali prilikom prodaje Naftne industrije Srbije. Naše puzanje...

Dani: Imate mnogo svježiji primjer: naređenje ruskog ambasadora da se, uoči posjete predsjednika Medvedeva, beogradskim ulicama vrate imena sovjetskih oslobodilaca.

Popović: Tako Rusija tretira Srbiju. Rusi zahtevaju da se poklonimo, da im poljubimo ruku, da im uvek nanovo potvrđujemo lojalnost. U Skupštini Srbije je, sećate se, bilo predloga da postanemo ruska gubernija, što je veleizdaja! Mala zemlja kao što je Srbija mora da bude jako oprezna ukoliko želi da se odbrani od zagrljaja velikih. Međutim, Srbija žarko želi zagrljaj Moskve i zato govorim o kontinuitetu, o nastavku Miloševićeve politike.

Dani: Zašto ta politika tako dugo istrajava? Prošlo je devet godina od 5. oktobra.

Popović: Mnogi zaboravljaju da je Milošević na poslednjim izborima dobio dva miliona glasova, da je devedesete imao 97 posto podrške birača. Znate, to nije bilo tako davno. Međutim, to ne obezbeđuje kontinuitet. Ipak su neki ljudi u međuvremenu uvideli da je to bila ludost. Oni se danas osećaju poniženo, frustrirani porazima koje je ta politika, ali i Srbija doživela. Zašto se onda istrajava na tome? Koštunica i radikali insistiraju na kontinuitetu sa Miloševićem pokušavajući na sve načine da izbegnu postavljanje pitanja odgovornosti za devedesete. Ne radi se tu samo o ratnim zločinima, nego i o zločinima i neviđenoj pljački počinjenim u Srbiji. Hoću da kažem da je ideja tih ljudi da se kontinuitet održi bar dok su oni živi, kako niko ne bi morao da odgovara.

Dani: Zbog čega predsjednik Tadić insistira na tom kontinuitetu?

Popović: Mislim da postoje dva moguća objašnjenja. Jedno je da se priklonio stvarnosti i da misli da je ta nacionalistička struja suviše jaka da bi joj se mogao odupreti. Reč je o ljudima koji su iza kulisa.

Dani: Na koga mislite?

Popović: Crkva je, recimo, partija koja u Srbiji uživa toliko veliki uticaj i zbog toga što prosto nije percipirana kao partija. Na kojoj je crkva strani, na toj strani je većina. Videli ste da je Parada ponosa otkazana nakon Amfilohijevog obraćanja javnosti. Pre tog saopštenja, Vlada je tvrdila da će obezbediti mir i sigurnost građana. Onda su se naprasno setili da je rizično. Drugo objašnjenje Tadićevog istrajavanja na kontinuitetu, koje mi se često čini realnije, je činjenica da je Đinđić ubijen i da je Tadić došao na mesto predsednika u zemlji u kojoj ubiti čoveka ne predstavlja ništa. S jedne strane, Tadić pokušava da priča evropsku priču, a onda malo-malo, pa je nekim postupkom sabotira kako ne bi razljutio drugu stranu koja, videlo se, može i da ubije.

Dani: Hoćete da kažete da predsjednik Tadić balansira iz straha?

Popović: Hoću. Oni svako malo prete, podgrevaju strah. Često čujemo - proći ćeš kao Đinđić. Ovo što se po ulicama dešava, to nasilje... Reč je o psihopatama koji opravdanje za svoje postupke nalaze u samom temelju nacionalističke ideologije. Setite se: Koštunica najpre održi govor, pa bude zapaljena ambasada SAD-a; Tomislav Nikolić organizuje miting protesta zbog izručenja Radovana Karadžića Haagu, posle čega na beogradskim ulicama divljaju demonstranti. Tadić je svestan da su jači i zato luta.

Dani: Pa, zašto onda to i ne kaže?! Mislite da se hrabri kada tako često Srbiju poistovjećuje sa sobom? Jučer kaže: "Odbijam ulogu zločinca za Srbiju"; predstavnicima političkih partija iz RS-a poručuje: "Srbija je moja politička obaveza, a vi ste moja moralna obaveza." Čija?!

