Iskrivljena povijest Bosne i bajka o bogumilima

[Goran_35]

Takodjer,volo bih da mi neko od srpskih nacionalista,protumaci cinjenicu da je srpska pavoslavna crkva prisutna u Bosni tek od 1920. godine. Nisam bas siguran u godinu (mogu naci ako je potrebno) ali tu je negdje oko 1920 godine.Do tada bosanski pravoslavci nisu bili pod patronatom srpske pravoslavne crkve,a znamo svi da je srpska pravoslavna crkva obnovljena hatiserifom Sulejmana Velicanstvenog u znak zahvalnosti Srbima za sirenje osmanske carevine i osvajanje Vojvodine,odnsno Madjarske...

Hvala

[osa]

Odrednica "Srbljem" u tituli označava naravno narod iz sledećih takođe razloga osim malopre pomenutih!

A to je da je Tvrtko prepisao Dušanovo carsko titulisanje , a Dušan prvi od Nemanjića stavlja pojam Srbljem jer ne može se biti car Raške i ostalih zemalja! . jer su do tada svi Nemnjići bili kraljevi Raške i ostalih...

"Srbljem" je ujediniteljski momenat tad bio i toga je bio svestan i Tvrtko ! , jer mu je baš i to dobar povod za širenje!

Jedna stvar nije jasna? Porijeklo imena "Srbin"?? Znamo da se pvra "srpska" drzava zvala Raska!Odakle onda kasnije ovo nazivanje "srblji" i ostalo?Ima li iko kadar da objasni porjeklo imena,jer se ono tek kasnije javlja,dakle Sloveni ga nisu donjeli sa sobom na Balkan.Niti jedan geografski pojam nije poznat pod ti imenom?Ja pretpostavljam da je ime zapravo latinskog porijekla?Nisam li u pravu?
Kod nas Bosanaca je stvar sasvim jasna.Ime rijeke Bosna (od pamtivjeka) po njoj ime drzave Bosna,po drzavi ime Bosanci,odnosno Bosnjani,odnosno Bosnjaci-> sve ovisi u kojem periodu (nesto slicno kao Srbi i Srbijanci )

Dakle,molio bih uvazene srpske nacioaliste da protumace sljedeca pitnja odnosno cinjenice:


Zasto se prva "srpska" drzava zvala Raska ?

Porijeklo imena "Srbijanac-Srbrin-Srbalj" ?

Zasto se prva srpska drzava nije zvala "Srbija" jer ako je to "faktor ujedinjavanja" onda je i tada trebao da bude "faktor" i zasto je to "faktor" ako jeste "faktor" ?

Sta znaci to ime "srblji" i cijeg je porijekla?

ps
Napomenuo bih da se ipak treba drzati nauke,koja je jasna po pitanju nastanka nacija i koja jasno odredjuje devetnaesti vijek kao pocetak procesa nastajanja nacija- a to je proces koji jos uvjek traje."Europska nacija" je mozda buducnost i tu je "faktor" ujedinjavanja sasvim jasan-ekonomija,standard,demokratija,soboda,pravda,teznja ka boljem drustvu bez granica i ratova.

šta misliš koliko je u njemačkoj i italiji bilo kraljevina, a nisu se do 19 stoljeća zvale njemačka i italija, čuj ime naroda po rijeci, rijedak slučaj u svijetu, raritet pače....

[Goran_35]

Odrednica "Srbljem" u tituli označava naravno narod iz sledećih takođe razloga osim malopre pomenutih!

A to je da je Tvrtko prepisao Dušanovo carsko titulisanje , a Dušan prvi od Nemanjića stavlja pojam Srbljem jer ne može se biti car Raške i ostalih zemalja! . jer su do tada svi Nemnjići bili kraljevi Raške i ostalih...

"Srbljem" je ujediniteljski momenat tad bio i toga je bio svestan i Tvrtko ! , jer mu je baš i to dobar povod za širenje!

Jedna stvar nije jasna? Porijeklo imena "Srbin"?? Znamo da se pvra "srpska" drzava zvala Raska!Odakle onda kasnije ovo nazivanje "srblji" i ostalo?Ima li iko kadar da objasni porjeklo imena,jer se ono tek kasnije javlja,dakle Sloveni ga nisu donjeli sa sobom na Balkan.Niti jedan geografski pojam nije poznat pod ti imenom?Ja pretpostavljam da je ime zapravo latinskog porijekla?Nisam li u pravu?
Kod nas Bosanaca je stvar sasvim jasna.Ime rijeke Bosna (od pamtivjeka) po njoj ime drzave Bosna,po drzavi ime Bosanci,odnosno Bosnjani,odnosno Bosnjaci-> sve ovisi u kojem periodu (nesto slicno kao Srbi i Srbijanci )

Dakle,molio bih uvazene srpske nacioaliste da protumace sljedeca pitnja odnosno cinjenice:


Zasto se prva "srpska" drzava zvala Raska ?

Porijeklo imena "Srbijanac-Srbrin-Srbalj" ?

Zasto se prva srpska drzava nije zvala "Srbija" jer ako je to "faktor ujedinjavanja" onda je i tada trebao da bude "faktor" i zasto je to "faktor" ako jeste "faktor" ?

Sta znaci to ime "srblji" i cijeg je porijekla?

ps
Napomenuo bih da se ipak treba drzati nauke,koja je jasna po pitanju nastanka nacija i koja jasno odredjuje devetnaesti vijek kao pocetak procesa nastajanja nacija- a to je proces koji jos uvjek traje."Europska nacija" je mozda buducnost i tu je "faktor" ujedinjavanja sasvim jasan-ekonomija,standard,demokratija,soboda,pravda,teznja ka boljem drustvu bez granica i ratova.

šta misliš koliko je u njemačkoj i italiji bilo kraljevina, a nisu se do 19 stoljeća zvale njemačka i italija, čuj ime naroda po rijeci, rijedak slučaj u svijetu, raritet pače....

naravno i niko ne pati od kompleksa da je njihova nacija "starija od ameba"

[Nenad1]

Нађох на једној повељи писаној на Превлаци (то је донација неких територија).Повеља је писана 12. децембра 1347.у Четрнаестом вијеку,и у њој се цар Душан титулише овако: Стефан у Христа Бога благоверни цар и самодржац Србљеми, Грком и Блгаром.Три различита народа
Хрвате као формиран народ је "открио" опет "босански " краљ Твртко,и тако их уписао на неколико својих Повеља крајем 14.вијека,када јењихову земљу припојио себи(како ви тврдите)или Босни и к тому још.
Додуше,тадашњи Срби,Хрвати,Бугари и Грци су се разликовали од данашњих.Нису имали ТВ и интернет.
Појам Бошњак и тада а и данас означава становнишво седам или осам села у околини Високог и Кисељака.Већ у долини Лашве(на терирорији војводе Хрвоја( су себе звали Крајишницима,а преко Игмана су себе звали Хумљанима,Ерама или Херцеговцима.А какои х ви данас зовете,то је ваше право.Само питајте њих да ли се одазивају на тај зов.
Чуј Бошњак из Мостара,или Бошњак из Бихаћа!Научна фантастика

[dr.gog]

Prestani sa tim stilom provociranja odmah na početku.

Ovaj podforum nije streljana tog tipa.

[Energični leptir]

Daj gože, vidiš da su sad došli nazi, i jedni i drugi. Pusti ih da se negiraju do besvjesti sa svojim puluznanjima i isfabrikovanim vječnim nacionalnim istinama. Kad im dosadi pa odu, onda ćemo nastaviti ozbiljnu diskusiju ovdje. Nadam se!

[hrabren miloradovic]

Odrednica "Srbljem" u tituli označava naravno narod iz sledećih takođe razloga osim malopre pomenutih!

A to je da je Tvrtko prepisao Dušanovo carsko titulisanje , a Dušan prvi od Nemanjića stavlja pojam Srbljem jer ne može se biti car Raške i ostalih zemalja! . jer su do tada svi Nemnjići bili kraljevi Raške i ostalih...

"Srbljem" je ujediniteljski momenat tad bio i toga je bio svestan i Tvrtko ! , jer mu je baš i to dobar povod za širenje!

Jedna stvar nije jasna? Porijeklo imena "Srbin"?? Znamo da se pvra "srpska" drzava zvala Raska!Odakle onda kasnije ovo nazivanje "srblji" i ostalo?Ima li iko kadar da objasni porjeklo imena,jer se ono tek kasnije javlja,dakle Sloveni ga nisu donjeli sa sobom na Balkan.Niti jedan geografski pojam nije poznat pod ti imenom?Ja pretpostavljam da je ime zapravo latinskog porijekla?Nisam li u pravu?
Kod nas Bosanaca je stvar sasvim jasna.Ime rijeke Bosna (od pamtivjeka) po njoj ime drzave Bosna,po drzavi ime Bosanci,odnosno Bosnjani,odnosno Bosnjaci-> sve ovisi u kojem periodu (nesto slicno kao Srbi i Srbijanci )

Dakle,molio bih uvazene srpske nacioaliste da protumace sljedeca pitnja odnosno cinjenice:


Zasto se prva "srpska" drzava zvala Raska ?

Porijeklo imena "Srbijanac-Srbrin-Srbalj" ?

Zasto se prva srpska drzava nije zvala "Srbija" jer ako je to "faktor ujedinjavanja" onda je i tada trebao da bude "faktor" i zasto je to "faktor" ako jeste "faktor" ?

Sta znaci to ime "srblji" i cijeg je porijekla?

ps
Napomenuo bih da se ipak treba drzati nauke,koja je jasna po pitanju nastanka nacija i koja jasno odredjuje devetnaesti vijek kao pocetak procesa nastajanja nacija- a to je proces koji jos uvjek traje."Europska nacija" je mozda buducnost i tu je "faktor" ujedinjavanja sasvim jasan-ekonomija,standard,demokratija,soboda,pravda,teznja ka boljem drustvu bez granica i ratova.

Izvini ali šta ti meni repliciraš?! , tj. na čega se ti referišeš kad ja o tome ništa nisam pisao konkretno?!

Ali evo da ti ukratno odgovrim na ovo tvoje delo!

Pojam Srbija(Serbia,Servia) se kod Srba nije koristio u srednjem veku jer je to latinština tj.latinski naziv za zemlju Srba! , postojao srpski kralj i car i narod srpski , a države i kneževine su sa svojim posebnim imenima , kao što je Duklja,Raška,Hum i Bosna naravno!

