Koje godine je zabranjena feredza i mejtefi u BiH

[heckler]

Treba mi informacija koje godine je vlast zabranila feredze a koje mejtefe u BiH nakon drugog svjetskog rata. Po mogucnosti uz izvor i/ili link.

[Max Bunker]

Treba mi informacija koje godine je vlast zabranila feredze a koje mejtefe u BiH nakon drugog svjetskog rata. Po mogucnosti uz izvor i/ili link.

1950. godine a za link nemam pojma.

[heckler]

I jedno i drugo?

[Max Bunker]

I jedno i drugo?

Za feredzu sam siguran da je 1950. godine a za mejtefe ne znam stvarno.

[cordial]

ZAKON O ZABRANI NOŠENJA ZARA I FEREDŽE

Član 1
Izražavajući želje narodnih masa, radnih kolektiva i masovnih organizacija, a u cilju da se otkloni vjekovna oznaka potčinjenosti i zaostalosti žene muslimanke, da se olakša ženi muslimanki puno korištenje prava izvojevanih u Narodno-oslobodilačkoj borbi i socijalističkoj izgradnji zemlje i da joj se obezbijedi puna ravnopravnost i šire učešće u društvenom, kulturnom i privrednom životu zemlje zabranjuje se nošenje zara i feredže i svako pokrivanje lica žene;

Član 2
Zabranjuje se prisiljavanje ili nagovaranje žene da nosi zar i feredžu, odnosno pokriva lice, kao i svaka druga radnja usmjerena na podržavanje nošenja zara i feredže i pokrivanja lica žene;

Član 3
Kazniće se do 3 mjeseca lišenja slobode ili novčanom kaznom do 20000 dinara: a) ko nosi zar ili feredžu, odnosno pokriva lice, b) ko od svojih ukućana zahtijeva da nosi zar ili feredžu, odnosno pokriva lice;

Član 4
Kazniće se lišenjem slobode sa prinudnim radom do 2 godine ili novčanom kaznom do 50000 dinara: a) ko silom, prijetnjom, ucjenom ili drugim sličnim sredstvima nastoji da se nosi zar i feredža, odnosno pokriva lice žene, b) ko, zloupotrebljavajući vjerska osjećanja, koristeći predrasude i zaostalost ili na bilo koji drugi način, vrši propagandu da se nosi zar i feredža, odnosno pokriva lice žene;

Član 5
Administrativni-kazneni postupak za prekršaje iz člana 3 ovog zakona vodi u prvom stepenu izvršni odbor sreskog, gradskog (reonskog) narodnog odbora;

Član 6
Za postupak po krivičnim djelima člana 4 ovog zakona nadležan je sreski sud;

Član 7
Ovaj zakon stupa na snagu tridesetog dana nakon objavljivanja u «Službenom listu NR BIH».;

U broj 33, Sarajevo, 29 septembra 1950 godine;
PREZIDIJUM NARODNE SKUPŠTINE NR BIH
Sekretar, Muhidin Begić, s.r., Predsjednik, Vlado Šegrt, s.r.

[cordial]

Ne znam ni ja za mejtefe, ali znam da su tekije takodjer bile zabranjene, mislim oko 70-te godine.

[heckler]

@cordial, svaka cast za izvod iz Sluzbenog Lista!

[cordial]

Nema na cemu .

[Tranquilizer]

Pa jel to znaci da je ovaj zakon još uvjek na snazi ili šta

[Haris.ba]

Veoma moguće. Bilo je i po novinama pisanja o tome. Uglavnom, bilo bi zanimljivo napisati kaznu nekome u dinarima. Ovo je primjer zakona koji je na snazi(vjerovatno) ali se više prinudno ne sprovodi - jer u ogromnoj većini je sproveden. Ova materija može da spada na razne nivoe vlasti. Može se tvrditi i da je zakon derogiran nekim novim zakonom. Kakogod, zanimljivo.

