Istina o soji

[frumpy]

ISTINA O SOJI – PERFIDNA FORMULA ZA GLOBALNI GENOCID?

04.11.2008.

PRVI DEO

Piše: Ivona Živković


Iako otpor korišćenju soje (posebno genetski modifikovane) traje nesmanjenom žestinom već godinama i na Zapadu i na Istoku, najtiražniji mediji u Srbiji skoro da uopšte ne posvećuju pažnju ovom problemu.

U Srbiji, na žalost, nikada nije ni vođena neka ozbiljna kampanja protiv korišćenja soje u ishrani kao ni genetski modifikovanih useva, pa je čak i dozvoljen njihov uvoz. Najviše se uvozi upravo modifikovana soja. Kod većine građana ne postoji ni dovoljno znanja o tome šta se sve u ovoj oblasti radi i kakve su posledice konzumiranja genetski modifikovane hrane. Što je još gore i sama soja, organski uzgajana, ima brojne štetne posledice ako se koristi u ljudskoj ishrani.

Ono što želim da vam predočim ovim tekstom su upravo neka saznanja o soji koja bi trebala da budu poznata svima koji je koriste ili hranu kupuju u supermarketima. Jer, verovali ili ne, soja i njeni derivati su danas praktično svuda i skoro ju je nemoguće izbeći. Nalazi se pod različitim imenima u mnogim prehrambenim proizvodima (hlebu, konzervama tunjevine, čokoladama, bombonama, viršlama i ostalim mesnim pređevinama, mnogim osvežavajućim napicima, sladoledima (kornetima) i drugim vaflima, u dečijoj hrani, u lekovima itd.

Naravno, svako ima prava da sam odluči čime će se hraniti, ali pod uslovom da može da bira.

Ko i šta stoji iza politike nametanja soje i njene GM varijante čitavom svetu?
Možda odgovor više nego zastrašujući leži u sledećem pasusu.

Neki naučnici tvrde da kontinuirana upotreba soje u pripremanju dečije hrane predstavlja oblik genocida, jer su informacije koje ćemo vam u nastavku predočiti dostupne naučnicima već decenijama. Dakle, nemoguće je da se to ne zna. Ali, soja je uporno u hrani koja se industrijski proizvodi i distribuira širom sveta.

U svojoj knjizi „Seme uništavanja: Skriveni plan genetske manipulacije“ Bil Engdal tvrdi da postoji đavolski plan kako Vašington i četiri anglo-američka poljoprivredna džina planiraju da dominiraju svetom patentirajući forme života kako bi pridobili kontrolu nad proizvodnjom hrane u čitavom svetu i to sa razlogom koji je zastrašujući – redukcija ljudske populacije. On navodi i reči Henrija Kisindžera iz 1970. : „Kontrolom nafte kontrolišeš države, kontrolom hrane kontrolišeš ljude“.

Kisindžer je danas visoki funkcioner jedne od najmoćnijih svetskih nevladinih organizacija “Saveta za međunarodne odnose”. Njihovo glavno sedište u Njujorku nalazi se u zgradi sagrađenoj na zemljištu koje im je poklonila porodica Rokfeler, inače pravi vlasnik kompanije Monsanto, glavnog proizvođača GM soje i drugih GM useva. Jevrejska porodica Monsanto iz Luizijane je u 18. veku bila poznata kao vlasnik i diler robova.
Ali, pođimo redom.

Australijanka Elejn Holingsvort nekada je bila poznata holivudska glumica sa umetničkim imenom Sara Šejn. Kada je okončala filmsku karijeru posvetila se borbi za zdravu ishranu. U svojim knjigama i na svom Internet sajtu ona godinama vodi žestoku borbu sa transnacionalnim korporacijama koje proizvode hranu i koje se u težnji za što većim profitom ne libe da kao “zdravu hranu” preporučuju onu koja je ne samo nezdrava već i veoma opasna. Što je još gore ovaj biznis se povezuje sa farmaceutskom industrijom pa se stvara obostrana dobit -preko hrane se ljudima zdravlja poremeti, a onda sledi skupo lečenje.

Holingsvort je posebno obradila učinak soje u ljudskoj ishrani. Ona ne samo da je našla brojne naučne radove urađene pre više decenija koji nedvosmisleno pokazuju da je soja veoma opasna namirnica, već je žestoko optužila korporativne lovce na dobit da finansiraju naučnike, lekare, popularne magazine o zdravlju i novinare koji soju preporučuju kao “veoma zdravu”. Najgore je što se ova “zdrava hrana “ preporučuje majkama i deci i to čine baš lekari, mada većina iz neznanja. I ne samo soja, već i nusprodukti soje, koji bi trebali da završe na otpadu kao na primer sojin lecitin, prodaju se i koriste sa etiketom “dobo za zdravlje”.

Najveći problem sa sojom je, piše Holingsvort, što zrno soje sadrži brojne fitoestrogene. To je uopšten naziv za hemikalije koje se nalaze u biljkama, a imaju estrogensko djelovanje. Praktično deluju kao hormoni. U prirodi se fitoestrogeni javljaju kako bi pomogli regulaciju ciklusa parenja kod životinja, a u sintetetičkom obliku se koriste u istu svrhu u stočarstvu. Popularne kontraceptivne pilule su takođe jedna takva sintetička verzija namenjena za ljudsku upotrebu i funkcionišu kao ženski hormon estrogen.

ZAŠTO BI BEBAMA DAVALI PILULE ZA KONTRACEPCIJU?

Ali, ako se fitoestrogeni koriste u velikim dozama ili u dužem vremenskom periodu, oni imaju protivestrogenski učinak. Fitoestrogeni jednostavno remete rad hormona u organizmu. Jake doze se koriste i u hemoterapiji za ubijanje ćelija raka.

Pomenimo da sve ćelije u organizmu međusobno komuniciraju, a da se komunikacije odvija i unutar same ćelije od membrane ka jezgru. Za to su zaduženi hormoni i oni uvek moraju biti u određenom balansu. Disbalans nosi ćeliji pogrešne informacije. Fitoestrogeni sadrže desetine podvrsta kao što su: coumestani, izoflavoni, lignani i steroli, od kojih svaka dalje sadrži podvrste. Soja sadrži puno izoflavona, uključujući i podvrste genistein, coumestrol i daidzein.

Naučnici već dugi niz godina znaju da izoflavoni u soji mogu poremetiti funkciju štitne žlijezde, dovodeći do autoimune bolesti, pa čak i raka štitnjače.

Još pedesetih godina dvadesetog veka fitoestrogeni su povezivani sa povećanim brojem slučajeva raka, neplodnošću, leukemijom i poremećajima u radu endokrinog sistema.

“Charlotte Gerson sa američke Klinike za zloćudne bolesti Gerson, objavila je rezultate detaljno sprovedenog istraživanja o raku koje dokazuje da je fitoestrogen genistein kancerogeniji od DES-a (diethylstilbestrola), sintetskog estrogenskog lijeka koji je davan milionima trudnih žena, najvećim delom u razdoblju od 1938-1971. Malo je onih koji nisu čuli za smrtne slučajeve i užasne patnje koje je ovaj lek prouzrokovao bezbrojnim ženama i njihovim kćerima,” podseća Holingsvort.

Učestale posledice hormonske neravnoteže izazvane asimilacijom velikih količina estrogena otkrivene su u velikom broju slučajeva čak i kod dece. A odakle taj estrogen? Iz hrane za male bebe i sojinih napitaka kojima svoju decu hrane njihovi brižni roditelji - često na stručnu preporuku lekara. Holingsvort kaže da je to verovatno ista vrsta “stručnog” savetovanja koja puni popularne magazine o zdravlju i ishrani, a da su u stvari glavni finansijeri tih magazina farmaceutske kompanije ili sami proizvođači soje, kao na primer Monsanto.

Pored toga postoje “lekari” i “naučnici” koji novac vole više od svega.

Obični ljudi veruju lekarima i često ne razmišljaju svojom glavom pa ne vide očitu nelogičnost da se potpuno istim sastojkom (estrogen iz soje) koji se prepisuje ženama u menopauzi kako bi im se produžio određeni hormonski balans koji se u menopauzi menja, daje novorođenčadi kao “zdrava” hrana.
Jednostavno rečeno: hranjenje malih beba hranom na bazi soje jednako je kao da im dajete pet kontraceptivnih pilula dnevno.

