Ivo Andrić-sukrivac za zločine počinjene u bih

[King Kikapu]

Meni se često dešavalo da se na mrtvo ime posvađam sa ljudima koji u Andrićevim djelima vide sve drugo sem onoga što treba da vide....ljepotu.....

Tako je... ali ako prethodno natakaris nacionalisticke naocale sebi na nos, vidjeces mnogo sto-sta, bas kao i sopstveni lik u krivom ogledalu.

Nije problem u Andricu, problem je u citaocu... Ja, na primjer, nikad necu postati fasista citajuci "Mein Kampf".

nije problem u tebi vec u onim sto fasisti postaju i uz ezopa i bracu grim

[FortunaBela]

Meni se često dešavalo da se na mrtvo ime posvađam sa ljudima koji u Andrićevim djelima vide sve drugo sem onoga što treba da vide....ljepotu.....

Tako je... ali ako prethodno natakaris nacionalisticke naocale sebi na nos, vidjeces mnogo sto-sta, bas kao i sopstveni lik u krivom ogledalu.

Nije problem u Andricu, problem je u citaocu... Ja, na primjer, nikad necu postati fasista citajuci "Mein Kampf".

Puno ih je sa cvikama, da me je prosto strah....

[zzzzz]

Mozda i Main Kampf (valjda se ovo ovako pise) sadrzi ljepotu izrazavanja ali mu je sadrzaj i dalje fasisticki i rasisticki.

Znaaam, grubo poredjenje ali mi na neku stvar ide horsko oglasavanje i nevjerica, da je zaboga, jedan nobelovac, mogao imati predrasude o Bosnjacima. Mozda jeste....predrasude imaju mnogi (imali su ih i onda ali prikrivene), ukljucujuci skoro polovinu drzavljana BiH, ali eto, sa Andricem je to nespojivo.

[OvaRupaNemaDnaaaaaaaaa...]

Mozda i Main Kampf (valjda se ovo ovako pise) sadrzi ljepotu izrazavanja ali mu je sadrzaj i dalje fasisticki i rasisticki.

Znaaam, grubo poredjenje ali mi na neku stvar ide horsko oglasavanje i nevjerica, da je zaboga, jedan nobelovac, mogao imati predrasude o Bosnjacima. Mozda jeste....predrasude imaju mnogi (imali su ih i onda ali prikrivene), ukljucujuci skoro polovinu drzavljana BiH, ali eto, sa Andricem je to nespojivo.

Ja kazem da, barem u mome slucaju, nisu u pitanju predrasude nego misljenje formirano nakon citanja Andrica u srednjoj skoli i nakon ponovnog citanja, u zrelijem dobu. Jos sam na pocetku teme pozvao sve diskutante koji podrzavaju stav po kojem je Andricev opus saucesnik u genocidu iz devedesetih da iznesu konkretne cinjenice zbog kojih Andric zasluzuje mjesto u Hagu. Do sada se na taj nacin jedini javio King Kikapu (argumentovano, sa detaljima o kojima je IA pisao)) ali on ga nije blatio tako da nisam imao potrebu replicirati.
Ti, kao argument, uzimas pola procitane knjige i predgovor koji je pisao Nikola Koljevic. Molim te, iz tvojih prijasnjih postova, stekao sam osjecaj da se radi o ozbiljnijoj osobi. Mislim da je bruka komentarisati Andricev opus na taj nacin.
Da ponovim, jos uvijek se niko nije javio sa konkretnim argumentom i rekao zbog toga i toga.

ps- Ocekujemo javljanje inzenjera Jaganjca, za kojeg smo na jednoj drugoj temi utvrdili da kritikuje "Na Drini cupriju" bez elementarnog poznavanja sadrzaja knjige.

[Fair Life]

ispravka uvazena koleginice: mislim da je rijec o djelu "Znaci pored puta". Ili postoji vise modela cetnika...

Ne "znaci" vec "Znakovi pored puta".

Upravo u ruci drzim izdanje njegovih Sabranih djela iz 1967. godine...

Redakcijski odbor: Josip VIDMAR, Grigor VITEZ, Petar DZADZIC, Muharem PERVIC

Priredili: Petar DZARDZIC, Muharem Pervic

Izdavaci: MLADOST - Zagreb, PROSVETA - Beograd, SVJETLOST - Sarajevo, DRZAVNA ZALOZBA SLOVENIJE - Ljubljana

Vjerovati da je u Andricu bio skriven cetnik... ???? Zar su skriveni cetnici i clanovi redakcijskog odbora... ma hajde.

Da vidimo sta je sporno u "Znakovima pored puta"... i sta mirise na cetnistvo...

Takav je zivot da covek cesto mora da se stidi onoga sto je
najlepse u njemu i da upravo to sakriva od sveta, pa i od onih
koji su mu najblizi.

Ono sto je najlepse na iskrenoj i dubokoj ljubavi, na kojoj
je sve lepo, to je da u odnosu prema onome koga volimo ni jedna
nasa mana ne dolazi do izraza. Mnogo sta sto je zlo u nama iscezava,
a ono sto je dobro ustostruci se.

Ima zena koje su neugledne i opore za oci, kao seoski hlebac,
ali kriju u sebi veliku i zdravu slast za onoga ko se ne da zbuniti
spoljasnjoscu, nego gleda i oseca dublje i stvarnije.

Sacuvaj nas, Boze, od ostvarenja snova. Udalji od nas ono sto
je predmet nasih zelja, jer telo nase zeli svoju sopstvenu smrt.

Kod unutarnjih borba koje covek vodi sa samim sobom i sa
nepoznatim silama u sebi, vazi vise nego igde pravilo: ne predaj
se nikad! - Ni predaje, ni ustupanje! A pre svega, sto kazu u
Bosni: ne vezi tugu za srce!
Biti uvredjen nepravdom ljudi menje je nego biti u bedi,
a biti u bedi manje je nego biti bolestan, biti bolestan jos
nije: umreti. Ali i kad je covek uvredjen nepravdom, tesko
bolestan, pa i na samrti, ne treba, tek tada ne treba da "pusti
rdji na se". Tada treba napregnuti sve sile i ne priznati tugu
i malodusnost. Izdrzati trenutak, a vec iduceg casa covek je
ili na putu da prezdravi ili mrtav. A smrt je najveci i najsi-
gurniji osvetinik.

Cim neko nesto voli i za nesto se veze - misao neku, predmet
ili zivo bice - on daje nesto od sebe i spreman je da daje i gubi
jos vise, bez mere i racuna, sa istom onom nagonskom bezobzi-
rnoscu i stihijskom zestinom sa kojom se ljudi bacaju na sticanje
i grabez. I to je do sada jedini poznati nacin kako jedan covek
moze da daje drugim ljudima ili stvarima oko sebe i ono sto ne
mora i onda kad ne mora. Tako to sto se zove ljubav stvara jedno
nepregledno i nerazumljivo knjigovodstvo medjusobnih davanja i
primanja, sa potpuno antipodnom, astronomskom racunicom u kojoj
je sve nejasno, ali ciji je krajnji zbir kratak, jasan i nerazumljiv.

Ziveti u strahu, u kajanju, u stalnom strahu od straha, ne
moci oka sklopiti i ne moci dusom danuti, i pri svemu tome raditi
i smejati se i razgovarati, to znaci za ljude kao ja ziveti i
uspevati medju svetom.

Poslednja stranica sveske.
Poslednja stranica je za neizvesnost. Za srecno neznanje s
kojim se legne pod teretom mraka i ustaje na poziv sunceve
svetlosti. Neizvesnost je imanje onih koji nemaju nista i velika
nada onih koji nisu navikli na dobro u zivotu. Neizvesnost je
za razumne i ponosne ljude ono sto je gatara za budale, slabice
i sebicnjake: nagovestava dobro i zlo, pogadja retko, ali zato
dopusta sve, i najprecnije, mogucnosti.
Kako da ne budemo ispunjeni postovanjem prema neizvesnosti
koja se stere pred nama, kad ona, mozda, krije u sebi nas spas
i izbavljenje.

Ono sto moze i biti i ne biti uvek se, na kraju krajeva,
pokori onome sto mora biti.

Ko u ovom svetu ne ume da organizuje sam svoj zivot, nije
vredan da zivi, a ko ga sa uspehom organizuje, izgubi pri tome
toliko snage i svezine da mu ne vredi mnogo da zivi.

Jednom mu je neko - u zao cas! - rekao da je pametan. Kako
i zasto, to sam bog zna. Tek, on je poverovao u to. I otada je
taj inace mirni i bezazleni covek postao nemoguc, tezak sebi i
drugima.

Da je cutanje snaga a govorenje slabost, vidi se i po tome
sto starci i deca vole da pricaju.

Kad nisam ocajan, ja ne valjam nista.

U ovom drustvu podjednako patimo svi, i zene i muskarci, samo
su uloge podeljene, i to otprilike ovako: Kad mi patimo zbog zena
to je gotovo redovno zbog toga sto zene nisu onakve kakve bismo
zeleli da budu. Kad zene pate zbog nas, to je uvek stoga sto smo
mi ovakvi kakvi jesmo. Ali, sto je glavno, patimo svi i mucimo
se cesto, dugo, svirepo i besmisleno.

