----
Odrastao sam u Engleskoj od početka rata, i odjednom, spontano, upoznao sam jednu djevojku iz Sarajeva te sam nastavio iz Engleske sa njom da komuniciram preko skype-a jedno 3 mjeseca. I sve je išlo odlično, i pričali smo po 6 sati dnevno "on average" o životu i tako dalje.
Ja sam u tom momentu imao, može se reći odličan posao i egzistenciju u Engleskoj, daleko iznad "average" kao mlada osoba krenulo mi je dobro.
Ali pošto se ta ljubav nekako rodila i nekako bi čovjek sve uradio za ljubav kao što mi svi znamo, ja sam počeo razmišljati da se doselim u BiH bar privremeno, bar na jednu ili možda i na nekolike godine, da bih je čekao da ona završila fakultet i onda da planiramo dalje, "all options were on the table".
Onda sam riješio, odlučno kao heroj, da to uradim sve, napustio sam posao u Engleskoj, uvalio se u probleme sa različitim firmama sa kojim sam imao ugovor na godinu dana kao što je teretana sa kojom nisam mogao prekinuti već potpisani ugovor na godinu dana čiji je rok tek bio počeo teći, te me možda upravo sada policija ganja po Engleskoj da platim odštetu. Ostavio sam auto u Engleskoj koje sada hrđa i stoji statično već godinu dana zato što sam krenuo u BiH avionom jer nisam mogao čekati da dođem autom u BiH od momenta odluke da to sve uradim, i nikad se nisam vratio po auto jer je volan na obratnoj strani, a i inače, nije mi toliko smetao javni transport/taxi u Bosni.
Onda smo sredili kuću u Bosni za tu svrhu, da ja imam tu nekakvo mjesto gdje da živim uz pomoć bliske porodice da i njima služi kao „baza“ u Bosni da negdje mogu doći sa zapada, ali primarno zbog mene i moje odluke.
Našao sam posao u Bosni u mojoj struci čak i prije nego što sam došao, sa Holandskom kompanijom koja je ispala nepouzdana na kraju. Znači sve Božije što sam mogao žrtvovao sam, ovo je sve 100% iskreno ako se neko ne slaže, neka to i dokaže.
Kada sam došao u BiH opet sam se sreo sa tom djevojkom, i Ljubav je počela kao bajka, dok nije prošlo neko vrijeme, djevojka je pokazala duboku ljubomoru i nesigurnost u sebe i nepovjerenje u mene, blago rečeno. Samo što sam imao bivšu curu nekad davno iz Kine i ona je znala za to, kad sam pitao da li ima kineski restoran u Bosni, ona je počela histerisati i totalno mi zgadila život. Do tog momenta nisam se ni znao prepirati na Bosanskom jeziku, većinom sam mucao jer nisam navikao pričati Bosanski. I tako se sve vrtilo bar 7 mjeseci oko histerije, da li ja šmekam druge djevojke, ili kad spomenem nešto o nekoj državi iz koje sam nekad kao klinac imao curu. Pored toga svega, prava ljubav je postojala, i ja sam shvatio da ne treba dići ruke od svega i da je pokušam izvući iz njenih nesigurnosti, gdje sam imao dosta uspjeha jer je djevojka počela dobivati sve najbolje ocjene na fakultetu i priznala je to meni i pred svojom porodicom da sam uticao na to, i postala je puno smirena.
Ja sam se odmah upoznao sa njenim roditeljima i bliskom porodicom koja me je svake minute voljela sve više i više i imao sam blisko i jako prijateljstvo sa njima, i kad su pravili Bosansku hranu uvijek su me zvali i tako dalje. Ta djevojka je mene voljela pravo i ja sam nju očigledno, jer smo se družili zajedno i sve smo radili zajedno i vjerili se i planirali čitav život zajedno. Čak me je vodila kroz svoj fakultet samo iz ponosa. Ali eto moguće je sve pa i da me nije voljela iskreno.
Poslije jedno godinu dana, promijenio sam posao i počeo raditi za jednu Švicarsku kompaniju zbog boljih perspektiva i tako dalje. Na početku je bilo gusto na poslu i morao sam se dokazivati sa više energije, što mi je počelo očigledno smetati privatnom životu jer poslije posla se umorim pravo i samo bih da odem kući da spavam, i nekoliko puta otkažem sastanak sa tom djevojkom. I kad sam se napokon dokazao na poslu i kada se sve stabiliziralo, nazvao sam tu djevojku da se vidimo, ali ona je otkazala sa mnom sastanak sa uzvišenim tonom, i ja sam se naljutio možda po prvi put pravo jer mi je nedostajala i ja nemam baš prijatelja u Sarajevu osim nje, jer sam ovdje bio tek godinu dana, i samo sam se sa njom družio što je možda bila katastrofalna greška sa moje strane.
