ISLAMOFOBIJA

[Murisno1]

PISE: Dragoljub Todorovic, autor knjige Privatizacija u Srbiji i poema


"Napadi ovakvih razmera zaista su gnusni i zasluzuju svaku osudu. Ko god da ih je izveo, nema pravo da to cini u ime religije, tacnije islama... Ubijanje neduznih da bi se postigao cilj nikada nije predstavljao sustinu ove religije". Jusuf Muhamad, muslimanski teolog, Dzakarta, Indonezija

"Jadno je sto sledbenici ove pojave (terorizma) koriste religiju kao kamuflazu, buduci da je pravi islam u odnosu na sve ovo neduzan. Njegovo ucenje se uzdize iznad ljudi koji veruju u nasilje kao pravac akcije, u sabotazu kao metod i krvoprolice kao nacin da se sprovedu reforme". Seik Abdul Rahman al- Sudais u Velikoj dzamiji, Meka, Saudijska Arabija



Namerno sam kao slagvort na ovu temu, prvo citirao Islamske ucenjake. To su u stvari njihova reagovanja povodom teroristickih napada na Sjedinjene Drzave, septembra 2001. U ovim vremenima, zaboravlja se jedna stvar- u osnovi svake vere je ljubav i tolerancija. Ali, zivot ne bi bio zivot, kada nesto ne bi kocilo ovu idealnu i istinitu tezu. Jos u davnim vremenima, iz nekih verskih grupacija, izdvojile su se neke manje grupacije (tada, nazvane sekte), i pod parolom Islama, Pravoslavlja ili Katolicanstva, propagirali svoje ciljeve. Nekad sekte, a danas neke od njih i teroristicke organizacije, opasne po covekov zivot i zivotnu okolinu. Medjutim, ovde je rec o Islamofobiji, ne slucajno, jer se ona ponavlja nakon napada na London, i zahvaljuci medijima i protivnicima ove religije, uzela je maha, ne samo u Engleskoj, vec i u celom svetu. Ponavlja se ono sto se nije smelo ponoviti: da nevini muslimani budu diskriminisani od svojih sugradjana, Engleza, zbog nekih ljudi koji su pocinili zlodela u ime religije, kojoj sluze i jedni i drugi. U stvari, ovi drugi sto cine ta zlodela su, kako se to kaze, u velikoj zabludi. Ali, kako to biva, racune ce snositi neduzni, jer ce biti prezreni od svojih sugradjana, samo zato sto su muslimani.



Ovaj clanak je specifican po tome, jer ja ne pripadam Islamu, sto se jasno vidi po imenu i prezimenu. A, ipak, nisam islamofobista. Naprotiv, borim se protiv toga. Koliko sam doprineo tome, ne znam, ali znam jedno: kad bi se na coveka gledalo kao na COVEKA( u pravom smislu te reci), ne bi doslo do mrznje medju pripadnicima raznih verskih grupacija i raznih narodnosti. Nista epohalno, rekao sam samo ono sto propoveda svaka religija, ali to neki ljudi uporno zaboravljaju, ili zbog svojih ambicija- ne zele znati za to. Kao pripadnik druge verske grupacije, duboko cenim Islam i ono sto je on ostavio ovom svetu. Mnogi globalizuju stvari, pa su za njih svi pripadnici jedne iste verske grupacije, koja se razlikuje od njegove, nevernici. Jos jedna zabluda, sa kojom se ne sme dalje u buducnost. I sve to ne bi bilo tako, da medju svojim prijateljima imam dosta prijatelja, islamske veroispovesti. Svi smo mi ljudi, sluzimo istom Bogu, mada na razlicite nacine, ali svako od nas je pravi vernik, ako na prvom mestu drzimo toleranciju i gajimo ljubav prema coveku, prema svim ljudima. U daljem tekstu, potrudicu se da Islam predstavim iz pravog ugla, ono sto mnogi ne znaju, ili nece da znaju. I dok se moji (nadam se, nasi!) prijatelji muslimani, svakog petka mole za nase duse i nas mir(muslimani u svojim molitvama su utkali i "ljude od knjige"- hriscane i jevreje) i zato zasluzuju svu ljubav i postovanje. Ja sam to osetio i kad sam bio u Novom Pazaru (secam se, bio je petak) takve stvari su nedokucive i neobjsnjive; daju se osetiti, ali ne daju se opisati. Najblaze receno: ljubav i tolerancija. Postoji nesto vise od toga. Mozda ce ovo biti recept, na pitanje: kako u zemlji gde su na vlasti procetnici pod velom demokratije ostati noramalan? Kako suzbijati islamofobiju? Onaj ko ne zna osnovne principe islama, nema pravo na islamofobiju, jer se boji necega sto ne poznaje. Sta je islam, i zasto ga se ne treba plasiti i shvatiti kao svaku veru, obrazlozicu u sledecem.