«Količina estrogena u 100g sojinih bjelančevina odgovara količini estrogena sadržanoj u jednoj kontraceptivnoj pilululi”, po merama iznetim u jednoj švajcarskoj zdravstvenoj ustanovi još šezdesetih godina prošlog veka, kada su ove pilule postale moderne.

Monosodijum glutamat (MSG) je jedna od nekoliko formi slobodnog glutamata koji se često nalazi u hrani. Jedna kanadska studija nedvosmisleno je pokazala da sastojci slobodne glutamatske kiseline (MSG) i slobodne aspartičke kiseline koje su opoznate kao neurotoksini, predstavljaju sastvni deo formule za pravljenje hrane za bebe. Prisustvo ovih neurotoksina u ishrani beba predstavlja problem jer se u njihovom mozgu još nije dovoljno razvila krvno – moždana barijera koja sprečava da toksini iz krvi uđu u mozak.

Zanimljivo je i da se u svakoj formuli za pravljenje bebi hrane, na primer, na Novom Zelandu nalazi soja, što je potvrdila i njihova vlada. Tamo su majke formirale i udruženje protiv ovakvog korišćenja GM soje, dok je Vlada smatrala da je toksikacija GM sojom bila veoma mala te da zakon koji tu koncentraciju dozvoljava nije prekršen. Na osnovu čega je procenjena koncentracija koja nije štetna, sasvim je drugo pitanje. Takođe je majke zabrinulo i otkriće da neke formule za bebe sadrže određene vrste GM soje koja nikada nije ni bila testirana na ljudima ili to nije bilo sprovedeno u skladu sa propisanom procedurom.

Svejedno, ovakvih slučajeva ima širom sveta, i svuda postoje jasni pokušaji da se i sadejstvu možnih korporacija i vlada u hrani na ovaj ili onaj način, u većoj ili manjoj količini nađe GM soja.

Pijenje sojinog “mleka” (ukoliko smatrate da se to može nazvati mlekom) za vreme trudnoće, kao i u prethodno opisanom slučaju sa enzimima, često blokira stvaranje majčinog mleka (pravog mleka) što zatim logično dovodi do “neophodnosti” da se novorođenče hrani zamenom i to baš “mlekom” od soje.

NIJE MLEKO SVE ŠTO JE BELO

Jedan od glavnih krivaca zašto je soja toksična krije se i u činjenici što njezino zrno sadrži velike količine aluminijuma koji je zrno upilo iz tla na kome raste. Tako je 1997. Odbor za prehranu Američke akademije za pedijatriju objavio da «u majčinom mleku ima od 4 do 65 ng/ml aluminijuma dok dečija hrana napravljena od soje sadrži između 600 i 1.300 ng/ml».

Aluminijum je jedan od najraširenijih minerala u zemljištu, ali u većini useva se ne zadržava ili ga same biljke ne konzumiraju u velikim količinama. Biljka soje, međutim, taloži u svojim mahunama velike količine ovog metala.

“Sojino mleko sadrži 100 puta više aluminijuma od netretiranog kravljeg mleka. Da biste dobili ovu belu tekućinu nevinog izgleda koja se primamljivo sliva na fotografijama atraktivnih reklama potrebno je provesti celi niz postupaka. Jer sojino mleko se ne može izmusti”. Da li ste ikada videli sojinu kravu”, pita Holingsvort.
"Sojino mleko se dobija kada se grahorice (mahune) soje melju na visokoj temperaturi, a zatim se opasnim rastvaračima, od kojih neki ostaju u dobivenom sojinom brašnu, otklanjaju preostale masnoće. Potom se brašno u procesu separacije namenjenom uklanjanju fibroznih vlakana meša s lužnatim rastviorom i šećerima. Propisi koje su donele vlasti kažu da je ta količina toliko neznatna da nije važna"

“Baveći se istraživanjima za potrebe svoje knjige naišla sam na dvanaest hemikalija koje se nakon navedenog postupka obrade dodaju soji”, otkriva Holingsvort.

Kontaminacija aluminijumom je dodatna i zbog tehnologije obrade jer se grahorice tada potapaju u aluminijumske tankove i ispiraju kiselinom. Tako se određena količina aluminijuma zadržava i u prerađenoj soji koji onda dospeva u organizam.

Pored almunijuma, otkriveno je da dečija hrana od soje sadrži visoku koncentraciju mangana. Prema nekim istraživanjima sprovedenim u Kaliforniji “proizvodi sojinog mleka sadrže oko 80 puta više mangana nego što ga ima u majčinom mleku, što novorođenčad izlaže riziku da će u prvim nedeljama života primiti previše mangana.»
Osim narušavanja njihovog osetljivog hormonalnog sistema, sad je već naširoko raširena i pojava da male bebe koje piju sojino mleko pate od ozbiljnih gastrointestinalnih poremećaja.

“Međunarodna korporacija “Nestle”, vlasnik proizvođačke marke “Carnation”, glavni je zagovornik konzumiranja soje. Možda ih se sećate kao kompanije koja je donela dečiju hranu pripremljenu od soje u zemlje Trećeg sveta, potiskujući hranjenje majčinim mlekom i ubijajući - prema podacima Svetske zdravstvene organizacije - 1,5 miliona dece svake godine. Oni to i dalje rade, besramno forsirajući sojino mleko za novorođenčad poput “Alsoya-e” uprkos svim dokazima da je ono smrtonosno. Ali to ne treba da nas čudi ako se uzme u obzir veličina tržišta koje prekriva ovaj proizvod”, piše Holingsvort.

Magazin “Insight on the News” citirao je 2001. procenu jednog nezavisnog stručnjaka da od ukupnog godišnjeg prihoda od 3 milijarde dolara od prodaje hrane za bebe, samo na proizvode od soje zaradi se 750 miliona dolara. Danas ova brojka verovatno premašuje milijardu dolara.

Laboratorija za procenu zdravstvenih rizika američkog Ministarstva energetike objavila istraživanje koje pokazuje da izoflavoni u soji djeluju na isti način kao i zabranjeni insekticid DDT izazivajući deobu i umnožavanje ćelija raka dojke.

Jedan naučni tim sa Tajvanskog državnog univerziteta je 1988. pod vođstvom dr. Teodora Kaja primetio da je već više od pola veka poznato da soja izaziva povećanje štitnje žljezde, posebno kod žena i dece.

I ugledni toksikolog dr Majk Ficpatrik iz Novog Zelanda, koji predvodi pravu kampanju protiv konzumiranja soje, napisao je 1998. naučni rad u kome je naveo većinu objavljenih otkrića o opasnostima od sojinih izoflavona. Rezultate istraživanja je poslo i američkoj Federalnoj Agenciji za Hranu i Lekove (FDA). Tu se navodi i sledeće:
«Sojini izoflavoni povećavaju rizik od oboljevanja od raka dojke... Sojini izoflavoni dovode do poremećaja menstrualnog ciklusa tokom i do tri mjeseca nakon što su uneseni u organizam... Koncentracija genisteina koji se nalazi u proizvodima od soje dovoljna je da podstakne ćelije dojke na početak procesa ćelijske deobe... Postoji zabrinutost da žene koje jedu izolate sojinih belančevina učestalije oboljevaju od epitelijalne hiperplazije.»

KAKO JE SOJIN LECITIN POSTAO ''KORISTAN ZA ZDRAVLJE''

”Soja sadrži više fitične kiseline od bilo koje druge žitarice ili mahunarke (grahorice). Problem sa fitičnom kiselinom je što ona sprečava apsorpciju svih minerala, a posebno kalcijuma. Koliko je mineralni deficit uzrok mnogih bolesti, za koje se navodno još pouzdano ne zna kako nastaju, može se videti ovde.

Takođe je otkriveno da su alergijske reakcije na soju daleko češće od alergija na ostale vrste mahunarki (grahorica). Čak i Američka pedijatrijska akademija priznaje da bi rano izlaganje soji kroz industrijski proizvedenu hranu za bebe moglo predstavljati glavni uzrok kasnije alergije na soju kod starije dece i odraslih.

“Verujući «glasinama», jedan moj uporni kritičar rekao mi je da «zasigurno zna» da kad soja proklija iz nje izađu svi otrovi. Ne mogu ga uveriti ni znanstveni dokazi da se klijanjem soje genistein pretvara u coumestrol koji je trideset puta jači od estrogena”, zapisla je u svojoj knjizi Elejn Holingsvort.