U prvoj polovini zivota, covek zeli i radi ono cega ce se u
drugoj polovini stideti i odricati, a druga polovina mu prodje u
uzaludnim pokusajima da se popravi ili bar zataska ono sto se
radilo u provoj. Tako se na kraju sve potre i svodi na nulu.
Ostaju samo kajanje i stid.

Ja sam podlegao u zivotu, ali ja nisam pobedjen, nego
nadigran.

Trazeci ono sto mi treba, a ono sto ni sam ne znam tacno sta
je, isao sam od coveka do coveka, i video da svi zajedno imaju manje
nego sto imam ja koji nista nemam, i da sam kod svakoga ostavio
ponesto od onoga sto nemam i sto trazim.

Cesto mi se cini da sam gori i slabiji od poslednjeg medju
ljudima.

Slabe i strasljive ljude strah nagoni da rade upravo ono cega
se najvise boje.

Ko uspe da zagreje i ozivi samocu, taj je osvojio svet.

Tesko je zamisliti a kamoli opisati bol i ogorceno izne-
nadjenje velikog rodjenog egoite kad ga neko izneveri, napusti
ili mu ucini ma sta od onoga sto je on vazda drugima cinio.
Tako ogorceno rikne na svoje ubice tigar koji je celoga veka
ziveo od toga sto je ranjavao i ubijao sve oko sebe.

Ljudi koji cisto i bezgranicno vole ne pomisljaju lako
da se ma sta oko njih menja, a ponajmanje sam predmet njihove
ljubavi. Oni merom vecnosti mere prolazne i promenljive pojave
oko sebe. A njihova smelost biva nagradjena, jer im sve oko
njih izgleda vecno i nepromenljivo, i tako sa tom divnom
iluzijom provode i svrsavaju svoj vek, oslobodjeni najveceg
ljudskog zla, uzasa od prolaznosti.

Slabe i plasljive ljude strah nagoni da rade upravo ono
cega se najvise boje.

Izmedju bojazni da ce se nesto desiti i nade da mozda
ipak nece, ima vise prostora nego sto se misli. Na tom uskom,
tvrdom, golom i mracnom prostoru provode mnogi od nas svoj vek.

Stalno posmatram kolika je neosetljivost osetljivih ljudi
prema osetljivosti njihovih najblizih.

Tacnost (ili netacnost) sa kojom odlazimo nekome na
sastanak ili u posetu redovno moze da posluzi kao mera posto-
vanja koje toj licnosti ukazujemo, ili bar vaznosti koju joj
dajemo u nasem zivotu i nasim interesima. Prema licnosti do
koje nam je u ma kom pogledu i ma iz kojih obzira stalo, mi
smo obicno tacni. Izuzetak cine samo oni ljudi koji su po
prirodi svojoj netacni, tj. boluju od hronicnog neosecanja
vremena. Kod njih sve dobre namere i sva zainteresovanost ne
pomazu nista; oni zadocnjavaju protiv svoje volje i na svoju
stetu.

Dodje vreme kad se dugovi traze, i to odjednom i sa
strasnim, zamrsenim kamatama. I ne samo to nego sve ono sto
je covek ikad u zivotu kupio placa sad ponovo, i to po novoj,
visoj ceni.

Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama
cinjenica da je takva nada mogla da postoji vredi toliko da
nije suvise skupo placena jednim razocarenjem, ma kako tesko
ono bilo.

Ljudi koji imaju neku dusevnu muku koja duze traje, neku
brigu, stvarnu ili uobrazenu, zapuste se vrlo cesto i fizicki,
postanu aljkavi i necisti na sebi, a nepazljivi prema drugima.
To opet uvecava njihovu muku.

Ja sam video u cemu je takozvana borbenost nekih
"borbenih" ljudi. Oni izmisle svoju "borbu", na silu joj nadju
razloge, nadenu ime, i bore se, bez rizika i rezultata, bore
se - samo da ne bi morali misliti i raditi.

Nije najgore sto sve prolazi, nego sto mi ne mozemo i ne
umemo da se pomirimo sa tom prostom i neizbeznom cinjenicom.

Retko se desava da nasa radost gori zaista svojim plamenom.

Sto ne boli - to nije zivot, sto ne prolazi - to nije sreca.

Cim mozemo nekom coveku da kazemo jasno i otvoreno da
da nas je uvredio i da navedemo posve odredjeno cime je to i
kada ucinio, to znaci da smo mu uvredu oprostili ili smo
spremni da to ucinimo. Muka je dok uvredu nosimo cutke u sebi.

Starim koliko moram, podmladjujem se koliko mogu.

Ja sam od onih ljudi koji vrlo dockan bivaju pametni. I
nikad potpuno. A sto je najgore, to se ne primecuje na prvi
pogled.

Mi obicno mislimo - ili smo bar skloni takvom nacinu
misljenja - da su ljudi onakvi, i samo onakvi kakvi se pokazuju
u odnosu prema nama i nasim interesima, shvatanjima i ukusima.
Tim odnosom mi ponajcesce i ponajvise merimo celog coveka i
odredjujemo mu karakter i vrednost. Od takvog nacina misljena
tesko se brani i najbolji i najrazumniji medju nama.

Sapucu da ne bi vikali jedan na drugoga, jer ne umeju
da razgovaraju.

Svetiti se zivotu - zaboravom.

- Ne treba se bojati ljudi.
- Pa ja se i ne bojim ljudi, nego onoga sto je neljudsko u
njima.

Onima koji nisu sposobni da osete odanost nekoj stvari ili
nekom licu, zahvalnost, nezainteresovan zanos, i slicno - izgledaju
takva osecanja kod drugih ljudi lazna i neiskrena. Oni iza takvih
osecanja traze uvek licni interes i racun, nize pobude; a kad im
ne podje za rukom da ih nadju, jer ih nema, onda su kivni ne na
sebe i na svoju gresku, nego na takve ljude, i skloni su da ih
smatraju ili pretvornim ili podmuklim ili, u boljem slucaju,
naivnim i glupim. - I od svog misljena ne odstupaju nikad. Jer,
tako su sazdani.

Kad neke stvari nema i ne moze da se dobije u prodaji
(nekog leka ili caja na primer), onda tek vidimo da je mnogo
manje neophodna nego sto smo mi to mislili dok je trajala i
dok nam je polako nestajala iz ociju.

Nisu svi ljudi tako rdjavi kao sto to rdjav covek misli.

To je bio jedan od onih ljudi sto ne zauzimaju mnogo mesta
u svetu. Bio je dobar. Jedino sto je kod te njegove dobrote moglo
da smeta, to je njegova stalna teznja da bude i izgleda bolji nego
sto je. To je kvarilo.

Biti nesto, ali jednom zauvek, bez ikakve mogucnosti da se
ikad bude ista drugo, ni prividno ni privremeno, cak ni u mislima -
to je za njega nemoguce i toga se on boji vise nego smrti. A bez
toga nikad miran ni prave srece.

Niko od nas nikad ne moze znati kako izgleda u ocima drugog
coveka. Jer ako je i najbolji psiholog, on to sam ne moze proniknuti,
a onaj drugi nece mu to nikad u celosti, iskreno kazati. Nece hteti
ili nece umeti.

Najmanje stvarnog osnova imaju i najvise nam stete nanose
osecanja bilo gordosti bilo manje vrednosti i stida zbog toga sto
smo takvi kakvi jesmo, bolje receno kakvi mislimo da jesmo.
U onom sto mi o sebi mislimo ima vrlo malo od onog sto stvarno
jesmo, a mnogo svega drugog, narocito onog sto bismo zeleli da
budemo ili sto se bojimo da ne budemo. Zbog toga predstava koju
imamo o sebi nikad nije tacna; cesto se menja, a ponekad je po-
tpuno neverna. I covek nema razloga ni opravdanja da zbog nje
bude ni narocito ponosan ni preterano postidjen.

Bolesnik koji se pomiri sa cinjenicom da je bolestan -
nece nikad ozdraviti.

I tuga je jedna vrsta odbrane.

- Sta radi tvoja zalost dok ti spavas?
- Bdi i ceka. A kad izgubi strpljenje, budi me.

Zemlje velikih ostvarenja su i zemlje velikih nepravdi.

Cuvajte se ugrozenih ljudi i ljudi koji misle da su ugrozeni.
Oni osecaju potrebu da se stite i brane, i zbog toga cesto i neoce-
kivano i podmuklo napadaju.

Imati veliku snagu, fizicku ili moralnu, a ne zloupotrebiti
je bar ponekad, tesko je, gotovo nemoguce.

Mnoge velike i sudbonosne strasti nase mladosti pocivaju
na prostom nesporazumu. Tu smo mi kao nevest i nespretan covek
koji udje u neku radnju, pokaze na neku stvar u izlogu i kaze
tonom coveka koji je resen na sve:
- Uzimam ovo i placam koliko trazite.
A posle, posle kad je sve dockan, pokaze se da ste usli
u pogresnu radnju i trazili nesto sto vam ne treba i sto stvarno
niste nikad zeleli da imate.

Ko ljudima sve veruje, prolazi rdjavo; ko nista ne veruje,
jos gore.