Raška je oblast nazvana po drevnom Rasu i reci Raškoj , znači kao i Bosna ima reku sa istim imenom države , fina podudarnost zar ne!

Znači , upravo zbog toga što su sve te kneževine sa svojim kako slovenskim tako i starosedelačkim nazivima nisu mogle iznedriti nacije jer to su nazivi za zemlje , ali osim naravno Bošnjačke , ali ona je posledica sasvim druge prirode , a to je islam!

Tako da danas imamo Bošnjake koji žive uz reku Rašku , to je kao kad bi se ovi iz posavine sebe nazivali Podunavcima!

[lerdi]

Odrednica "Srbljem" u tituli označava naravno narod iz sledećih takođe razloga osim malopre pomenutih!

A to je da je Tvrtko prepisao Dušanovo carsko titulisanje , a Dušan prvi od Nemanjića stavlja pojam Srbljem jer ne može se biti car Raške i ostalih zemalja! . jer su do tada svi Nemnjići bili kraljevi Raške i ostalih...

"Srbljem" je ujediniteljski momenat tad bio i toga je bio svestan i Tvrtko ! , jer mu je baš i to dobar povod za širenje!

Jedna stvar nije jasna? Porijeklo imena "Srbin"?? Znamo da se pvra "srpska" drzava zvala Raska!Odakle onda kasnije ovo nazivanje "srblji" i ostalo?Ima li iko kadar da objasni porjeklo imena,jer se ono tek kasnije javlja,dakle Sloveni ga nisu donjeli sa sobom na Balkan.Niti jedan geografski pojam nije poznat pod ti imenom?Ja pretpostavljam da je ime zapravo latinskog porijekla?Nisam li u pravu?
Kod nas Bosanaca je stvar sasvim jasna.Ime rijeke Bosna (od pamtivjeka) po njoj ime drzave Bosna,po drzavi ime Bosanci,odnosno Bosnjani,odnosno Bosnjaci-> sve ovisi u kojem periodu (nesto slicno kao Srbi i Srbijanci )

Dakle,molio bih uvazene srpske nacioaliste da protumace sljedeca pitnja odnosno cinjenice:


Zasto se prva "srpska" drzava zvala Raska ?

Porijeklo imena "Srbijanac-Srbrin-Srbalj" ?

Zasto se prva srpska drzava nije zvala "Srbija" jer ako je to "faktor ujedinjavanja" onda je i tada trebao da bude "faktor" i zasto je to "faktor" ako jeste "faktor" ?

Sta znaci to ime "srblji" i cijeg je porijekla?

ps
Napomenuo bih da se ipak treba drzati nauke,koja je jasna po pitanju nastanka nacija i koja jasno odredjuje devetnaesti vijek kao pocetak procesa nastajanja nacija- a to je proces koji jos uvjek traje."Europska nacija" je mozda buducnost i tu je "faktor" ujedinjavanja sasvim jasan-ekonomija,standard,demokratija,soboda,pravda,teznja ka boljem drustvu bez granica i ratova.

Izvini ali šta ti meni repliciraš?! , tj. na čega se ti referišeš kad ja o tome ništa nisam pisao konkretno?!

Ali evo da ti ukratno odgovrim na ovo tvoje delo!

Pojam Srbija(Serbia,Servia) se kod Srba nije koristio u srednjem veku jer je to latinština tj.latinski naziv za zemlju Srba! , postojao srpski kralj i car i narod srpski , a države i kneževine su sa svojim posebnim imenima , kao što je Duklja,Raška,Hum i Bosna naravno!

Raška je oblast nazvana po drevnom Rasu i reci Raškoj , znači kao i Bosna ima reku sa istim imenom države , fina podudarnost zar ne!

Znači , upravo zbog toga što su sve te kneževine sa svojim kako slovenskim tako i starosedelačkim nazivima nisu mogle iznedriti nacije jer to su nazivi za zemlje , ali osim naravno Bošnjačke , ali ona je posledica sasvim druge prirode , a to je islam!

Tako da danas imamo Bošnjake koji žive uz reku Rašku , to je kao kad bi se ovi iz posavine sebe nazivali Podunavcima!

[Goran_35]

Odrednica "Srbljem" u tituli označava naravno narod iz sledećih takođe razloga osim malopre pomenutih!

A to je da je Tvrtko prepisao Dušanovo carsko titulisanje , a Dušan prvi od Nemanjića stavlja pojam Srbljem jer ne može se biti car Raške i ostalih zemalja! . jer su do tada svi Nemnjići bili kraljevi Raške i ostalih...

"Srbljem" je ujediniteljski momenat tad bio i toga je bio svestan i Tvrtko ! , jer mu je baš i to dobar povod za širenje!

Jedna stvar nije jasna? Porijeklo imena "Srbin"?? Znamo da se pvra "srpska" drzava zvala Raska!Odakle onda kasnije ovo nazivanje "srblji" i ostalo?Ima li iko kadar da objasni porjeklo imena,jer se ono tek kasnije javlja,dakle Sloveni ga nisu donjeli sa sobom na Balkan.Niti jedan geografski pojam nije poznat pod ti imenom?Ja pretpostavljam da je ime zapravo latinskog porijekla?Nisam li u pravu?
Kod nas Bosanaca je stvar sasvim jasna.Ime rijeke Bosna (od pamtivjeka) po njoj ime drzave Bosna,po drzavi ime Bosanci,odnosno Bosnjani,odnosno Bosnjaci-> sve ovisi u kojem periodu (nesto slicno kao Srbi i Srbijanci )

Dakle,molio bih uvazene srpske nacioaliste da protumace sljedeca pitnja odnosno cinjenice:


Zasto se prva "srpska" drzava zvala Raska ?

Porijeklo imena "Srbijanac-Srbrin-Srbalj" ?

Zasto se prva srpska drzava nije zvala "Srbija" jer ako je to "faktor ujedinjavanja" onda je i tada trebao da bude "faktor" i zasto je to "faktor" ako jeste "faktor" ?

Sta znaci to ime "srblji" i cijeg je porijekla?

ps
Napomenuo bih da se ipak treba drzati nauke,koja je jasna po pitanju nastanka nacija i koja jasno odredjuje devetnaesti vijek kao pocetak procesa nastajanja nacija- a to je proces koji jos uvjek traje."Europska nacija" je mozda buducnost i tu je "faktor" ujedinjavanja sasvim jasan-ekonomija,standard,demokratija,soboda,pravda,teznja ka boljem drustvu bez granica i ratova.

Izvini ali šta ti meni repliciraš?! , tj. na čega se ti referišeš kad ja o tome ništa nisam pisao konkretno?!

Ali evo da ti ukratno odgovrim na ovo tvoje delo!

Pojam Srbija(Serbia,Servia) se kod Srba nije koristio u srednjem veku jer je to latinština tj.latinski naziv za zemlju Srba! , postojao srpski kralj i car i narod srpski , a države i kneževine su sa svojim posebnim imenima , kao što je Duklja,Raška,Hum i Bosna naravno!

Raška je oblast nazvana po drevnom Rasu i reci Raškoj , znači kao i Bosna ima reku sa istim imenom države , fina podudarnost zar ne!

Znači , upravo zbog toga što su sve te kneževine sa svojim kako slovenskim tako i starosedelačkim nazivima nisu mogle iznedriti nacije jer to su nazivi za zemlje , ali osim naravno Bošnjačke , ali ona je posledica sasvim druge prirode , a to je islam!

Tako da danas imamo Bošnjake koji žive uz reku Rašku , to je kao kad bi se ovi iz posavine sebe nazivali Podunavcima!

Hvala na odgovoru.

Dakle,Bosnjanin,Bosnjak,Bosanac-jedno te isto zavisi samo od vremena rabljenja i evolucije bosanskog jezika.Danas se Bosnjacima,na zalost,smatraju iskljucivo Bosnjaci muslimani,ali historijski gledano to je pogresno!Sve u svemu pra-staro ime nacije koje vodi porijeklo od rijeke Bosne (pra-stari naziv) i istoimene drzave koja se tu kao prvobitna bosanska drzava formirala.

Bosna



Kazes "Servia" je latinski naziv za Srbiju!?A znas li sta to znaci na latinskom? Znas li sta je "server"?Znas li sta je "servis"?

I zasto Srbijanci da prihvate Vatikanski naziv(koji usput budi receno nimalo nije za diviti se) kada su se fino mogli zvati "Rasni" kako im se zvala prvobitna drzava? Tako bi trebalo i nacija da se zove ? Zar ne?


Ps

I naravno Bosna nikada nije bila "srpska drzava" niti u Srbiji ima i jedan stecak sto je cisti materijalni dokaz u vidu solidnih blokova stijena, da ni srednjovjekovna religija nije bila ista,a kamoli da pricamo o nekakvim "servis-sluganijskim" drzavama.Naprotiv,brojne su osude Vatikana,kao i krizarski ratovi protiv srednjovjekovne Bosanske drzave i njene Crkve Bosanske.

[hrabren miloradovic]

E nek' si mi vala reko , svaka čast ovo sam i očekivao!

[lerdi]

E nek' si mi vala reko , svaka čast ovo sam i očekivao!

Hrebrene 1. april je tek nastupio. Nešto si mi uranio sa ovim šalama

[Nenad1]

Еве га,још једна Повеља краља Стефана Твртка,од 9.априла 1387.године,што би рекли двије године пред Косовску битку.Као и увијек почиње крстом,нема уобичајеног обраћања Богу,али има да је "по милошћу Бога краљ босански и српски". надаље потврђује неке раније привилегије Дубровчанима(а они њему слободну шетњу градом) па опет помиње своје претке и господу босанску и српску"
Елем,како год окрене Стефан Твртко није могао владати без Срба.
Интересантно, истовремено преко Дрине господар над Србима је Лазар,који се назива кнезом Сербаља, а кога у својим документима латини стално и упорно часте титулом Serborum imperator (Srpski car)!Овосамо да се зна да нису Срби кнеза Лазара правили царом,већ Латини.
Што мислите зашто?
Да оспоре Стефану Твртку краљевство над Србљима.
Из тог времена имамо и документ патријарха Спиридона,писан у Пећи,о донацији за манастир Ждрело,у коме се потписује овако.Спиридон,милостју Божијом патријарх Србљем и Приморју.
Е,сад може ли српски патријарх Спиридон бити патријарх Србљима који нису Срби већ оно што мисли Електрични лептир..
И молим да ми се не лијепе етикете. Ако пажљиво читате,ја износим само оно што су писали владари и властела из Босне.
На оне горе опаске и упозорења након мог текста о Санковићима спремно одговарам новом Повељом војводе Радича,од 19.маја 1391.године (мјесец дана након оне Повеље).У овој Повељи писаној у двору у Заборанима, војвода Радич,чији је вјерни војник Богдан покопан у Хатељима,помиње своје родитеље казнаца Санка (Твртков министар финансија), и мајку Радосаву (ево новог податка за историчаре Босне),супругу Гоисаву...И он даје неке слободе кретања Дубровчанима. У дну повеље заклиње се Богом,сином,светим духом,четри јеванђелиста,апостолима и светим Михаилом архангелом.Писао дијак Рашко.
Како год се окрене овај Радич,је л те "босански" војвода, превише помиње Бога и свеце,као да је владика СПЦ, а не ратник.А зашто помиње и њима се заклиње,ако у њих не вјерује.Украса ради?