Islam znaci stvaranje mira, predanost i pozrtvovanost. Stvarati mir znaci da vernik treba u miru ziveti sa sobom i sa svojom okolinom. Predanost i pozrtvovanost se izrazava u prihvatanju i izvrsavanju Bozje volje i kroz to, musliman postize mir sa islamom. Musliman je neko ko se svojevoljno podreduje Bozjoj volji i koji u stvaranju mira vidi svoju duznost. Postoje ljudi koji se nazivaju muslimanima, ali koji se ne podreduju Bozjoj volji, a ima i ljudi koji se maksimalno trude da vode islamski nacin zivota. Ne moze se donositi sud o islamu kada se promatraju samo ljudi koji nose muslimansko ime, ali koji se po ponasanju i po nacinu zivota ne ponasaju kao muslimani. Koliko je neko musliman zavisi od njegove spremnosti da vjeru i djelo podredi Bozjoj volji. Mnogi su u zabludi kada kazu da je Allah privatni, islamski Bog. Svrha sluzenja Bogu u islamu je da prisutnost Boga prizovemo u svijest. Sluzenje Bogu, kao cineci namaz, posteci ili davanjem zekata je jedan korak na putu ka cilju da se postigne Bozje zadovoljstvo. Allah je rec arapskog porekla, a znaci- "jedan Bog" i nije ime nekog privatnog Boga muslimana, vec je Allah jedini sa pravom obozavani Stvoritelj univerzuma; i arapski hriscani nazivaju Boga Allah. Muslimani veoma postuju Isusa(Isa, a.s) i njegovu majku Merjem. Islam priznaje prava i religioznu slobodu manjina. Poslanik Muhammed je zabranio muslimanskim vojskama rusenje crkvi i sinagoga. Halif Omar nije dozvolio muslimanskoj vojsci ni obavljanje molitve u crkvama, da ne bi osjecaji hriscana kroz to bili povrijedeni. Jevreji su ziveli u Spaniji zajedno sa muslimanima i njihov zajednicki zivot je cvetao, dok su u ostalim delovima Evrope bili proganjani. Oni smatraju to doba za svoje zlatno doba. U islamskim zemljama hriscani zive u blagostanju, zauzimaju polozaje u vladama i ne onemogucava im se posjeta crkvama. Hriscanskim misionarima je dozvoljeno otvaranje i odrzavanje skola i bolnica. Kur'an naziva hriscane i jevreje "ljudima Knjige", tj. oni su ti koji su primili Bozje Objave pre Poslanika Muhammeda. Iako se muslimani sa postovanjem odnose prema svim ljudima, ipak radi monoteizma i Abrahamske linije, hriscani i jevreji zauzimaju posebno mesto kod njih; naravno ako im se bez neprijateljstva i omalovazavanja izlazi u susret. Muslimani nose nadu u sebi da ce im se hriscani i jevreji pridruziti u obozavanju Jednog Boga i podvrgavanju Njegovoj volji.