Svaka stvar ima svoje lice i svoje nalicje. A ono sto se
zove slava ima - ma kako to nemoguce izgledalo - jedno lice i
stotinu nalicja.

Strah je u coveku kao oduvek pritajen, i samo trazi i
nalazi prvi zgodan povod da ispliva na povrsinu i da se objavi
i razvije u svoj svojoj strahoti.

Svasta je umeo, a narocito da lepo govori: samo jedno nije
nikad naucio: sta se moze kazati, kada i na kom mestu, a sta ne.
To je oduzimalo mnogo od vrednosti tome bistrom, recitom i
dobrom coveku.

Zivotna snaga jednog coveka meri se, pored ostalog, i nje-
govom sposobnoscu zaboravljanja.

Kad jedno odredjeno stanje pocne da vas muci, da postaje
neizdrzljivo, nemojte stajati u mestu, jer bolje nece biti, jos
manje pomisljajte na bezanje natrag, jer se od toga pobeci ne
moze. Da biste se spasli, idite napred, terajte do vrhunca, do
apsurda. Idite do kraja dok ne dotaknete dno, dok vam se ne
ogadi. U tome je lek. Preterati, znaci isplivati na povrsinu,
osloboditi se.
To vazi za sve: za rad, za nerad, za porocne navike kojih
se stidite a kojima robujete, za zivot cula, za muku duha.

Na telefonu lakse i jasnije izbijaju neke karakterne
crte coveka nego u usmenom razgovoru.

Oni uvek idu u pravcu nipodastavanja protivnika nego u pravcu
sopstvenog usavrsavanja. Oni se vise trude da umanje ugled proti-
vnika nego da podignu svoju sopstvenu vrednost.

Mi bismo bili potpuno srecni, ili bar blizu srece, kad
bismo zaista imali sve ono sto zavidljivci koji nas okruzuju
misle da imamo, i kad bismo sve to imali i onako i pod onakvim
uslovima kako to njima izgleda.

- Vi cete sagoreti brzo i beskorisno. Iza vas ce ostati samo
pepeo.
- Ako! Znace se bar da smo bili vatra. A iza vas ce ostati
samo balav trag, kao iza puza.

Postoji prica da je na dvoru nekog sultana bio narocit ci-
novnik cija je titula glasila: evetefendija. Njegova jedina du-
znost bila je "da klima glavom u znak odobravanja na sve sto
sultan kaze".

Zato sto mogu, i sto se usudjuju da o svacemu svasta kazu,
oni misle da sve znaju.

Dok covek zivi sam, on u svojim mislima nosi saznanje o
nesavrsenstu ljudskih stvari i prolaznosti svega na zemlji. A kad
se ozeni, on sve to posmatra na drugom, tj. na svojoj zeni i deci,
i sa mucnom nelagodnoscu oseca da to isto oni posmatraju na njemu.

Zasto se cudis sto ljudi ne traze tvoje drustvo, sto ga
vecina njih izbegava? Seti se samo sta ti mislis o njima, a sta
sam o sebi. I sve ce ti biti jasno.

Toliko je bilo u zivotu stvari kojih smo se bojali. A nije
trebalo. Trebalo je ziveti.

Ne postoje zene ruzne ni smesne ni odvratne po onome sto im
priroda oduzima ni po onome sto s vremenom gube od svoje lepote,
nego po onome sto one same zele da joj dodaju.

Ne znam da li sam spavao, ali znam da sam sanjao.

Da su ljudi mogli da znaju koliko je on prezirao, mrzeo i
mucio sebe, lakse bi mu prastali sve uvrede, nepravde i udarce
koje im je zadavao.

Dum sinunt fata, vivite lieti!
Budite radosni kad god vam se za to pruza mogucnost, i kad
god za to nalazite snage u sebi, jer trenuci ciste radosti vrede
vise nego citavi meseci naseg zivota provedeni u mutnoj igri
nasih sitnih i krupnih strasti i prohteva. (Njihova propinjanja
su cudljiva i nezdrava, njihova nezadovoljenja nisigurna i kra-
tkotrajna, sam sebi cilj i svrha!) A minut ciste radosti ostaje
u nama zauvek, kao sjaj koji nista ne moze zamraciti.

Dvaput bivamo, izgleda, kaznjavani za nase lude i "gresne"
zelje. Prvi put kad patimo sto ne mozemo da ih ostvarimo, i drugi
put kad, videci svoje zelje ostvarene, sa stidom i ocajanjem uzalud
bezimo od svoje srece. To vazi narocito za slavu i novac.

Tesko onom koji mora nekog drugog (pa ma ko taj bio) da unizi,
da bi se on sam uzdigao, ili bolje receno: da bi imao iluziju da se
uzdigao.

Nesreca je u tome sto tako cesto, krace ili duze, javno ili
tajno, hocemo da budemo ono sto nismo, ili da ne budemo ono sto smo.
Takvim nasim prohtevima i cudima, kojima ne mozes videti cilja ni
smisla, mi kvarimo svoj kratki zivot vise nego sto nam ga truju
i zagorcavaju ljudi i prilike oko nas.

Nesreca je stooka i svevideca, a ipak slepa na najgori i
najstrasniji nacin, jer vidi i ono cega nema.

Cesto se desava da nas ljudi koje ne volimo i ne cenimo
obasipaju svojom paznjom ili cak svojim poklonima i uslugama.
Takve usluge i poklone ne treba primati, jer ako se desi da u
trenutku slabosti popustimo i primimo ih, mi se u sebi ne osecamo
ni najmanje obavezni da ih vratimo, a od toga imamo dvostruku
stetu. Prvo, sto u ocima onih koje ne cenimo ostajemo vecno kao
neblagodarni i necasni ljudi; drugu, da posle uvek sami sebi
prebacujemo sto dugujemo gorem od sebe. Njima se moze jos uciniti
neka usluga, ali od njih primiti, nikako.

Kako da se ocuvas i odrzis medju ljudima kojima nije
toliko vazno sta je covek po sebi, sta ume i zna, ni kakav je
u toku dugih godina, svakog dana, pri svakom poslu i na svakom
mestu, nego sta moze i sme da kaze, u jednom trenutku, na
jednoj stranici novina, o sebi i o drugima.

Moglo bi se, sa malo preterivanja, kazati da svaka zena
ima svoju unapred odredjenu dozu suza koju mora u toku svog zivota
da isplace. (Samo izuzetni dogadjaji mogu to da izmene!) I ona ce
ih isplakati. Povodi mogu biti razni. Ljubav, nesrecna ili srecna,
deca, porodica, roman ili film. Prolice ih cak i bez ikakvog odre-
djenog povoda. Ako se to ipak u nekom slucaju ne desi, onda je to
izuzetak od pravila. A ta zena i nije zena nego cudoviste.

Kad stanemo da od ljudi i dogadjaja oko sebe ocekujemo mnogo
vise nego sto oni mogu da nam daju, to je pocetak nemira i nereda
u nasem zivotu, a cesto i znak bliskog pada.

Cuvajte se onog koji zivi u vama i na kojeg zaboravljate, a
koji cesto, pred vece, donosi brza resenja zbog kojih se, te iste
noci, budite kao od udarca i, obliveni vrelim znojem kao rastopljenim
olovom, propadate od sramote zbog sinocnih lakomislenih odluka.

Velika, prava ljubav pokazace svoju punu snagu samo onda ako
uspe da od dvoje ljubavnika, slabih ljudi, nacini stvorenja koja
se ne boje ni promena, ni nesreca, ni bolesti, ni zivota ni smrti.

Ukusno skrojenim i vesto upotrebljenim naborima svoje
haljine, zena je osvojila vise muskih srdaca nego svojom razgo-
licenoscu i svojim slobodnim ponasanjem. To cesto zaboravljanju
i zene i same i njihovi krojaci.

Da mi je naci nekog ko bi ziveo umesto mene. Kao bedel.

Tesko nama kad bismo jednog dana zaisa postali oni i onakvi
kakvi cesto zamisljamo da smo ili da bismo mogli biti, i kakvi -
blago nama - nikad necemo uspeti da budemo.

Tajna se cuva najbolje onda kad smo po necem - po cem bilo -
i sami zainteresovani da se ne otkrije i ne objavi; a najsigurnije
je cuva onaj ko to cini nesvesno. Inace, nikad covek ne moze biti
siguran da ce dokraja sacuvati ni svoju ni tudju tajnu; a ona se
krije godinama i godinama, a odaje se u jednom trenutku koji po-
nistava sve godine vernosti i cutanja.
Ima i takvih slucajeva da mi nosimo u sebi neku tajnu, kao
skrivenu ranu, klecamo pod njom godinama, reseni da sve podnesemo
i da umremo, ako treba, ali da se ne odamo. A pri tome i ne slutimo
da ljudi oko nas odavno znaju za tajnu, poznaju je bolje nego mi
sami, ali iz sazaljenja ili obzira ili ravnodusnosti nece to da
nam kazu ili pokazu.

Cuvaj se nejasnog i varljivog predvecernjeg sata, case i
cigarete, i coveka koji stoji pored tebe, smeska ti se u lice i
govori malo, otezuci reci, a pazljivo slusa ono sto ti kazes.

