Međuljudski odnosi na poslu

[staxx]

Pozdrav forumaši,
imam svjež problem koji me tišti već neko vrijeme, pa da vidim vaša iskustva i mišljenje...
Da li biste zahtjevali od šefa/direktora da vas prebaci u drugu kancelariju zato što nemate baš dobar odnos sa kolegom u kancelariji?
Prije pola godine mi je rasformrana kancelarija, pretvorena u nešto drugo, i sve tadašnje kolege i mene su "razbacali" po drugim kancelarijama, a prije toga smo imali super korektan odnos na poslu i privatno. Mene je zapala kolegica koja je ogorčena u život, i crpi mi energiju svaki dan do mjere da mi je zaista počelo smetati. Ne slažemo se nikako, ne pričamo nikako, nemamo apsolutno nikakvih zajedničkih tačaka, ujutro zdravo - kraj radnog vremena zdravo, već pola godine tako... Stvarno sam pokušao u mnogo navrata izgraditi neki lijep i korektan odnos, cvijeće za 8. mart, poneki slatkiš, poneka lijepa riječ, ali brate ne ide, i nemam namjeru nazor ništa da postižem više.

Nisam za to da bude 8h "zajebancija" u kancelariji i šuplja, ali ipak sam društven tip i smeta mi ova atmosfera kao da sjedim u biblioteci, primjetio sam da se ustručavam glasno nakašljati jer prekoputa već počinje kolutanje očima...
Ono što ne bih želio da postignem je da ako zahtjevam od šefa da me negdje prebaci dođe do nekog pogrešnog zaključka (da dajem previše pažnju nekom druženju na poslu, da sam netolerantan, konfliktan ili nešto slično.

Jeste li imali sličnih iskustava? Šta mislite o mom "problemu", je li pridajem bezveze pažnju ovome?
Mene iskreno iscrpljuje i sve više me tjera na to da odem direktoru i da mu kažem da me vadi iz ove rupe jer ne mogu više trpiti da mi crpi energiju nečija ogorčenost u dnu duše...

[victom]

na***bo si... ja sam jednom bio sa 2 cure u kancelariji... jedna je bila lezbejka, ali je bila religiozna.. a druga je bila milenijalka sa gender equality issues.... na kraju ja nisam mogao više i pokupio sam prnje i napustio...

[victom]

međuludski odnosi su najkomplexnija tema u univerzumu... možda šta je bilo prije, jaja ili kokoš, da je još komplexnije..

[Tomahawk11]

Bogme njih je već 5 bilo i prošlo, a ja još tu
Ne znam možeš li se isključiti u smislu da shvataš da je to samo posao, odradiš ga i kad je kraj radnog vremena preko vrata.
Ja svakako većinu radnih kolega ne doživljavam kao osobe s kojima bih vrijeme provodio van radnog vremena.
Ok, kolegica s kojom trenutno radim je korektna i imamo neki normalan odnos.
Međutim, bilo je i nekih dilajli prije nje. Ja se tu uglavnom isključim i radim svoj posao.
Jasno da to što si opisao, ta negativnost kolegice itekako narušava atmosferu i negativno utiče.
Ne znam, probaj i sa pretpostavljenim ako ti toliko smeta.

[dr_Evil]

Naheho si ko zuti sta da ti kazem.

Zaista si u neugodnoj situaciji. Problem vecine firmi je da hoce ono da se ko svi slazu i da bude ko timski rad (my ass - jedan radi a 10 prica).