[Tranquilizer]

Covjece 60 godina prije Francuske smo imali ovaj zakon grozota

[michio]

U to vrijeme bili su popularni narodni zborovi i tom prilikom bi izasao malo vidjeniji clan drustva koji bi rekao kako je njegova drugarica skinula feredzu. Uvijek su to bila muska posla.

[heckler]

Niko nema informaciju za mejtefe?

[Only1]

Zanima me jesu li komunisti ikad srusili crkvu negdje ili stavljali neke zabrane poput ovih katolickim ili pravoslavnim vjerama? Nisam upucen o ovome, moze li mi neko malo objasniti?

[Woody]

Zanima me jesu li komunisti ikad srusili crkvu negdje ili stavljali neke zabrane poput ovih katolickim ili pravoslavnim vjerama? Nisam upucen o ovome, moze li mi neko malo objasniti?

Ma, ništa. Samo sporadični slučajevi:

U prve velike zločine komunista u Hercegovini spada ubistvo trojice kaluđera u manastiru Duži, 23. decembra 1941. Bili su to stari ruski kaluđeri, izbegli posle 1917. godine od boljševičkog terora. Zločini se umnožavaju posle 4. januara 1942, kada je u Hercegovinu upućen Savo Kovačević sa delom Nikšićkog partizanskog odreda. Bilo je pritužbi da su hercegovački komunisti „meki" u obračunu sa klasnim neprijateljem, pa je vrh partije smatrao da će im koristiti osoba koja je upravo osudila na smrt petoro svojih rođaka. Kovačevićeva desna ruka bio je još jedan „narodni heroj" Petar Drapšin.

dr Savo Skoko "Krvavo kolo hercegovačko 1941-1942";

Tridesetog avgusta 1942 od strane komunista ubijen je u Stragarima (srez Orašački) Miron Đurić, arhimandrit

ПРЕЗВИТЕР МОМЧИЛО ГРГУРЕВИЋ – рођен је 1906. година у Фочи (Србињу). Завршио је Богословију у Сарајеву 1928. године, а рукоположен је у чин ђакона и презвитера 1929. године. Служио је као парохијски свештеник у Челебићима све до мученичке смрти 29. новембра 1945. године. После 45 година његов син Василије пренео је Момчилове земне остатке и сахранио их поред Цркве у Челебићима.

ЈЕРОМОНАХ МИАХИЛО ЂУСИЋ – рођен је у Гледићу, изнад Љубостиње, 1911. године. После завршеног Богословског факултета. Замонашен је 6. јануара 1934. године, а исте године је рукоположен за јерођакона и јеромонаха. Професор му је био отац Јустин Поповић. Током рата је помагао свом народу. Партизани су га ухватили, заједно са протосинђелом Јованом Рапајићем, у мају 1945. године, и стрељали у Блажују код Сарајева.

РОТОСИНЂЕЛ ЈОВАН РАПАЈИЋ – рођен је 1910. године. Завршио је Богословију 1931. године, а затим је апсолвирао на Богословском факултету Српске Православне Цркве. Много је помагао Светом Владики Николају у Богомољачком покрету. У мају 1945. године партизани су га ухватили заједно са Михаилом Ђусићем. Били су у затвору ОЗНА-е, где су их партизани изгладњивали и мучили. Отац Новак Станојевић, фочански парох, помогао им је када су их на неколико дана комунисти пустили из затвора. Међутим, 28. маја 1945. године одведени су у Сарајево, а отац Новак је сазнао да су стрељани у селу Блажују, тек када је и он утамничен 2. јула 1945. године. Очевици су, касније, говорили да су сами себи копали јаму.

Pa zatim streljanje fratara u Širokom Brijegu i po ostaloj Hercegovini...