Savfet beg.
- Ko ima i umije, taj ne samo da duze i ljepse zivi nego
i lakse boluje i umire.

Koliko mogu biti jadni i bespomocni mali ljudi vidim
najbolje po tome sto ponekad, u nekoj neprilici, pokusavaju da
se zaklone i za moja ledja i, moralno, oslone na mene. A ja
znam najbolje kakav je to zaklon, i sta im vredi takav oslonac.

Kad se zalimo da nam mnogi ljudi dosadjuju i kradu vreme
svojim posetama i razgovorima i svojim trazenjem saveta ili
usluga, mi to cinimo samo napola iskreno. U stvari, jedino sto
mi zalimo to je: sto to nisu neki drugi i drukciji ljudi. I nista
drugo.

Da bi se nekud stiglo i nesto postiglo, potrebno je u nas
mnogo. Kao i svuda u svetu, mozda i vise. Pre svega treba proci,
po dubokoj tami, kroz blatnjavo selo i copor nevezanih pasa u
njemu. Pa posle toga - ako sto ostane od tebe - sacekati jutro,
pojaviti se tamo negde medju ljudima, ispavanim, ornim za borbu
i razgovor, i - biti takav kakvi su i oni i, po mogucnosti, jaci
i bolji od njih.

To je obicno tako. Igra pocinje sa smehom, a zavrsava se
placem ili gluvim i nemim kajanjem i zaljenjem, sto je gore od
placa. I to vazi za svaku igru.

Sramotices se dok si ziv. Prilike ces za to imati uvek.
Svet ce ti je pruzati dovoljno, a i kad to ne bude, ti ces se
sam potruditi da je nadjes.

Posrnucete, ali necete pasti; a ako se i desi - izuzetan
slucaj! - bas i da padnete, necete se povrediti nego cete, cim
se pridignete, produziti mirno i bodro svoj put. Razliciti ste
od svega oko sebe, sve vam preti i sve vas ugrozava, ali vam se
ne moze nista zlo i nepopravljivo desiti, jer u vama od zacetka
vaseg zivi skrivena i neunistiva iskra zivotne radosti koja je
mocnija od svega sto vas okruzuje. Samo cete celog veka, sve
do poslednjeg daha, patiti zbog svog neprirodnog polozaja u
svetu u koji ste baceni. Tako se moze reci da vam je, kroz sve
mene i obrte dugog zivota, dvoje zajemceno i osigurano: duga
patnja i sigurna pobeda.

_ Ljudi se ne radjaju zato da bi ziveli dugo, bili zadovoljni,
ili cak srecni...
- Pa onda zasto?
- Ne znam ni ja, ali svakako najmanje zato.

Ko laze - to sam primetio - njegov recnik je originalniji
i bogatiji, biran i malo neobican. Time se odaje, bar preda mnom.

Kad ne mogu da vidim, necu ni da gledam.

Ljudi koji su u mladosti bili anarhicni, neradni, rasipni,
neuredni i netacni, cesto postaju docnije, u zrelim godinama i pod
staros, uredni, pedantni, stedljivi, vredni, i strogi prema onima
koji nisu takvi.
(To pomalo lici na nekadasnje kurtizane, za koje se prica da
su u starosti postajale pobozne i darivale crkve i manastire.)

U toj muci sto se zove zena i zelja za zenom ima stvari
koje su predmet sala i razgovora, ovako javno, pred svima; zatim
ima drugih o kojima moze samo da se sapuce sa dobrim drugovima,
u cetiri oka; ali ima i takvih o kojima se nikad ne govori ni
sa najblizima, koje se ne mogu nazvati imenom, nego se o njima
ponekad samo masta, kao o necem dalekom i bolno nedostiznom.

Nase najdublje i najzivlje zelje i njihovi susreti (ili
sudari) sa svetom koji nas okruzuje - to je, uglavnom, ono sto
odredjuje nasu sudbinu.

Nas covek ne ume i ne moze da se lako i pravovremeno za-
ustavi ni pri usponu ni u padanju.

Veliki praznici i svecani dani najbolje mogu da pokazu koliko
su nam daleki i oni koje smatramo najblizima.

Ko bi mogao verovati da uzas moze postati svakidasnji zivot
jednog coveka!

Odlazim zbunjen i postidjen, kao da sam mnogima duzan mnogo,
a znam: sve sam platio, sve, i ono sto sam samo pozeleo, a nikad nisam
ocima video ni rukama taknuo.

Prirodno je da covek nosi u sebi nesto od dana koji su prosli,
prirodno je i da misli na buducnost i da masta o njoj, ali ziveti ma
i delimicno u proslosti, ili u buducnosti, opasno je i nezdravo. To
znaci trovati trenutak u kome zivimo, ne spasavajuci nista od pro-
slosti i ne radeci nista za buducnost. Najvecim i najboljim delom
svoga bica, glavninom srca i razuma, covek treba da je uvek i ceo
u sadasnjem trenutku, u jednom pravom i jedinom mogucem zivotu.
Naravno, sve je to lako kazati.

Misliti, kao sto vi mislite, da su svi ljudi osim vas budale
i kreteni, mora da je prijatno, i da vam nekad i pozavide na tom.
Pa ipak, smatrati ceo svet samo predmetom svoje nepogresne kritike
i podnozjem sopstvene velicine, to nalazim da je sasvim naopako
i zalim takvog coveka, i pogotovo one koji su prisiljeni da u
njegovoj blizini zive i sa njim rade.

Vrlo rano sam saznao da svaki minut zivota moze biti tezak
koliko i zivot ceo.

Sve mozes, ali ne mozes onoga koji se ispeo na uzvisenije mesto
spreciti da, kad gleda one ispod sebe, ne gleda - nanize.

Priznacu bez oklevanja: ne volim mnogo one koji vole mnogo
da pitaju, a onima koji su mi prijatelji kazujem, cesto i nepitan,
sve sto zele da znaju o meni, mojim mislima, planovima i poslovima,
kao i osecanjima koja ih prate.

Svi znamo i vidimo kako cesto i lako ljudi propadaju, ali
isto tako cesto i lako zaboravljamo da covek ne propada samo i
jedino stoga sto se propadljiv rodio.

Pravo ocajanje moze da obuzme coveka kad kod onih koje
smatra bliskim umesto razumevanja i usrdne pomoci naidje na
hladne, ostroumne analize svojih shvatanja i postupaka.

Zena se zamori da bude coveku prijatelj.

Covek je nezadovoljan i nesrecan sto se bar dvaput u jednom
danu ne desava cudo.

Ljubavnici se odaju sitnicama. Tako, na primer, oni osecaju
potrebu da se bacaju jedno na drugo (narocito muskarac na zenu)
sitnim predmetima, cvetom, loptom, snegom, mrvicom sa stola.

Gledajuci neke ljude oko sebe, ja se pitam kako se ne zamore
da stalno budu u pravu, uvek i u svemu na casnoj, jedino ispravnoj
strani. Kako im se ne dosadi da sve oko sebe guraju na onu drugu
stranu? Kako ne pomisle da ce, radeci neprestano tako, morati
ostati u manjini, mozda cak i potputno sami? Pa sta im onda vredi
sto su cisti, casni, nepogresni i na pravoj strani? I gledajuci
ih sve duze i jos bolje, morao sam doci do cudne pomisli. Mozda
to: biti u pravu, pripadati dobroj strani, itd., i nije kod njih
nista drugo do jedan finiji, posredan i maskiran nacin animalne
borbe za bolje mesto, veci zalogaj, bezbednije potomstvo; ukratko,
jedan nacin borbe za prevlast, i iskoriscavanje svega oko sebe.

Imao sam prilike da vidim nekoliko zena i nekoliko porodicnih
sreca koje one daju, i da osetim, kao zadah pakla, neobjasnjivu
slepu zlocu zene koja jede samu sebe i truje sve oko sebe.

Mozda je polovina odvratnih i stetnih stvari koje truju zivot
coveku i unakazuju lice sveta skovana u bracnoj postelji ili oko nje.

Kao dva nejednaka kamena osecam u utrobi strah od minulog dana
i neizvesnost sutrasnjeg.

Ja bih mogao da uzmem za devizu ime jedne kanadjanske ladje:
I'm alone (Ja sam sam). Ali ja sam i bez devize.

Nije muski, nije lepo plakati, a stidno je plakati pored
puta, na ocigled sveta.

Jedanput ucinjena nepravda ne da se ni popraviti ni zbrisati.
Pokusaji da se ona ispravi ili otkloni, samo radjaju nove nepravde
Nepravda se kao sve na svetu mnozi i siri, ali ne gine i ne nestaje
kao sve ostalo sto se radja. I da nema oprastanja i zaborava,
nepravda bi prekrila svet i stvorila od njega stvarni pakao.