Nista otidji sefu i reci da si se zaljubio u nju, i da ne mozes da budes blizu nje jer utice na tvoj performans

[sumirprimus]

e jesi naso crkvu djes se bogu molit

[Lalena]

Prvi put kada sam se zaposlila, radila sam sa pet-šest žena starijih i od moje mame... Tu su činjenicu dobro koristile

Svaka je imala neki svoj poseban zdravsveni/emocionalni/porodični problem, klimaks im je bio zajednički... Što je najgore, posao je bio takve prirode da smo bile povezane, učinak je zavisio od sviju, i imale su mogućnost da mi izaberu "nešto lakše da radim", pa su mi se kačale da radimo zajedno - ja se ubijam od posla a ona šeta deset puta do WCa jer pije kao neke lijekove i slično... A na kraju bi šefici uvijek davale do znanja da sam ja početnik i da me one "guraju"...
Uvijek su barem dvije bile u sukobu, i uvijek sam morala balansirati između, ne zauzimati stranu...
Privatost nije postojala, znala sam više o svekrvi kćerke jedne od tih žena nego, čini mi se, o rođenoj majci...

Nisam nikada tražila premještaj, posao je bio dobro plaćen, a ja sam tu dolazila zbog plate, ne zbog kolegica... Trudila sam se držati distancu, nisam se nikada zbližila ni sa jednom (dvije godine sam uspješno izbjegavala zajednička druženja), ali se nisam nikada ni posvađala ni sa jednom...
S vremenom sam se uspjela dokazati tako da je i šefica vidjela ko koliko radi...

To iskustvo mi je bilo neprocjenjivo!
Gjde god sam kasnije radila, kakve god su bile kolegice/kolege - nikada mi nije bio problem uklopiti se. Čak volim zdravu distancu i da me ne gnjave nekom prisnošću...

Najbitnije je da vaš međusobni odnos ne utiče na tvoju produktivnost, da tvoj posao ne ovisi o njenoj dobroj volji... Razumijem da loša atmosfera nekada bude nepodnošljiva, ali pitanje je da li će tvoji nadređeni misiti da je to dovoljan razlog za premještaj?!

[dobar osjecaj]

Prije pola godine mi je rasformrana kancelarija, pretvorena u nešto drugo, i sve tadašnje kolege i mene su "razbacali" po drugim kancelarijama, a prije toga smo imali super korektan odnos na poslu i privatno.

Zašto je poslodavac odlučio da vas sve razbaca i razdvoji? Da li je to što je tebi predstavljalo super korektan odnos na poslu i privatno nešto što nije trebalo ili odgovaralo vašem poslodavcu?

Mene je zapala kolegica koja je ogorčena u život, i crpi mi energiju svaki dan do mjere da mi je zaista počelo smetati. Ne slažemo se nikako, ne pričamo nikako, nemamo apsolutno nikakvih zajedničkih tačaka, ujutro zdravo - kraj radnog vremena zdravo, već pola godine tako... Stvarno sam pokušao u mnogo navrata izgraditi neki lijep i korektan odnos, cvijeće za 8. mart, poneki slatkiš, poneka lijepa riječ, ali brate ne ide, i nemam namjeru nazor ništa da postižem više.

Iz tvoje perspektive, tebi je zapala kolegica ogorčena na život. Pitam se da li je i toj tvojoj kolegici zapao kolega koji njoj crpi energiju, smeta svakodnevno, da li je svojim brbljanjem ometaš u poslu, da li želi jednostavno samo završiti posao i ići kući bez potrebe da bude s tobom drug. Ko zna s čim se nosi trenutno ili duže vrijeme i zašto joj tvoja potreba za druženjem na poslu nije ni najmanje zanimljiva.

Nisam za to da bude 8h "zajebancija" u kancelariji i šuplja, ali ipak sam društven tip i smeta mi ova atmosfera kao da sjedim u biblioteci, primjetio sam da se ustručavam glasno nakašljati jer prekoputa već počinje kolutanje očima...

Imaš li ti konkretnog posla koji moraš raditi tokom radnog vremena? Radiš neki posao za koji nije potrebna tišina, koncentracija, razmišljanje? Da li vas dvoje radite istu vrstu posla? Misliš li da su svi ljudi isti i da se svi snalaze i funkcionišu u svim situacijama na isti način?