Islamofobija je vladala i u Srednjem veku; mnogi su Osmanlijske ambicije za velikim teritorijalnim prosirenjem, poistovecivali sa onim sto je cilj Islama. Jos jedna zabluda, koja, iako je deo proslosti, danas zivi kao mit. A, manipulacija mitovima je opasna stvar i ne tako retko, dovodila je do izbijanja sukoba, pa i samih ratova. Mnogi su misljenja da se Islam kao religija prosirio vatrom i sabljom. Ni to nije istina. Tacno je da su muslimanske armije nosile sablje pri pohodima da se oslobodi neki narod ili neka zemlja. Ali, islam se nije sa sabljom prosirio, jer na mnogim mestima gde sada muslimani zive,na Dalekom Istoku, u delovima Kine i u Africi, nema ni jednog izvora da su muslimanske armije okupurale te zemlje. Kad se kaze islam se sa sabljom prosirio, moralo bi da se kaze da se hriscanstvo prosirilo sa oruzjem, kojekakvim bombama i sa atomskom bombom, sto je isto tako netacno. Hriscanstvo se prosirilo kroz delatnost misionara, dok se islam prosirio kroz trgovce i putnike. 10% arapa su jos uvijek hriscani. I u drugim muslimanskim zemljama se radi tolerantnosti muslimana odrzalo prezivljavanje nemuslimanskih manjina. I danas u skoro svim muslimanskim zemljama postoje nemuslimanske manjine. Primera radi, u Nemackoj, Nemci prelaze svojevoljno i iz ubjedenja na islam. Oni i drugi muslimani zele da u miru zive sa svojim sugradanima i ne posjeduju nikakve sablje da bi druge primorali da predu na islamsku vjeru. Islam je religija mira i predanosti Bogu i ceni nepovredenost ljudskog zivota. Onaj ko provodi silu ne moze istovremeno praktikovati religiju. Ponekad je upotreba sile ljudska reakcija potlacenog naroda. Terorizam i upotreba sile postoji i tamo gdje nema ili skoro da nema muslimana, Severna Irska i Sri Lanka. Ponekad se desava upotreba sile u borbi imucnih protiv siromasnih ili potlacenih protiv tiranina. Mora se diferencirati i pronaci razlog, zasto ljudi postaju teroristi. Terorizam kao sredstvo za postizanje nekih odredenih ciljeva se protivrjeci osnovama islama. U medijima cesto se spominju i poistovjecuju pojmovi kao "sveti rat" i dzihad. U islamu ne postoji pojam "svetog rata". Misli se na rec dzihad sto znaci naprezanje, ili jos tacnije "naprezanje na Bozjem putu". Svaka upornost koja se preduzima u svakodnevnici da bi se postiglo Bozje zadovoljstvo, moze se smatrati dzihadom. Jedan od najvecih stepena dzihada je dignuti se protiv vladavine nekog tiranina i reci mu istinu. Borba protiv sopstvenog samoljublja i udaljavanje od losih nacina ponasanja, moze se isto tako smatrati "naprezanjem na Bozjem putu". "Islamski fundamentalizam" koji je se u ocima Zapada se poistovjecuje sa terorizmom. Ali za ogromnu vecinu muslimana na citavom svetu je pojam "islamski fundamentalizam" pogresan pojam. Oni prihvataju da zive po fundamentu vjere, ali ne i da su ekstremisti. Teroristicki napadi koji se sa islamom obrazlozuju, mediji prikazuju kao akt "islamskog fundamentalizma". Terorizam se protivrjeci osnovama islama i atentati sa bombama ne mogu biti islamski ako postoji mogucnost mirnog rjesavanja problema. Islam ne podrzava rat. Islamska vera i njena kultura je dozivjela procvat u vrijeme mira, a ne u vreme rata. Zato bi trebalo biti oprezan i ne optuzivati i ostale muslimane kroz zloupotrebu pojedinaca.