Popović: E, kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, Srbija, nažalost, do sada ni tu nije napravila jasan diskontinuitet u odnosu na Miloševića. Možda je to najvidljivije u odnosima Tadića i Milorada Dodika. Naime, Tadić se prema Dodiku ponaša na isti način na koji se Milošević ophodio prema Milanu Babiću ili Karadžiću. Dodik je Tadićev Radovan Karadžić. U pitanju je isti manevar koji bi se mogao svesti na predsednikovu poruku međunarodnoj zajednici: u stanju sam da vam pravim neprilike i u tome je moja snaga. Nemam ništa pozitivno da ponudim, ali mogu da vas iznerviram kada god to poželim. Međunarodna zajednica mora da dođe kod mene i da me lepo zamoli - daj, bre, uradi nešto, smiri tog čoveka! Dodik i društvo su, dakle, taoci, čipovi sa kojima Srbija igra partiju pokera sa međunarodnom zajednicom. Da se razumemo: reč je o istoj igri koju Rusija igra sa svetom, s tom razlikom što je u ruskoj igri čip - Srbija.

Dani: Milorad Dodik ima podršku Srbije u pravljenju haosa, to ne radi autonomno?

Popović: Siguran sam da Dodik i ne zna šta se sa njim događa, kao što takvi ljudi to nikada ne znaju. Dovoljno im je da su u orbiti i oni dalje ne razmišljaju. Gurnu ih da prave nepriliku i kasnije ih ostave, bace kao što su bacili sve ostale - u Hrvatskoj, Bosni, Crnoj Gori... Odrekli su ih se čim su mogli da izvuku nešto za sebe.

Dani: Šta Srbija s Dodikom kao "čipom" može da izvuče za sebe?

Popović: Republiku Srpsku, time i Bosnu i Hercegovinu, vlast u Srbiji tretira kao deo nove "kosovske bitke", objašnjavajući Evropi da RS ima pravo otcepljenja od BiH na isti način na koji se Kosovo otcepilo od Srbije. Pritom, što je najčudnije, Srbija ne želi RS, kao što ni RS-u na pamet ne pada da se prisajedini Srbiji. Ista stvar je sa Kosovom. Ovakva kakva je, šta bi Srbija sa RS-om?! Ili sa Kosovom?! To bi joj predstavljalo dodatni teret. Međutim, Srbija podstiče Dodika jer joj se sviđa da Bosna, zahvaljujući premijeru RS-a, postaje međunarodni problem. Dodik destabilizuje zemlju, sabotira, koči, ali mislim da će njegova uloga ostati na tome.

Dani: Zašto mislite da Dodiku neće uspjeti da ozbiljnije destabilizira Bosnu?

Popović: To što rade bosanski Srbi i Dodik, na kraju će naterati međunarodnu zajednicu da povuče vrlo odlučne, čak i nasilne poteze kako bi na tu priču stavila tačku.

Dani: Šta pod tim podrazumijevate?

Popović: Podrazumevam, na primer, da će ovlašćenja koja ima visoki predstavnik ili eventualno neko slično telo, konačno početi da se koriste mnogo slobodnije. Ne može Evropa da povuče ruke od Bosne, da je još jednom ostavi. Njihova odgovornost za Bosnu je ogromna. Suviše dugo su sedeli na rukama i nemo posmatrali šta se događa. Uostalom, koja je to sila Dodik, koja je sila RS?! I, najzad: koja je to sila Srbija?!

OgledalaDani: Najvažnija na Balkanu, toliko važna da od nje zavisi stabilnost regiona, tvrdi predsjednik Tadić.