Ono što ne bih želio da postignem je da ako zahtjevam od šefa da me negdje prebaci dođe do nekog pogrešnog zaključka (da dajem previše pažnju nekom druženju na poslu, da sam netolerantan, konfliktan ili nešto slično.

Jesi li siguran da bi to bio pogrešan zaključak? Možda je vremenom utvrđeno da ti baš i ne radiš mnogo, da ti je druženje na poslu veći prioritet, pa ti se našlo rješenje ili dala mogućnost da stvarno radiš.

[zgiba]

Mislim da su medjuljudski odnosi na poslu jako bitni. Ipak tamo povodimo jako puno vremena, nekada cak i vise nego kod kuce.

Ja sam dugo radila u sredini gdje su medjuljudski odnosi bili odlicni i to mi je toliko godilo da sam sa radoscu isla na posao. Cak sam i zanemarivala lose strane posla (kasnjenje plate )

Zato mi je uzas kada cujem da neki ljudi piju apaurine prije odlaska na posao da bi mogli funkcionisati u tim sredinama Nista nije vrijedno toga, jer prije ili kasnije to uzme svoj danak, najcesce na zdravlje.

U tvojoj situaciji ja bih prvo procijenila kakav ti je nadredjeni. Ako je to osoba koja se korektno i prijateljski odnosi prema uposlenicima, ne vidim zasto ne bi shvatio tvoj zahtjev za premjestaj u drugu kancelariju.

U slucaju da je neki samotnjak bez kontakata sa ostalim kolegama, bojim se da nece razumjeti zato tebi smeta takva situacija.

[staxx]

Zašto je poslodavac odlučio da vas sve razbaca i razdvoji? Da li je to što je tebi predstavljalo super korektan odnos na poslu i privatno nešto što nije trebalo ili odgovaralo vašem poslodavcu?
Kancelarija u kojoj sam bio sa još dvojicom kolega je rasformirana zato što je prostor zatrebao za druge namjene, a nije bilo alternative.
Super odnosi između zaposlenika ne vidim kao nešto što bi u bilo koju ruku moglo "ne odgovarati" poslodavcu. Radilo se, pomagali smo jedan drugom kada god smo mogli. iako nam je opis poslova bio po prirodi različit... Ali to je nešto na što sam navikao i što ja lično pružam ali i očekujem... Naravno, povremeno se razgovara, našali, popije kafa, ali i radi... Ja to smatram zdravom radnom okolinom.

Iz tvoje perspektive, tebi je zapala kolegica ogorčena na život. Pitam se da li je i toj tvojoj kolegici zapao kolega koji njoj crpi energiju, smeta svakodnevno, da li je svojim brbljanjem ometaš u poslu, da li želi jednostavno samo završiti posao i ići kući bez potrebe da bude s tobom drug. Ko zna s čim se nosi trenutno ili duže vrijeme i zašto joj tvoja potreba za druženjem na poslu nije ni najmanje zanimljiva.
O brbljanju nema govora, mi ne pričamo nikako... Napisao sam u uvodnom postu sve. Da li joj smetam? Očito da. Da li doprinosim nečim da joj smetam? Ja mislim ne...

Imaš li ti konkretnog posla koji moraš raditi tokom radnog vremena? Radiš neki posao za koji nije potrebna tišina, koncentracija, razmišljanje? Da li vas dvoje radite istu vrstu posla? Misliš li da su svi ljudi isti i da se svi snalaze i funkcionišu u svim situacijama na isti način? Ovdje si možda "ubo/la" u nešto konkretno, priroda poslova je totalno različita, možda joj treba više tišine, ali prije će biti mislim da je takav karakter, zatvoren i odbojan. Da li ima problema privatno? Ne znam, ne govorimo, ali i da ima... nije opravdanje da budeš mrgud prema okolini?! Možda joj mogu pomoći sa tim istim problemima koji je tište?