U svetu, narocito ovde, na Balkanu, vlada misljenje da su zene potlacene u islamu i da je njihova sloboda ogranicena. Jos jedna greska, ali ovaj put ovekovecena. Naime, u Gorskom Vijencu, Petra Petrovica Njegosa, to se jos i manifestuje. Kaze se da je kod muslimana zena rob, i islam je nazivan pogrdnim recima, koju ne bih na ovom mestu da pominjem i koju zelim da zaboravim. Vraticu se kasnije greskama nastalim u Gorskom Vijencu, nego vratimo se sad polozaju zene u islamu. Jos nesto, Njegos je zaboravio da kaze kako zene ostalih verskih grupacija, ovde na Balkanu nisu postedjene najtezih fizickih poslova( od sece drva, do utovara uglja ), a to je bitno. Zena, fizicki slabija od muskarca, zauzima posebno mesto u islamu. Medjutim, i po ovom pitanju vlada velika islamofobija, ukoliko se devojka neke druge verske grupacije, zeli udati za muskarca muslimana. U jednoj anketi sprovedenoj pre 2 godine, 93% ispitanika je bilo protiv toga da udaju svoje cerke za pripadnike ostalih religija. Mnogi se plase nacina odevanja koji propoveda islam( kome to smeta i zasto je nekom to trn u oku? ). Francuska je donela zakon koji zabranjuje muslimankama Francuske da se odevaju po svojim verskim propisima. Francuska, pre nego sto je donela taj zakon, propis, ili sta vec, morala je biti svesna jedne istine: Ono sto se brani, nikad nece biti zabranjeno. Niko ne nosi tu odecu da bi se razlikovao i plasio druge, vec iz jednog drugog razloga: tom odecom, tim pokrivanjem, on pokazuje da postuje religiju i svoje obicaje, a zasto je Francuskoj to smetalo. Muslimani paze na skromnost u odevanju. Da bi se izbeglo to da se ljudi smatraju objektom pozude, postoje u islamu propisi odjevanja kako za muskarce, tako i za zene. Islam je uzdigao polozaj zena i to kroz pravo zena na razvod braka, pravo na finansijsku nezavisnost, zena se gleda sa postovanjem i to u vrijeme u kojem zene u ostalim delovima svijeta nisu imale ta prava. Sto se tice religije, zene i muskarci su ravnopravni. Islam dozvoljava zenama da zadrze svoje prezime nakon sklapanja braka, kao i da upravljaju zaradjenim novcem. Islam zaduzuje muskarce da stite zene od mogucih neprilika. Ne islam, vec neki muslimani potlacuju zene u danasnje vrijeme. Ovo se desava na osnovu njihovih kulturnih navika i nedovoljnog poznavanja religije. Kao sto pomenuh, postoje pogresna misljenja da u islamu vlada poligamija. To je volja i dogovor supruznika, ali ne i obaveza, ne ono na sta obavezuje islam. To je u stvari obicaj iz davnina. Za muslimanske muskarce postoji dozvola da se sme imati istovremeno vise od jedne zene, ali ne zbog zadovoljavanja strasti, vec zbog zbrinjavanja udovica i sirocadi npr. posle rata. Nije obaveza i medu muslimanima je to vise izuzetak. U anketi "Usa Today"iz 1998. upitano je 4.700 ljubavnica koji bi status zelele. Izjavile su da bi radije postale drugom zenom, nego ostale ljubavnice, jer tako ne posjeduju ni prava ni finansijsku ravnopravnost udatih zena i osjecaju se iskoristenim. Iz svega, sledi da u islamu nisu zene potlacene. Naprotiv.