[Goran_35]

Еве га,још једна Повеља краља Стефана Твртка,од 9.априла 1387.године,што би рекли двије године пред Косовску битку.Као и увијек почиње крстом,нема уобичајеног обраћања Богу,али има да је "по милошћу Бога краљ босански и српски". надаље потврђује неке раније привилегије Дубровчанима(а они њему слободну шетњу градом) па опет помиње своје претке и господу босанску и српску"
Елем,како год окрене Стефан Твртко није могао владати без Срба.
Интересантно, истовремено преко Дрине господар над Србима је Лазар,који се назива кнезом Сербаља, а кога у својим документима латини стално и упорно часте титулом Serborum imperator (Srpski car)!Овосамо да се зна да нису Срби кнеза Лазара правили царом,већ Латини.
Што мислите зашто?
Да оспоре Стефану Твртку краљевство над Србљима.
Из тог времена имамо и документ патријарха Спиридона,писан у Пећи,о донацији за манастир Ждрело,у коме се потписује овако.Спиридон,милостју Божијом патријарх Србљем и Приморју.
Е,сад може ли српски патријарх Спиридон бити патријарх Србљима који нису Срби већ оно што мисли Електрични лептир..
И молим да ми се не лијепе етикете. Ако пажљиво читате,ја износим само оно што су писали владари и властела из Босне.
На оне горе опаске и упозорења након мог текста о Санковићима спремно одговарам новом Повељом војводе Радича,од 19.маја 1391.године (мјесец дана након оне Повеље).У овој Повељи писаној у двору у Заборанима, војвода Радич,чији је вјерни војник Богдан покопан у Хатељима,помиње своје родитеље казнаца Санка (Твртков министар финансија), и мајку Радосаву (ево новог податка за историчаре Босне),супругу Гоисаву...И он даје неке слободе кретања Дубровчанима. У дну повеље заклиње се Богом,сином,светим духом,четри јеванђелиста,апостолима и светим Михаилом архангелом.Писао дијак Рашко.
Како год се окрене овај Радич,је л те "босански" војвода, превише помиње Бога и свеце,као да је владика СПЦ, а не ратник.А зашто помиње и њима се заклиње,ако у њих не вјерује.Украса ради?

Ti mozes tako do sutra,da kopiras teksove,u nadi da ces sam sebi dokazati kako su Bosanci "zapravo pravoslavni Srbi"?? Medjutim sve te lazi padnu u vodu,kada dodjes u Bosnu,i krenes redom obilaziti pravoslane crkve,pa priupitas poadiju kad je koja sagradjena?! I onda ces se zaprepastiti,kada saznas da su sve pravoslavne crkve u Bosni zapravo sagradjene,sto bi rek'o Krleza,"pod Alahovim protektoratom" To je vrlo jednostavan metod koji se preporucuje svakom srpskom kvazi-historicaru,a sve u nadi da ce nas postediti svoje suplje demaogije o "sve-srpskom univerzumu, sve-srpskom makro i sve-srpskom mikro kosmosu"

Inace Bosanski Kralj Tvrtko II jeste bio i kralj nad Servima/Srbima (covjek osvojio propalo srpsko kraljevstvo) i ne samo nad Srbima vec i nad Dalmatincima,Crnogorcima...Ali zato ni jedan srpski kraj nije bio kralj nad Bosancima,ako ne racunamo Kraljevnu Jugoslaviju.Dakle vasi mitovi su ipak samo mitovi u koje jedino vi srpski nacionalisti mozete vjerovati jer za to treba imati poseban mentalni sklop koji dozvoljava vjervovanje u sopstvene lazi

Inace,bosanski vladari su se zenili princezama iz susjednih zemalja.Baba Tvrtkova je bila roda Nemanjica,ali su drugi recimo zenili madjarske ili njemacke princeze,pa nikome od Madjara ili Njemaca ne pada na pamet da kaze kako su Bosanci zbog toga zapravo "Madjari" odnosno "Njemci",kao sto to vama pada na pamet da izmisljate "Srbiju do Tokija". Zbog babe,koja je pripadala slavnoj lozi Nemanjica,a da bi uspjesno vladao srbljima,Tvrtko II se zakitio titulom "Stefan".Jako dobar diplmatski potez...Pa je kao Stefan Tvrtko II utemeljio dananji Sveti Stefan u danasnjoj Crnoj Gori,zatim Grad Kotor itd.Inace dobar dio Bokokotorskog zaliva je pripadao BiH,cak i poslije aneksije od strane Austrougarske,cak i poslije AVNOJ-a,ali je u toku bivse nam drzave ,neko od nasih "bajnih" politicara,razamjenio Igalo i ostali dio Boko-Kotorskog zaliva za par nekih selendri u nekoj crnogorskoj,odnosno hercegovackoj vukojebni. Vidis i samo ime ti govori-Tvrtko Kotomanjic-grad Kotor,'Kotorski zaliv...

Tvrtko II je bez sumnje bio najveci bosanski vladar,odlican vojskovodja,politicar i posebno dobar diplomata.Znao je vladati Srbljima/Servima,a od Vatikana se diplomatski znao odbraniti,izbjegavsi krizaske ratove,tako sto je primio katolicke svestenike sa prvom biskupijom u Visokom, uz lazno svjedocenje da je i on sam presao na katolicku vjeru->a sto ga je zapravo ucinilo respktovanim vladarom medju Dalmatincima.Dakle diplomata samo takav,rodjen za uspjesnog polticara i velikog vodju.Crkvu Bosansku je slomio poslijdnji bosanski kralj Stjepan Tomas (Tomasevic)koji je zaista pesao na katolicku vjeru i kojeg je kao takvog Vatikan priznao kao Kralja Bosne.To se desavalo u doba kada su osmalije vec usle u Bosnu a Servia je bitku protiv osmanlija izgubila davno narijeci Marici,kada se poslije bitke vecina srpskog plemstva zapravo naklonila Sultanu i presla u njegovu sluzbu.Svi osim Lazara Hrebjanovica,koji se zapravo naklonio svome bosanskom vladaru,Kralju Bosanskome Tvrtku II,trazec da mu pomoge.Bitka na Kosovu,za razliku od Bitke na Marici,nema ama bas nikakav znacaj za Serviu,jer u toj bici su se zapravo protiv osmanlija borili Bosanci i Albanci ukljucujuci jedan manji dio Srba pod komandom Lazara Hreblanovica.Sada se postavlja logicno pitanje:na cijoj strani se borio ostatak srpskog plemstva?Ako podjemo o zdrave logike i cinjenice da se vecina srpskog plemstva zapravo naklonila Sultanu,poslije Bitke na Marici,onda se jasan odgovor vec nazire

Da ne duzimo dalje.U skladu sa temom,moram reci,da vecina vaseg pisanja ovje je zapravo bajka.Jedino sto jeste zaista bajka u ovom tumacenju historije,jeste ime "Bogumili" koje veze nema sa Bosancima,pripadnicima Ckve Bosanske i srednjojekovnom bosanskom drzavom.


ps

Cista logika,ukljci malo mozak

Da su bosanski vladari bili prvoslavni Servi/Srbi,onda se nebi sahranivali ispod stecka (po propisima Crkve Bosanske)vec bi se sahranjivali po pravoslavnim propisima.Jesi vidio stecak Kralja Tvrtka?Jesi vidio ljiljane?

[osa]

koji se to vladar sahranio ispod stećka, bosanski vladari su bili katolici....

[_majevica_]

koji se to vladar sahranio ispod stećka, bosanski vladari su bili katolici....

He he nije ti prosla ta prvo aprilska..al je dobar pokusaj...

@Goran_35....svaka cast..jest da se moze dodati jos mnogo toga al pametnom je dosta i ovo da skonta..

[Van Halen]

За оне који још сумњају да су Санковићи били Срби православци имам необориви доказ,а то је докуменат о продаји неких посједа Дубровнику од 15.априла 1391.године.
Жупан Бјељак(свјетник у двору краља Твртка и његов брат војвода Радич(син од Твртковог казнаца Санка),не само да се куну пред Часним крстом,и светим Јеванђељем(као што то редовно чини краљ Твртко са својом свитом),него се куну и у Светог Ђорђа,и архангела Михаила који је (тако дословно пише)њихово крсно име..
Зар су богумили славили КРСНУ СЛАВУ.
Овај ћирилични документ овјерен са два печата ( Бјељак и Радич) је писао Грубанац Хлапчић званични писар српског рода Санковића.
А тек ћемо да видимо у кога вјерује и коме се куне велики војвода русага "босанског" Хрвоје Вукчић Хрватинић,ударна песница против римокатоличења Босне,чији је предак кнез Хрватин био Твртков блиски сарадник!

P.S.Сви јунаци ником поникоше и у црну земљу погледаше!