Jesi li siguran da bi to bio pogrešan zaključak? Možda je vremenom utvrđeno da ti baš i ne radiš mnogo, da ti je druženje na poslu veći prioritet, pa ti se našlo rješenje ili dala mogućnost da stvarno radiš. Za ovo imam i sam dilema, zato sam postavio pitanje na forumu šta bi drugi napravili. Posla imam solidno, trenutno manje zbog vanredne situacije. Meni atmosfera u kancelariji nije onakva na kakvu sam navikao, a promijenio sam 3 posla i 4 kancelarije... A navikao sam sa sva tri posla na ovo što piše u prvom pasusu.

[dobar osjecaj]

Tokom godina sam bila u različitim poslovnim okruženjima i radila sa veoma različitim ljudima. Neki ljudi su prirodno tihi, trebaju mir, tišinu i stabilnost da funkcionišu i inače i u poslovnom okruženju. Još ako je priroda posla takva da iziskuje sate i sate tišine, razmišljanja, pažnje za detalje koji se ne smiju propustiti...
Drugi ljudi vrište u svakom aspektu svog života pa i u poslovnom okruženju. Jedni se teško bude i ne funkcionišu ujutro, drugi su nasmijani i puni zarazne i ponekad smarajuće energije već od 7 ujutro.
Oko mene je bivalo ljudi koji veći dio dana ne rade ništa, po cijeli dan brbljaju, čitaju zabavne sadržaje, svađaju se i prepričavaju svađe a nakon što mi odemo kući ostaju na poslu satima da bi uradili posao za koji su plaćeni.

Neko se nosi s porodičnim nasiljem. Neko boluje od vidljivih ili manje očito vidljivih oboljenja. Neko pati zbog nečega što nema, ne zna, ne umije da riješi ili organizuje u svom životu. Vidjela sam i doživjela puno ljudske okrutnosti, površnosti i neosjetljivosti za potrebe ljudi s kojima radimo i dijelimo radni prostor. Sva teorija koju se uči i propagira čak i u firmama kojima je možda i malo više stalo do blagostanja svojih uposlenika pada u vodu na mnogo pojedinačnih primjera.

Ne sugerišem da treba patiš zbog toga što je drugima teško zbog nečega što nema veze s tobom ili te se ne dotiče, ali možda bi mogao smanjiti očekivanja i pritisak na osobu kojoj iz nekog razloga ne prija možda ništa sada i zaustaviti se ako si krenuo u proces njene stigmatizacije s drugim kolegama koji je ne poznaju ili im je jednako antipatična.

[moonca]

Jeste li imali sličnih iskustava? Šta mislite o mom "problemu", je li pridajem bezveze pažnju ovome?
Mene iskreno iscrpljuje i sve više me tjera na to da odem direktoru i da mu kažem da me vadi iz ove rupe jer ne mogu više trpiti da mi crpi energiju nečija ogorčenost u dnu duše...

Kako znas da je ogorcena.. ako s njom nisi o tome pricao.
I 'ako' je ogorcena- radi svoj posao, ne trzi od tebe nista --zasto je ta osoba problem?

Problem je u tebi.

[iceman ze]

Imam 27 g experiencea, ako mogu pomoci S ljudima je jako tesko, ako se covjek ne pripremi, ode to i predaleko do psihosomatskih bol. itd

[dema225]