Popović: Nemojte, molim vas... Sujeta je Tadićev najveći motiv, to je jasno. Jako mu se dopada to što je predsednik i kao da i ne želi da sakrije koliko se takav sam sebi sviđa. Često imate utisak da je to što govori prethodno dugo vežbao pred ogledalom - taj strogi pogled, to držanje, taj osmeh... Ustvari, Tadić često izgleda kao glumac koji ne samo da glumi predsednika, nego ga i preglumljuje, tako da neretko deluje kao karikatura. Njemu sopstvena spoljnja obeležja odnose mnogo pažnje. Koštunica je bio autentični fanatik; Tadić je takođe fanatičan, ali samo u pogledu svoje ličnosti. Potpuno je posvećen isključivo svom imidžu.

Dani: Govorili ste o svijesti predsjednika da su "oni" jači, o strahu. Ipak, osuđujući ubistvo francuskog navijača Bricea Tatona, predsjednik Tadić je nasilje na beogradskim ulicama povezao s nasiljem koje je počelo devedesetih, s ratovima, zločinima, pobunom JSO-a, ukazao na opasnost fašizacije društva... Kako to tumačite?

Popović: Da, to je karakteristično. Tadić zaista ponekad obeća zaokret, ali od toga ništa ne realizuje. Zaleti se i odmah stane. Nije u stanju da osudi genocid u Srebrenici, a da odmah ne doda - svi su krivi, osuđujem svaki zločin... Pa, ne, ne, ne... Zločine za koje si odgovoran, jer živiš u zemlji u kojoj se zločinci slobodno kreću, e, o tome treba da govoriš. Ne pričaj i ne osuđuj one na koje ne možeš da utičeš... U mom kraju, na Paliluli, kada neko tako lepo priča, a ništa ne radi, kažu: imaš "žvaku", vola da ubiješ! E, tako i Tadić - nekada ima "žvaku", a iza toga - ništa! Inače, tačno je - Tadić je precizno nacrtao tu nit nasilja, ali, nažalost, ne verujem da razume da se ona nastavlja i vodi do Vuka Jeremića. Čuli ste šta Jeremić govori. Mislim da taj mali uopšte ne razume čemu služi.

Dani: Čemu služi?

Popović: Iako mu se verovatno čini da pravi neku strašnu karijeru, mislim da ga Boris Tadić zloupotrebljava. Pošto je izbore dobio sa parolom - i Kosovo i Evropa - Tadić je odlučio da priča o Evropi, a da Jeremiću prepusti Kosovo. Svestan da od Kosova neće biti ništa, računa da će taj poraz biti shvaćen kao Jeremićev, a ne njegov lični. Ovaj mali to očigledno ne shvata i sa sve više žara tone u te nacionalističke budalaštine. Nisam siguran da Boris Tadić, kada se sretne sa evropskim diplomatama, ne kaže: pa to priča ovaj mali. Znate, suviše je mlad i vatren; veliki patriota, pa ga ponese.

Dani: Ipak, po svim istraživanjima, Jeremić u Srbiji ima podršku veću od Borisa Tadića.

Popović: To je snaga Koštunicine Srbije. Tzv. obični ljudi se osećaju frustrirani lošom slikom koju svet o nama ima, pa su ljuti, puni besa. Ovde uporno pokušavamo da napravimo nekakve komisije za brendiranje Srbije, ne shvatajući da je naš brend ratni zločin. Po tome nas znaju, a ne po splavovima, Nikoli Tesli ili sarmama. Nemce to prati šezdeset godina. Civilizovani svet izbegava da pominje, ali, koliko god se polomili da dokažu da to više nisu, svi za Nemačku uvek misle - eh, oni su imali Hitlera, holokaust, logore... Nažalost, Srbija se i ne lomi da dokaže suprotno. Imamo loš imidž koji obični ljudi doživljavaju kao nepravedan. Svet nam je uveo sankcije, bombardovali su nas, ne daju nam šengenske vize... To osećanje uskraćenosti koje ima osnova rađa bes i gnev koje eksploatišu radikalna, nacionalistička struja, što se pretvara u mržnju prema Albancima, Hrvatima, Clintonu, Bošnjacima... Nevolja je što u tom besu i mržnji zaboravljamo da smo za sve sami krivi.