Poslije toga, ja se pravim ljubomoran na nju zbog sarkazma najviše, ali sam koristio neke riječi koje su uvrijedljive jer sam bio ljut zbog prethodnih dešavanja, ali namjera je bila da je nasmijem i podsjetim na momente kada sam ja nju vadio iz neracionalnih kriza nekad davno, što je izazvalo njenu još veću ljutnju. Onda je ona rekla da moramo uzeti pauzu u vezi jer nije sigurna više da li me voli. Onda je navela razlog konkretan: Veza je postala rutina i Nisam bio tu kad je trebalo. Spomenula je odlaske doktoru na koje je navodno morala sa drugaricom otići jer ja nisam bio tu. Ali taj argument je izgubila kasnije jer sam se sjetio, kad mi je god spomenula nešto vezano za zdravlje ponudio sam da to uradimo odmah slijedeće jutro kod privatnika jer mi je njeno zdravlje bilo najvažnije, i to se sve mora odmah uraditi. Ali ona je to odbila i rekla da će sama, nisam je mogao nagovoriti i sa time je ustvari mene naljutila. I to je sve što ja znam od njene strane argumenata. Malo mi zvuči kao nepromišljeno izmišljanje u momentu dok su ustvari drugi razlozi bili prisutni.
Posto sam ja nju volio i to je bila prava ljubav bar za mene, ja sam uletio u duboku depresiju jer je stvarno počelo izgledati da gubim tu pravu ljubav, i evo me u državi koju ne poznajem totalno sâm. Svaki dan mi je bio kao 100 godina, i prošlo je 2 sedmice od svega toga, i dobio sam neke poruke, i pokušavao sam na svaki način totalno pretjerano da sve popravim kao nikad prije, ali njen odgovor na sve: mi smo trenutno slobodni od veze i to je status, pričali smo o ovome. Onda sam ja riješio da spasim zdravlje i da pokušam jos jednom pa šta bude-bude, kupio sam veliki buket cvijeća i u momentu dolaska vidio sam je kako izlazi iz stana u miniću skroz kratkom, totalno dotjerana krenula negdje, ja sam joj dao cvijeće, i jedva je zaustavio da priča samnom, i tada mi je rekla da je naša veza skroz gotova, ja sam joj rekao
Ja: Eh jesam li pokušao?
Ona: Jesi.
Ja: Eh super, niko ne može reći da nisam, i sada zbogom.
Ona: Fino izgledaš.
Ja: Eto ja zovem taxi nemoj zakasniti na sastanak. (skraćeno)
Onda me je njena mama nazvala, plakala dok sam bio u taxiju, govorila mi da mi je njena kćerka dala ovaj broj da je nazove, što nije bilo logično, ali eto ispričali smo se, i rekla mi je da njoj treba samo vremena, opametit će se ona i tako dalje. Zbog toga, ja sam čekao i ona mi je poslala jedan fin sms, kako si i kako posao i tako dalje nakon nekoliko dana. Ja sam fino odgovorio i to sve, nisam htio da je uznemiravam prije nekog ispita na fakultetu, one sekunde kad sam saznao da je taj ispit prošao, javio sam joj da popričamo o svemu, ona je rekla da nemamo o čemu pričati, što je meni bio znak da trebam ja staviti tačku na sve i razmijeniti stvari i krenuti suprotnim putem pod hitno.
Istog dana ja sam tražio da mi vrati sve moje stvari, kad sam došao kući pronašao sam samo pola svojih stvari, pa sam je onda nazvao i rekao da dolazim po ostatak, što je rezultiralo histerijom i prepirkama... i na kraju sam sve dobio, ali jedva, što uopšte nije logično. Mada mi je njena mama stavila poklone što sam i njoj dao, što nisam zahtjevao i tražio, to sigurno nije njene mame ideja.
Sada sam krenuo svojim putem i upoznao sam dosta dobrog i prijatnog svijeta po mom mišljenju u Bosni, koji mi daju razlog da ostanem ovdje još duže i da nastavim karijeru. Pokušat ću da ne žurim više u životu, i da pametnije procijenim šta je dobro za mene, jer svi imaju svoj život i znaju šta je najbolje za njih. I baš se osjećam slobodno i dobro, jer ako razmislim malo, imao sam veoma napornu blisku prošlost. Jedan starac mi je rekao, ters i ljubomorne djevojke se nikad ne mijenjaju, to i ptice na granama znaju, od toga se bježi i to niko ne trpi dugo, ama baš niko, to ti je kao muskarac koji koristi nasilje nad ženom, te žene nesvjesno samo traže žrtve da ih oštete čitav život. Onda sam pitao jos 10 starijih ljudi, da vidim baš da li je to univerzalno, i svi su potvrdili isto. Eto kraj priče.. nemojte zaboraviti da ispod možete dati svoje mišljenje.
samo ce ostati papci za njih na zalost 
I nije li to nešto najljepše?
samo bi krvi pila