Ivi­ca Osim

[dijaliza]

07-01-2009 02:00
Sarajevo nikad nisam napuštao


Ivi­ca Osim, pro­slav­lje­ni bh. struč­njak, po mno­gi­ma naj­bo­lji bh. tre­ner svih vre­me­na, vra­tio se u Grac. U Gra­cu, kao u Sa­ra­je­vu, Osi­ma tre­ti­ra­ju svo­jim, ma­kar je po­zvan kao spe­ci­jal­ni gost na pro­sla­vu 100 ro­đen­da­na Štur­ma. Ko­jeg je iz pe­pe­la vra­tio u Li­gu prva­ka. Iz To­ki­ja su ga is­pra­ti­li su­znih oči­ju. Umjes­to zbo­gom, Ja­pan­ci su Šva­bi po­ru­či­li: Do sko­rog vi­đe­nja. U čet­vrtak će se ci­je­la Aus­tri­ja još je­dnom pri­sje­ti­ti naj­bo­ljih go­di­na Štur­ma. Osim je za "San" go­vo­rio o svo­jim is­kus­tvi­ma u Ja­pa­nu, o bh. re­pre­zen­ta­ci­ji, o Ći­ri Bla­že­vi­ću... I o svo­ji­ma, ka­ko god vam to zvu­ča­lo, pla­no­vi­ma.

- Bi­lo bi ža­lo­sno da po­sli­je to­li­ko go­di­na ži­vim pen­zi­oner­skim ži­vo­tom. Na­pros­to, ni­ti mo­gu, ni­ti imam pra­vo na to. Fu­dba­lu sam sve dao, po­dre­dio, a i fu­dbal je me­ni do­nio mno­ge ra­dos­ti - ma­kar je bi­lo i oži­lja­ka - pri­ča Osim na po­čet­ku raz­go­vo­ra za naš list.

U Aus­tri­ji uži­va sta­tus kul­tnog struč­nja­ka. Za­to će su­tra bi­ti i gost i do­ma­ćin.

- Iz To­ki­ja sam ra­ni­je kre­nuo, upra­vo zbog sve­ča­nos­ti Štur­ma. Po­zva­ni su svi biv­ši igra­či, tre­ne­ri, lju­di ko­ji su pi­sa­li is­to­ri­ju Štur­ma. Bi­će dos­ta i svi­je­ta sa na­ših pros­to­ra...

U Ja­pa­nu ste i u bo­le­sni­čkoj pos­te­lji sa­ti­ma gle­da­li broj­ne uta­kmi­ce. Ka­ko sa­da mi­sli­te is­pla­ni­ra­ti ra­dni dan?

- Is­kre­no, po­že­lio sam se ovih na­ših se­ri­ja, fil­mo­va, na­šeg go­vo­ra. Eto sa­da u to­me uži­vam dok sam u Gra­cu, jer mo­gu gle­da­ti ove na­še re­gi­onal­ne ka­na­le. Srce mi zai­gra ka­da na ne­kom ka­na­lu vi­dim Ke­ma­la Mon­te­na u ne­koj od emi­si­ja.

Jes­te li de­fi­ni­ti­vno na­pus­ti­li Ja­pan?

- Oti­šao je­sam, ali ne za stal­no. Oni me vi­de kao svog sa­vje­tni­ka, prem­da mi­slim da nji­ma ne tre­ba­ju sa­vje­tni­ci. Ja­pan­ci mo­gu svi­ma bi­ti sa­vje­tni­ci.

Lju­bi­te­lji no­go­me­ta u BiH, sa odu­šev­lje­njem bi pri­hva­ti­li mo­gu­ćnost va­šeg an­ga­žma­na kao sa­vje­tni­ka u NSBiH?

- Ni­sam baš si­gu­ran, jer ba­rem kod nas ima sa­vje­tni­ka ko­li­ko ho­ćeš.

Do­bro, jes­te li u kon­ta­ktu sa Mi­ro­sla­vom Bla­že­vi­ćem?

- Ni­sam. Ći­ro ima svo­ja po­sla, ja svo­ja. Pra­tio sam na­šu re­pre­zen­ta­ci­ju, pra­tio Ći­ri­ne tv i dru­ge nas­tu­pe.