Dani: Kada govorite o frustriranosti građana, o bijesu prema međunarodnoj zajednici, o osjećaju prikraćenosti, moram da Vas pitam postoji li zemlja na Balkanu kojoj je isti taj svijet napravio više ustupaka?

Popović: U pravu ste, ali nama se, upravo zbog tih ustupaka, čini da se sve to podrazumeva, da ih čak nije bilo dovoljno. Verujem da ljudi misle: mora da je ta Evropa zbog nečega kriva čim nam ovoliko titra. Pa, pogledajte Dayton! Hrvatska vojska, kada je zaustavljena od strane Amerikanaca, bila je pred Banjalukom. Pratili ste suđenja pred Međunarodnim sudom pravde, pred Haškim tribunalom...

Dani: Ignoriranje dokaza, uvažavanje nevjerovatnih zahtjeva Srbije, gledanja kroz prste, popuštanja, potrebnih 55 posto, "mimo svijeta", za crnogorski referendum... Zaista, zbog čega to čini međunarodna zajednica?

Popović: Zbog toga što ne želi da se srpski narod oseti jedinim krivcem, zbog toga što žele da nam sačuvaju obraz, da ne dozvole da ispadnemo najveći i dugoročni gubitnici... Očigledno je da su, kako bi nas pacifikovali, hteli nešto da nam daju. Ali, mi se ne damo pacifikovati. Naš poraz nije bio dovoljno jasan, dato nam je više nego što nam pripada, iz čega smo razumeli da nismo nizašta krivi. Tadić ode u New York i kaže: "Niko Srbiji ne može da drži lekcije iz poštovanja ljudskih prava!" Pa, ta izjava je autistična! Imate utisak da je izgovara čovek koji ne živi ovde. Ili Koštunica: "Koji smo mi to ljudski ili božanski zakon prekršili da nas tako kažnjavate?!" Ej, bre, seti se, čoveče! Nije to tako teško! Uvek su nam bili krivi drugi koji su, u suštini, samo reagovali na džumbus koji smo stvarali. Moramo konačno priznati da je tokom devedesetih u Jugoslaviji postojao jedan, glavni akter - Srbija. To je bio one man show! Svi ostali su reagovali. Kako? Borbom, zločinima, kako god hoćete. Druga je stvar što to ne priznajemo i što nam međunarodna zajednica pomaže da se Miloševićev i poraz Srbije nikada ne dovedu do kraja. To nam je poslužilo da istrajavamo na politici zbog koje smo bili poraženi. Možda je i to jedan od razloga anomije koja vlada u Srbiji. A trenutna paraliza predsednika, Vlade i svih institucija, posledica je, pored svega spomenutog, i činjenice da su ovde uvek postojale dve nepomirljive vizije.

Dani: Koje?

Popović: To je suštinska dilema Srbije sa kojom se ona bori dve stotine godina. Nedavno sam razgovarao sa Latinkom Perović i rekao joj da mislim da je Srbija uvek imala samo dve partije. Čak i kada su komunisti bili na vlasti, u okviru tog jednopartijskog sistema, postojale su dve partije - evropska i patriotska. Uostalom, rekao sam gospođi Perović, i vaši liberali su zbog toga pali. Svaka proevropska, liberalna, otvorena opcija ovde uvek dobije batine, uvek nastrada. Po tom se šavu sve cepa. Dok svet ide, mi i dalje vodimo jalove rasprave šta da se radi, ostajući zakopani u svoju glupu dilemu. To je ono što kaže historičarka Dubravka Stojanović: problem ostaje isti, samo se degeneriše. I, vidite... Početkom devedesetih, prisustvovao sam osnivačkoj skupštini Demokratske stranke na kojoj je bilo mnogo mojih prijatelja. Očekivano je i normalno bilo da u tu partiju i sam uđem.

Dani: Zašto niste?