Mislim da je zabrana feredže ipak bila soft verzija poredeći gore navedeno

[Ma.Le.Na]

1950. zabranjena feredza?
hm mislila sam da je i prije toga..
nije neki izvor al eto..nana mi je pricala da je kao djevojka skinula feredzu i nije je smjela nositi...
ona je 1922. godiste..
ako je to bilo sa nekih 15tak god. -to je 1937..

[cordial]

Navodno su u isto vrijeme iz BiH protjerane časne sestre. Ja nemam nikakav čvrst izvor o ovome, ako neko zna, molim da postavi.

[cordial]

1950. zabranjena feredza?
hm mislila sam da je i prije toga..
nije neki izvor al eto..nana mi je pricala da je kao djevojka skinula feredzu i nije je smjela nositi...
ona je 1922. godiste..
ako je to bilo sa nekih 15tak god. -to je 1937..

Možda je nana sebe smatrala putericom i u 28. godini:).

[Ma.Le.Na]

1950. zabranjena feredza?
hm mislila sam da je i prije toga..
nije neki izvor al eto..nana mi je pricala da je kao djevojka skinula feredzu i nije je smjela nositi...
ona je 1922. godiste..
ako je to bilo sa nekih 15tak god. -to je 1937..

Možda je nana sebe smatrala putericom i u 28. godini:).

nije to slucaj..ipak je tada imala nekih 13-16 god. ...15 kao srednja vrijednost

[cordial]

I ja sam u porodici imala jednu osobu koja je morala skinuti feredžu. Razmišljam o tome da su možda neke žene skinule feredžu s najavom objavljivanja zabrane o istom...

[Ma.Le.Na]

hm mozda
koje godine je zabranjeno nosenje feredze u turskoj?
mozda su se povodili za njima..ako je tamo zabrana uvedena prije

[cordial]

U to vrijeme bili su popularni narodni zborovi i tom prilikom bi izasao malo vidjeniji clan drustva koji bi rekao kako je njegova drugarica skinula feredzu. Uvijek su to bila muska posla.

Ne, uvijek su postojale prodane duše koje bi za ulazak u određeni krug društva prihvatale njihove "furke".
Ruku na srce, tako ti je i danas, manje - više.

[Tranquilizer]

Niko nema informaciju za mejtefe?

Kako misliš zabranjeni mejtefi, institucionalno mislim da nisu nikada explicitno zabranjeni, službenim novinama kao feredža ali naravno tu je bilo gomila drugih instrumentata kojim su vjerske zajednice "stavljane na mjesto" od strane tadašnje vlasti, govorim o periodu 1945-50-55 da budem jasan...

Znaš da je vjerska imovina nacionalizovana, da su praceni vjerski službenici i ispitivani, vjerski objekti zatvarani je jednostavno je malo ljudi išlo u njih silom prilika...išlo se na radne akcije, napredak, red rad discilina, pa pogledaj samo recenicu iz teksta od gore

"Izražavajući želje narodnih masa, radnih kolektiva i masovnih organizacija, a u cilju da se otkloni vjekovna oznaka potčinjenosti i zaostalosti žene muslimanke, da se olakša ženi muslimanki puno korištenje prava izvojevanih u Narodno-oslobodilačkoj borbi i socijalističkoj izgradnji zemlje i da joj se obezbijedi puna ravnopravnost i šire učešće u društvenom, kulturnom i privrednom životu zemlje zabranjuje se nošenje zara i feredže"

Vjerske službe poslje takvih dešavanja jednostavno nisu imale od cega da žive, nema imovine, ljudi ne dolaze na službe...cak mislim da su i dobrotvorna društva bila spojena u jednu organizaciju, mislim na gajret, preporod, napredak itd...tako da je i institucija mejtefa polako pocela da bljedi, naravno otvaraju se javne škole u kojima se uci novo gradivo a odlazak u školu je obavezan...dakle malo je ko išao i u javnu školu i u mejtef, ne kažem da nije ali brojke su bile vjerovatno jako male...

[heckler]

Ja sam razumio da su bas institucionalno zatvoreni.