Kao nusproizvod prilikom prerade sojine grahorice dobija se lecitin.
To je viskozna masa, žuto braon boje, specifičnog ukusa i mirisa. Sirov sojin lecitin je smeša fosfolipida i ulja, sa aktivnim dejstvom, zahvaljujući kombinaciji lipofilnog i hidrofilnog karaktera u molekulu fosfolipida.

Za razliku od raznovrsnih masnoća koje se u velikom rasponu prirodno javljaju u jajima, oraščićima, semenkama i avokadu, ovaj nusproizvod soje je uvek užegao, a izvlači se iz taloga koji ostaje nakon što se iz grahorica soje odstrani ulje. Dakle, sojin lecitin sadrži veliku količinu rastvarača i pesticida. Ali... Umesto da ga bace na deponiju za odlaganje toksičnog otpada gde i pripada, proizvođači su za njega otvorili još jedno visoko profitabilno tržište nazivajući ga «zdravim» dodatkom hrani. Tako će vam “stručnjaci” (potplaćeni) plasirati priču o njegovoj “izuzetnoj ulozi u pravilnom metabolizmu, resorpciji masti, smanjenju holesterola, obnavljanje ćelija nervnog sistema, usporavenju stranja...” i svemu drugom što ste spremni da kupite za svoje zdravlje. Na vama je da u to poverujete, pošto se sami naučnim istraživanjem verovatno ne bavite. I da jeste naučnik iz ove oblasti - to košta.

Lecitin je u industriji hrane prihvaćen kao emulgator, sredstvo za dispergovanje čvrstih čestica, stabilizator pene, sredstvo kvašenja i opuštanja i sredstvo za kontrolu kristalizacije. Ali, njgova osobina je i da ima sposobnost da izaziva oštre bolove u zglobovima (koji se često pogrešno dijagnostikuju kao artritis) i stvaranje teškog oblika gihta. “Dugotrajno konzumiranje soje izaziva rak i bezbrojne druge po život opasne bolesti, uništava kosti, uništava hormonski sistem, kako ljudi tako i životinja, te potiskuje seksualni nagon. Čak i da se preko noći ukloni iz naše ishrane, soja je tako duboko usađena u prehrambeni lanac i telo svakoga ko ju je ikad pojeo da će njeni negativni učinci zdravstvenim problemima mučiti i one koji još nisu ni rođeni”, naveo je dr Ficpatrik.

SOJA U ISHRANI AZIJACA

Oni koji savetuju uzimanje soje često navode da je to glavni sastojak hrane u Aziji (a poznato je da tamo najmanji procenat ljudi oboljeva od raka ili od osteoporoze). Pored toga navodi se da je soja kao hrana počela da se koristi u Kini još hiljadu godina pre nove ere.

Tako je stvorena lažna priča da ishrana sojom sprečava razvoj osteoporoze. Ovaj pogrešan zaključak potiče od verovanja da je manji procenat obolelih od osteoporoze u Aziji jer se tamo već hiljadama godina konzumira soja pa se sa njom unosi i vitamin D. Istina je da se u Aziji soja koristi više kao začin u hrani sa morskim plodovima koji su bogati D vitaminom koji se zapravo nalazi u njihovim masnim naslagama. To nije D vitamin iz soje. Naprotiv, konzumiranje soje upravo povećava potrebu tela za vitaminom D, jer soja definitivno lišava organizam kalcijuma.

Od soje koja se koristi kao deo japanske kuhinje , veoma mali deo je uzgojen iz genetski modifikovanih kultura koje dominiraju danas zapadnim tržištem. “Osim zbog siromaštva ili za vreme gladi, Azijci konzumiraju soju u vrlo malim količinama - 7 do 8 grama dnevno - a većina te soje je fermentirala od tri do pet godina da bi se iz nje uklonili toksini.
Japanci jedu male količine tofua (proizvoda od soje) i misoa kao dio supe bogate mineralima, nakon čega sledi meso ili riba, što neutrališe jedan dio toksina. Praktično u Aziji se koristi soja uglavnom kao začin drugim tradicionalnim jelima.Takođe je stvoren mit da proizvodi od fermentirane soje poput tempeha i natoa sadrže visoke količine vitamina B12. U tim se argumentima ne spominje da se vrsta vitamina B12, koja se nalazi u soji, ubraja u neaktivne oblike B12 koje ljudsko telo nije u stanju da iskoristi. Neki su istraživači čak izneli pretpostavku da ovaj oblik vitamina B12 može sprečiti absorpciju vitamina B12 iz drugih izvora.

Sa druge strane, gorka istina koju proizvođači soje ne navode je visoka stopa kretenizma u delu Kine gde ljudi naširoko konzumiraju soju (zato što su previše siromašni da bi priuštili neke druge vrste belančevina) i povezuje se sa oštećenjem mozga, pošto goitrogen iz soje lišava štitnu žlezdu potrebne količine joda. Novozelandski toksikolog dr. Majk Ficpatrik kaže: «Epidemiološko istraživanje u Kini pokazalo je da konzumiranje velikih količina soje ne štiti od raka dojke. Još nekoliko sličnih istraživanja opovrgava teoriju da soja pomaže u prevenciji raka dojke».

“Dr. Rejmon Pet i njegovi saradnici pokazali su da je konzumiranje tofua (fermentirane soje) povezano s demencijom. U opsežnom američkom istraživanju na uzorku od osam hiljada američkih Japanaca sa Havaja sprovedena je procena konzumiranja tofua u srednjim godinama života, te njegova povezanost s funkcionisanjem mozga i strukturalnim promenama u kasnijem životnom dobu. Naučnici su sproveli radiološko snimanje neurona u mozgu i opsežno istraživanje kognitivnih funkcija, a nakon smrti ispitanika izvršili su obdukciju. Otkriveno je da je povećano konzumiranje tofua povezano s indikacijama moždane atrofije i kognitivnih oštećenja u kasnijim godinama života. Na autopsiji je kod ispitanika, koji su obilno jeli tofu, čak otkriveno oteknuće moždane šupljine i smanjenje težine mozga. Ovo istraživanje objavljeno je u časopisu “The Journal of The American College of Nutrition, 2000., a zatim i u “William Cambell Douglassovom glasniku”.

Danas se na Zapadu soja ne fermentiše (kao u Aziji) da neutrališe toksine, već se obrađuje na način koji “denaturiše proteine i povećava nivo kancerogenosti”.
Ona i ne sadrži kompletne proteine, pa ne može ni biti korišćena kao zamena životinjskih proteina.

Dakle, zaključak da Azijatkinje od raka i osteoporoze štiti soja potpuno je netačan. Kako je prethodno rečeno, njihove navike i prehrana u potpunosti su drukčiji od zapadnjačkih i podrazumijevaju vrlo ograničene količine hrane lošeg kvaliteta, kakva se obilato koristi na Zapadu. Osim toga, one ne zamenjuju maslac koji sadrži vitamin D za margarin dobijen od sojina ulja koji je tako popularan među obmanutim Zapadnjacima.
Pored toga u soji se nalaze inhibitori nekih enzima, posebno tripsina, što može izazvati ozbiljne probavne smetnje, odnosno bitno se može smanjiti unos belančevina te hroničan manjak esencijalnih aminokiselina.

U testiranju na životinjama otkriveno je da ona time što koči varenje proteina utiče na funkciju pankreasa. Poznato je danas da je glavni uzročnik raka poremećaj u metabolizmu zbog nepravilnog rada pankreasa. Ovo je isti slučaj i sa dijabetesom. I ovde je još jedna zabluda u vezi korišćenja soje u Aziji i na Zapadu gde je rašireno verovanje da soja može potpuno da zameni proteine u ishrani. To nije tačno jer ona i ne sadrži kompletan životinski protein.

Ali, soja je stavljana kao neizbežna namirnica u ishrani onih koji promovišu vegetarijanstvo. Zanimljivo je kako najuticajniji mediji daju veliki publicitet vegetarijanstvu. Da li je to slučajno ili je cilj upravo promocija soje?

Pomenimo ovde slučaj popularnog bivšeg Bitlsa, Pola Makartnija i njegove žene Linde koji su godinama bili promoteri vegetarijanske ishrane pa su imali i svoju vegetarijansku smešu nazvanu “Linda Mc Cartney”. Linda je 1998. iznanada umrla od raka dojke, a već sledeće godine BBC je objavio da je nakon testiranja njihove smeše otkriveno da sadrži GM soju. Pol Makartni je tvrdio da mu nije bilo poznato da se u smeši nalazi GM soja.