Ka­ko ko­men­ti­ra­te na­še dvi­je po­bje­de, ko­je su u ja­vnos­ti stvo­ri­le oče­ki­va­nu eufo­ri­ju?

- Ni­je je­dnos­ta­vno ne­kom utrpa­ti šest, se­dam go­lo­va, a na­ma je to po­šlo za ru­kom. S dru­ge stra­ne, mi­slim da svi, a po­go­to­vo vi no­vi­na­ri, mo­ra­mo bi­ti opre­zni i ne stva­ra­ti po­gre­šnu sli­ku o Bel­gi­jan­ci­ma. Ni­su Bel­gi­jan­ci tek ta­ko za­ra­di­li na­di­mak "Đa­vo­li". To je sva­ka­ko kom­pli­ment, oni ima­ju fu­dbal­sku tra­di­ci­ju. Ni­ka­ko ni­su ma­čji ka­šalj.

Ći­ro ima ne­ko­li­ko vrsnih po­je­di­na­ca, po­put Ibi­še­vi­ća, Sa­li­ho­vi­ća, Dže­ke, Mi­si­mo­vi­ća...?

- Sve to da­nas li­je­po iz­gle­da, me­đu­tim, ko ti ga­ran­tu­je da će i na pro­lje­će bi­ti ta­ko us­pje­šni. Ni­ko sre­tni­ji od Ći­re da ta­ko bu­de, ali ne­moj­mo im to­va­ri­ti te­ret ko­ji ne mo­gu no­si­ti. Ći­ro se zna no­si­ti sa tim, ba­rem ta­ko se me­ni či­ni.

Da li ža­li­te što nis­te oti­šli još ne­ki put na svjet­sko prven­stvo?

- Pa, svjet­sko prven­stvo kao prven­stvo ni­je ne­što za čim bio tre­bao ža­li­ti. Bio sam je­dnom, zna­te ka­ko je za­vrši­lo. Mo­gu ja i pri­va­tno oti­ći u Afri­ku. Me­ni je žao, to sa­da pri­zna­jem što ni­kad ni­sam pri­hva­tio ne­ki ve­ći klub. Na­ža­lost, ja sam ne­ka­ko vo­lio stva­ra­ti, uda­ra­ti te­me­lje. Ta­ko je bi­lo u Že­lji, pa u Štur­mu, po­tom u Džef Ju­naj­te­du.

Ima­li ste po­nu­de Bo­ru­si­je (D), Ba­je­ra, špan­skih i fran­cus­kih klu­bo­va... Mo­gli ste ba­rem uze­ti pa­re...?

- Mo­ram ti sad ne­što od­go­vo­ri­ti što se ne­kom ne­će svi­dje­ti. Ja stvar­no mi­slim da ni­je sve u pa­ra­ma. Mo­gao sam, is­ti­na, po­tpi­sa­ti ugo­vor, osi­gi­rat se fi­nan­sij­ski i če­ka­ti šta će klub ili gaz­da odlu­či­ti, ako ne kre­ne ka­ko tre­ba. Ja je­dnos­ta­vno ni­sam ta­kav, ali mi je žao što ni­sam ra­dio sa ve­li­kim eki­pa­ma, gdje gaz­di ni­je pro­blem ku­pi­ti ko­jeg ho­će igra­ča.

Ku­da ide da­naš­nji fu­dbal?

- Bo­jim se da će se stva­ri po­če­ti po­nav­lja­ti. Evo, ima­te re­ci­mo dva klu­ba, dva tre­ne­ra, kla­sne igra­če. Me­đu­tim, ne­ko ko je du­že u ovom po­slu, mo­že bez ne­ke pre­tje­ra­ne pa­me­ti pre­dvi­dje­ti po­te­ze, pa i is­hod. Ta­kti­ka se mo­že, ka­ko bi kod nas ka­za­li, pro­va­li­ti. I šta on­da? To pos­ta­je pro­blem. Ne­ma ri­zi­ka, a bez ri­zi­ka ne­ma us­pje­ha. U Ja­pa­nu sam imao tu sre­ću i slo­bo­du da u mi­ru stva­ram, da tra­žim no­ve vi­di­ke i to me či­ni­lo sre­tnim. Ja­pan­ci su ja­ki po­slu­šni i brzo upi­ja­ju sa­vre­me­ne no­go­me­tne to­ko­ve.

