- Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda
Mnogi će se otrezniti kada se spoznaju svi zločini
Kod nas, u Skupštini Srbije, na primer, ima pokušaja relativizacije i sticanja jeftinih političkih poena demagogijom kako ćemo mi svetu pokazati da su i neki drugi činili zločine. Pa svet to dobro zna. Zato se u Hagu traže i drugi počinioci zločina i tamo će ih biti sve više jer njihova zlodela počinju da se identifikuju. Moramo da pokažemo da smo odgovorni i ozbiljni ljudi, da jasno odvojimo naš narod i državu od onih koji su u naše ime činili ratne zločine
Neko stalno plaši građane: Nenad Bogdanović
Ivana Vušković
Potpisi dva gradonačelnika, Čikaga i Beograda, stavljeni na Povelju o bratimljenju uveli su prestonicu Srbije u društvo tzv. sisters sitis, pobratimljenih čikaških gradova koji su se obavezali da će međusobno razvijati bratske odnose na bazi saradnje, ravnopravnosti i zajedničke koristi radi unapređenja i širenja kulturne i ekonomske saradnje i trgovinskih odnosa. Akra, Aman, Atina, Birmingem, Kazablanka, Delhi, Durban, Galvej, Geteburg, Hamburg, Kijev, Lucern, Meksiko Siti, Milano, Moskva, Osaka, Pariz, Petaš Tikva, Prag, Šangaj, Šenjang, Toronto, Vilnius i Varšava su gradovi pobratimi Čikaga, a među njima se od pre nekoliko dana nalazi i Beograd. Koliko je za Beograd i Srbiju važno imati prijatelje na svim nivoima vlasti u Sjedinjenim Američkim Državama, posle sedmodnevne posete Americi za Danas govori gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović:
IMAMO PRIJATELJE
Ko lobira za nas
Smatrate da je važno ko lobira za nas, pa ko su ti ljudi i šta je njihov interes?
- To su uglavnom Amerikanci. Na listi lobista, osim imena našeg konzula, svi ostali su došli preko ličnih poznanstava i tu nema ničeg spornog jer te stvari u SAD tako i funkcionišu. Polovina od grupe ljudi koja se zalaže za bolju budućnost našeg naroda je srpskog porekla. Oni osećaju nepravdu koja nam se desila, bez ikakvog relativizovanja naše političke krivice i nerazumevanja sveta. Svu svoju energiju oni danas polažu da bi Srbiju i srpski narod vratili u krug pijatelja Amerike. Tu su i Amerikanci, uspešni biznismeni od velikog uticaja koji imaju neke poslovne veze sa srpskom zajednicom u SAD.
- Imati prijatelje u SAD je izuzetno važno, jer američko društvo ima kvalitetnu podelu vlasti. Tamo ne postoji hijejarhija vlasti već se tačno zna čime se ko bavi, a odgovornost je personalizovana. Našem boravku u Americi prethodila je prošle godine poseta predsednika Srbije Borisa Tadića gradonačelniku Čikaga Ričardu Dejliju i još tada je napravljena baza projekta bratimljenja dva grada. Tadić je u SAD uradio odličnu stvar i sa pravljenjem kokusa, a važno je imati i dobre veze, kao što ih imaju naš ambasador i konzul u SAD. Bratimljenjem sa Čikagom dobili smo moćnog prijatelja, a u prilog tome govori podatak da je Ričard Dejli proglašen najboljim gradonačelnikom u SAD. Naravno, odmah je jasno koliki je njegov uticaj i koliko može, ako se nađe u poziciji, da kaže neku lepu reč za našu opštu stvar. U ovakvim stvarima uvek postoje interesi, ima lobiranja, ali minimum potreban za običan život je da niste viđeni kao zlo, kao nešto loše.
Formula o kojoj će se razgovarati
Da li ste u SAD dobili rešenje formule manje od nezavisnosti više od autonomije?