Pitanje je, međutim, zašto je ovaj već prebogati par propagirao soju i vegetarijanstvo i morao da prodaje svoje ime uz vegetarijansku smešu? Da li su bili za to zavrbovani od neke moćne korporacije koja poizvodi GM soju? Da li su tako oni koji su sledili svoje popularne idole korišćeni kao zamorčići za testiranje GM soje?

Za ovakvu pretpostavku za sada ne postoje dokazi, ali kasnije ćemo videti na šta su sve spremne korporacije koje proizvode i distribuiraju GM hranu i ko stoji iza njih.

[frumpy]

ISTINA O SOJI – PERFIDNA FORMULA ZA GLOBALNI GENOCID?

DRUGI DEO

Piše: Ivona Živković


KAKO SE GENETSKI MODIFIKUJE SOJA

Ukrštanje biljaka kako bi se dobile neke poželjne osobine - metoda je stara vekovima. Od poželjnih osobina se najčešće očekuju brz rast, otpornost na viruse, otpornost na herbicide, insekte štetočine itd. Vekovima su se tako ukrštali roditelji po želji, pa odabrani potomci, pa njihovi potomci... i to je podrazumevalo dug period da bi se došlo do željenog rezultata. Nije bilo mešanja gena različitih vrsta, već samo srodnih. Jer to nije ni bilo moguće po Božijim zakonima pošto vrste zato i postoje da se ne bi mešale i stvarali se Frankenštajni. Ali, satanistička filozofija ne mari za prirodne (božje) zakone pa su savremeni genetičari (čim su prodrli u tajne gena) počeli da stvaraju upravo Frankenštajne. GM hranu u Americi popularno zovu frankenfood.

Biljke u koje je ubačen gen neke druge vrste nazivamo transgenim biljkama ili genetski modifikovanim (GM). Kod njih je genetska osnova izmenjena dodavanjem jednog ili više gena poreklom od drugih organizama korišćenjem tehnike rekombinantne DNK.

Zanimljivo je da se često i ne zna čime se gen soje modifikuje. EU ima najveću bazu podataka genetske strukture svih biljaka. Ipak ostala je misterija sa kojim molekulima je kompanija “Monsanto”, najpoznatiji proizvođač GM useva rekombinovala njen DNK.

Jedan molekul je definisan kao molekul biljke maćuhica (dan i noć), drugi je od bubašvabe (!!!) a treći je ostao TAJNA.

Veruje se da je korišćen gen bubašvabe jer su to najotporniji insekti na planeti (kao pacovi i cijanobakterije) za koje se veruje da su u stanju da prežive mnoge ekološke katastrofe, te budu dalji nastavljači života pomoću svojih neuništivih proteina.

Ipak, neka naučna istraživanja otkrivaju da i za njih postoji granica otpornosti, ali da je ona odložena tako što se otrovi koje oni podnose manifestuju tek kod daljih potomaka i ubijaju ih polako.

Bubašvabe se smatraju štetočinama, ali naučnici su otkrili da one mogu biti veoma korisne kao prirodni agenti za kontrolu drugih neželjenih insekata u poljoprivredi. Ubacivanje nekog drugog gena u biljku može se obaviti preko vektora kao sto si virusi, plazmidi i transpozoni.

Što se tiče otpornosti na herbicide najviše se zahteva da budu otporne na glifosat i glufosinat-amonijum. I tu je transgena soja veoma otporna, čak i kada se psrka glifosatom trostruko jačom dozom od uobičajene. Može se herbicidom uništiti sav okolni korov, ali ova biljka opstaje. I tako zaprašena možda “željno čeka” da se nađe u vašem hamburgeru ili hrani za bebe.

Drugi herbicid glufosinat-amonijum izaziva inhibiciju, tj. kočenje rada enzima glutamin sintetaze i na taj način biljkama uništava biosintezu proteina. Podsetimo da se inhibicija enzima događa u kod ljudi koji konzumiraju soju.

Tolerantnost biljaka prema glufosinat-amonijumu ostvaruje se korišćenjem bar gena.
Za otpornost na insekte koriste se najčešće geni bakterije Bacillus thurigiensis. Tako ugrađeni geni ove bakterije transgenoj soji omogućavaju da luči toksine otrovne za insekte i zaštiti se od štetočina.

EKSPERIMENTI SA MIŠEVIMA

Već se zna i da su genetski poremećaji kod miševa hranjenih GM sojom drastični.
Tako je još oktobra 2005. za vreme jednog simpozijuma o genetskim modifikacijama koji je organizovala Ruska nacionalna asocijacija za genetsku bezbednost (NAGS) doktor biologije Irina Ermakova obelodanila rezultate istraživanja rađenih na njenom Institutu za više nervne aktivnosti i neurofiziologiju Ruske akademije nauka. U ovom istraživanju je analizirana defektnost potomstva miševa koji su hranjeni genetki modifikovanom hranom.

Naučnici su dodali smeši za ishranu opitnih ženki miševa brašno iz sojinog zrna proizvedenog u kompaniji “Monsanto”, genetski modifikovanog kako bi bio otporan na njihove herbicide. Počeli su da im daju tu hranu dva nedelje pre parenja, nastavili da ih hrane za vreme trudnoće i za vreme dojenja. Drugoj grupi je data organska soja nemodifikovana) a treća grupa uopšte nije hranjena sojom.

Svi mladunci ženki hranjenih GM sojom bili su uočljivo manji (oko 20 %). I unutrašnji organi su im bili manji, uključujući i mozak. Čak 55.6 posto hranjenih GM sojom je uginulo, dok je postotak uginuća onih koji su hranjeni organskom sojom bio 9. Oni koji uopšte nisu hranjeni sojom imali su smrtnost 6,8 procenata.


Dva miša iste starosti. Desni je hranjen GM sojom. Čitavo leglo, dole, hranjeno GM sojom je zakržljalo i dezorijentisano.


BORBA NAUČNIKA SA KORPORACIJAMA

Sa navedenim rezultatima postavilo se pitanje među naučnicima kako su SAD uopšte odobrile da se GM soja nađe u ljudskoj ishrani.

Dr Ermakova je planirala i da nastavi sa svojim opitima, ali je ovaj projekat ostao iznenada bez sredstava i nisu dobili 70.000 dolara koliko im je bilo još potrebno. Tako je ovo istraživanje predstavljeno kao preliminarno.

Rezultati mnogih istraživanja, na žalost, nisu ni obelodanjeni. Da li je i to slučajno?
O tome sa kakvim se pritiscima i zastrašivanjima od strane moćnih kompanija suočavaju naučnici koji iznose podatke o štetnom delovanju GM useva zabeleženo je i u knjizi Džefrija Smita:“Seme obmane” objavljenoj 2003.

Tako je svetski vodeći predavač i ekspert za genetsko modifikovanje biljaka iz Velike Britanije, Arpad Puctaj, najpre oklevetan, a zatim otpušten sa pozicije istraživača u škotskom “Rowett Research Institute” kada je obelodanio rezultate istraživanja o bezbenosti GM hrane. Istraživanje su naručile kompanije koje proizvode GM soju, ali im se rezultat nije dopao. Iako je rad pomenutog instituta smatran nezavisnim, a naučnici uvereni da treba da budu objektivni, u šta je verovao i Puctaj, nije ispalo tako.
Rezultat ispitivanja nedvosmisleno je pokazao sve negativne implikacije jedenja genetski modifikovane hrane. Puctaj je odlučio da rezultate pusti u javnost i dobio je otkaz.

I vlade Bile Klintona i Tonija Blera u to vreme bile su na strani moćnih korporacija, pokušavajući da pomenuta istraživanja zataškaju, jer je Vašington već bio potrošio milijarde dolara promovišući GM useve i novu biotehnološku revoluciju koja će promeniti svet (!) I, naravno korporacijama doneti ogroman profit. Životi i zdravlje ljudi očito nemaju takvu vrednost.

Pominje se i slučaj Injacija Čapele, ekologa i mikrobiologa sa Univerzitata Berkli u Kaliforniji.
Naime, Čapela i njegov diplomirani student, Dejvid Kvist su otkrili 2000. veliku kontaminaciju meksičkog kukuruza sa GM varijetetom, uprkos zabrani vlade da se ovi varijeteti mogu mešati. Kukuruz je u Meksiku svetinja i tu je postojbina nekoliko stotina prirodnih varijeteta kukuruza koji se sasvim prirodno međusobno ukrštaju.