Ostavio sam kola i pratnju u jednoj od poslednjih ulica. Isao
sam brzo, sekuci ulice i menjajuci pravac, kao da zamecem trag,
dok nisam dosao na kraj varosi gde ulice gube oblik i ime. Kad je
ostala za mnom i poslednja kuca, seo sam na travu, na jednoj pustoj
ledini bez lepote, izmedju dva velika kamena, tako da sam kao
jedini vidik imao mirnu liniju brda u daljini i nebo bez boje.
Tu sam, odjednom, skriven i bezimen, osetio veliku slobodu,
slobodu uskog i neuglednog prostora, skupoceni mir zemlje koju
niko nece. Tu sam spokojno, dugo i slobodno mislio o sebi i
svojim godinama. I video sam jasno da sam se spasao od zivota
kao sto se drugi spasavaju od opasnosti i smrti, i da mi vise
ni zivot ni smrt ne mogu nista.
I sada - zivot me nosi svim svojim silama strelovito
napred, a smrt mi poravnjava puteve.

U prirodi je naseg coveka, narocito onog dinarskog tipa,
da ne ostaje ni kod jedne zamisli, ni kod jednog dela istrajno
i dosledno, i da ih ne prati u njihovom prirodnom razvitku,
da bi uticao na njih. Naprotiv, posle prvog zanosa, on napusta
delo, vraca se do njegovog izvora, muti ga mislju i pogledom,
zatim silovito prelece ceo buduci, neostvareni i tek zamiljeni
tok dela, anticipira ga, pa se onda opet vraca na tacku na
kojoj se delo nalazi u tom trenutku svog prirodnog razvoja.
Tako se stvari razvijaju vise uz njegovo ucesce nego pod
njegovim uticajem; jer on nije u njima, nego iznad i pored
njih. Zato on u vecini slucajeva i ne stvara dela i ne
upravlja dogadjajima, nego reaguje na njih, polazuci mnogo
vise na to da bude zacetnik, sudija, borac i gledalac, nego
stvaralac, radnik i cuvar. U njega je vidna sklonost da ne ceka
razvitak stvari i ne ucestvuje u njemu radom i strpljenjem.

Kad posmatrate naseg coveka pri radu i razgovoru, vi mo-
zete nesumljivo utvrditi da u njega vrlo cesto ima jedan suvisak
maste i doza lenjosti, veca nego kod vecine drugih naroda. -Da
li je masta uzrok lenjosti ili obrnuto, ili jedna i druga po-
ticu iz nekog zajednickog nevidljivog izvora iz kojeg poticu
toliki drugi nedostaci i besporedci naseg zivota, to nije lako
utvrditi. A trebalo bi ispitati.

Beograd je pun takvih nakratko nasadjenih ljudi. To je
stil zivota. Postaju takvima i oni koji to po svojoj prirodi
ne bi bili, jer se tako bolje pliva i lakse odrzava ili, prosto,
jer i drugi tako rade .Ne moze se kazati da u njihovom drzanju
i ponasanju nema neceg slobodnog, neke snage i tesko odredljive
velicine.

Za ljude kao sto je on ne bi bilo tesko stvoriti raj na
zemlji. Trebalo bi samo da onaj trenutak posle kupanja a pre
dorucka traje nepomucen dvadeset i cetiri sata, i on bi bio i
miran i srecan.

Takav je "nas covek", onaj pravi. Ne misli mnogo ni istrajno.
Ali cim uspe da skrpi nekako jednu misao u glavi, prva mu je briga
ne da tu misao razradjuje, proverava i uporedjuje kriticki sa onim
sto drugi ljudi o istoj stvari misle, nego da svoju misao proglasi
za jedinu tacnu i jedinu pravu, a odmah zatim da izmedju nje i
svake tudje misli iskopa sto dublji rov prezira, mrznje i borbe
do istrage. U toj borbi oni ponekad pokazuju ljudozdersku revnost
na reci i delu.
Sreca je sto u nas ima dosta i takvih ljudi koji su drukciji
i koji nisu pravi "nasi ljudi".

Kod naseg coveka, kad zaima ili kad misli da je cvrsto
zaseo na vlast, ukratko: kad se osili, poraste podvaljak, prosiri
se podbradak, same od sebe isturaju se grudi; sve to usled stalnog
zapovednickog stezanja vilica i neprestanog isprsavanja, kao i
usled ugojenosti koja redovno ide uporedo sa vlascu.
U takvom coveku brzo se razvija nesrazmerna predstava o
svojoj vaznosti i velicini, uporedo sa sumnjom i bojazni da
ljudi tu njegovu velicinu ne vide kako treba i ne cene dovoljno.
To stvara u njemu potrebu da svoju silu ispoljava glasno i vidno
na svakom koraku.

Mozda su, u sebi, najstrasljiviji oni ljudi koji izgledaju
nasmejani i vedri, pricala i saldzije. Na sve sto iskrsne pred
njihovim duhom i njihovim ocima, oni odgovaraju odmah prvom
salom koja im na um padne, prvom asocijacijom koju, po nagonu
samoodbrane, dohvate u letu. Samo da bi izmedju sebe i stvari
stavili kakav-takav zastitni zid, samo da se ne bi morali
suociti sa nekom novom stvarnoscu, misliti o njoj i doneti
neki zakljucak za sebe, pa mozda cak i za druge.
To postane s vremenom navika i potpuno izopaceni ne samo
drzanje nego i nacin misljenja i ceo zivot covekov. Takav
covek u stvari i ne misli i ne zivi, nego sve odlaze za
drugi put i sa svakim danom sve je vise duzan svemu oko
sebe.
Desava se da takvi ljudi postanu cuveni zbog svoje
duhovitosti i svojih uspelih sala. Ali za onog ko zna sta
se iza toga krije, sve to nije ni saljivo ni utesno. Ta
tuzna slava suvise je skupo placena jer sve sale ovog sveta
ne vrede jednog parceta stvarnog zivota.

Cuvajte se prvih vecernjih casova kad se smenjuju dan
i noc, sjaj sunca i blesak naseg ljudskog osvetljenja. To su
trenuci kad se cine pogresni koraci, kad nicu izdajnicki osmesi
i padaju pogubne reci. Zatvorite se kao cvet koji sklapa latice,
trazite spasenje u snu i cutanju, i cekajte da ponovo svane
dan.

U nas ima mali broj ljudi koji resenje svojih glavnih
zivotnih pitanja ocekuju odnekud spolja, od drugih ljudi ili od
nadzemaljskih sila, a ne trude se da u sebi razviju snage koje
bi same mogle resavati ta pitanja, ili doprinositi njihovom
resavanju.
Ponekad mi se cini da nas ima takvih srazmerno vise
nego i u jednoj drugoj evropskoj zemlji, i da su takvi i oni
koji to ne bi smeli da budu i koji na prvi pogled i ne izgle-
daju da jesu.

[Fair Life]

Puno ih je sa cvikama, da me je prosto strah....

Znam...

[Harrys]

Mozda i Main Kampf (valjda se ovo ovako pise) sadrzi ljepotu izrazavanja ali mu je sadrzaj i dalje fasisticki i rasisticki.

Znaaam, grubo poredjenje ali mi na neku stvar ide horsko oglasavanje i nevjerica, da je zaboga, jedan nobelovac, mogao imati predrasude o Bosnjacima. Mozda jeste....predrasude imaju mnogi (imali su ih i onda ali prikrivene), ukljucujuci skoro polovinu drzavljana BiH, ali eto, sa Andricem je to nespojivo.

Koja polovina,sta je sa drugom polovinom?Da mozda ti sada nemas predrasuda?
Andric je jos 1920 godine napisao da je Bosna zemlja mrznje a da bosanski covjek nije svjestan mrznje koja zivi u njemu,sto zazire od njenog analiziranja,i-mrzi svakog ko pokusa da to ucini.

Andric"Tu specificnu bosansku mrznju trebalo bi proucavati i pobijati kao opaku i duboko ukorijenjenu bolest.I ja vjerujem da bi strani naucnici dolazili u Bosnu da proucavaju mrznju kao sto proucavaju lepru,samo kad bi mrznja bila isto tako priznat,izdvojen i klasificiran predmet proucavanja kao sto je lepra."

[_BaykoNoor_]

Evo u ovome sto je Fair citirao najbolje se vidi koliko je Andric bio cetnicina. Iz svake mu rijeci izlazi ratnohuskacka misao

p.s. hvala na ispravci uvazeni 4umski kolega Fair

p.p.s. @ danas

mislim da haaski model cetnika u ruci drzi "Prokletu avliju". Ti su radjeni za izvoz

[Fair Life]

(...)
Andric: "Tu specificnu bosansku mrznju trebalo bi proucavati i pobijati kao opaku i duboko ukorijenjenu bolest.I ja vjerujem da bi strani naucnici dolazili u Bosnu da proucavaju mrznju kao sto proucavaju lepru,samo kad bi mrznja bila isto tako priznat,izdvojen i klasificiran predmet proucavanja kao sto je lepra."

Bas tako Harys !

Andric u "Znakovima pored puta" pise:

"Kad naiđu teška, mutna vremena i učestaju sukobi i uzbune među ljudima, otvori se odjednom Biblija na njenim najtamnijim stranicama i naš užas ili naše nerazumevanje nađu drevne i poznate reči kao jedini izraz.