I za kraj, ka­da ste u Sa­ra­je­vu?

- Us­ko­ro. Is­kre­no ti mo­ram pri­zna­ti, ja je­sam odla­zio, pu­to­vao, mi­je­njao sre­di­ne, kon­ti­nen­te, ali Sa­ra­je­vo ni­kad ni­sam na­pu­štao. Sa­ra­je­vo je dio me­ne, osje­ćao sam ka­ko te­če mo­jim ve­na­ma. Gdje god sam pu­to­vao i ra­dio, sa mnom je bio dio mog vo­lje­nog gra­da - izja­vio je za "San" na kra­ju in­ter­vjua Ivi­ca Osim.

Si­nan Si­na­no­vić

Man­čes­ter i Gam­ba

- Ne­da­vno je u Ja­pa­nu gos­to­vao Man­čes­ter. Po­bje­dio je Gam­bu sa 5:3, ali me­ne ni­je odu­še­vio. Na te­re­nu se ni­je pri­mje­ti­la ta ra­zli­ka u ko­rist mo­ćni­jeg, bo­ga­ti­jeg, sla­vni­jeg ti­ma, na­krca­nog svjet­skim aso­vi­ma - ot­kri­va nam "Šva­bo".

Že­ljo, Dje­da mraz, Ara­pi...

U en­gles­ki su no­go­met ušli bo­ga­ti še­ci, a na Grba­vi­ci su na­vi­ja­či ne­da­vno pro­sla­vi­li pa­lje­nje re­fle­kto­ra... Ka­ko to ko­men­ti­ra­te?

- I re­fle­kto­ri su ne­ki po­mak. Že­ljo je klub sa tra­di­ci­jom, na­vi­ja­či­ma, sa svo­jom is­to­ri­jom... Ne znam ho­će li i kad Že­ljo do­če­ka­ti da se po­ja­vi ne­ki bo­ga­ti Ara­pin, ili Dje­da mraz ko­ji će iz svo­je tor­be is­tre­si vre­ću pa­ra i ku­pi­ti Že­lju. To bi zna­či­lo da Že­ljo vri­je­di, da je in­te­re­san­tan, a me­ni je on uvjek na srcu. Kad god idem na in­ter­net, tra­žim bi­lo šta o Že­lji - ka­že Ivi­ca.

Ša­ban, Bra­co, Pal­ma...

- Za­že­lio sam se na­ših uta­kmi­ca, sa­ra­jev­skih tur­ni­ra, dru­že­nja sa sta­rom ra­jom. Obe­ćao sam pri­ja­te­lji­ma Aj­di­nu i Ša­ba­nu, da će­mo sjes­ti u "Pal­mu" u "svoj" se­pa­re i do­bro se opus­ti­ti. Po­slje­dnji put nam je bi­lo ja­ko do­bro, pa će­mo to po­no­vi­ti - na­jav­lju­je Osim.

[strong69]

07-01-2009 02:00
- Us­ko­ro. Is­kre­no ti mo­ram pri­zna­ti, ja je­sam odla­zio, pu­to­vao, mi­je­njao sre­di­ne, kon­ti­nen­te, ali Sa­ra­je­vo ni­kad ni­sam na­pu­štao. Sa­ra­je­vo je dio me­ne, osje­ćao sam ka­ko te­če mo­jim ve­na­ma. Gdje god sam pu­to­vao i ra­dio, sa mnom je bio dio mog vo­lje­nog gra­da - izja­vio je za "San" na kra­ju in­ter­vjua Ivi­ca Osim.

Svabo legendo

[ploco]

znali neko kada svabo dolazi daga docekamo na aerodromu TM

[vjecnobordo]

znali neko kada svabo dolazi daga docekamo na aerodromu TM

Prvo ide u Graz, pa mislim onda negdje na Alpe malo, pa tek onda u Sarajevo. Ne boj se, pisat će se o tome, kad bude dolazio

[Charuga]

http://www.youtube.com/watch?v=zNFKOOVIbps
http://www.youtube.com/watch?v=-lwk_BFGxYk

Švabo u CD-u.