Rijedak primjerak budale

[Bosna i Hercegovina]

Нађох на једној повељи писаној на Превлаци (то је донација неких територија).Повеља је писана 12. децембра 1347.у Четрнаестом вијеку,и у њој се цар Душан титулише овако: Стефан у Христа Бога благоверни цар и самодржац Србљеми, Грком и Блгаром.Три различита народа
Хрвате као формиран народ је "открио" опет "босански " краљ Твртко,и тако их уписао на неколико својих Повеља крајем 14.вијека,када јењихову земљу припојио себи(како ви тврдите)или Босни и к тому још.
Додуше,тадашњи Срби,Хрвати,Бугари и Грци су се разликовали од данашњих.Нису имали ТВ и интернет.
Појам Бошњак и тада а и данас означава становнишво седам или осам села у околини Високог и Кисељака.Већ у долини Лашве(на терирорији војводе Хрвоја( су себе звали Крајишницима,а преко Игмана су себе звали Хумљанима,Ерама или Херцеговцима.А какои х ви данас зовете,то је ваше право.Само питајте њих да ли се одазивају на тај зов.
Чуј Бошњак из Мостара,или Бошњак из Бихаћа!Научна фантастика

Neču da raspravljam o bogumilima, mada si na tu temu iznio niz proizvoljnosti, ali zaista nemam živaca pisati o tome .Ali pisati o nekakvim narodnostima/etnosima U Bosni prije 19 vijeka, u smislu da su tu živjeli Srbi , Hrvati, odnosno da se koristio termin Srbin u tamošnjim kasabama i varošima e to je stvarno smiješno i potpuno neutemeljeno. Pa Bosanske pravoslavce Srbima nije zvao ni "vajni" Ilija Garašanin, ali evo samo za tebe da ponovimo :

„U svojoj knjizi „Istorija Sarajeva i njegove okoline od praistorije do 1878. god.“, na strani 223. autor Vladislav Skarić navodi ovaj historijski podatak: „U proljeće 1862. god. u Sarajevu je osnovano udruženje za nametanje srpskoga imena a u jesen iste godine i udruženje za nametanje hrvatskog imena…..“ Kod tadašnjih vlasti ovo udruženje bilo je ragistrovano kao „Društvo za kupljenje narodnih umotvorina“. A onda je van Bosne, u današnjoj Dalmaciji koja je kao i cijela Hrvatska tada bila u sklopu Austrougarske, tačnije u Drnišu, pronađen kaluđer Bogoljub (Teofil) Petranović u doveden u Sarajevo, navodno na mjesto učitelja. Dovela ga je, instruirala i cijelo vrijeme plaćalia srpska vlada iz Beograda, direktno knez Mihailo Obrenović. Sve do kraja 19-tog stoljeća Bosanski katolici i pravoslavci nisu se nazivali nit tzv.”Hrvatima” nit tzv.”Srbima”,nego Bošnjacima,a tzv.”srpsko-hrvatski” politički faktor nije imao nikakvog značajnog utjecaja na zbivanja u Bosni u njenoj cijeloj dotadašnjoj historiji. Medjutim,krajem 19-tog stoljeca to stanje se mijenja i Bosanski katolici i pravoslavci preko noći postaju tzv. “Hrvati” i tzv. “Srbi”.Od tada je Bosanski narod podijeljen i od tada počinju i svi sukobi unutar Bosne i njenog naroda,što se NIKADA prije u cijeloj historiji Bosne nije dogaðalo nego su se Bošnjaci svih vjeroispovjesti borili za Bosnu,a ne protiv nje. O Bošnjacima,kao jednom narodu tri različite vjere,govori,1844 i otac srpskog radikalizma Ilija Garašanin,govoreci o “potrebi bratstva izmedju Bošnjaka i Srba i ostalih Slavena”."

[osa]

koji se to vladar sahranio ispod stećka, bosanski vladari su bili katolici....

He he nije ti prosla ta prvo aprilska..al je dobar pokusaj...

@Goran_35....svaka cast..jest da se moze dodati jos mnogo toga al pametnom je dosta i ovo da skonta..

izrečeno na krivi datum, ali ipak istinito...

[Goran_35]

koji se to vladar sahranio ispod stećka, bosanski vladari su bili katolici....

He he nije ti prosla ta prvo aprilska..al je dobar pokusaj...

@Goran_35....svaka cast..jest da se moze dodati jos mnogo toga al pametnom je dosta i ovo da skonta..

izrečeno na krivi datum, ali ipak istinito...

istinito samo za par zadnjih vladara.Zna se da su zadnji bosanski kralj i otac mu bili katolici.
1340 – prvi franjevci u Bosni – prva franjevacka vikarija sa sjedistem u Visokom paralelno sa Crkvom bosanskom koja je u sustini narednih 100 godina bila vjera vecinskog bosanskog naroda i plemstva.Dozvola za dolazak franjevaca znacila je manje krizarskih ratova i mogucnost sirenja i jacanja bosanske drzave sto se i desilo za vrijeme Tvrtka

[osa]

He he nije ti prosla ta prvo aprilska..al je dobar pokusaj...

@Goran_35....svaka cast..jest da se moze dodati jos mnogo toga al pametnom je dosta i ovo da skonta..

izrečeno na krivi datum, ali ipak istinito...

istinito samo za par zadnjih vladara.Zna se da su zadnji bosanski kralj i otac mu bili katolici.
1340 – prvi franjevci u Bosni – prva franjevacka vikarija sa sjedistem u Visokom paralelno sa Crkvom bosanskom koja je u sustini narednih 100 godina bila vjera vecinskog bosanskog naroda i plemstva.Dozvola za dolazak franjevaca znacila je manje krizarskih ratova i mogucnost sirenja i jacanja bosanske drzave sto se i desilo za vrijeme Tvrtka

čuj par zadnjih, pa koliko je to bosna imala kraljeva, crkva bosanska i njeni sljeddbenici su fakt u bosni, ali isto tako fakt je da se radilo o manjem dijelu tadašnjeg stanovništva bosne, mitovi su lijepa stvar, tko ih voli, ali praktične stvari, recimo crkve, dokumenti, crkvene knjige, govore o velikoj katoličkoj većini u bosni, zar bi iza tolikih sljedbenika crkve bosanske ostalo, ništa, ne bi , ostalo bi nešto da ih je bilo, koliko neki tvrde....

[Nenad1]

Неспорно је да се последњи босански краљ приклонио РИМОкатоличанству.Али,то није учинио добровољно,већ силом прилика.И по изричитом захтјеву папе из Ватикана.Конкордат,шта ли!
Тачно је и то да је неко укопан у близини Травника под биљегом "праве вјере РИМСКЕ",Али,то је само један.
И Стефан Немаља је био крштен у Римокатоличкој цркви,па му то није нимало сметало да удари темеља државе Србаља.
Ово управо говори о толеранцији тадашње Цркве и већинске ортодоксне вјере у Босни.

[Nenad1]

Благовијести
Пола године пошто је првосвештенику Захарији пројавио да ће у дубокој старости добити сина који ће бити Господњи Претеча (св. Јован Крститељ), исти Господњи арханђео, Гаврило, јавио се Пречистој Дјеви Марији у Назарету, поздравивши је речима: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама! (Лк 1, 28). Зачуђеној и уплашеној Дјеви арханђео објашњава необичан поздрав: не бој се, Марија, јер си нашла благодат у Бога! И ево зачећеш, и родићеш сина и наденућеш му име Исус. Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог престо Давида оца Његовог. И цареваће над домом Јаковљевим вавек, и царству Његовом неће бити краја (Лк, ст. 30-33).

На Маријино питање Како ће то бити кад ја не знам за мужа? (Лк, ст. 34), арханђео Гаврило одговара: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји (ст. 35). Пречиста Дјева покорно одговара: Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој (Лк, ст. 38).

Свети Оци из старих времена оставили су нам неколико предања везаних за овај разговор којим је отпочела историја спасења људског рода и обновљења твари. Између осталог, они веле да се Божји арханђео Гаврило појавио пред Пречистом Дјевом баш у тренутку када је читала познато место из Књиге пророка Исаије: Гле, девојка ће зачети и родиће сина (Ис. 7, 14).

Благовести су празник који Српска Православна Црква прославља 25. марта (7. априла), а спада у Богородичине празнике.

P>S.Ово сам копирао са званичног сајта Српске православне цркве http://www.spc.rs/sr/blagovesti,не да бих рекламирао СПЦ,већ да бих показао да се овај велики празник славио у Цркви босанској.А данас је,ако нисте знали,Велики петак,дан који је био велики празник неримокатоличке Цркве у Босни.

[Nenad1]

Владика зворничко-тузлански Г. Василије служио је на празник Благовијести, Свету Архијерејску Литургију у храму светих апостола Петра и Павла у Церовици. Преосвећеном Владики саслуживали су протојереј Радојица Ћетковић, архијерејски намјесник добојски протонамјесник Растко Максимовић и протођакон Жарко Мијатовић.
„По изласку из храма у коме је била до своје 14 године Пресвета Дјева Марија би уручена Јосифу на чување. Јосиф је био њен сродник и код њега је продужила живити на исти начин као у храму Соломоновом, проводећи вријеме у молитви, читању Светог Писма, посту и кућним пословима. Када се навршило вријеме које је пророк Данило прорекао, јави се Марији архангел Гаврил и рече јој: Радуј се, благодатна. Господ је са тобом.", истакао је у бесједи Владика Василије и додао:" Ове ријечи радуј се, преко Пресвете Богомајке упућене су свима нама. Бог нам је преко арханђела поручио да се радујемо јер долази Онај о коме су пророци пророковали, долази Онај који ће срмћу смрт уништити и свима у гробу даровати живот вјечни".

Изовр: Епархија зворничко-тузланска

Манастир Љипље прославио храмовну славу – Благовијести Пресвете Богородице
Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем уз саслужење свештенства и монаштва Епархије бањалучке, служио је Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе у манастиру Липље. Свечаности је присуствовао велики број верујућег народа из свих крајева Епархије. Посебну част својим присуством указали су Његова Екселенција амбасадор Руске Федeрације у Републици Српској - БиХ Г. Константин Шувалов као и госпођа Јадранка Дерајић конзул Републике Србије у Републици Српској - БиХ.
...
Упокојио се протојереј-ставрофор Крстан Бијељац - 4. март 2010.
У уторак Треће недеље Васкршњег поста, 02. марта 2010 године, у Сарајеву је, након краће болести, у Господу уснуо протојереј-ставрофор Крстан Бијељац.Земни остаци покојника биће пренијети у сриједу, 03. марта, у Стару сарајевску цркву св. Арханђела Михаила и Гаврила на Башчаршији, гдје ће у четвртак, 04. марта с почетком у 09.00 сати, бити служена заупокојена Литургија и Опјело.
Сахрана ће се обавити у четвртак, 04. марта у 14.00 часова, на гробљу Баре.