Čapela i Kvist su testirali varijetete u više od deset mesta u Oaksaki i otkrili 6 posto biljaka kontaminiranih sa GM semenom. Oksaka je na dalekom jugu pa je Čapela znao ako se kontaminacija proširi tamo, ona će se proširiti po čitavom Meksiku, jer trgovinski sporazum NAFTA (praktično objedinjuje SAD, Meksiko i Kanadu) dozvoljava potpuno uvoz kukuruza iz SAD koji sadrži do 30 posto GM varijeteta. Sada je sve vodilo ka tome da se taj iznos udvostruči i tamo gde GM kukuruza nije bilo uopšte, uskoro bi ga bilo svuda.

Prestižni žurnal „Nature“ složio se da objavi Čapelin nalaz, iako je jedan tada visoki funkcioner za poljoprivredu Meksika tražio od Čapele da to ne čini uz pretnju da će Čapela biti odgovoran za svu štetu nanetu meksičkoj agrokonomiji. Protiv Čapele je pokrenuta i medijska hajka, kako bi ga kao naučnika omalovažili.

Kampanja protiv njega se nije fokusirala samo na ovo otkriće, već i na rezultate još jednog otkrića koje je bilo mnogo ozbiljnije. Čapela je otkrio da kontaminirani GM kukuruz ima oko 8 fragmenata od Ca VM promotera koji stvaraju nestabilne „vruće tačke“. One uzrokuju da se geni biljke komadaju i rasprskavaju i onda se ti delići rasejavaju kroz genom biljke gde, dokazano, uništavaju napore (navodne) da se spreči unošenje GM useva zemlju.

Čapela je ipak delimično uspeo da objavi neke od nalaza, zbog čega je "Monasnto" angažovao profesionalnu PR agenciju kako bi ga kao istraživača u medijima maksimalno klevetali i diskreditovali. Zbog toga je na loš glas došao i sam Berkli Univerzitet, koji je odlučio da mu uskrati profesorsko nameštenje.

Samo dve nedelje nakon što je magazin “Nature” pod pritiskom delimično demantovao ono što je već objavio i izvinio se čitaocima zbog iznetih neistina i nekompetetnosti autora (Čapele) došlo je do zvanične objave meksičke vlade o masivnoj genetskoj kontaminaciji tradicionalnih meksičkih varijetata kukuruza u Oksaki i susednoj državi Pueblo.

Čak 95 posto testiranog kukuruza je bilo zagađeno i to „brzinom nikada ranije zabeleženom“. Ova je objavljeno kao udarna vest u Evropi i Meksiku, ali je ignorisano u Kanadi i SAD.

[frumpy]

ISTINA O SOJI – PERFIDNA FORMULA ZA GLOBALNI GENOCID?

TREĆI DEO

Piše: Ivona Živković


ROKFELERI SVUDA

Sila koja gura čitav ovaj projekat sa GM usevima je Rokfeler Fondacija.
Evo šta o tome kaže Bil Engdal u svojoj knjizi »Seme uništenja«: “Suština američke projekcije u postizanju svetske dominacije počiva na razvoju ključnih strateških prednosti, koje ni jedna druga nacija niti savez drugih nacija u svetu ne može zaustaviti. Za ovo planeri u Pentagonu koriste termin »dominacija punog spektra«. Ovo uključuje globalnu vojnu dominaciju, dominaciju nad svetskim zalihama nafte, koje su organičene a zalihe su pri kraju, kontrolu nad svetskom monetarnom politikom, odnosno rezervnom svetskom monetom – dolarom. I, svakako kontrolu u budućnosti svetske poljoprivrede kroz kontrolu najvažnijih GM patenata posebno GM kukuruza i soje”.

Ovde ipak treba dodati da su sve analize i priče o skorom iscrpljivanju svih vitalnih resursa na planeti, zapravo samo deo propagande koja je napravljana za zamajavanje naučnih krugova i političara. Postoje i veoma ozbiljne analize koje govore da su svi navedeni resursi zapravo neiscrpni. (O tome kako se nafta nalazi praktično svuda, samo na većoj dubini, već smo pisali). I hrane i vode ima u količinama koje su dovoljne.

Poznato je da se ogromna količina hrane uništava, da se plodna zemlja uništava, sve zarad kopanja minerala i prerade drveta jer to donosi profit određenim korporacijama.

U ovaj propagandni arsenal spada i priča o globalnom zagrevanja koje je, navodno, posledica prevelike ljudske populacije i industrijske aktivnosti. Istina je da su predstojeće klimatske promene zapravo deo prirodnog ciklusa, koje ovi vešti promoteri koriste da bi plasirali svoju startegiju porobljavanja stanovništva i njegovu redukciju, dok će se predstavljati kao "spasitelji".

Činjenica je, takođe, da je porodica Rokfeler jedan od najvećih deoničara američke centralne banke, tako da već imaju kontrolu nad današnjom svetskom rezervnom monetom.

“Proteklih osamnaest godina Fondacija Rokfeler je imala odlučujuću ulogu širom sveta u širenju prihvatanja radikalnih metoda genetske modifikacije u zemljama i laboratorijama gde bi programi iza kojih bi stajala američka vlada bili dočekani sa najvećom sumnjom. Rokfeler Fondacija je tako bila Trojanski konj za širenje metoda genetske modifikacije”.

Oni su pridobili naklonost mnogih zemalja predstavljanjem svojih programa za podršku i stipendiranje najeminentnijih naučnika iz mnogih zemalja. Takva “pomoć” bila je usmerena najviše ka nerazvijenim zemljama.
Finasirali su projekte i istraživanja u oblasti GM-a koristeći uticaj na lokalne vlade i preko nevladinih organizacija.

Do danas je više od 400 vodećih naučnika i stručnjaka iz poljoprivrede od Filipina i Tajlanda do Kenije i Kine bilo obučeno od strane ove fondacije. Da pomenemo da ovde spada i Srbija. Ključnu ulogu u vladi DOS-a. 2001. da uvede GM useve u Srbiju imala je Ivana Dulić Marković, stipendista Monsanta, u tu svrhu postavljana na mesto ministra poljoprivrede. Na žalost, ona je svoj zadatak uspešno i obavila.

Engdal dalje podseća da Rokfeler Fondacija ima prilično mračnu prošlost, od kada je osnovana 1914. od strane porodice Rokfeler, tada vlasnika kompanije Standard Oil (danas Exxon). Pre 1945. Fondacija je bila vodeći finansijer eugenetskih istraživanja (istraživanja o rasnoj higijeni) koja su u istoriji poznata kao vivo eksperimeniti koje su vršili nacisti. Podsetimo da je Hitlerov dolazak na vlast takođe finansirala porodica Rokfeler preko hemijskog koncersna “IG Farben” (o čemu je pisao u svojim knjigama Entoni Saton), a jedan od ljudi zaduženih za raspodelu novca je bio deda današnjeg američkog predsednika, Preskot Buš.

Rokfeleri su dali finansijsku podršku Američkom Eugeničkom Društvu i Savetu za Populaciju. Politika odgajanja čiste rase u Nemačkoj za vreme Trećeg rajha, otkrivena je tek nakon rata. Ova politika, međutim nije nestala, već je samo premenila ruho i nakon Drugog svetskog rata ona je iznedrila novu strategiju. Hitler je bio samo marioneta za javnu upotrebu. "Njegovo" čuveno delo "Mein kampf" o rasama pisao je, veruje se, jezuita Otac Stempfl. Hitler ta znanja i nije mogao da ima. Današnja propaganda o ograničenosti vitalnih resursa deo je te strategije. Efekat je da se stvori spoznaja o neophodnosti redukcije ljudske populacije na Zemlji.

“Više od četvrt veka energija Rokfeler Fondacije je usmerana na promociju biotehnologije i genetskih istraživanja. Razlog je upravo što su oni uključeni po raznim šemama u sprovođenje redukcije humane populacije”.

Tako je 1972. predsednik Ričard Nikson imenovao jednog člana Upravnog odbora Fondacije Rokfeler, Džona D. Rokfelera III na mesto predsednika “Komisije za Populaciju i Budućnost Amerike”. Isti Rokfeler je stvorio Savet za populaciju 1952., otvoreno nazvan »populacioni rast nula«.

SAMO GLADAN ČOVEK JE POSLUŠAN

Rokfelerova “Komisija za Populaciju i Budućnost Amerike” postavila je i osnove Memoranduma Nacionalne Bezbednosti, Henrija Kisindžera (NSSM200) iz aprila 1974. Memorandum navodi da je kontrola rasta pupulacije u svetu strateško pitanje za nacionalnu bezbednost SAD, u smislu kontrole strateških resursa koji su, navodno, nedovoljni za sve.