Pomenuta je i manipulacija mitovima, koja udruzena sa medijima, iskvaruje sliku o islamu. Ovde, u SCG, tesko je ostati kosmopolita i covekoljubac, jer "voli se samo onaj koji je tvoje vere". Ljudi nisu svesni da proslost treba predati istoriji, da sluzi kao kakva opomena, a ne da nam kroji svakodnevnicu. Jedan od takvih vidova je Gorski Vijenac i razne epske pesme, koje se (gle cuda!) uce napamet. Gorski Vijenac, ciji se odlomci takodje uce u skolama, netrepeljiv je prema islamu. U Crnoj Gori, on je i dalje nesto poput zakonika: propagira se "cojstvo i junastvo", megalomanija prema "svom svemocnom rodu". Ministarstvo Srbije ovo delo, moglo bi bar poslati u arhivu, i da dela poput ovih izbaci iz upotrebe. Srbijanske skole ne pohadjaju samo hriscani, ima tu i Bosnjaka, Goranaca, kojima je islam vera. A u takve knjige i takve epove, gleda se sa divljenjem. Istina, ima u tim delima i po koja mudrost, poslovica, ali jedno ih kvari- netrepeljivi su prema svemu sto je islamsko. Da je samo Vijenac u pitanju, lahko bi smo ga "progutali". Razne bake i deke od malena uce decu da mrze Turke, muslimane i sve sto nije srpsko. Kao, oni su krivi sto smo mi ovako unazadjeni. Kriv je 'tic naseg roda, rodom sa Cetinja, bas tamo gde je Njegos pisao Gorski Vijenac, a ne islam i Turci. Primera radi: kada se jedna osnovna skola odlucila da poseti manastir Sopocani (Sandzak, kod Novog Pazara), vladala je velika panika medju decom, uciteljima i roditeljima. "Pazite da vas muslimani ne pobiju, da vas ne gadjaju, da vam ne daju nesto otrovno" i koje kakve nebuloze. I sta se desi: vrate se deca i ucitelji sa eksurzije, dlaka s glave im ne fali, ali oni dalje osecaju strah od islama. Ili, kada profesor pita ucenika sa kojim zemljama se granici Srbija i Crna Gora, i ovaj spomene Albaniju, profesor se naljuti: Ne spominji mi tu zemlju, necu da cujem za nju, ona ne postoji za mene, mi se sa njom ne granicimo. Mada, postoje i izuzeci: ucenici i profesori jedne kragujevacke gimnazije, odlucili su da eksurziju obave u Sarajevu, i na tome im skidam kapu do zemlje- voleo bih da i drugi slede njihov primer, da nista nije strasno boraviti na tlu FBiH i da je tamo veca tolerancija, nego, primera radi- na Ravnoj Gori. Ipak, istorija je najvise kriva za islamofobiju u Srbiju. Narocito dira u Bosnjake i njihov prelazak u islam, opravdava zeljom za materijalnom sigurnoscu, dodajuci neke epitete koji su jako ruzni i koje ne bih spominjem. Pouzadno znam za jednog profesora istorije, koji na svojim predavanjima(na jednom fakultetu i u jednom gradu, ne zelim da mu pravim reklamu, nikad ga nisam video, ali mali milion studenata sa tog fakulteta, potvrdilo mi je ovo sto cu reci) iznosi neke nacisticke ideje, recenicom: "Nisam rasista, ali treba pobiti sve katolike i muslimane". I tu pocne da prica, kako ni jedna ni druga vera ne valjaju. Studenti(valjda, iz straha) cute, dekanat(verovatno se pravi neobavesten) kao da to precutno odobrava. I produkt svega toga je islamofobija. Sve dok se u srbijanskim skolama propagira srpstvo (na racun drugih narodnosti), bice i prisutna islamofobija medju ucenicima. U stvari, ko nam poducava decu, ona su dobro citava i normalna. Ali, primecjem, kako koja generacija dolazi, svaka je sve vise zadojena nacizmom i mrznjom.Tesko je posle svega ostati normalan, misliti svojom glavom, oslobodjen svih predrasuda. Ovaj deo po malo prelazi u politiku: to mi nije cilj, ali samo po sebi-nadovezalo se. U stvari, politika je ta koja je krojila ratove i razne vrste uplasenosti poput islamofobije, a isto tako razvila borbeni antisemitizam.