Протојереј-ставрофор КРСТАН БИЈЕЉАЦ
1916-2010.
Рођен је на Крстовдан, 05. 01. 1916. године (по новом календару 18. 01. 1916.), у селу Љесковица код Дрвара, од оца Милана и мајке Јоке. Основну школу похађао је у Љесковици и Прекаји, а завршио у Суботици. Уписао се у гимназију у Бањој Луци, а затим, као клирик Епархије далматинске, био је примљен у Богословију на Цетињу, коју је завршио 1938. године.
Након завршене Богословије одслужио је војни рок у Београду, а потом се оженио Милком Добријевић из Босанског Грахова, с којом је добио кћерку и два сина.
У чин ђакона и презвитера рукоположен је 1939. године, од стране Епископа далматинског др Иринеја Ђорђевића, и на Благовијести исте године одслужио је своју прву свету Литургију. Постављен је за пароха бјелајског у Бјелају код Босанског Грахова...
Извор: Митрополија дабробосанска

наставак слиједи...

[Bosna i Hercegovina]

Благовијести
Пола године пошто је првосвештенику Захарији пројавио да ће у дубокој старости добити сина који ће бити Господњи Претеча (св. Јован Крститељ), исти Господњи арханђео, Гаврило, јавио се Пречистој Дјеви Марији у Назарету, поздравивши је речима: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама! (Лк 1, 28). Зачуђеној и уплашеној Дјеви арханђео објашњава необичан поздрав: не бој се, Марија, јер си нашла благодат у Бога! И ево зачећеш, и родићеш сина и наденућеш му име Исус. Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог престо Давида оца Његовог. И цареваће над домом Јаковљевим вавек, и царству Његовом неће бити краја (Лк, ст. 30-33).

На Маријино питање Како ће то бити кад ја не знам за мужа? (Лк, ст. 34), арханђео Гаврило одговара: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји (ст. 35). Пречиста Дјева покорно одговара: Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој (Лк, ст. 38).

Свети Оци из старих времена оставили су нам неколико предања везаних за овај разговор којим је отпочела историја спасења људског рода и обновљења твари. Између осталог, они веле да се Божји арханђео Гаврило појавио пред Пречистом Дјевом баш у тренутку када је читала познато место из Књиге пророка Исаије: Гле, девојка ће зачети и родиће сина (Ис. 7, 14).

Благовести су празник који Српска Православна Црква прославља 25. марта (7. априла), а спада у Богородичине празнике.

P>S.Ово сам копирао са званичног сајта Српске православне цркве http://www.spc.rs/sr/blagovesti,не да бих рекламирао СПЦ,већ да бих показао да се овај велики празник славио у Цркви босанској.А данас је,ако нисте знали,Велики петак,дан који је био велики празник неримокатоличке Цркве у Босни.

Je li ti to drugima držiš predavanja iz pravoslavlja pripadnicima druge vjere - muslimanima? Muslimani znaju o svome Poslaniku Isa a.s. (Isusu) savim dovoljno kao i o njegovoj časnoj majci Merjemi (Mariji) . Osnova naše vjere islama , je vjerovanje u sve poslanike od Adema a.s.-Adama, Nuha a.s.-Noje, Ibrahima a.s-Abrahama, Musa a.s. -Mojsija, Isa a.s.-Isusa pa i sve one između njih , sve do posljednjeg poslanika Muhammeda a.s., kome je da te podsjetimo Bog , Allah dž.š. objavio zadnju Objavu Kur´an. Svi su oni po našem učenju bili muslimani i pozivali u vjeru u jednog Boga-Allaha dž.š. Prema tome vrati se , ako več želiš, konkretnoj temi, a pisati pripadnicima islama o Merjem i Isa a.s. je izlišno, o tome mi znamo sasvim dovoljno.Za nas Isa a.s nije kako pišeš "Син Божји", jer Bog nema sina, Bog je Savršeni Stvoritelj svega. Prema tome za pisanje o pravoslavlju imaš temu : Religija. Ovaj dio foruma je za : Historiju !!!


Merjema kći Imranova, majka Isaova a.s.
Kazivanje o Merjemi(Mariji) i rodjenje Isa a.s.(Isusa)

“I kada meleki rekoše: O Merjema, Allah ti javlja radosnu vijest, od Njega Riječ: ime će mu biti Mesih, Isa sin Merjemin, biće viđen i na ovom i na onom svijetu i jedan od Allahu bliskih; on će govoriti ljudima još u kolijevci, a i kao odrastao, i biće čestit“, - ona reče: “Gospodaru moj, kako ću imati dijete kad me ni jedan muškarac nije ni dodirnuo?“ - “Eto tako“, - reče -, “Allah stvara ono što On hoće. Kada nešto odluči, On samo to rekne: Budi! - i ono bude.“ (Ali ‘Imran:45-47)

Dok je bila u ibadetu, Allah, subhanehu ve te’ala, joj posla Džibrila koji joj se pokaza u ljudskom obliku. Kada ga Merjem ugleda, pomisli da je čovjek koji joj želi nanijeti zlo i reče mu: “Ja se utječem Allahu od tvoga zla i tražim utoku kod Njega da mi sačuva čednost i čistoću. Ako se bojiš Allaha, onda se udalji od mene!“ Džibril joj reče da on nije čovjek kako ona smatra, već melek koga Allah, dželle šanuhu, šalje da joj podari dijete koje će biti od dobrih i bogobojaznih, a koje će biti odgajano u dobru i berićetu. Merjem se začudi onim što je čula od Džibrila i upita ga kako da ona ima dijete, a nije je dodirnuo muškarac, niti je ona od razvratnica.

Džibril joj odgovori da je stvar onakva kakvu je predočio, a Allahu je stvaranje djeteta bez oca lahka stvar i to će biti dokaz velike Allahove moći i milosti, a sve to je Allahova odredba. “I spomeni u Knjizi Merjemu: kad se od ukućana svojih na istočnu stranu povukla i jedan zastor da se od njih zakloni uzela, Mi smo k njoj meleka Džibrila poslali i on joj se pokazao u liku savršeno stvorena muškarca. “Utječem se Milostivom od tebe, ako se Njega bojiš!“ - uzviknu ona. “A ja sam upravo izaslanik Gospodara tvoga“ - reče on - “da ti poklonim dječaka čista!“ “Kako ću imati dječaka“ - reče ona - “kad me ni jedan muškarac dodirnuo nije, a ja nisam nevaljalica!“ “To je tako!“ - reče on. “Gospodar tvoj je rekao: “To je Meni lahko, i zato ga učinismo znamenjem ljudima i znakom Naše milosti. Tako je unaprijed određeno!“ (Merjem:16-21)
I Allah, dželle šanuhu, kaže: “A i onu koja je sačuvala djevičanstvo svoje, u njoj život udahnusmo i nju i sina njezina znamenjem svjetovima učinismo.“ (El-Enbija’:91)

Kada pogledamo u ajet o rođenju Isaa bez oca, vidjećemo da nam ukazuje na veliku stvar, a to je potvrda Allahove moći koja nije ograničena zakonom povoda i uzroka koje mi uočavamo u ovome vidljivom svijetu. Neki uzimaju stvaranje Isaa bez oca kao dokaz njegova božanstva, a drugi će naći u tome razloga da optuže Merjemu i da posumnjaju u postojanje Mesiha. Svima njima se Allah, dželle šanuhu, obraća: “Isaov slučaj u Allaha je isti kao i slučaj Ademov: od zemlje ga je stvorio, a zatim rekao: “Budi!“ - i on bi. Istina je od Gospodara tvoga, zato ne sumnjaj! (Ali ‘Imran:59-60)

I na kraju , šta poslednji Poslanik Muhammed a.s. kaže u hadisima o Merjemi(Mariji) :
O hazreti Merjemi, Poslanik, a.s, je rekao: "Četiri najbolje žene na dunjaluku su: Merjem, kćerka ‘Imranova; Asija, žena Faraonova; Hatidža, kćerka Huvejlidova i Fatima, kćerka Muhammedova." Poslanik, a.s., također je rekao o Merjemi: „Pri rođenju svakog djeteta šejtan ga dodirne, i tada dijete zaplače, osim Merjem i njenog sina." (Ahmed, Muslim)
U zbirci hadisa, El-Buharija, od Alije ibn Ebu Taliba se prenosi da je Poslanika a.s., rekao: "Najbolja žena od svih žena je Merjema a poslije nje je Hatidža."

[Nezbilj]

Неспорно је да се последњи босански краљ приклонио РИМОкатоличанству.Али,то није учинио добровољно,већ силом прилика.И по изричитом захтјеву папе из Ватикана.Конкордат,шта ли!
Тачно је и то да је неко укопан у близини Травника под биљегом "праве вјере РИМСКЕ",Али,то је само један.
И Стефан Немаља је био крштен у Римокатоличкој цркви,па му то није нимало сметало да удари темеља државе Србаља.
Ово управо говори о толеранцији тадашње Цркве и већинске ортодоксне вјере у Босни.

Nenade pa ti nemaš ni najosnovnijeg znanje iz teme kojom pokusava da se baviš. Tvoji zaključci i logika su u nivou predškolskog dijeteta. Otiđi na stranicu SPC i pročitaj kada je osnovana Dobribosanska mitropolija i videčeš da kao što je opšte poznato pravoslavlje nije postojalo u Bosni dok je osmanlije nisu zauzele. Ipak ja još uvijek mislim da ti nisi beznadežan slučaj i da češ na kraju shvatiti da si ti samo žrtva propagande i ispiranja mozga jednog genocidnog režima. Zato evo ti još malo štiva za pročitat kako bi počeo učiti o Bosni, Bošnjanima, Bosanskoj crkvi, didu, strojnicima, rusagama bosanskim, zemljama bosanskim, dobrim Bošnjanima itd.
Nikada nije kasno za obrazovanje zato lagano red po red krenimo od Kulina bana:

Povelja Kulina bana Dubrovcanima 1189:

U ime oca i sina i svetog duha. Ja, ban bosanski Kulin, obećavam Tebi kneže Krvašu i svim građanima Dubrovčanima pravim Vam prijateljem biti od sada i dovijeka. I pravicu držati sa Vama i pravo povjerenje, dokle budem živ.
Svi Dubrovčani koji hode kuda ja vladam, trgujući, gdje god se žele kretati, gdje god koji hoće, s pravim povjerenjem i pravim srcem, bez ikakve zlobe, a šta mi ko da svojom voljom kao poklon. Neće im biti od mojih časnika sile, i dokle u mene budu, davat ću im pomoć kao i sebi, koliko se može, bez ikakve zle primisli.
Neka mi Bog pomogne i svo Sveto Evanđelje.
Ja Radoje banov pisar pisah ovu knjigu banove povelje od rođenja Kristova tisuću i sto i osamdeset i devet ljeta, mjeseca augusta i dvadeset i deveti dan, (na dan) odrubljenja glave Ivana Krstitelja.