Gledajući vojnike i žandarme koji su do malopre bili i ubijali, video sam im u očima, duboko ispod spoljnjeg besa i drskosti, jedva primetno kolebanje u kom je bilo i životinjskog straha i neke želje da se ne bude na tom mestu ni u tom obliku. U tom drhtanju u dnu zenica pročitao sam odjednom jasan i nesumnjiv jadni, strašni i detinjski Kainov odgovor: — Zar sam ja čuvar brata svoga?"

PS. . .Spominje Bibliju... nečasnu, a ne Kur'an "Časni".

Zato... odjebite od Andrica, a krivce potrazite na drugoj strani.

[FortunaBela]

Fair Life
Zato... odjebite od Andrica, a krivce potrazite na drugoj strani.

[gavrilo]

preporucujem da procitate "stepskog vuka" (steppenwolf) od hermanna hesse-a, a posebno onaj dio, gdje harry haller optuzuje zloupotrebavanje göthe-a od strane njemackih nacionalista (nacista).

toliko od mene

[zzzzz]

Ti, kao argument, uzimas pola procitane knjige i predgovor koji je pisao Nikola Koljevic

Ovim nisam argumentovao nista sto je direktno vezano za Andrica vec pokusao odgovoriti na postove onih koji su se zgrazavali nad tvrdnjom da neka knjiga moze potaci ljude na zlocin ili mrznju.
Ova knjiga je primjer koliko knjizevnost ima uticaja na politiku i kako indirektno moze krojiti nase sudbine.

Sto se Andrica tice, slazem se da je samo King Kikapu potrudio analizirati i dati argumente za ono sto govori. Ja nemam zivaca navoditi primjere ali mogu reci da sam ga dozivljavao kao i Njegosa, samo bolje upakovanog, sto se tice predrasuda o Bosnjacima. Ubjedjen sam, da je Andric kojim slucajem bio Bosnjak i da je zamijenio imena svojim likovima, bio bi cenzurisan u ondasnjoj drzavi.

Ne znam cini li me to nacionalistom, ali sam dosta toga gledao kroz tu prizmu. Nije mi bilo drago sto su u partizanskim filmovima iskljucivo Marko, Ivan, Goran iako je dosta Bosnjaka ucestvovalo u NOB-u, sto je u bosanskoj drami Mate stameni bosanac koji zanijemi iz prkosa kad mu austro-ugarski oficir opali samar a Bosnjak je jado, koji trckara okolo i sakriva gurabije po dzepu.
Na taj nacin sam dozivljavao i Andriceva djela.

Prije osuda, pozelio bih da zauzmete stav npr. prema zahtjevu afroamerikanaca da se sem plavooke Barbike prave lutke sa kojima ce se i njihova djeca moci identifikovati. Ista stvar je sa politickom korektnoscu danasnjeg Holivuda.
Zasto njihovi zahtjevi nisu supljaci i zasto sam ja nacionalista ako kritikujem pojedine stereotipe koji se pokusavaju prisiti meni i mojim precima.

[Vodenjak]

Nikad nisam mogao da shvatim Srbe koji vec vijekovima zive od sjecanja na Kosovski boj... Smatrao sam (a i sad to cinim) da je toliko pozivanje na samo taj dio istorije (koliko god istorija kao nauka bila "uciteljica zivota") ono sto tom narodu debelo zagorcava buducnost.
I njemu i onima oko njih!
Smatrao sam i smatram da je tom narodu bilo potrebno (a i sad je!) jedno zestoko osvjestenje, jedna vremenska distanca koju nikad nisu napravili, da bi mogli da nesto i stvarno nauce od te istorije i iskoriste to za svoju buducnost.

Citajuci pojedine komentare ovdje, shvatio sam, cini mi se po prvi put u pravom smislu rijeci, da i Bosnjaci moraju sami sa sobom da rasciste sve sto je vezano za 400 i kusur godina istorije provedene pod Osmanlijama!

Bojim se da ce osvjestenje bosnjackog naroda biti gotovo jednako bolno kao i ono srpskog. Istina, iz potpuno drugacijih motiva, ali ipak bolno.

Necu ovdje iznositi svoje - gotovo frustracije, time da ne mogu da shvatim da se velica jedno vrijeme kad su nasi preci bili porobljeni, da se nalaze rijeci opravdanja za djela i nedjela koja su Osmanlije ucinile nad stanovnistvom nasih krajeva, da se osudjuju ljudi - knjizevnici, umjetnici, istoricari koji iste te Osmanlije potpuno i jedino ispravno smatraju i nazivaju onim sto i jesu bili - osvajaci, ugnjetaci, pljackasi, ubojice ne samo ljudi vec i njihove kulture, tradicije, istorije pa i vjere ako hocete...
A Osmanlije su upravo TO uradile ne samo pravoslavcima ili katolicima nego i onom dijelu stanovnistva koji je pripadao bogumilskoj crkvi.
To sto je iza Osmanlija dobar dio nasih predaka presao na islam, nikako ne moze da opravda svo zlo koje su ucinili oni koji su tu religiju i donijeli na nase prostore.
A jos manje se smiju napadati ljudi koji su nam na ovaj ili onaj nacin priblizili taj dio nase istorije.

Izjednacavajuci bosanske muslimane sa Osmanlijama (sto ne cine samo cetnici vec i pojedini na ovoj temi) ide na ruku samo onima koji su i poceli poslednje krvoprolice na Balkanu - isto to tvrdeci!

[Bastet]

na određenim stranicama možete naći tekstove o tome da bi Andrić da je živ trebao suodgovarati za ratne zločine u bih zbog svog takozvanog antagonizma prema bosanskim muslimanima (Travnička kronika) kako tvrde određeni bošnjački intelektualci (možda i nisu toliko inteligentni).....

živjeli nam intelektualci... odnosno bolje reći kavzi intelektuaci... nije ni čudo da nam je država u totalnom kurcu i da se svakih 50 godina moramo poklat... kad imamamo tako divne intelektualce...

[mIRCerka]

neko vec rece, nije do knjige vec do onog ko je tumaci,....nisam citala niti imam namjeru da citam Mein Kampf....eto, ko god da je procitao, nek mi kaze da li igdje BUKVALNO PISE da "treba pobit sve Jevreje"....
mislite sta god zelite o meni, ali sto puta sam vec rekla da mi andirc nije za bremedet....
mozda sam ja plitkoumna i seljacko dijete, ali su mi draza slova darija dzamonje....
ali fakat, kriviti andirca za rat u BiH..
je isto (ko sto vec napisah na prvoj strani) kao kriviti majmune sto sidjose s drveta i postadose ljudi jer da nisu to uradili, jos bi mi plakal za bananama, ali se makar ne bismo klali radi imena

[Šandor]

Vodenjak, u zabludi si ako misliš da će Bošnjaci popljuvati Turke i označiti ih gnusnim tiranima.
To se neće desiti. Barem ne na onaj način na koji bi to željeli Srbi i Hrvati (najvećim dijelom).

Nesporno je da su Turci bili surovi. Ali stanje u vrijeme vladavine Turaka nije bilo ni blizu onoga što nam se godinama serviralo. Tamni vilajet i tome slično.
Turci u vrijeme vladavine na ovim prostorima nisu bili suroviji od drugih imperija tog vremena. Prije 300-400 godina tiranija je bila standard u svijetu.
Znači, polazim od toga da se radi o periodu u kojem je u imperijama koje su se nalazile u okruženju spaljivanje na lomači, genocid, protjerivanje bilo sasvim normalno.
To je vrijeme u kojem je Eugen Savojski bukvalno opustošio dolinu rijeke Bosne i spalio Sarajevo.

Osim toga, Turci nisu počinili genocid nad nekim narodom u Evropi. Počinili su genocid nad Armenima u Aziji prilikom raspada carstva.

Znači, nikad se nećemo moći dogovoriti oko ovoga jer za mene Turci nikad neće biti ono što jesu za Srbe i Hrvate.

Isto tako Austro-Ugarska nije bila tiranin u vrijeme u kojem je vladala Bosnom. Barem ne za mene. Međutim, za Srbe je bila.

Jebi ga Vodenjak. A za Hrvate je Austro-Ugarska bila najdraža majčica. Njeno tlo za Hrvate je bilo najmekše uzglavlje.

I na kraju, kad je 1918. vojvoda Stepa Stepanović bez odobrenja umarširao u Bosnu došlo je do serije zločina nad Bošnjacima od strane vjekovnih komšija Srba.
Vojvoda Stepa Stepanović imao je možda i najznačajniju ulicu u Sarajevu do 1992. godine.

Ovo jepriča bez kraja. Nikad se nećemo složiti.
Od Bošnjaka se očekuje da se postide toga što jesu. Da pognu glavu i da kažu da su izdali sami sebe.

Isto tako je iluzorno da Srbi Gavrila Principa smatraju tiraninom. A kamo li vojvodu Stepu Stepanovića.
A Princip je počinio zločin u ime Srbije a ne u ime svih naroda na ovim prostorima. Iako Srbi to negiraju.
Tako neće ići.

[Šandor]

I kad sve to začinimo sa onim što se desilo u drugom svjetskom ratu....i zašećerimo sa onim što smo preživjeli.....opet se vraćamo na isto.....sad ja trebam osudit odbranu da bi bio po mjeri......

Zato neće ići.