Pozdrav forumaši,
imam svjež problem koji me tišti već neko vrijeme, pa da vidim vaša iskustva i mišljenje...
Da li biste zahtjevali od šefa/direktora da vas prebaci u drugu kancelariju zato što nemate baš dobar odnos sa kolegom u kancelariji?
Prije pola godine mi je rasformrana kancelarija, pretvorena u nešto drugo, i sve tadašnje kolege i mene su "razbacali" po drugim kancelarijama, a prije toga smo imali super korektan odnos na poslu i privatno. Mene je zapala kolegica koja je ogorčena u život, i crpi mi energiju svaki dan do mjere da mi je zaista počelo smetati. Ne slažemo se nikako, ne pričamo nikako, nemamo apsolutno nikakvih zajedničkih tačaka, ujutro zdravo - kraj radnog vremena zdravo, već pola godine tako... Stvarno sam pokušao u mnogo navrata izgraditi neki lijep i korektan odnos, cvijeće za 8. mart, poneki slatkiš, poneka lijepa riječ, ali brate ne ide, i nemam namjeru nazor ništa da postižem više.

Nisam za to da bude 8h "zajebancija" u kancelariji i šuplja, ali ipak sam društven tip i smeta mi ova atmosfera kao da sjedim u biblioteci, primjetio sam da se ustručavam glasno nakašljati jer prekoputa već počinje kolutanje očima...
Ono što ne bih želio da postignem je da ako zahtjevam od šefa da me negdje prebaci dođe do nekog pogrešnog zaključka (da dajem previše pažnju nekom druženju na poslu, da sam netolerantan, konfliktan ili nešto slično.

Jeste li imali sličnih iskustava? Šta mislite o mom "problemu", je li pridajem bezveze pažnju ovome?
Mene iskreno iscrpljuje i sve više me tjera na to da odem direktoru i da mu kažem da me vadi iz ove rupe jer ne mogu više trpiti da mi crpi energiju nečija ogorčenost u dnu duše...

Ti si sretnik.

[Matijevic_Vlado]

Jeste li imali sličnih iskustava? Šta mislite o mom "problemu", je li pridajem bezveze pažnju ovome?
Mene iskreno iscrpljuje i sve više me tjera na to da odem direktoru i da mu kažem da me vadi iz ove rupe jer ne mogu više trpiti da mi crpi energiju nečija ogorčenost u dnu duše...

Kako znas da je ogorcena.. ako s njom nisi o tome pricao.
I 'ako' je ogorcena- radi svoj posao, ne trzi od tebe nista --zasto je ta osoba problem?

Problem je u tebi.

Imam neki osjecaj da si ti ista kao i ta gospodja. Zasto?

[moonca]

Jeste li imali sličnih iskustava? Šta mislite o mom "problemu", je li pridajem bezveze pažnju ovome?
Mene iskreno iscrpljuje i sve više me tjera na to da odem direktoru i da mu kažem da me vadi iz ove rupe jer ne mogu više trpiti da mi crpi energiju nečija ogorčenost u dnu duše...

Kako znas da je ogorcena.. ako s njom nisi o tome pricao.
I 'ako' je ogorcena- radi svoj posao, ne trzi od tebe nista --zasto je ta osoba problem?

Problem je u tebi.

Imam neki osjecaj da si ti ista kao i ta gospodja. Zasto?

Dok se Bato javi-

[Optimus09]

Jel ti kolegica zgodna

[Romeo 80]

1000 ljudi, 1000 cudi! Samo cu jedno reci i to bazirano na vlastitom i prilicno bogatom a i raznolikom iskustvu. Gdje su zene vecina, tu srece nema! Cast izuzecima, ali raditi sa zenama je u vecini slucajeva nocna mora. Konstantno mahalanje, svadje, ogovaranja svake vrste, pms-ovi, menopauze ufffff.

Znam da ce sada feministkinje dozivjeti crveni meteo alarm, ali ovo su moja iskustva, kao i iskustva vecine ljudi koje poznajem. Zene mogu biti divne kolegice, ali kada nisu u vecini. U suprotnom, to je recept za katastrofu.

U sve navedeno sam se nazalost imao prilike uvjeriti jako mnogo puta i sto je najzanimljivije, sa ovim mojim misljenjem se slaze i veliki broj zena koje poznajem.