- Nema tu pojašnjenja. To je formula o kojoj će se razgovarati. U ovom trenutku znači nema nezavisnog Kosova, a šta znači više od automije pitanje je pregovora za šta je potreban fleksibilan pristup i jedinstven nastup naših vlasti. Međutim, u ovakvoj situaciji kada sve institucije konačno počinju ozbiljno da rade i prihvataju ono što im se kaže jer shvataju da je to u korist naše zemlje, desi vam se da jedna grupa neodgovornih ljudi pokuša kvazipatriotizmom nešto da predstavi i organizuje se taj famozni skup o Srebrenici na Pravnom fakultetu. Ti ljudi uopšte ne znaju koliko su time naneli štete našoj zemlji.
U Stejt dipartmentu ste se sreli sa ljudima koji, kako kažete, znaju kako Srbija "diše". Kakve su bile njihove reakcije povodom obelodanjivanja snimaka zločina počinjenog u Srebrenici?
- U Stejt dipartmentu smo se sreli sa gospodinom Čarlsom Inglišem. On je važan čovek jer u američkom Kongresu preuzima nadležnost za našu teritoriju i jedan je od prvih saradnika Nikolasa Bernsa koji do detalja zna šta se dešava u našoj zemlji. Kada je interes države u pitanju, mislim da su mnogi političari u našoj zemlji shvatili da treba mnogo pameti, zato treba biti jako obazriv.
Kakve reakcije je tribina o Srebrenici na Pravnom fakultetu izazvala među predstavnicima američke administracije?
- Ljudi u Kongresu, okupljeni oko kokusa i svi koji se bore za našu stvar, pitali su nas da li mi u Srbiji razumemo koliko skup na Pravnom fakultetu može da ima negativan odjek i to ne samo u SAD već i u drugim zemljama. Zanimalo ih je koliko će tribina uticati na javno mnjenje Srbije. Izneli smo naš stav i rekli da to ne bi trebalo da ima mnogo uticaja jer se radi o izolovanim razmišljanjima u Srbiji. Nakon toga, kao što smo videli, prva reakcija su bili Škorpioni i zato moramo biti strahovito oprezni.
Često pominjete da moramo da pazimo i da ne smemo da pravimo greške. Na šta konkretno mislite?
- Kod nas, u Skupštini Srbije, na primer, ima pokušaja relativizacije i sticanja jeftinih političkih poena demagogijom kako ćemo mi svetu pokazati da su i neki drugi činili zločine. Pa svet to dobro zna. Zato se u Hagu traže i drugi počinioci zločina i tamo će ih biti sve više jer njihova zlodela počinju da se identifikuju. Moramo da pokažemo da smo odgovorni i ozbiljni ljudi, da jasno odvojimo naš narod i državu od onih koji su u naše ime činili ratne zločine.
KAKVI SMO STVARNO
- Siguran sam da 99 odsto naroda Srbije nije želelo da iko bude ubijen niti da u njegovo ime neko čini zločine. Možda ljudi u nekom trenutku nisu razumeli šta se dešava, ali znam koliki je šok bio za obične ljude koji žive u zabludi da su tamo negde vođene patriotske bitke i da je neko išao u rat da ih štiti, naročito posle snimaka zločina u Srebrenici, kojih, kažu, ima još. Narodu pokušavamo da objasnimo da ne slušaju one koji ih obasipaju patriotskim frazama jer njima one obično služe za nešto drugo, dok svetu objašnjavamo da Srbi ne mogu da snose kolektivnu odgovornost za ono što bivši režim nije uspeo da spreči. Naravno, oni koji su učestvovali u zločinima moraju da odgovaraju.
Pomenuli ste da ste u SAD naišli na pozitivan stav prema Srbiji, na uvažavanje naše zemlje?
- Dokaz da je taj stav pozitivan jeste izmena rezolucije u Senatu iz koje je izbačena krivica SCG i srpskog naroda za zločine u Srebrenici. To je preformulisano u krivicu bivšeg režima, što je u političkom smislu izuzetno značajano. Ipak, ako pokušamao da pokažemo kakvi smo stvarno, a ne kakve su nas neki drugi napravili pred svetom, mislim da imamo šanse da se izborimo i za mnogo više stvari koje su u interesu Srbije i našeg naroda u budućnosti.