[OvaRupaNemaDnaaaaaaaaa...]

Vodenjak, u zabludi si ako misliš da će Bošnjaci popljuvati Turke i označiti ih gnusnim tiranima.
To se neće desiti. Barem ne na onaj način na koji bi to željeli Srbi i Hrvati (najvećim dijelom).

Nesporno je da su Turci bili surovi. Ali stanje u vrijeme vladavine Turaka nije bilo ni blizu onoga što nam se godinama serviralo. Tamni vilajet i tome slično.
Turci u vrijeme vladavine na ovim prostorima nisu bili suroviji od drugih imperija tog vremena. Prije 300-400 godina tiranija je bila standard u svijetu.
Znači, polazim od toga da se radi o periodu u kojem je u imperijama koje su se nalazile u okruženju spaljivanje na lomači, genocid, protjerivanje bilo sasvim normalno.
To je vrijeme u kojem je Eugen Savojski bukvalno opustošio dolinu rijeke Bosne i spalio Sarajevo.

Osim toga, Turci nisu počinili genocid nad nekim narodom u Evropi. Počinili su genocid nad Armenima u Aziji prilikom raspada carstva.

Znači, nikad se nećemo moći dogovoriti oko ovoga jer za mene Turci nikad neće biti ono što jesu za Srbe i Hrvate.

Isto tako Austro-Ugarska nije bila tiranin u vrijeme u kojem je vladala Bosnom. Barem ne za mene. Međutim, za Srbe je bila.

Jebi ga Vodenjak. A za Hrvate je Austro-Ugarska bila najdraža majčica. Njeno tlo za Hrvate je bilo najmekše uzglavlje.

I na kraju, kad je 1918. vojvoda Stepa Stepanović bez odobrenja umarširao u Bosnu došlo je do serije zločina nad Bošnjacima od strane vjekovnih komšija Srba.
Vojvoda Stepa Stepanović imao je možda i najznačajniju ulicu u Sarajevu do 1992. godine.

Ovo jepriča bez kraja. Nikad se nećemo složiti.
Od Bošnjaka se očekuje da se postide toga što jesu. Da pognu glavu i da kažu da su izdali sami sebe.

Isto tako je iluzorno da Srbi Gavrila Principa smatraju tiraninom. A kamo li vojvodu Stepu Stepanovića.
A Princip je počinio zločin u ime Srbije a ne u ime svih naroda na ovim prostorima. Iako Srbi to negiraju.
Tako neće ići.

Ovo je jedna od rijetkih prilika kad mi je istinski zao jer su prosrpski nastrojeni forumasi ostali bez prava pristupa ovome forumu. Da nisu i da je neko od njih odgovorio na Sandorov post, imali bi savrsenu potvrdu poente Andricevog opusa.
Osnova naseg unutrasnjeg sukoba zasniva se na vjeri u lazi i mitove. Andric, kroz svoja djela jako fino objasnjava i nudi logicne zakljucke kako i zasto su nastali svi ti mitovi i kako i zasto su se odrzali medju narodima ovih prostora kroz stotine godina, sve do danasnjeg dana. Gospodo koja mislite da je Andric zreo za Haga, citajte otvorenih ociju.

Evo jedan mali primjer ovoga o cemu pricam:

Uzvodno od mosta, na strmoj obali od sivog krečnjaka, sa jedne i sa druge strane, vide se okrugle udubine, sve dva po dva, u pravilnim razmacima, kao da su u kamen urezani tragovi kopita nekog konja natprirodne veličine; one idu odozgo sa Starog grada, spuštaju se niz liticu do reke i pojavljuju se opet na drugoj obali, gde se gube pod mrkom zemljom i rastinjem.

Deca, koja duž te kamenite obale, za letnjih dana, po vas dan love sitnu ribu, znaju da su to tragovi davnih vremena i starih ratnika. Tada su na zemlji živeli veliki junaci, kamen je još bio nezreo i mek kao zemlja, a konji su bili kao i junaci, džinovskog rasta. Samo, za srpsku decu to su tragovi Šarčevih kopita, ostali još od onda kad je Kraljević Marko tamnovao gore, u Starom gradu, pa pobegao iz njega, spustio se niz brdo i preskočio Drinu, na kojoj tada nije bilo ćuprije. A turska deca znaju da to nije bio Kraljević Marko nit' je mogao biti (jer otkud Vlahu i kopilanu takva sila i takav konj!), nego Đerzelez Alija, na svojoj krilatoj bedeviji, koji je kao što je poznato, prezirao skele i skeledžije i preskakao reke kao potočiće. Oni se o tome i ne prepiru, toliko su i jedni i drugi ubeđeni u tačnost svoga verovanja. I nema primera da je ikada iko uspeo da koga razuveri ili da je ko promenio svoje mišljenje.

U tim udubinama, koje su okrugle a široke i duboke kao oveći čanci, zadrži se još dugo posle kiše voda, kao u kamenim sudovima. Te jame, ispunjene mlakom kišnicom, dečaci zovu bunarima i u njima drže, i jedni i drugi, bez razlike verovanja, sitnu ribu, krkušice i plote, koje uhvate na udicu.

Andric nudi na stotine ovakvih primjera, a ja cu izdvojiti jos samo jedan:

A na levoj obali, u strani, odmah iznad druma ima jedna oveća humka, zemljana ali od neke tvrde zemlje, siva i skamenjena. Na njoj ništa ne raste i ne cvate do neka sitna trava, tvrda i bodljikava kao čelična žica. Ta je humka meta i granica svih dečijih igara oko mosta. To se mesto nekad zvalo Radisavljev grob. I priča se da je to bio neki srpski prvak, silan čovek. I kad je vezir Mehmedpaša naumio da zida most na Drini i poslao ljude, sve se pokorilo i odazvalo na kuluk, samo je ustao taj Radisav, podbunio narod i poručio veziru da se okane tog posla, jer neće, šale, podići ćuprije na Drini. I muke je imao vezir doka je savladao Radisava, jer je bio junak mimo ljude, a nije ga bila ni puška ni sablja, nit' je bilo konopca ni lanca kojim se mogao vezati; sve je kidao kao konce. Takav je tilsum imao pri sebi. I ko zna šta bi bilo i da li vezir ikad podigao ćupriju da se nije našao neki od njegovih ljudi, mudar i vešt, i podmitio i ispitao momka Radisavljevog. Tako su Radisava iznenadili i udavili na spavanju, vezavši ga svilenim konopcima, jer jedino njegova amajlija nije pomagala. Naše žene veruju da ima po jedna noć u godini kad se može videti kako na tu humku pada jaka bela svetlost pada sa neba. I to nekako u jesen, u vreme između Velike i Male Gospojine. Ali, dečaci koji su, i verujući i ne verujući, ostajali da bdiju pored prozora sa izgledom na Radisavljev grob, nisu nikad uspevali da vide nebesku vatru, jer bi ih još pre ponoći savladao san. Zato su opet putnici, kojima nije do toga, viđali neki beo sjaj na humci iznad mosta, vraćajući se noću u kasabu.

A Turci, u kasabi, naprotiv, pričaju od starina da je na tom mestu poginuo kao šehit neki derviš, po imenu šeh, Turhanija, koji je bio veliki junak i od neke kaurske vojske branio ovde prelaz preko Drine. A što na tom mestu nema ni nišana ni turbeta, to je po želji samog derviša, jer je hteo da tako bude sahranjen bez znaka i biljega, kako se ne bi znalo da je tu. Jer, ako ikad opet navali neka kaurska vojska ovuda, on će ustati ispod ovog brežuljka i zaustaviti je kao što je i nekad učinio, tako da od višegradske ćuprije neće moći dalje napred. Ali zato njegovu humku samo nebo ponekad ozari svojom svetlošću.

Tako se život kasabalijske dece odigrava ispod mosta i oko njega, u beskorisnoj igri ili dečijim maštanjima. A sa prvim godinama zrelosti on se prenosi na most, upravo na kapiju, gde mladićka mašta nalazi drugu hranu i nove predele, ali gde počinju već i životne brige i borbe i poslovi.

U nasim vjekovnim nesporazumima bilo je i puno momenata zajednistva, medjusobne pomoci, prijateljstava, ljubavi i razumjevanja. Andric je pisao i o tome!!!

[Fair Life]

Malo je njih procitalo Andricev knjizavni opus, ali i tako "slabo potkovani" spremni su tvrditi o njegovoj neposrednoj umjesanosti (posthumno) u stradanja (konkretno Bosnjaka) na nasim prostorima.

Kao... eto, nije ih volio. Da se covjek obandachi...

[Vodenjak]

Vodenjak, u zabludi si ako misliš da će Bošnjaci popljuvati Turke i označiti ih gnusnim tiranima.
To se neće desiti. Barem ne na onaj način na koji bi to željeli Srbi i Hrvati (najvećim dijelom).