Popović: Evo, reći ću vam. Moj tadašnji prijatelj, Kosta Čavoški, kao jedan od osnivača Demokratske stranke, rekao mi je da očekuje od mene da uzmem člansku kartu novoosnovane partije. Tražio sam da najpre pogledam program. "Ma, daj, šta će ti program?!" - bunio se. "Znaš sve". A program se sastojao iz dva dela. Prvi bih potpisao bez razmišljanja. Drugi deo je bio nacionalistička, Miloševićeva priča, između ostalog i o Kosovu koje je i tada bilo važno. Nisam se učlanio u DS. Hoću da kažem da i ta stranka, koja danas formalno ima gotovo apsolutnu vlast, pa samim tim i veliku odgovornost, u svom programu ima destruktivni šraf, konflikt, protivrečnost koja je razvlači. Godinama su se cepali po tom šavu, pa su vremenom, sećate se, DS napuštali Nikola Milošević, Kosta Čavoški, Koštunica... Po istom principu je izbačen i Čedomir Jovanović. DS uvek pokušava da nađe nekakav centar koji je jednostavno nemoguće naći. Zbog toga je Čedomir Jovanović postao najomiljeniji neprijatelj Demokratske stranke.

Dani: Zbog čega?

Popović: S obzirom na to da je DS skliznuo prema desnici, boji se osipanja članstva. Taj dualitet, to je pragreh Demokratske stranke. Začeti su nakazno i to traje.

Dani: Kada već spominjete Čedomira Jovanovića, kako Vam danas izgleda Liberalno-demokratska partija?

Popović: Voleo bih da me to ne pitate.

Dani: Pošto već jesam, slažete se da objavim ovaj odgovor?

Popović: Naravno, ako je to odgovor.

Dani: Jeste, vrlo jasan.

O suđenju Iliji Jurišiću

Nisam dovoljno upućen u slučaj Ilije Jurišića, tako da izbegavam da govorim o predmetima o kojima malo znam. Ipak, onoliko koliko sam mogao da pročitam u medijima, rekao bih da je reč o nečemu što je u duhu ideje Borisa Tadića o tome da svaki zločin mora biti kažnjen, u duhu ideje poravnanja, nivelisanja, simetrije... Osim toga, možda je reč i o pokušaju Tužilaštva da ublaži kritike na svoj račun od strane nacionalista. Međutim, čini mi se da su ovog puta izabrali potpuno pogrešnog čoveka, da su priču o Dobrovoljačkoj suviše nategnuli. Sudeći po onome što sam video u medijima, bojim se da je suđenje izvedeno bez ikakvih pravih dokaza o krivici.

Razgovarala Tamara Nikčević

i jos jedan iz domace radinosti

U eksperimentalnom paklu
Piše: Josip Vričko
28/10/09 12:45
Analitičar Ivo Lučić podsjetio je ovih dana kako je u srpnju 2007. u Oslobođenju talijanski ministar vanjskih poslova Massimo D'Alema kazao da je BiH značajni eksperiment međunarodne zajednice, a malo kasnije, prije negoli će odavde pobjeći glavom bez obzira, Miroslav je Lajčak politički krah međunarodne uprave obrazlagao činjenicom kako je ovo poseban eksperiment. Slijedom čega se, poslije Butmira napose, naprosto nameće zaključak kako živimo u eksperimentu koji traje

Bez obzira tko će se potkraj mjeseca odazvati banjolučkom Dodikovu summitu, dojam je kako je eresovski vožd, ipak, u političkoj ofenzivi. Mada će netko kazati kako, zapravo, samo kukuriče prije no što će skončati u loncu. Siguran i nedodirljiv u svome entitetskom zabranu, spreman je, poručuje, odazvati se pozivu i Harisa Silajdžića i Sulejmana Tihića, bez obzira - čak! - hoće li se, a po svemu sudeći neće, oni pojaviti u banjolučkom kremlju. Lider SNSD-a pritom još jedanput, dakle i sada kada je veće nekoliko puta prespavao Butmir, tvrdi kako je taj skup, inače prilično ishitreno nazvan povijesnim, jedno veliko - ništa. A to mu je argument, ili, svejedno, alibi, da ubuduće s bh. političkim partnerima razgovara bez stranaca. I to u institucijama, što, usprkos, pretpostavljam, raznim aranžmanima s tzv. međunarodnom zajednicom, domicilni politički čelnici neće moći lako odbiti. Ne barem onako lako kao što je većina njih odbila aktualnu Dodikovu pozivnicu. Pa, nisu li, dok se pregovaralo po kavanama, te šumama i gorama, prizivane institucije. Parlament, dakle.