Kada je Kisindžer 1970. bio direktor Saveta za nacionalnu bezbednost kao i državni sekretar za inostrane poslove SAD, hrana i nafa su dobili ulogu američkih artikala od nacionalnog interesa za bezbednost. Kisindžer je započeo kontroverzni program »nafta za hranu« , političku strategiju u kojoj je Rusija kao zemlja za deficitom u proizvodnji hrane uvezla ogromne količine američkog kukuruza i platila to velikom količinom nafte, za koju je dobila petro dolare.

Američka domaća proizvodnja nafte, osim Aljaske dostigla je tada, 1970. vrhunac i od tada počela stalno da opada. SAD su sve više postajale država uvoznik nafte, kako bi se održavala vredsnost dolara koji je 1971. godne vezan za trgovinu naftom. Tako su nacionalna bezbednost (i dolar) postali čvrsto vezani za jeftino uvezenu naftu, a hrana je bila oružije koje su koristili kao sredstvo za političko ubeđivanje (ucenjivanje).
Ovu politiku je jasno obelodanio ministar za poljoprivredu u Niksonovoj vladi i Kisindžerov kolega Erl Batz izjavom: »Gladan čovek sluša samo one koji imaju parče hleba. Hrana je alatka. To je oružije u američkom arsenalu za pregovore”. Tada je Kisindžer bio glavni inostrani pregovarač.

Rokferel Fondacija zajedno sa Ford Fondacijom i Svetskom bankom, 1971. osnovala je Konsultativnu Grupu za Međunarodna Poljoprivredna istraživanja (CGIAR) koja ima 16 istraživačkih centara u svetu ( najviše u zemljama u razvoju) i troši godišnje 350 miliona dolara. Cilj CGIAR je širenje GM useva u zemljama u razvoju, gde spada i Srbija i ostale zemlje bivše Jugoslavije.

Juna 2003. američki predsednik Džordž Buš, mlađi pobedonosno je objavio ukidanje zabrane uvoza GM useva u EU, koja je bila na snazi osam godina. I to je bilo upravo u skladu sa glavnim prioritetima američke spoljnje politike. Ovo je usledilo samo dan nakon američke okupacije Bagdada i to vreme nije slučajno izabrano, jer su tada sve oči i uši bile okupirane ratom u Iraku i “strašnim” Sadamom Huseinom. Do tada je otpor u EU slomljen baš kao i u Brazilu, drugom ključnom centru za proizvodnju hrane. Samo godinu dana ranije, opstanak GM useva je već bio doveden u pitanje.

“Kada se jednom GM seme pusti u neki region – pušten je zao duh iz boce”, kaže Engdal. Uprkos ogromnim rizicima koji su naučnicima odavno poznati, Vašington i veliki broj vlada u Evropi, Aziji, Latinskoj Americi i Africi pod pritiskom sve više dozvoljava da se ovi produkti seju na njihovim terororijama i da se uvoze za prehranu ljudi. To čini i Srbija danas.

Modifikovana soja je u Srbiju stigla kada je kao ministarka poljoprivrede u DOS-ov vladi to omogućila Ivana Dulić Marković. Seme GM soje je bilo poklon donacija za srpske seljake. Iako je sejanje ove soje kasnije zakonom zabranjeno, kazne nisu bile drastične i seljacima se progledalo kroz prste pa je otkupljena i visoko kvalitetna organska soja (veoma tražena na svetskom tržištu) i GM soja. Razlika je bila u otkupnoj ceni. GM je ostala za domaću upotrebu, a visoko kvalitetna organska se danas izvozi.
Da obmana bude veća, u Srbiji uvoz GM soje nije zabranjen pa tako mi Zapadu prodajemo našu organsku veoma kvalitetnu, a oni nama prodaju Frankenštajn soju. I to se sve obavlja preko privatizovana firme “Soja Protein” iz Bečeja, koja je formalno u vlasništvu jednog srpskog tajkuna bez lica, a suštinski je njen vlasnik porodica Rokfeler (svi tajkuni rade u mreži nekoliko najbogatijih porodica u svetu).

Tako "Soja Protein" otkupljuje prirodnu soju od seljaka jeftino, a prodaje Zapadu skupo. Vlada Srbije sve to odobrava i podstiče zakonima koje parlament nekritički izglasava.
U SAD se ova soja meša sa modifikovanom u zakonom propisanom odnosu pa se onda takav proizvod može nazvati organskom sojom. Ta soja se nalazi u uvezenim prehrambenim proizvodima.

Tako su i stanovnici Srbije postali, najblaže rečeno, zamorčići za testiranje rekombinovane soje (za koju se i ne zna koje ni čije molekule sadrži, a koji se verovatno i menjaju).

Oni koji proučavaju ciljeve i metoda ostvarivanja globalnog projekta nazvanog Novi Svetski Poredak odavno su već otkrili da se radi na in vivo kombinovanju GM useva u ljudskom organizmu sa rekombinovanim virusom H5N1 (pričijeg gripa) tako da efekat ove kombinacije može biti epidemija ptičijeg gripa , koji će negde biti smronosan, a negde ne što zavisi od hrane koja se na određenom područiju konzumira. O ovome je pisao veoma opširno dr Leonard. G. Horovic. Soja će u ovim đavolskim planovima svakako zauzeti značajno mesto. Bolje reći, ona je već stavljana u mnoge “žive epruvete”.

GM hrana danas ispunjava našu ishranu. Preko 80 posto hrane u supermarketima EU i SAD sadrži derivate GM useva. Tu su ulja od povrća, bezalkoholna pića, dresing za salate, mlečni proizvodi uključujući jaja, meso i razne mesne proizvode, hamburgeri, viršle, hrana za bebe i decu u kojoj je široka paleta skrivenih aditiva i sastojaka procesirane hrane kao (tomato đus, sladoled, buter od kikirikuja). Oni potrošačima često nisu otkrivani.

Prve tri stvari koje je Monsanto napravio bile su soja, šećerna repa (najeftiniji šećer koji se stavlja kao šećerni sirup u slatkiše i keks) i kukuruz.

Soja, hidroliziran soja protein, lecitin, dekstroza , saharoza, maltodekstrin, obrano mleko (modifikovane mlečne baze što je danas u modi) dekstrin, ksantan guma, guar guma, mikrokristalna celuloza, kalijum sorbat, sodijum ertrobat i itd., samo su neki od sastojaka koji se danas redovno nalaze u hrani koju kupujemo u prodavnicama. Neka od ovih jedinjenja su derivati morskih trava i morskih algi i koriste se za zgušnjavanje mase.
Zašto su nam potrebni derivati morskih algi u mlečnim proizvodima, u čokoladama, sladoledima, instant napitcima (kapućino) supama, hlebu, konzervama tunjevine...? Oni se svi mešaju sa sojom zbog lecitina koji se koristi kao emulgator.

Vi čitate imena sastojaka (ingredients), ali ne znate sastav satojka. Jednostavno piše – “emulgator”. A šta je u emulgatoru? Možda ne znate od čega se prave kapusle za lekove? Možete li da pogodite? Ili slatki sirupi za decu?

Jedno obrazloženje za drugim navodi nas da hteli ne hteli na kraju ipak jedemo soju koju je proizveo (modifikovao ) Monsanto. I naravno, punimo se aluminijumom i ženskim hormonima.

Samo u Americi sojom je zasađeno najmanje 100 miliona jutara zemlje, a većina nje je genetski izmenjena. Za Australiju se procenjuje da se soja uzgaja na oko 50.000 jutara obradivih površina. Samo korporacija “Monsanto” u Americi uzgaja GM soju na 45 miliona jutara zemlje.

Ako imate problema sa alergijom da li verujete u priče o alergenim biljkama koje se nalaze na travnjaku pored koga prolazite? Lekari iz popularnih magazina o zdavlju (koje finansira – pogodite ko) baš će vas na to uputiti. Nije li to proverana tehnika lopova koji vam pažnju usmerava na drugu stranu? Mediji podižu mnogo prašine o navodnoj štetnosti duvana, iako je duvan deo prirode i konzumira se hiljadama godina. A rak u epidemiološkim razmerama počinje tek nakon Drugog svetskog rata. Naravno, prevejani lopov i tihi ubica sa sto prstiju i lica, vešto će vas savetovati o vašem zdravlju dok vam ga neprimetno unisštava.