Povelja bana Matej Ninoslavo vječnom miru i prijateljstvu 1234.

Az, rab božiji Matej, imenom ban bosn’ski Ninoslav, klnu se obćini dubrovačkoj: Da stoji s vami u mir i u vsaku pravdu – kako su stali i moji stari.
I da svobodno hodite u mojej zemlji – da vi nije desetka nikogare.
Ako vi tko učini krivinu mojih kmeti – da se pri pred’ mnom.
A ako vi ja pravine ne učini, to – to ja kriv.
I, ako se razratite s kraljem s raškim – da vas ne dam, s vsim vašim dobitkom.
I da vi uhranu.
I čto se učinilo prije ili poslje – da se pri.
I da nije izma, n’ da je pravda.
Da se ne uzimlje desetka – dokole sam ja živ, i moje dijete, i moje unučje.
Kto sije preskoči – da je klet.
I kada pridu u Dubrovnik – da na me ne ustane niktore.
Dje ja s’m sad, u svojej zemlji – kto hoće iskati, išti! Dje ja s’m rad pravdu učine.
I ako pravdu ne učini – da s’m kriv…
I ne bješe moje pečati velije – odnesena bješe.
Da tozi je moja pečat – ka je pri knjizi!…


BAN STJEPAN II KOTROMANIĆ POVELJA IZ 1323 GODINE

Az sveti Grgur,a zovom Ban Stjepan,gospodin Bosanski,i brat moj Knez Vladislav,da je vidomo vsim zemljam` Bosanskim:
Dasva vjeru i dušu otca naju,gospodina Bana i vsih roditelja naših i svoju,Knezu Vlkosavu,sinu Kneza Hrvatina Ključkoga,pred Djedom Velikim Radoslavom,i pred Gostom Velikim Radoslavom,i pred Starcom Radomirom,i Žunborom,i Vlčkom,i pred vsvom Crkvom,i pred Bosnom.
Da nije u naju Vladislav sužanj ni pogubljenik,i da na nj ne poslušava klevete.I,ako bi u čem sgriješil Vlkoslav,da stane pred dobrimi mužmi da se opravi - a da za jegovo ne pohitava nizaštore.
A ako bisva sije pritvorila bez bez jegove nevjere - da sva otsupila od Boga i ot vjere i da nam nije otčine molitve i materine,i da sva druga Jude.I sije se učini na Mojštri.
I na sijej vjeri dasva Knezu Vlkoslavu dvije župe u djedinu i u isklad,Banice i Vrbanju,i dva grada Ključ i Kotor.I ondje da nije naših vladavca ni sade,razvje kada hoće Vlkoslav.
Dasva one župe,od meje do meje,a ne inom bratu jegovu,ni sinovcu,razvje Knezu Vlkoslavu i jega ostalšemu - a od niju da služi gospodinu oružjem,koliko može najbolje.
A od Lužac,otkole je Vlkoslav pristupil k nama,za deset ljeta,kto te ljubi bez naju srdca - zovi ga!...
A sije pisanije svrši se u gosti velikoga hiži,u Radoslali.


Stjepan Kotromanic
BI MILIOST NASA GOSPODINU JERE OSTAVI HRVATSKOGA GOSPODINA

Az sveti Grgur, a zovom ban Stjepan, sin gospodina bana Stjepana, po milosti Bozijej gospodin vsim zemljam bosanskm, i Soli i Usori i Dolnjim krajem, i Humske zemlje gospodin, i brat moj knez Vladislav:
Bi milost naju knezu Vlkoslav, sinu kneza Hrvatina Kljuckog, jere ostavi hrvatskog gospodina i Bapsice, - naju milost djela.
I dasva knezu Vlkoslavu za jegovu vjernu sluzbu dvije zupe: Banice i Vrabnju, od meje do meje, i u niju dva grada: Kljuc i Kotor.
....................
I zato, dasva knezu Vlkoslavu one zupe za jegovu vjeru - a one zupe bista nevjerne i stasta naprotivu nam polog Hrvata.

A tomu daru bise svjedoci dobri Bosnjane.....


POVELJA GRGURU STIPANIĆU - BAN STJEPAN II KOTROMANIĆ (1323.)

Az,Sveti Grgur,a zovom Ban Stipan,po milosti Božijoj gospodin svim zemljam` Bosanskim : i Solskim i Usorskim i Donjim krajem i Humskoj zemlji gospodin,i brat moj Vladislav:
Dasva Knezu Grguru velikomu Stipaniću milost svoju vi,naju viru i dušu,dasva mu prvo Čečavu,drugu Hrastuš,treće Une na više Jakeša,četvrto Volović,peto Modrič.
Toj mu damo za njegovu virnu službu tada - kada ga poslasmo prid našimi vlasteli po gospoju,po moju,Caru Bu(ga)rskomu.I u tom nam posluži pravo i virno.
I ja,Ban Stipan,s bratom mojim,s Knezom s Vladislavom,taj sela naju dasv` Knezu Grguru Stipaniću u vike vikom,i njegovu ostalomu - da mu se to ne poreče nikadare,ni njemu ni njegovu ostalome,što bi ga ne opitala Crkva Bosanska.
A se pisa Pribisav,dijak Bana Stipana - koji držaše od Save do mora,od Cetine do Drine...

Stjepan Kotromanic (15. avgust 1332)
AKO BOSHNJANIN BUDE DUZAN I POBJEGNE - DA MU NIJE VJERE NI RUKE OD GOSPODINA BANA
Utvrdi zakon ko je prvi bio medju Bosnom i Dubrovnikom, da zna vsaki chlovjek, koji je zakon bil:
Ako ima Dubrovchanin koju pravdu na Boshnjaninu - da ga pozove pred gospodina bana ili pred njegova vladaoca - roka da mu ne bude odgovoriti.
Ako Boshnjanin zapshi da nije duzhan - da mu nareche prisechi samoshestu, koje ljubo postavi banj rod.
Ako bude podoban od banova roda tko - da mu su porotnici od njegova plemena, koga mu hotenje.
A toj da se zna - da ne mozhe tehej pobjegnuti, a veche ne mozhe pred nikoga mu narechi.
A kto Dubrovchanin ubije ali posjeche u Bosni ili Boshnjanin Dubrovchana - taj pravda da je pred gospodinom banom, a osud da grede banu na njih.
Ako bude svada Boshnjanina z Dubrovchaninom u Dubrovnici - da sudi knez dubrovachki i sudje, a globa opchini.

Ako Boshnjanin uhiti Dubrovchanina za konja, a on bude ukraden ili uhushen, a pravi Dubrovchanin: "Moj je konj vlashti" volja: "Ja sam ga kupio, ne znam od koga", volja povije od koga je kupljen, volja prisezhe samoshest - chist duga da bude.
I ako Boshnjanin bude duzhan, a pobjegne iz Bosne z dugom - da mu nije vjere ni ruke od gospodina bana
I ako Boshnjanin izme dobitak dubrovachki na vjeru, i knjiga bude u Dubrovnici, ako knez i sudje poshlju da je knjiga prava - da je vjerovana, da plati Dubrovchaninu i bez prestavshtine.
Ako li tat ili husar uzme Dubrovchaninu u banovu vladanju, tko se uvje - da plati Dubrovchaninu i bez prostavshtine, a gospodinu banu vsaki shest volova na svoju glavu - i da se ne vrate
Ako rat bude, chesa Bog ulishi, medju Bosnom i Dubrovnikom, da gospodin ban da rok Dubrovchanom shest mjeseca, da si podju u Dubrovnik slobodno - na to im je vjera gospodina bana Stjepana
A Dubrovchane da zhivu Humskom zemljom u njih" zakonu - u prvom
A ovomuj pisanju svjedok:
zhupan Krksha i veliki vojevoda Vladisav Galeshich i Vukosav Tepchich, Radosav Hlapenovich, Stjepko Radosalich, Milosh Vukasich, Stjepan Druzhchich, Budisav Gojsalich, Vladisav Vukasich, Mioten Drazhivojevich, Pribisav Milibratich
A od Zavrshja:
zhupan Ivahan Pribilovich, Vlatko Dobrovojevich, cheonih Hlap, Ivan Budisalich, Divosh Tihoradovich, Gojsav Vojsilovich, Branosh Cheprnjich, knez Pavao Hrvatinich, Stanac Vojsalich
A siju knjigu pisa Priboje, dijak veliki slavnoga gospodina bana Stjepana, gospodina svem zemljam bosancem i humscem" i Donjem" krajem" gospodin********************************************

BAN TVRTKO Isprava Rajkovicima najvjerovatnije pisana 1366 god.

Va ime oca i sina i Svetoga duha, amin. Az rab bozji i svetoga Grgure, a zovom gospodin ban Tvrtko, po milosti bozjoj gospodin mnogim ZEMLJAM BOSANSKIM, GOSPODIN BOSANSKI, I SRBSKI, I SOLSKI I PODRINSKI, I MNOGIM STRANAM BOSANSKIM.
Pravi gospodon bzan Tvrtko: kada se behmo svadili, tada nas Stipan Rajkovic umiri i da nam nas grad Bobovac, a neda ga dati Ugrom. I za tu sluzbu dasmo mu Cuklje u Lasve, i dasmo mu Klopc u Brode i dasmo mu Brlosnik na Uzore Vlsi. I hvala njinju, stavlajemo u veki amen. I s timi vasemi predasmo ga u VERU DEDINJU I VSE CRKVE BOSANSKE. I vse krstjane da mu je ruka. I da mu se ne more svrci vera krstjanska ni za jedin uzrok...........
I da mu se tam njegov dlg nepohudobi nikadar. I sto ga ne SUDI DID I DVA STROJNIKA s njim. .....
I da ne suzanj nikadar dokle je korien u Bosne crkve bozje. Da o tom ima crkva stati.
A tomu svidoci dobri Bosnjane :vojvoda Vlkac, zupan Crnul, knez Bogad, tepcic Belhan, knez Branko Prinic, knez Sladoje[/b],....