U tom je kontekstu najzanimljivija, ali ne samo zato što je i najopširnija, odbijenica Zlatka Lagumdžije njegovu nekadašnjem drugaru Mići. Sastanak koji ste medijski najavili trebao bi biti nešto sasvim normalno u funkcioniranju svake parlamentarne većine, a pogotovo one iza koje ne stoje vidljivi rezultati i koja nije u stanju da institucionalno rješava ista, piše taj socijaldemokratski (entitetski) prvak uz ponešto, sad bi se već moglo kazati, kroničnoga cinizma, slijedom kojega je put Banje Luke odaslano i esdepeovsko ohrabrenje glede usuglašavanja stavova vladajuće petorke. Jasno, presavivši tabak Lagumdžija je reagirao kao oporbeni političar, neki će - mada s dosta problematičnom argumentacijom - reći i oporbeni prvak. Nije, riječju, spreman dati ruku vladajućima u trenutku kada im je voda preko glave, pa bi, misli, prije svega Dodiku, banjolučki skup bio ta, ne slamka, nego balvan spasa. Promijenite politiku, ili ćete i sami biti promijenjeni, prijetnjom je intonirao svoju poslanicu banjolučkom socijaldemokratu(?!). Prijetnjom koja bi mogla sugerirati da Lagumdžija zna nešto više od nas običnih (novinarskih) smrtnika.

Citirano upozorenje korespondira i s mišljenjem uglednoga hrvatsko-britanskoga analitičara Krisa Cviića koji drži kako je euro-američka osovina trenutačno združena e ne bi li Dodika izolirali i neutralizirali.

Pa, ipak, unatoč činjenici da su Cviićeve britanske, pa i diplomatske veze jake, baš kao i općenito zapadne Lagumdžijine, ulazim u ovu neravnopravnu i srećom neizravnu utakmicu, te mislim kako politika premijera Republike Srpske uopće nije u pitanju. Niti postoji neki tajni plan za njegovu političku eliminaciju. Bio bi to i tako uzaludan posao, jer Srpska još od prvoga njegova prizivanja referenduma funkcionira na platformi: Svi smo mi Milorad Dodik.

Prigoda da se, kako veli rečeni glasoviti analitičar, neutralizira eresovski vožd bila je uoči Butmira. Tada je, naime, svatko tko se vidi principijelnim političarom morao ustati vidjevši kako se učvršćuje dvoentitetska Bosna i Hercegovina, i to uz potpunu ignoranciju trećega konstitutivnoga naroda. Glas je, uz, dakako, hrvatske poslovično neuvjerljive dužnosnike, dignuo samo Haris Silajdžić. Kasnije, po gotovo prudskom scenariju, očigledno potonuće Butmira dalo je kredibilitet Dodiku da okuplja domaću političku pamet. Istina, i u samoj butmirskoj vojarni, taj je najjači srpski političar (možda trenutačno čak i s obje strane Drine) kazao kako (baš) i ne voli Bosnu i Hercegovinu, što, dakako, stavlja golemi upitnik iznad njegove iskrenosti u ovom konkretnom pozivu. Činjenica je, međutim, kako On kontrolira pola Države i da je nedvojbeno čimbenik bez kojega se o budućnosti BiH u ovom trenutku ne može razgovarati. A ljubav u politici ionako uopće nije važna.