U svakom slucaju, kad se podvuce crta, vidi se da su muslimana i njihova religija, u svetu ostali neshvaceni, a reci iz Kur'an-a nedorecene. Irska je pre napada na London, bila proglasena najislamofobicnom zemljom u Evropi. Moze se zamisliti koliki je stepen islamofobije i netolerantnosti porastao prema muslimanima u Irskoj, sad posle teroristickih napada na London. Najgori vid islamofobije, bio bi onog trenutka kada bi ona presla granicu fobije i prerasla u otvorenu mrznju, neskrivenu diskriminaciju, prema svemu sto je islamsko. Primera radi: u Srbiji su spaljene 2 dzamije, kao osveta Albancima. Te dzamije nikom nisu smetale i na njih gledam kao kulturno nasledje jednog vremena, i nijedan vernik iz Beograda ili Nisa nije za vreme kosovskih nemira(u martu, prosle godine), nije bio na Kosovu i palio pravoslavne svetinje. Taj rat, to paljenje dzamija u Srbiji prosle godine, je u stvari bio potpun izraz nemoci. Lako im je bilo srusiti dzamije, a da li bi se osmelili na korak na Kosmetu? To sto se desilo, sva ta rusenja dzamija, su primer da su neki ljudi iz Srbije, odavno bespotrebnu fobiju zamenili nasiljem i postali opasnost po evropske integracije i za sve muslimane u Srbiji. Evo, u Americi pre 4 godine, iako je bila prisutna islamofobija zbog napada na New York, nije spaljena nijedna dzamija, niti je kakav musliman bio diskriminisan. Sta vise, muslimani Amerike su se u tom trenutku solidarisali sa covecanstvom i nastradalima, kao da je juce bilo, pamtim jednu muslimanku iz New York-a, koja je suzama oplakala poginule i pomolila se za mir njihovim dusama. Ljubav je pobedila sve. Ne delim ljude po veri i rasi, niti je ovaj clanak takvog karaktera, vec sam zeleo da kao pripadnik druge verske grupacije, stanem na stranu LJUDI koji nikome nisu nista krivi. Oni samo na svoj nacin sluze Bogu, i time nikog ne ugrozavaju. Hteo sam da obrazlozim i objasnim da je islamofobija bespotrebna, da dobrih i losih ljudi ima svuda, u svakoj religiji i u svakoj zemlji. Pozovimo sve relevantne faktore, sve organizacije, pojedince, da stanemo na toj suludoj i besmislenoj pojavi, nazvanoj- islamofobija.

Malo je podugo ali ipak zanimljiv tekst!

[digger]

Lijepo napisano.
I koliko bi se samo svijet unaprijedio kada bi se gornje univerzalno prihvatilo: sa islamske i ne-islamske strane.

[bolje_grob_nego_rob]

Lijepo napisano.
I koliko bi se samo svijet unaprijedio kada bi se gornje univerzalno prihvatilo: sa ne-islamske i islamske strane.[/b]

[Murisno1]

pa bas zbog toga sam stavio ovu temu...da bude kao malo ohrabrujuce da ima normalnih ljudi jos uvijek i tacno da smo ovakvog misljenja svijet bi bio cvjecka!

Ovaj mladi momak koji je autor ovog teksta je ugledni advokat iz Srbije koji je napisamo nekoliko djela glede Srbijanskog zivlja a napisao je i pjesmu zrtvama Srebrenice!

[Murisno1]

Inspirisan bolom nastalim tokom i nakon rata u Bosni devedesetih, mladi kosmopolita iz Srbije i autor knjige PRIVATIZACIJA U SRBIJI, Mr Dragoljub Todorovic je jedan od retkih u Srbiji koji je shvatio greške svog naroda i isti napisao pesmu "Bošnjackim Srcima", jer je ove godine bio sprecen da Bošnjackim porodicama izjavi svoje duboko saucešce u Srebrenici. Pisano srcem, mladi Dragoljub je bez obzira na sve, u pesmi spomenuo one koji su nam ukrali mir, napominjuci i da su ti isti, njemu, ucinili greh i naveli da misli da na prostorima Srbije nema perspektive za mlade i kosmopolite.


Zeleci vecni mir na Ahiretu, Bošnjackim srcima posvecujem ovu veliku pesmu za njihova velika, Bosnjacka srca... - Mr. Dragoljub Todorovic (napisano Jula 2004 godine)

BOSNJACKIM SRCIMA...

Golim rukama srce su Vam vadili,
zelju za zivotom crnom kapom gasili,
sve da hoce gore biti ne moze.

U ovoj noci, cistoj, mekanoj, umiljatoj,
ja poznam opet taj vas svet,
sad je taj svet na nebu,
i iznova vecan je.

U devedesetim bez srca i ponosa,
i ponovo oni bez srca i ponosa,
plašili su se vaseg srca nebeskog,
i prosarano oblacnim zavijutcima,
jer vaša velika dusa boravila je na zemlji,
a to nije smela...