Naravno proizvođači GM useva kažu da nije na njima da se brinu o bezbednosti svojih frankenštajnskih tvorevina, već to rade merodavne državne institucije. U SAD je taj autoritet Federalna Agencija za Hranu i Lekove (FDA). Ova agencija ume i da kaže kako nema dovoljno kapaciteta da testira sve ili se oslanja na skupe naučne studije i radove koje su naručile i finansirali poljoprivredni džinovi kao Monsanto , Dipon, Dau Agri Sajens i Kargil, a ”eminentni naučnici” potpisali svojim uglednim imenom. Kada moćni korporacije takvim naučniciam izdejstvuju i Nobelovu nagradu (pri čemu većina ljudi ne zna da je predsednik Nobelovog komiteta i član Bilderberg grupe, koja predstavlja tajnu Svetsku vladu) onda je začarani krug manipulacija u potpunosti zatvoren.

Izvesno je da smo danas svi postali laboratorijski pacovi u nekontrolisanom masovnom eksperimentu čiji su rezultati za sada nepoznati, ali je iz svega iznetog izvesno da će biti katastrofalni tj. genocidni.

Rak danas hara u SAD. Van SAD mnogi naučnici su dokumentovano izložili posledice delovanja neurotoksina Zato su aprila 2003. Indija, Pakistan i nekoliko država u Africi vratili američku donaciju sa GM hranom i semenom, rešeni da radije puste narod da gladuje nego da Frankenštajn hranu puste na svoju teritoriju. Na žalost i EU i mnoge druge zemlje su vremenom poklekle. Teroristički napadi koji pogađaju s vremana na vreme upravo Pakistan i Indiju, ali i zemlje u EU, često su samo deo prikrivenog “ubeđivanja” onih koji se opiru političkoj strategiji SAD nazvanoj “dominacija punog spektra”.

[PipiDugaDevetka]

Zbog GM Kinderlade ljudi sanjaju nakaze


TIJEKOM saborske rasprave o genetski modificiranim proizvodima, dr. Zora Meštrović, inače magistrica nuklearne medicine i zdravstvene ekologije, ustvrdila je kako su monstruozni snovi prepuni strašnih nakaza posljedica konzumacije Kinderlade.

Kinderlada, naime, sadrži lecitin iz genetski preinačene soje, pa osim što sanja stravične snove, osoba bi mogla i umrijeti od šoka, ako je alergična, zbog poljupca s osobom koja je pojela kinderladu, prenosi Večernji list tvrdnje dr. Zore Maštrović.

Nije jasno kako itko ozbiljan, a pogotovo jedna znanstvenica može vjerovati i tvrditi da zbog konzumacije kinderlade dolazi do monstruoznih snova.

Osim toga, Maštrović tvrdi, kako se zbog genetski modificiranog goveđeg hormona rasta, kojim se tretiraju krave kako bi se povećao prinos mlijeka, od 1995. godine do danas u porastu oboljena od raka limfnih žlijezda, dojki i ostalih.Meštrović je, uzgred budi rečeno, članica udruge "Majke za prirodni zakon", te smatra kako bi sve GM proizvode trebalo zabraniti, pa čak i one koji se proizvode u eksperimentalne svrhe.

Dr. Zrinka Petrović, epidemiologinja iz Službe za zdravstvenu ekologiju HZZO-a, tvrdi da su izjave dr. Meštrović "čista konstrukcija".

Većinu alergijskih reakcija kod ljudi uzrokuju uobičajeni proizvodi, a ne oni genetski modificirani, kazala je Petrović.

Nema sumnje da je pitanje štetnosti GM hrane vrlo složeno, te zahtijeva širu društvenu raspravu, ali kad netko poput dr. Meštrović jednostrano "argumentira" u stilu španjolske inkvizicije, postoji mogućnost da se i "s druge strane" javi jednako toliko ishitrena reakcija - vjerojatno na liniji "sva GM hrana je apsolutno neškodljiva", a konačni rezultat takve "rasprave" može biti samo - jedno veliko ništa.

GENETSKI MODIFICIRANA HRANA DESTRUKTIVNIJA OD ATOMSKE EKSPLOZIJE?

Predrasude, vjerovanja i obmane...Kada je 1940 godine otkriven DDT, cijeli svijet je “pljeskao” novom otkriću jer se tim insekticidom karakterističnog mirisa elegantno riješilo pitanje malarije i žute groznice koje su u tropskim dijelovima svijeta kosila milijune ljudi. To kemijsko sredstvo riješilo je i pitanje pjegavog tifusa koji prenose uši. Istina je da DDT učinkovito ubija komarce, uši i brojne druge insekte, ali tada nitko nije ni sanjao da postoji i “druga” strana medalje, a niti je u to htio vjerovati. Naime, kada čovjek u glavi nečemu digne spomenik, teško ga ruši! Oči je otvorila 12 godina kasnije, knjiga američke liječnice Rachel Carson (Silent Spring), koja je upozorila što DDT zapravo znači za okoliš, pa je prva upotrebila izraz “biocid”. Kao što je poznato 1973 godine DDT je zbog katastrofalnog djelovanja na ostale životinjske vrste (ptice, pčele, leptire) bio zabranjen. Ova uvodna priča tipična je za ponašanje čovjeka i ponavlja se kod genetski modificirane hrane!

Hibridizacija i GM modifikacija – nije isto!

Mnogi misle da je genetska modifikacija hrane “nova” tehnika i da je to isto što i ukršanje pasmina ili hibridizacija biljaka. Nažalost to su uvriježene zablude! Ukrštanje pasmina životinja ili hibridizacija biljnih vrsta nisu povezane s manipulacijom gena pa djeluju u odnosu na pravu manipulaciju kao bajka.. Genetska manipulacija podrazumjeva vađenje selektiranih gena iz jednog organizma (životinje, biljke, insekta, bakterije, virusa) i umjetno prebacivanje u kompletno druge vrste (primjerice soju) što za posljedicu ima promjenu pojedinih svojstava. Ubačeni geni ulaze u sve stanice takve soje i postaju njeno “vlasništvo”. Temeljna razlika u načinu gledanja Amerike i Europe na GM-sirovine za proizvodnju namirnica je u tome što se u Americi u preko 50% nekih usjeva koristi genetska manipulacija! Poučena gorkim iskustvima (luda govedina, dioksin) Europa unatoč pritiscima ne želi GM-hranu. Japan slijedi europske trendove !

Genetska manipulacija je precizna?

Mnogi misle da sve što izlazi iz laboratorija mora biti precizno! Nažalost, samo mali broj funkcija DNA viših organizama je poznat. Geni ne djeluju izolirano već sasvim sigurno u interakciji, što znaći svaki izolirani gen prenešen u drugu vrstu je nepoznanica! Poznati genetičar s Harwarda prof dr R. Lavontin je rekao: “mi tako malo poznajemo DNA da bih bio iznenađen kad ne bi dolazio šok za šokom” Dakle, genetska manipulacija sirovina za proizvodnju hrane je atraktivna igra za znanstvenike s apsolutno nepoznatim dugoročnim posljedicama.

Nema razlike između konvencionalne i GM-hrane?

Priče kako u stvari između konvencionalne i GM-hrane nema nikakve razlike, slatka su obmana kojoj podliježu nedovoljno obrazovani ali i mnogi vrlo obrazovani ljudi. Kada jedamput promjenite genetsku strukturu biljne vrste koja će u obliku hrane doći na vaš stol, ništa više nije isto; strani geni mogu promjeniti molekule i izazvati neočekivana svojstva tj skrenuti u smjeru toksiciteta ili mogu postati alergogene (što je praksa i pokazala).

GM-hrana je testirana i potpuno sigurna!

Od svih predrasuda, ova je zasigurno najopasnija jer do sada nema nikakvog kliničkog ispitivanja na temelju kojih bi se takav zaključak donio. Testirani su lijekovi, suplementi i aditivi, ali GM-hrana ne. Dok su na istraživanje postupaka manipulacije potrošeni milijuni dolara, na klinička ispitivanja nije potrošeno ništa, naprosto iz straha da se ne sruši “kula od karata”. Onaj tko proizvodi GM-hranu novce za ispitivanja ne da (tko reže granu na kojoj sjedi?), a oni drugi novce nemaju. Nezavisni istraživači uglavnom se plaše za karijeru. Za GM-hranu nitko ne jamči sigurnost, a najbolji dokaz je izbjegavanje deklariranja (etiketiranja). Najsigurniji segment – lijekovi na bazi genetske manipulacije, pokazali su se nesigurnim; za posljednjih 19 mjeseci korištenja bilo je 6 smrtnih slučajeva.