No, kad smo već kod kredibiliteta, zar nije, možda i ključno, pitanje: kakav je kredibilitet međunarodne zajednice?! Primjerice - jer kako to izbjeći u danu kada je oslobođena Biljana Plavšić - vodećeg medijatora tzv. butmirskog procesa Carla Bildta, po prilično pouzdanim izvorima prijatelja Dodikove prethodnice što se u švedskim zatvoru znala sladiti Carlovim (rođendanskim) tortama. I koliki je, na koncu, kredibilitet tzv. međunarodne zajednice općenito. Ne, dakle, samo na brzu ruku uspostavljene vašingtonsko-briselske osovine? Analitičar iz Hrvatskog instituta za povijest Ivo Lučić podsjetio je ovih dana kako je u srpnju 2007. u Oslobođenju talijanski ministar vanjskih poslova Massimo D'Alema kazao da je BiH značajni eksperiment međunarodne zajednice, a malo kasnije, prije negoli će odavde pobjeći glavom bez obzira, Miroslav je Lajčak politički krah međunarodne uprave obrazlagao činjenicom kako je ovo, znači Bosna i Hercegovina, poseban eksperiment.

Slijedom čega se, poslije Butmira napose, naprosto nameće zaključak kako živimo u eksperimentu koji traje. I koji nam je, uz ino, dao i Dodika. Ili, što bi kazao rečeni zagrebački pozorni čitatelj Oslobođenja Lučić, svi smo mi građani eksperimentalnog pakla zvanog BiH i svi smo žrtve "zanimljivih ideja vođa slobodnog svijeta".

[kiky]

al je dodu mesić bocno ...
al nek zna da nije samo srbija potpisnik i " garant " dejtona nego i hrvatska ...
pa kad se laje nek se laje ...
čik bilo da vidimo ko če brže da dogarantuje do banja luke ...

[Hame_]

Brčko - Diskoteka "Talia" - Nevladina organizacija "U NATO"

[klixober]