Bili ste deca bez igracaka,
veliki pljusak leti, zar se i to desava,
verujuci u Boga,
i svom snagom u ljubav,
na ovom opasnom dunjaluku,
vasa dusa je bila prepreka.

A ja...
Sam sa sobom i Vama,
hiljadu put snivam, hiljadu bisera govorim,
postujuci vasa zemaljska stradanja,
diveci se vasim nepreglednim visinama,
znam,
samo vam se dusa na Ahiret preselila.

I ja opet sam,
ziveci s puskama,
koje su vas poslali gore,
znam,
tud sam, a ipak Vas.

A Vi,
svake noci mi saljete andele,
na zemlji su vam ostale velike zelje,
jer i ja sam poprimio Vasu klicu stradanja,
Bosnjacka srca zeljna radovanja.
U ogledalu ste iza mene,
a ispred svih nas
kad vera dotakne ljubav,
kad stradanja povrede nadanja,
kad Drinom se rasipa glas...

Svaki mir zaboravlja zrtve,
svaka zrtva se samo retko seti.
A ja, Bosnjaci moji,
cele cu godine zaliti,
sto sam bio sprecen
da pozdravim Vaše duse u Srebrenici.

Ja vec sada s vama lutam Rajem,
ja vec sada vidim neka draga lica,
ja i sada placem i kad se smejem,
ja sam mrtav, al' jos svetom lutam,
ja sam opet sam,
sa Vama il' bez Vas.

Teci suzo i Drinu pomuti,
duni vetre, Sava nek' se peni,
a ti Boze - cuvaj Bosnjake...

[Fair Life]

PISE: Dragoljub Todorovic, autor knjige Privatizacija u Srbiji i poema
(...)Islamofobija je vladala i u Srednjem veku; mnogi su Osmanlijske ambicije za velikim teritorijalnim prosirenjem, poistovecivali sa onim sto je cilj Islama. Jos jedna zabluda, koja, iako je deo proslosti, danas zivi kao mit. A, manipulacija mitovima je opasna stvar i ne tako retko, dovodila je do izbijanja sukoba, pa i samih ratova. Mnogi su misljenja da se Islam kao religija prosirio vatrom i sabljom. Ni to nije istina. Tacno je da su muslimanske armije nosile sablje pri pohodima da se oslobodi neki narod ili neka zemlja.
(..)
Malo je podugo ali ipak zanimljiv tekst!

Koga li su i zasto... i od koga muslimanske armije oslobadjale sabljom na nasim prostorima u svojim misionarskim pohodima?

[Murisno1]

koga li su i zasto rimljani oslobadjali...koga li su i zasto srbi oslobadjali...koga li su i zasto barbari oslobadjali sa ovih prostora...covjek lijepo kaze da su ratovi vodjeni od strane svakog ...i s razlogom i bez ...i ovi i oni ...i nemoj odma rafale ...

[bolje_grob_nego_rob]

koga li su i zasto rimljani oslobadjali...koga li su i zasto srbi oslobadjali...koga li su i zasto barbari oslobadjali sa ovih prostora...covjek lijepo kaze da su ratovi vodjeni od strane svakog ...i s razlogom i bez ...i ovi i oni ...i nemoj odma rafale ...

Ma pusti !

Nije bas da se mogu pohvalit nekom velikom ljubavlju prema srpskom zivlju nakon svega sto se dogodilo zadnjih godina, ali ovaj tekst sam vec citao, i smatram da je momak to fer napisao skroz.

Moje prvo javljanje je bilo pomalo cinicno, prepisao sam diggerov post, samo sam zamijenio redoslijed praktikovanja, jer ne vjerujem da je bio slucajan.

[Murisno1]

kad cujem da neki srbin prica ovako volim ga ko rodjenog brata ali kad kontrira kao vecina njih...cast izuzecima ali ih je veoma malo onda se tesko zusdrzim!!

[begefendija]

Selam ,
ovo sam već pročitao prije. Rijetko je naći nešto slično, tako dobro, od bilo kojeg intelektualca iz Srbije. Bilo je i na IslamBosni.