KRALJ TVRTKO POVELJA DUBROVČANIMA- (10.aprila 1378)

Blagočastivno i dostoljepno pohvaliti istin` noju vjeroju i željanoje slovo prinesti k`svojemu blagodjetelju,vladicje Hristu.Imže vsač`skaja s`tvorenja i javljenja biše na hvaloslovije Bož`stv`nago smotrenija.Ježe milosrdova o rode človč`scjem,jegože s`tvori v` prečisti obraz svojego Bož`stva.I dast jemu oblast i razum,jako biti jemu vsjemi zemlj`nimi jest`stvi i razumjeti i tvoriti sud i pravdu po srjede zemlje.Takožde že i mene,svojemu rabu,za milost svojego Bož`stva,darova,procisti mi otrasli blagosadnjej v` rode mojem.

I spodobi me sugubim vjencem,jako oboja vladić`stvija ispravljati mi,prveje ot isprva - v` blagodarovan`njej nam Zemlje Bosne.Potom,že Gospodu mojemu Bogu spodobl`šu me nasljedovati prjestol mojih prjeroditelj`,gospode srbske,za nje bo ti bjehu moji prjeroditeljije,v` zemlj`njem carstvje carstvovaše,i na nebesnoje carstvo preselili se.Mene že videštu zemlju prjeroditelj` mojih po njih ostavl`šu i ne imuštu svojego pastira.I idoh v` srbskuju zemlju,željaje i hote ukrjepiti prjestol roditelj` mojih.I tamo š`dšu mi,vjenčan bih Bogom darovanim mi vjencem na Kraljevstvo prjeroditelj mojih jako biti mi o Hriste Isuse blagovjernomu i Bogom postavljenomu Stefanu,Kralju Srbljem i Bosne i Pomoriju i Zapadnim stranam.I.potom,načeh s` Bogom kraljevati i praviti prestol srbskije zemlje,željaje padšaja sa v`zdvignuti i razoršaja se ukrjepiti.
I došadšu mi zemlje Pomorskije i tu priš`dšu pred slavni i dobronaročiti grad Dubrovnik,i tu izidoše pred Kraljevstvo mi vsepočteni vlastele Dubrovasci.s` vsakoju slavoju i č`stiju.
I upomenuše Kraljevstvu mi o svojih zakoneh i uvjeteh i poveljeh,koje su imali s praroditelji Kraljevstva mi,z gospodom Bos`nskom...


Vladislav Stjepanovic
(Oko 1353. godine)

Az rab Bozji i svetoga Grgura, a zovom gospodin knez Vladislav, i gospoja kneginja Jelena, i niju gospodin ban Tvrtko, i njegov brat knez Vlk - dali su vjeru svoju gospodsku i prisegli su dumanadesete dobrijeh Bosnjana knezu Vlatku Vlkosalicu i njegovu djetetovi, da nije u njih svezanik ni taljenik ni porucenik, ni njegovo dijete. I da mu se ne moze svrci vjera, cesa ne ogledala ona dvanadesete, koja sta s njimi prisegla.
...........................
I da ne moze prijeti nitkore u nasem gospodstvije Vlatkova cloveka - ni sam ban Tvrtko, ni njegov brat knez Vlk, - bez volje kneza Vlatka. Na to su mu vjeru dali i prisegli! A tojzi vjeri i prisesi svjedoci - dobri Bosnjani ...........


Jelena Kotromanic
(Godine 1354)

V" ono vrijeme, kada pride gospoja bana mati s Ugra i s svojim sinom, s knezom s Vlkom, i kada bi stanak na Milah vse zemlje Bosne i Dolnjih kraji i Zagorja i Hlmske zemlje - prisegla je gospoja, bana mati, i njen sin, gospodin ban Tvrtko dumanadesete dobrih Bosnjane knezu Vlatku Vlkoslavicu, a sizi su prisegli: ..............................

I volja koja bi kleveta, a ili obada ulizla na kneza na Vlatka, a ili u koju zavjeru zasal knez Vlatko - d amu nisu voljni uciniti nijednoga hudoga, dokole ga nije ogledala Bosna.....


Tvrtko Tvrtkovic
(24. juna 1405)
U OVU NEPRAVEDNU RAT

Uchinih s gospodinom hercegom i po svitu s vlasteli bosanscimi i vishe togaj, da je vidomo vsakome:
Tko godi je Boshnjanin ali Kraljstva bosanskoga prije rata bil dlzhan komu godi Dubrovchaninu, volja na viri mu uzeto na gospockoj, a mozhe Dubrovhcanin tozi istinom pokazati - da se ima Dubrovchaninu vratiti i platiti.
I vsakoje ubistvo chlovichje, krviprolitje, koji su u ovuj i nepravednu rat uchinjena, i vsakoje rane i ubijenja i zle richi i hotinja zla, koja su bila meju bosanscimi ljudmi i dubrovchcimi, oboji obljubismo... i jednosrdno prostismo i blagoslovismo
I takozi pravimo i povelivamo:
Da nitko ne uzmozhe, niti smiti bude uspomenuti ni iskati krvi, ni ine osvete, ni vrazhde, ni u jedno vrime - dokoli stoji svit
Tko li se obrite, potvoriv se - da je gospodstvu mi neviran, i da se raspe.
Shto sudije odluce niko ne mozhe potvoriti.
A shto je uzel vojevoda Sandalj i knez Paval Radinovich, volja ini Boshnjanin, ljubo Kraljstva bosanskoga, komu godi Dubrovchaninu dobitak, volja ine richi u siju rat, tomuj uzetju da je sudja knez Vukac Hranich i sh njim vlastelin drugi bosanski, koga sh njim kraljevstvu mi poshlje.


Stjepan Tomashevich
I MOJA CE PROPAST POVUCI ZA SOBOM I MNOGE DRUGE
(1461. godine)
Dojde glas kraljevstvu mi kako car turski Muhamed namjerava dojduceg ljeta udariti s vojskom na mene i da je zato sve potrebito prigotovio. Tolkoj sili turackoj ja sam ne mogu odoljeti. Umiljeno sam molio ugarsku i bnetachku gospodu i Jurija Kastriota jeda bi mi u ovoj nevolji pohitali u pomoch, shto molim i tebe, svepochtenog, uzmozhnog i presvijetlog gospodina i oca. Ja ne ishtem zlatnih brda, ali bih bio rad da moji neprijatelji kao i ljudi u mojoj zemlji uznaju kako mi tvoja pomoch neche uzmanjkati. Jere, ako Boshnjani budu vidjeli da u ovoj rati neche biti sami i da che im mnogi ini pomiochi - hrabrije che u rat iti i vojevati, a tagdi i turachka vojska neche bez straha u moje vladanje naprasno ulisti. Prilazi u moju zemlju su veoma teshki, a tvrde na mnogim mjestima nedobitne, tere ne dopushtaju da se prodre u moje kraljevstvo.


ZA MILOST NJEGOVE STARE GOSPODE I ZA SPOMEN I SLAVU BOSANSKU

Petar, istije Ohmuchevicha, po starini Boshnjanin, a radi nepovoljnog razumirja i pogube bosanske, prishashchah njegovijeh starijeh - sad je Dubrovchanin, koji za milost njegove stare gospode slozhi i postavi ovo rodoslovlje, za slavu bosansku i svakoga vridnoga Boshnjanina, dokole Bog dopusti i njegova sveta volja izvrshi
Pisano lita Hristova na 1482.


Stjepan Ostoja
(6. januara 1404)
DASMO MU SVE ONO STO JE NJEGOVO BILO
Dajemo viditi vsakomu cloviku komu se dostoji - da mi prizvasmo k sebi vojevodu Pavla Klesica.
..............
I s timi ga s vsim pridasmo gospodinu didu i njegovim strojnikom i vsoj Crkvi bosanskoj, u njih obarovanije.
I da mu se ne ucini nikdare nijedno hudo - sto ga ne bi ogledala Crkve bosanske i vlastele bosansci.
**********************************************


Radosav Pavlovich
(25 oktobra 1432)

I zato... dajemo na vidjenje vsakomu chlovjeku komu se podoba i pred koga lice ov list nash otvoren dojde, a ili bi pred gopsodina cara turskoga, a ili pred gospodina kralja ugarskoga, a ili pred gospodina krlaj Tvrtka bosanskoga, ILI INOGA BOSNJANINA, A ILI GOSPODINA SRBSKOGA A ILI LATININA, a ili ine vrste chlovjeka:
Uchinih dobri i pochteni mir i pravo, milostivo i ljubovno bractvo i srdchane prijateljstvo s knezom i vlasteli i sa vsom opchinom grada Dubrovnika, onakoj na vse - kakoto je bilo medju nami i prvo rati... takoj da je i sada, i bolje, u vijeki vjekoma, amin


Sandalj Hranich
(4. marta 1410. godine)
Ni nje kuche, ni nje opchine, ni nje udrzhanije, doma nje i nashega, kako pristoji sinu u matere svoje, do lahka i do teshka vremena i do vsega stho prihodi...
...dokoli bi ne bilo matere mi, rechene gospoje banice Anke, suprochu meni takovo uchinjenije kako bi mogli rechi dobri ljudije ki se imenuju od Bosne i od Hrvat" i od Bnetka i opchine dubrovachke - da je za to podobno ostaviti sinu mater svoju
...


Stjepan Tomas
(22. avgusta 1446)
PRIDASMO IH DIDU MILOJU I DIDU KON DIDA

........da im se toj ne ima poreci ni potvoriti ni na manje donesti, ni za jednu neviru ni zgrihu kraljevstvu nasemu, sto ne bi ogledano gospodinom didom i Crkvom bosanskom i dobrimi Bosnjani.[/quote]


POVELJA DUBROVCANIMA- KRALJICA JELENA GRUBA (13.maja 1397.)