"Obična građanka"Autor: Boris Dežulović
Iako je bila predsjednica Republike Srpske, iako ima stan u Banjaluci, obična građanka Biljana Plavšić nije se kao ostali obični građani kući vratila u Banjaluku, nego u Beograd.
Iako je u isto vrijeme na surčinski aerodrom sletio avion JAT-a na redovnoj liniji iz Amsterdama, obična građanka Biljana Plavšić nije kao ostali obični građani u Beograd stigla JAT-ovim letom, već službenim avionom Vlade Republike Srpske.
Iako je u Beograd stigla iz inozemstva, obična građanka Biljana Plavšić nije kao ostali obični građani morala proći carinsku i pasošku kontrolu.
Iako u Beogradu ima brata i prijatelje, običnu građanku Biljanu Plavšić nisu kao ostale obične građane na aerodromu dočekali brat i prijatelji, već osobno predsjednik Vlade Republike Srpske.
Iako beogradski aerodrom ima i taksi stajalište i autobusnu vezu s gradom, obična građanka Biljana Plavšić nije kao ostali obični građani morala ići taksijem ili autobusom, već su je do stana na Vračaru odvezli službenim automobilom Vlade Republike Srpske.
Iako je poslije dva sata popodne užasna gužva na beogradskim ulicama i mostovima, obična građanka Biljana Plavšić nije kao ostali obični građani morala strpljivo čekati na semaforima, već su joj put probijala vozila iz pratnje MUP-a Srbije.
Iako je na Vračaru u to doba dana nemoguće naći parkirno mjesto, obična građanka Biljana Plavšić nije kao ostali obični građani pola sata kružila Mekenzijevom i Katanićevom ulicom, već joj je "pauk" MUP-a Srbije napravio mjesta uklonivši parkirane automobile drugih običnih građana.
Iako je u Beogradu strogo zabranjeno zaustavljanje vozila na ulici, obična građanka Biljana Plavšić nije se morala kao ostali građani bojati srpske policije, jer se službeni Vladin crni audi samo za nju zaustavio nasred ulice upravo uz osiguranje srpske policije.
Iako je stopa kriminala u Beogradu među najvećima u regiji, obična građanka Biljana Plavšić ne boji se kao ostali obični građani lopova, džeparoša, nasilnika, huligana i nogometnih navijača: ona u Beogradom ima 24-satno osiguranje i pratnju policajaca MUP-a Srbije.
Ukratko - iako je danas samo još jedna obična građanka, Biljana Plavšić iz nekog razloga nije kao ostali obični građani. Obična građanka Biljana Plavšić nije obična jer obični građani obično nisu osuđeni ratni zločinci.
Ukratko, eto, više su dočekom Biljane Plavšić država Srbija i Republika Srpska svojim običnim građanima poslali poruka nego što ih ti građani o Božiću pošalju SMS-om. Kratke su to i jasne poruke, kojima Milorad Dodik i njegovi beogradski sponzori na čelu s najboljim prijateljem Borisom Tadićem poručuju svojim običnim građanima da postoje obični i običniji građani. I oni najobičniji.
Da biste zaslužili status najobičnijeg građanina, kaže se u njihovoj poruci, morate poubijati ili prognati cijelo nesrpsko stanovništvo iz barem trideset sedam općina. Morate biti osuđeni ratni zločinac.
A vi "obični" obični ili jedva malo običniji građani, koji susjeda muslimana nikad niste niti krivo pogledali, koji niste etnički očistili ni onaj stan u prizemlju, a kamoli općinu, koji u cijelom svom životu niste silovali nijednu muslimanku, niti joj ubili dijete, niti joj oca, muža i brata poslali u logor i zapalili im kuću, koji nikad niste ni hodžu pribili na kakav krst, vi nikad nećete dobiti ni stan u Beogradu, ni službene Vladine avione i automobile, neće zbog vas premijer cupkati na aerodromu i gledati u sat, neće vas gradom pratiti policijski automobili s upaljenim rotacionim svjetlima, neće vam policija praviti mjesto za parking i davati vam privatno 24-satno osiguranje.
Ta je poruka vlasti Republike Srpske i majke Srbije kratka i jasna kao SMS: "Jebite se, obični građani! Jebite se, Srbi!" Može i onaj smajlić s ispruženim srednjim prstom. Mogu i tri, da sve bude baš onako srpski. Jer poruka znači: Srbija je zemlja za ratne zločince, a ne za kojekakve obične Srbe i građane.
Ima o tim porukama jedan stari dalmatinski vic, jedan od milijun viceva o škrtim Bračanima, koji priča o starom škrtom Bračaninu što je otišao u "Slobodnu Dalmaciju" predati osmrtnicu za suprugu, s urednim posljednjim pozdravom dragoj ženi i ožalošćenim mužem u potpisu. Kad mu je službenica rekla da ima mjesta za još dvije riječi i da može dodati još nešto, Bračanin joj je rekao da u dnu doda: "Prodajem ulje!"
Tako, naime, i ja - jer nije poruka u osmrtnicama što su ostale iza Biljane Plavšić, nije poruka ni u poruci kojom ožalošćena Biljana Plavšić preko mrtvih nešto prodaje, niti u poruci onih Srba, Bošnjaka i Hrvata koji su Biljanu Plavšić u Beograd selili samo preko njih mrtvih - na kraju ovog teksta, a ima taman još toliko mjesta, dodajem: "Prodajem stan na Vračaru, blizu Katanićeve ulice."
Ja ga možda ne prodajem zato što mi u susjedstvo dolazi osuđeni ratni zločinac, ali znam da ih ima dosta koji bi ga zbog toga kupili. Ugodan je to grad za ratne zločince.
A vi ostali, koji nikad niste ni muslimana zgazili, koji nemate ni novca ni želje da živite u komšiluku Biljane Plavšić, znate kako kažu za vas: jebite se.

Ode Dezulovic iz BG-a? Pa tek je nedavno doselio...ili samo prodaje stan...

[seln]

Brčko - Diskoteka "Talia" - Nevladina organizacija "U NATO"

Brutalno