Pošto više nema bivšeg režima, ko će danas snositi najveći deo odgovornosti za to što Skupština Srbije nije usvojila deklaraciju o osudi zločina?
- To što se desilo je loše. O tome neka razmišljaju oni koji stalno tvrde da se bore za nacionalne interese, da su velike patriote i da im je Srbija i srpstvo na prvom mestu. Neka razmisle o ovom odnosu i nesposobnosti da jasno u Skupštini Srbije kažu za Srebrenicu šta je bila. Pa u Republici Srpskoj su političari prepoznali i rekli šta se tamo desilo, a mi ovde smo odjedanput "veći katolici od pape" i pokušavamo da se zaštitimo tako što ćemo relativizovati neke stvari dodatnim objašnjavanjem svetu da nisu samo Srbi činili zločine.
Ljudi u Srbiji ipak veruju da nas svet gleda kao genocidni narod...
- Naš običan čovek veruje zato što ga u to, svim silama, ubeđuju neki političari. Neverovatno je da neko stalno plaši ljude da postoji neka svetska zavera protiv nas i da o nama misle da smo genocidna zemlja ili genocidan narod. To je besmislica. Ono što će očigledno još više otrezniti pojedince koji imaju zablude te vrste je kada budu spoznali šta su neki ljudi sve radili u naše ime. Verujem da će tada ubedljiva većina našeg naroda shvatiti da nas svet tretira kao običan, evropski narod koji je imao nesreću da u jednom trenutku ima veoma lošu vlast koja ga je nekada obmanjivala patriotskom demagogijom, a danas socijalnom.
Šta nije demokratija n Na kojim pitanjima se od naše vlasti trenutno očekuje potpuno jedinstvo?
- U ovom trenutku naš povratak u svetsku zajednicu je uslovljen izradom studije izvodljivosti i ulaskom SCG u Evropsku uniju, usklađivanjem našeg sa evropskim zakonodavstvom, donošenje ustava, a čekaju nas i razgovori po pitanju Kosova. Svako ko to pokuša da politizuje naneće zemlji štetu. Neophodno je da konačno raščistimo i sa periodom ratnih katastrofa i, naravno, ne sme da se desi da oni koji bi nas vratili u to vreme budu na vlasti bar narednih deset godina. To se narodu mora stalno govoriti. Neki zaista jesu vrlo glasni kroz patriotsku demagogiju koja im danas loše stoji jer jako je teško nekome objasniti i odgovoriti na pitanje "šta si ti tamo radio ili ko je tebe tamo poslao da ti nešto uređuješ.
Kakav bi bio stav SAD kada bi u Srbiji na vlast došli radikali?
- U Stejt dipartmentu smo vodili jedan dijalog o Demokratskoj stranci i pitani smo zašto je DS u parlamentu zajedno sa radikalima glasala za smenu Vlade. Onda smo mi objasnili da imamo jasan stav, a to je da smatramo da bi za ovu zemlju bilo pogubno da se vratimo tamo gde smo nekad bili. Mi vodimo politiku koja će to onemogućiti i zato ne želimo sada da uđemo u Vladu i smatramo da je ovoj zemlji narednih osam godina potrebna demokratska vlast. Mi znamo ko to nije, a ko jeste i našu politiku ne prilagođavamo samo popularnosti koja nam treba među građanstvom nego je vodimo racionalno
http://www.danas.co.yu/
Stvarno me interesuje ko je imao najvise uticaja na izglasavanje tog zakona kako bi ih mogao dozivotno prekriziti.
Znam da su ljudi iz stranke Za BiH pokusavali progurati amandman kako niko ne bi ostao bez drzavljanstva.
Kritikujemo Dejton a nakon rata smo dozvolili da prodju zakoni kao ovaj o drzavljanstvu, podjela na dvije izborne jedinice i na kraju zele podijeliti i masovne grobnice