Izaberite drugu hranu!

Ako nećete GM-hranu izaberite onu drugu tj. konvencionalnu! To je floskula koja se često čuje kao poruka potrošačima koji su zbunjeni i uplašeni! Koliko je to obična podvala, evo dokaza..Budući da su velike svjetske multinacionalne kompanije progurale GM-hranu bez deklariranja, vi na policama samoposluga ne možete više prepoznati što je modificirano a što ne, prema tome takva poruka je zapravo podrugivanje. GM-hrana je jednostavno nametnuta! Ako izbjegnete soju u zrnu dobit ćete zasigurno barem jednu od 200 prerađevina soje, primjerice lecitin u čokoladi.

Znanstvenici znaju što rade!

Ova predrasuda glede GM-hrane vrlo je prisutna, budući najveći broj ljudi vjeruje u visok moral znanstvenika i njihovo visoko obrazovanje. Međutim, valja reći da su znanstvenici samo strasni ljudi koji vole svoj posao, koji imaju punu slobodu djelovanja i koji su na kraju uposlenici velikih multinacionalnih kompanija. Pa i kad nisu, nikad ne kažu sve što znaju da ne bi bili “zbrisani” s lica zemlje. Ne mogu oni govoriti što misle jer će to napraviti samo jedamput. GM-sirovine se ne rade za povećanje prinosa “kako bi se nahranio gladni svijet”, već isključivo kako bi se osigurao profit i novo tržište. Oni hrabriji pa i nobelovac Joseph Roblat, suglasni su u ocjeni da bi upravo GM-hrana u bliskoj budućnosti mogla biti destruktivnija od atomske ekspolozije...Ako se sada vratite natrag na uvodni dio, bit će vam jasno zašto nikada nije dobro što na sunce dana izlazi tako euforično..Ne zaboravite; kada je uspješno izvršena prva pokusna atomska ekplozija u Novom Meksiku, znanstvenici - autori projekta pljeskali su i bacali šešire nebu pod oblake! Samo godinu dana kasnije kada je ta bomba bačena na Hirošimu, shvatili su što su napravili.

@frumpy,
Nema pomoći! Džaba si ovo postavio ovdje, niko ne vjeruje da sve ove silne boleštine što Bosanci i Hercegovci boluju dolaze prekog GM hrane.
Čak i država potpomaže sijanje GM krompira za koji je naučno dokazano da je štetan za ljudsku i životinjsku ishranu.
Ponavljam, džaba si ovo postavio, da ne kažem džaba si krečio,...Niko se neće ni počešati, a biće zgranuti kada mu dijete dobije neku opaku boleštinu,....

Evo i filma od preko sati i po vremena, pa otprilike na sredini filma pričaju o GMO i presudi USA suda kojim su osuđeni farmeri jer su čuvali NON-GMO sjemena za narednu sjetvenu sezonu, lafo pokrali patentirano sjeme, a pčele i vjetar oplodili sa susjednih polja njihovo žito, pa se tu našlo i nešto GMO žita.

Film je sa titlovanim prevodom na naš jezik:
http://vimeo.com/11639401

[s@mson]

Bogami, zadnjih nekoliko godina sam upoznat sa ovim stvarima i pazim sta jede moja porodica...
To je najmanje sto mogu da ucinim...
Pokusavam da svojoj okolini prenesem dosta informacija ali jako tesko to ide...

[PipiDugaDevetka]

Bogami, zadnjih nekoliko godina sam upoznat sa ovim stvarima i pazim sta jede moja porodica...
To je najmanje sto mogu da ucinim...
Pokusavam da svojoj okolini prenesem dosta informacija ali jako tesko to ide...

Ma daaaj, @s@msone, NEMOGUĆE je izbjeći ovaj sojin lecitin, ulje sojino,...NEMOGUĆE!

Trebaš naći komad zemlje, pa obrađivati ''za sebe'', a i to nije garancija da ćeš se hraniti NON-GMO hranom.

@Banksy-ca ima iskustva sa potragom za NON-GMO sjemenom. Ona pored vikendice svake godine sadi i sije NON-GMO biljke.
Valjda će se javiti na ovu temu.

[sa obzirom na...]

Sto se tice soje ja vise ne znam u sta da vjerujem

Ono sto mislim da znam da u EU postoji striktna regulativa oko neuvoza GMO soje pa iako su Amerikanci tu vrsili velike pritiske na Europljane da prihvate tu soju, ostali su nepokolebljivi.

Ja povremeno odlazim u teretanu, koristim sojine proteine u prahu, i moram priznati da me je malo strah od sve te halabuke, sve gledam je su li narasle sise (zbog fitoestrogena koje sadrzi).

Lecitin sam koristio prije par godina kada sam spremao neki ispit, jer kao navodno povecava koncentraciju i sposobnost pamcenja, ja sam osjetio efekat i siguran sam da nije bio placebo efekat jer sam isporabao jos neke suplemente za poboljsanje spsobnosti ucenja i lecitin se pokazao kao jedan od boljih.

Uglavnom nisam pametan....

[s@mson]

Ma znam pipi, ali kazem pokusavam na razne nacine da smanjim upotrebu tih proizvoda...
Pa vec tri godine nisam kupio hljeb u pekari ili prodavnici..
Nabavim "domacu" psenicu, pa sameljem i zena pravi domaci hljeb..
Pitanje je i ta psenica od kakvog je sjemena ali idem za njuhom, ne mirise GMO kao izvorna...
Koristim maslinovo ulje, hladno cijedjeno, uglavnom nabavljeno u dalmaciji, ima jak i tezak miris i ukus...
Voce nabavljam od seljaka licno, i to od onih za koje znam da ne prskaju nista, poznajem dobro sela oko Zenice jer sam poslom vezan za sela...
Kazem opet, na razne nacine pokusavam da smanjim, izbjeci u potpunosti je NEMOGUCE...
Jedan primjer, prije otprilike cetiri godine kupio komad teletine za pecenje, na pola pecenja to meso je dobilo 100% na volumenu, kao tijesto kad se dize..
Izgledalo je nevjerovatno zaista, bacio sam ga naravno...
Od tada me zaista strah od hrane...

[PipiDugaDevetka]

Ja sam mlijeko i mliječne proizvode izbacio iz upotrebe...Sve zbog GMO,...Hem hrane stoku GM proizvodima, hem tretiraju GM hormonima brzog rasta jadne krave,...Tješim se samo da boleštine ravnopravno pogađaju političare i njihovu rodbinu, nas rajetine, te najodgovornije u državi što se tiče poljoprivrede, medicine,...

Tako sam čekajući pred ordinacijom urologa sreo i prof. dr. Dževada Jarebicu, valjda i njega muči prostata, htio sam ga priupitati da li se osjeća odgovornim za silne boleštine naroda (On je propagirao sadnju i sijanje GM biljki)...Međutim, suzdržao sam se,...

Neki dan sam na temi o Torabiju pročitao da je i Gavrankapetanović, direktor KCU Koševo obolio od neke opake bolesti,....Valjda je viđen kako čeka na tretman u nekoj VIP prostoriji na Zetri.

Ne radujem se njihovim mukama, ali su svi političari i njihovi odgovorni ''priljepci'' zaslužili da im se ovako nešto dešava,...

@sa obzirom na,
Ako na tim preparatima NE PIŠE da se radi o proizvodima koji sadrže samo NON-GMO soju, onda su SIGURNO proizvedeni od GM soje.

@s@msone,
Imaš sreću, pa poznaješ dosta naroda na selu, te kupuješ prirodne NON-GMO proizvode. Međutim, i farmeri sa sela nemaju izbora što se tiče sjemena.
On mora kupiti GM sjeme krompira iz Holandije. Takva nam država, pa su ustrojili nekakav Savjet, Komisiju koja odobrava uvoz, proizvodnju i promet tzv. nove hrane, umjesto da prepišu zakone o GM od neke EU zemlje i sve iznad 0,9% GMO zabrane!

GMO hrana je sumrak civilizacije!
Ovi naučnici što sada smišljaju i stvaraju sve nove i nove GM biljke će se posipati pepelom kroz koju godinu kada svi u svijetu shvate da je GM hrana otrovna.

[ladyblue18]

Nema copy/paste tema.