Nesporno je da su Turci bili surovi. Ali stanje u vrijeme vladavine Turaka nije bilo ni blizu onoga što nam se godinama serviralo. Tamni vilajet i tome slično.
Turci u vrijeme vladavine na ovim prostorima nisu bili suroviji od drugih imperija tog vremena. Prije 300-400 godina tiranija je bila standard u svijetu.
Znači, polazim od toga da se radi o periodu u kojem je u imperijama koje su se nalazile u okruženju spaljivanje na lomači, genocid, protjerivanje bilo sasvim normalno.
To je vrijeme u kojem je Eugen Savojski bukvalno opustošio dolinu rijeke Bosne i spalio Sarajevo.

Osim toga, Turci nisu počinili genocid nad nekim narodom u Evropi. Počinili su genocid nad Armenima u Aziji prilikom raspada carstva.

Znači, nikad se nećemo moći dogovoriti oko ovoga jer za mene Turci nikad neće biti ono što jesu za Srbe i Hrvate.

Isto tako Austro-Ugarska nije bila tiranin u vrijeme u kojem je vladala Bosnom. Barem ne za mene. Međutim, za Srbe je bila.

Jebi ga Vodenjak. A za Hrvate je Austro-Ugarska bila najdraža majčica. Njeno tlo za Hrvate je bilo najmekše uzglavlje.

I na kraju, kad je 1918. vojvoda Stepa Stepanović bez odobrenja umarširao u Bosnu došlo je do serije zločina nad Bošnjacima od strane vjekovnih komšija Srba.
Vojvoda Stepa Stepanović imao je možda i najznačajniju ulicu u Sarajevu do 1992. godine.

Ovo jepriča bez kraja. Nikad se nećemo složiti.

Od Bošnjaka se očekuje da se postide toga što jesu. Da pognu glavu i da kažu da su izdali sami sebe.

Isto tako je iluzorno da Srbi Gavrila Principa smatraju tiraninom. A kamo li vojvodu Stepu Stepanovića.
A Princip je počinio zločin u ime Srbije a ne u ime svih naroda na ovim prostorima. Iako Srbi to negiraju.
Tako neće ići.

Šandor, o cemu ti?
Spetljao si se toliko da nema sanse da ti odgovorim...
Hajd´ ponovo!
Al´ polako i po redu!

[Fair Life]

(...)
Isto tako Austro-Ugarska nije bila tiranin u vrijeme u kojem je vladala Bosnom. Barem ne za mene. Međutim, za Srbe je bila.

Jebi ga Vodenjak. A za Hrvate je Austro-Ugarska bila najdraža majčica. Njeno tlo za Hrvate je bilo najmekše uzglavlje.
(...)

Da te ja pokusam razuvjeriti u dijelu tvoje tvrdnje...

Prvo sa vrlo nepopularnom pjesmom u Titovo vrijeme o banu Jelacicu... pjesmom koja se kradom pjevala...

Ustani Bane

Bilo je to godine, devetsto i trece,
Kad su nasu Hrvatsku stigle nesrece.
Madarske zastave digo Hedrvari
Silom hoce Hrvatsku da je pomadjari.

Ustani Bane, Hrvatska te zove, zove,
Ustani Bane Jelacicu.

Nema junaka, nema Hrvata,
Kao sto je bio Jelacic Ban.
A sada njega crna zemlja krije, krije,
I zelena trava prekrila mu grob.
_______________________________

Ili fakti iz istorije...

God. 1848. zbog opasnosti mađarske revolucije i njezine ideje o stvaranju jedinstvene nacije s ciljem da se Hrvatska "pomađari", Narodna skupština je izabrala Jelačića za hrvatskog bana i vrhovnog zapovjednika hrvatske vojske, na veliko zadovoljstvo svekolikog hrvatskog naroda. Ban Jelačić je odmah po svom imenovanju izdao proglas o ukidanju kmetstva na veliko oduševljenje cijele Hrvatske.

Mađari i njihove sluge "mađaroni" nisu se mogli pomiriti s činjenicom da je Hrvatska dobila za vođu pravog hrvatskog rodoljuba, pa su se služili svim sredstvima i podvalama da unište i ocrne bana u očima bečkog dvora i hrvatskog naroda. Ban Jelačić se je zalagao da se spor s Mađarima riješi mirnim putem, ali kako su svi hrvatski zahtjevi bili odbijeni i kako su iz Pešte dolazile drske i bahate prijetnje poput: "Među nama samo mač može odlučiti!", nije bilo druge nego oružanim putem slomiti i uništiti ratobornu politiku mađarskog ekspanzionizma.

Nakon pismene podrške J.J. Strossmayera i pisma od 4. rujna u kojem mu kralj vraća sva dostojanstva i časti, uz ispriku: "Mene je na to svrgnuće navelo podmetanje Vaših neprijatelja...", ban Jelačić skuplja vojsku u Varaždinu, te 7. rujna izdaje proglas u kojem objavljuje rat peštanskoj vladi, a ne mađarskom narodu. U proglasu je još objavio: "Mi hoćemo jednakost i ravnopravnost svih naroda i narodnosti, što žive pod krunom ugarskom. Pošto dakle ministarstvo mađarsko misli, da ne može pristati na te pogodbe zato nam nalaže čast i dužnost, da pokušamo zadnje, pa da se latimo oružja."

Ban Jelačić s povikom: "Što Bog da i sreća junačka!" kreće sa svojom vojskom iz Varaždina 11. rujna 1848., da izbori prava hrvatskog naroda. Tako kod Schwechata, nadomak Beču, ban mudrom ratnom strategijom prvo tuče topovima po mađarskoj vojsci koju zatim pješaštvo odlučnim jurišima potpuno razbija. Jelačić je tako 1. studenog ušao u Beč kao prvi vojskovođa nakon Napoleona, a kralj Franjo Josip I. koji je 1848. naslijedio Ferdinanda V., imenuje bana namjesnikom Rijeke i Dalmacije. Nakon uspješnog sloma bečke revolucije, 13. kolovoza 1949. slomljena je i mađarska revolucija.

Nažalost, kasnije bečki dvor počinje provoditi svoju politiku apsolutizma poznatom još kao "Bachov apsolutizam", protiv kojeg će se ban Jelačić boriti političkim putem sve do svoje smrti 20. svibnja god. 1859.

.

[FortunaBela]

Iz godine u godinu slušam urlik o pobjedi a sve je manje hljeba na svijetu i snage u ljudima, dok zemljom prolazi laž o pobjedi.

Vaša pobjeda ima nisko čelo i crvene oči. U pobjednika je nemiran pogled. Prokleto je vaše ognjeno pobjedničko vino. O, ne okrepljuje ono i ne veseli!

Bog drži ruku na tjemenu pobijeđenih a pobjedni je sâm i njegova radost plamti i gasne. Sve što je nade, utjehe i ljepote na svijetu otkriva se očima pobijeđenih; pobednici su slijepi, drhte i gore, i nemaju ništa do svoje divlje plamene radosti iza koje ostaje pepeo.

Jer šta su drugo današnje pobjede nego sutrašnji porazi? U očima čovjeka samca nema dobivenih ni izgubljenih bitaka, nego u svim ratovima jednako: dobivenim kao i izgubljenim, jedno poraženo čovječanstvo.

Vjetrovi putuju i kiše idu, dobre i plodne, uvijek jednake,a zastave se polako rastaču i cijepaju; i boje blijede i sve se zaboravlja a čovjek ostaje uvijek isti, pognut pod bolom i ustrajan u radu; venu vijenci i trunu zastave a ostaje čovjek koji sije i radi i kiša koja mu pomaže. Ko će pobijediti čovjeka?

To je samo Bog načas okrenuo lice i ostavio svijet u tami, a vi urlate: pobjeda, ali pobjeda nema, nego jedna mala krvava laž i jedna velika nesreća.

Ti pobjednici su blijedi sa velikim ružnim ustima, a krvi im je nasjela na oči, ali će ih postidjeti jednog jutra more svojim mirom i njive svojom svetom tišinom.

Sve je to samo kratak ružan san, taj govor o pobjedama. Nema poraza ni pobjeda nego uvjek i svuda, kod poraženih jednako kao i kod pobjednika, napaćen i ponižen čovjek.

Obožavam ovog čovjeka....

[hananah]

Najlakse na Ivu
Mrtva usta ne govore da se mogu braniti

[FortunaBela]

Najlakse na Ivu
Mrtva usta ne govore da se mogu braniti

Od koga da se brani? I zbog čega?
Od onih koji u onolikoj raznolikosti vide samo zlo?
Bože jesu ti ljudi siromašni, kad od sve te svoje mržnje ne vide tu silnu ljepotu....

[King Kikapu]

Najlakse na Ivu
Mrtva usta ne govore da se mogu braniti

to ti otprilike ide ovako, sto je bolje kotira osoba ili teza koja se napada/prisvaja to je za onoga koji napada/prisvaja ona jaci argument za odredjenu tvrdnju. andric je upravo savrsen za takvu licemjernu politizaciju, jer je a)nobelovac b)podrucje njegovog knjizevnog interesovanja je jako lako ideologizirati c)mrtav je. pri tome se uzimaju samo dijelovi njegovog opusa. ne cak citavi romani, vec njihovi dijelovi, jer oni koji ih zlopupotrebljavaju dobro znaju da cjelokupno andricevo djelo (koje kao i svako drugo ima jacih ili slabijih mjesta) zapravo ne poziva na mrznju, vec je raskrinkava.