Ako se radi o vecim kolektivima meni je idealno mjesovito drustvo (muskarci i zene), sa brojcanom prednoscu muskog roda, cisto da ne bude dosadno

Inace vise volim mirniju atmosferu i svoju privatnost, pa mi vise pase mir i vlastita kancelarija, kao sto je sada slucaj kod mene

[neko_sa_strane]

Otkada sam svog bivšeg šefa koji me je više godina podbadao i svakodnevno provocirao da mi se nije dolazilo na posao što je trajalo duže vremena konačno mršnuo, otjerao u tri lijepe materine jer mi je puko film meni je svanulo.

[iceman ze]

Ja sam imao van BiH seficu lgbt i funkcionisali smo solidno. Malo je bila u depri kada je postala single, tada sam morao i dio njenih obaveza raditi, al sve u svemu neko pozitivno iskustvo...

Bilo je tu u sklopu posla timskih i barbiquea, i proslave rodjendana i farewella itd nauci co'ek svastA

[Dope_Man]

Ako je opcija, ja bi definitivno u toj situaciji trazio da budem premjesten u drugu kancelariju. Takva atmosfera covjeka smara, a ponasati se robotski ''tu sam da pokupim platu'' nije bas najbolje rjesenje kad skontas da tu provodis najvise svog vremena u toku jednog dana. Jer ako spavas 8 sati, i radis 8, onda si aktivno kuci nekih 5-6 sati (ostalo izgubis u putu, malo do prodavnice svratis, malo s komsijom popracas itd.. tako da je posao ono mjesto gdje se provodi ogromna kolicina vremena i treba biti ugodan.

[sadmire]

Otkada sam svog bivšeg šefa koji me je više godina podbadao i svakodnevno provocirao da mi se nije dolazilo na posao što je trajalo duže vremena konačno mršnuo, otjerao u tri lijepe materine jer mi je puko film meni je svanulo.

Ja sa svojim bivsim sefom nisam pricao skoro godinu i po...a u istoj kancelariji bili, samo nas pregrada dijelila...komunikacija isla putem maila i posao nije trpio, ali nije bilo jednostavno...jedno je kad sa nekim kolegom nisi u dobrim odnosima, a drugo kad se radi o osobi od koje na neki nacin zavisis...

[neko_sa_strane]

Otkada sam svog bivšeg šefa koji me je više godina podbadao i svakodnevno provocirao da mi se nije dolazilo na posao što je trajalo duže vremena konačno mršnuo, otjerao u tri lijepe materine jer mi je puko film meni je svanulo.

Ja sa svojim bivsim sefom nisam pricao skoro godinu i po...a u istoj kancelariji bili, samo nas pregrada dijelila...komunikacija isla putem maila i posao nije trpio, ali nije bilo jednostavno...jedno je kad sa nekim kolegom nisi u dobrim odnosima, a drugo kad se radi o osobi od koje na neki nacin zavisis...

Ja sam ga ignorisao. Pokušavao je i dalje dodjeljivanjem beznačajnih zadataka ali bih ja ili uradio ili ne bih ukoliko nema veze sa mojom strukom pogotovo što znam da je namjerno to radio. Njemu je duševna hrana kada nekome napakosti. Nije mi davao da radim svoj posao a događalo se da mi da zadatak i da me sabotira na istom zadatku i da ne izražava interesovanje za izvještaje u zavisnosti od raspoloženja. Na svu sreću sada je bivši i potpuno nebitan. Karma is a bitch. Ne pričam s njim već 2 godine. Komunikaciju obavljam preko posrednika, čak ni e-mailom direktno. Trebao sam to provesti ranije

[denimb]

Pozdrav forumaši,
imam svjež problem koji me tišti već neko vrijeme, pa da vidim vaša iskustva i mišljenje...
Da li biste zahtjevali od šefa/direktora da vas prebaci u drugu kancelariju zato što nemate baš dobar odnos sa kolegom u kancelariji?
Prije pola godine mi je rasformrana kancelarija, pretvorena u nešto drugo, i sve tadašnje kolege i mene su "razbacali" po drugim kancelarijama, a prije toga smo imali super korektan odnos na poslu i privatno. Mene je zapala kolegica koja je ogorčena u život, i crpi mi energiju svaki dan do mjere da mi je zaista počelo smetati. Ne slažemo se nikako, ne pričamo nikako, nemamo apsolutno nikakvih zajedničkih tačaka, ujutro zdravo - kraj radnog vremena zdravo, već pola godine tako... Stvarno sam pokušao u mnogo navrata izgraditi neki lijep i korektan odnos, cvijeće za 8. mart, poneki slatkiš, poneka lijepa riječ, ali brate ne ide, i nemam namjeru nazor ništa da postižem više.

Nisam za to da bude 8h "zajebancija" u kancelariji i šuplja, ali ipak sam društven tip i smeta mi ova atmosfera kao da sjedim u biblioteci, primjetio sam da se ustručavam glasno nakašljati jer prekoputa već počinje kolutanje očima...
Ono što ne bih želio da postignem je da ako zahtjevam od šefa da me negdje prebaci dođe do nekog pogrešnog zaključka (da dajem previše pažnju nekom druženju na poslu, da sam netolerantan, konfliktan ili nešto slično.

Jeste li imali sličnih iskustava? Šta mislite o mom "problemu", je li pridajem bezveze pažnju ovome?
Mene iskreno iscrpljuje i sve više me tjera na to da odem direktoru i da mu kažem da me vadi iz ove rupe jer ne mogu više trpiti da mi crpi energiju nečija ogorčenost u dnu duše...

Druze trazi premjestaj na nacin da hoces vise izazova, hoces da napredujes, zasitio si se, trazis nesto novo. Nemoj uopce da spominjes odnos sa njom.

Samo skloni se od takvih akrepa koje crpe energiju vise nego posao sam.

Znam ja takve ljude koji hodaju po firmi sa onako ozbiljnom za njih facom, dok im igra film u glavi da rade posao koji na svijetu niko ne moze osim njih samih, treba im mir, i sve ispod oka gledaju, dok ustvari ispadaju polunadrkani kopleksima udareni kreteni vazda spremni da ti objasnjavaju koliko je njima tesko, koliko ozbiljan posao rade, i da ih nervira sve oko njih.

Mi smo prije svega ljudi, pa tek onda uposlenici, radnici, ko to ne shvata i ne zna da kroz posao zivi zivot taj je tezak prvo sebi pa onda okolini, osim kad prica sa nadredjenim, tad te osobe klinku i pune su razumjevanja, sve je na ok, i evo idem, i ja sam bas tako tako mislio/la kako vi kazete...

S druge strane vjeruj me da ce istruhnuti u toj istoj kancelariji, radeci isti posao, napredovati nece sigurno...osim na posebne nacine, pogotovo ako si u BiH...ali na preporuku sefa, direktora nece sigurno...nikome ne treba pored njega polunadrkani stvor uvijek spreman na raspravu a nikada na razgovor, pa tamam da radi svoj posao ne znam kako.

Sretno, i jednostavno bjezi od svega sto ti crpi energiju bez potrebe.

[Chmoljo]

ja sam muku mučio sa ljudima koji se ne gase.

u kancelarijskom druženju treba imati mjeru. ako mi pričaš, a ja gledam u monitor i govorim aha, aha, jes, mhm, pa majku mu jebem valjda je išaret jasan. bliskost na poslu vodi tim stvarima i znaju biti pravi smor.

a kako nekoj generalno dobroj osobi reći da ti je naporna?

zato, sada, distanca, ljubazno, ali svako svoj poso. radije ću listati vikipediju, nego slušati zašto nekoga jebe njegova svekrva. TO meni crpi životnu energiju.