Va ime otca i sina i svetago duha.
Da je vidomo vsakomu človjeku,malomu i velikomu,kako Kraljevstvu mi Knez i vlastele Dubrovačci doslaše posaobinom počtenoga muža,protobistjara,koji Kraljevstvu mi govori velmi mudro i počteno i nas veoma umiljeno i velmi u vsem počteno moli od strane rečenih vlastel grada Dubrovnika - da bismo rekli da ne bude carina nijedna pred Stonom na Maslini i na Slanom,jer prvo nijesu tuzi bile.
I mi,čuvše podobne i u vsem počtene prošnje i molbe rečenih vlasteo grada Dubrovnika,zapovidjesmo i ovakozi učinismo savjetom sa bogodarevanem mi velmožami vlasteo Kraljevstva mi,rusaga Bosanskoga,s Vojevodom Hrvojem i sa Knezom Pavlom i s Vojevodom Sandaljem i sa Tepčijom Batalom i s inijemi mnozimi vlasteli i vlastelčići našega Kraljevstva,da je vjeki vikoma neporečeno s ovem našem zapisom i poveljom:
...Mi,gospođa kira Jelena,po izvoljenju Božju Kraljica srbljem,Bosne i Primorju i Zapadnim stranam i k tomu...-izuvidjesmo i obnađosmo,jer prvo nijesu bile carine na mista više pisana,hotjesmo i zapovidjesmo - da ne bude carine nijedne prije Stona na Maslini i na Slanom od sele do vijeka,jer i prvo nijesu bile.
I saj sva više pisana tko gode potvori da je proklet otcem i sinom i svetim duhom,bogorodicom,anđeli i arhanđeli i svemi svetimi i da bi se odrekao vjere anđela na umrli čas i da je predan na velikom sudištu u đavolje ruke u vječni pakao,kako Juda skariotcki.
I za bolju svjedočbu i tvrđavu sej povelje,postavismo pečat našega gospodina Stefana Dabiše...
V`dvori Kraljevstva mi,u Sutisci.


POVELJA DUBROVČANIMA- RADOSLAV PAVLOVIĆ (31.decembra 1427.)

Budući va velikoj slavi i gospoctvi mojih prijeroditelja plemenito naše,i potom za našu službu milosti i gradove i župe i zemlje koje primismo od Kraljevstva Bosanskoga,nam`dano i zapisano u naše plemenito va rusazi i Državi Bosanskoj,i Kraljevstvom i vsijem rusagom Bosanskim nam` potvrđeno i ustanovićeno...
I bude po milosti Božjoj v`plni državi,gospoduje i uživaje,i od toga dajuće i udjelujuće slugam i plemenitim ljudem,na moji volju daje i zapisuje u baštinu i u plemenito,v` sih vidiv i razmisliv v` srdačnijeg skrovišteh srdca mojego veliku ljubav i srdčanstvo Kneza,vlasteo i vse općine grada Dubrovnika.
I v` vsemu tomuj hote harni biti i počtenijem njim v` vijeki platiti,hotjesmo mi,gospodin Vojevoda Radosav Pavlović,vsesrdno i jednovoljno,i sin mi Knez Ivaniš,i naše natražje što je po muškom koljenu,pravo i poćteno od srca našega,razmisliv...njih veliku i krasnu ljubav i srdčanstvo...
Primismo s milosrđem Kneza,vlastele i vsu općinu grada Dubrovnika i njih posljednje nam` za bratju i srčane prijatelje i da stojimo za njih` i za njih` ostanak kako za kojega godje nas,i da ih čuvamo oda vsakoga neprijatelja kako kojega godi nas.
I ako bi ih koja teškoća dopala ot koje gode strane - Kneza,vlastele i vsu općinu Dubrovačku i njih natražje i njih posljednje - da stojimo o one kako za kojega od nas,jer se i oni nam` takođe objetovaše.
I ako bi mi se po kojem vremenu zgodilo dojti u Dubrovnik meni,Vojevodi Radosavu,ili mi sinu Knezu Ivanišu - da bude u mnije,u Vojevodi Radosavu,i sinu mi Knezu Ivanišu,vlastelin i Knez i vijećnik i sudija,kako u kojem godije vlasteo Dubrovačcih drugonadesete.
I počtovaše mene,gospodina Vojevodu Radosava,i sina mi Kneza Ivaniša i naše posljednje - Knez,vlastele i vsa općina,daše mi i darovaše polaču s mjestom u Dubrovniku,koja je bila protobistara Žorete,de se napravi i uresi,gdje bude potrebno i kako je podobno da jest na vidjenje,jer jest gospocka polača.Daše je mni,gospodinu Vojevodi Radosavu,i sinu mi Knezu Ivanišu,i našem ostanku,pravomu i počtenomu srca našega,što je po muškom koljenu,ali nakon toga po ženskom koljenu što bi od našega srdca...
I ako bi se u koje vrijeme zgodilo ter ja,gospodin Vojevoda Radosav,ili moj sin Knez Ivaniš,našli se na mori,objetovaše mi Knez,vlastele i vsa općina...uzeti nas u njih` drijevijeh,gdje se njim` bude moći,i naše natražje - na njih traćenje i spenzu.
I privesti nas sebi u Dubrovnik.I da nas ne dadu,ni mojega sina Ivaniša,ni našega natraška,nijednom našem neprijatelju - ni za strah,ni za blago,ni za nijednoga človjeka volju segaj svijeta!....

POVELJA BRAĆI DRAGIŠIĆIMA- KRALJ TOMAŠ (22.avgusta 1446.)

Mi,gospodin Štefan Tomaš Ostojić,Kralj Srbljem,Bosni,Primorju,Humsci zemlji,Dalmaciji,Hrvatom,Donjim krajem,Zapadnim stranam,Usori,Soli,Podrinju,i k tomu...
Slavu vazdajem nepristano gospodinu mojemu vladici Hristu,iže va načetak nebes` divnim utvrjenjem utvrdi i vaseljenuju svojeju voljeju osnova,za milosrdije že milosti pride s nebese človikoljubno na zemlju,i padše človičje suštvo pristupljenje soboju oboživ na nebesa uzide,timže i pogiboše ovce domu Izraviljeva ka istinomu pastiru i Bogu,vazvraćene biše,timže i skupetri carski po vsoj vaseljenoj utvrjujuće se i kraseće se slave Boga vsedržitelja.
Takoje i az,Štefan Tomaš Ostojić,rab Božji,Kralj zgora rečeni,spodobljen bih kraljevati va rečenih zemljah roditelj i praroditelj naših,tvoriti mi pravde i milosti i dare i zapisanija našim virnim slugam,vsakomu že po viri i po dostojanju jego.I izvoli Kraljevstvo mi po običaju gospoctva mi vsaki blagi i dobri obraz skazivati i tvoriti našim virnim slugam`,za njih virna posluženija.
Togda stvorismo milost našu gospocku našim virnim i drazim slugam,Knezu Pavlu i Knezu Marku i Knezu Juriju,sinovom počtenoga spomenutija Vojevoda Ivaniša Dragišića...dasmo im i darovasmo sadinjim našim novim dobrovoljnim darom i zapisasmo timij našim otvorenim listom,pod naše velike visuće obistrane pečati:
Grad Ključ i što im je bilo u držanju i varoš Podključ s pravimi mejami i kotari,i selo Ribiće s pravimi mejami i kotari,i selo Rudinice s pravimi mejami i kotari...toj vse više pisano - gradove,župe,sela i vsaka prihodišta koja od toga pristoje,dukate i ine dohotke...dasmo i darovasmo našim virnim i drazim slugama...,da im se toj ne ima poreći ni potvoriti ni na manje donesti,ni za jednu neviru ni zgrihu Kraljevstvu našemu,što ne bi ogledano gospodinom Didom i Crkvom Bosanskom i Dobrimi Bošnjani.I s timij,sa vsim više pisanim,pridasmo ih gospodinu Didu Miloju,i Didu kon Didu,u ruke crkovne.

POVELJA- HERCEG STJEPAN VUKČIĆ KOSAČA (19.jula 1453.)

Učinih...s vascijem,milostivijem,srčanijem hotjenjem i pravom roditeljskom,istinojom ljubvom - milost i čast i dobru volju sinu mi,Knezu Vladislavu,kada dojde ka mnije i smjeri se preda mnom.
I dozva do sebe šta je učinio,koju zgrjehu gospodaru velikomu,i što je učinio bezpravdano i suprotivno manije,roditelju svojemu,kada dojde ka mnije,s velicijem smjerstvom i dozva po dostojnom pravdi do sebe.
I reče mi - postaviti opet u moje ruke vlasteli i ine sluge i gradove i prihodke i vse s čim je odašao bio od mene...
I reče mi - da će od sijem sega biti vjeran polag mene gospodaru velikomu i menije...roditelju svojemu,poslušan i ugodan...
I reče mi - da će biti skladan i jedinan s mojijem sinom i bratom svojijem,s Knezom Vlatkom - oba pod moj posluh,na službu i vjernost...
I reče mi - da mi neće ni jednoga suprotivstva po svojoj volji učiniti,nego da će mi ugađati i služiti,lijepo i dobrije i pravo i počteno,kakono ugodni sin svomu roditelju.
I za toj,tako više rečeno učinjenje i objetovanje sina mi,Kneza Vladislava...primam i primih milostivo i pravo i dobrovoljno k sebi opet Kneza Vladislava,za pravoga i ljubimoga sina,i za pravoga brata sina mi Vlatka.
I na toj postavismo svjedoke i sreditelje vjere naše : Djeda Bosanskoga i š njim 12 poglavitijeh krstijan i 12 našijeh plemenitijeh vlastela - ako mi svrši Knez Vladislav više rečene objete za moga života,ugoctvom i pravijem posluhom...kakono sin svome roditelju.

POVELJE IZ 1461 GODINE - KRALJ STJEPAN TOMAŠEVIĆ

Pridoše Kraljevstvu mi mnogo počtovani mužje,vlastele i poklisari poklisarstvom od mnogo počtenoga grada Dubrovnika i nas umiljeno pomoliše od strane naših drazih i srčanih prijatelj...da bismo oslobodili da pinjez njih Dubrovački hodi po rusagu Kraljevstva mi,kako je prvo hodio.
I mi,čuvše njih počtene i prilične mobe a prave,satvorismo milost gospodsku...oslobodismo i učinismo da njih` dinari Dubrovačci hode slobodno i da se sprate po našemu rusagu - da slobodno trguju njih trgovci i ini vsaki človik,kako je prvo bilo za prve gospode,Kraljeva Bosanscih.
Za to tvrdo zapovidamo slugam Kraljevstva mi:Vojevodam,Knezovom,Županom,vsakoga stanja ljudem,vsakomu u svoju prav - da im niktor ne ima priz toj ni jednu zabavu učiniti.Na toj im dasmo taj naš otvoreni list,pod našu sridnju zakonitu pečat,u našem slavnom stonom gradu Jajcu.


Zapovidismo i zapovidamo slugam' Kraljevstva mi:Vojvodam,Knezovom,Županom,carinikom i vsake vrste vlasnikom našim - da nitkor ne smi u našem rusagu nijednomu trgovcu Dubrovačkomu ni slugam njih' učiniti ni jedne novštine,ni bezakonija,ni zvr'tice,nego da se uzima na njih po zakonu prava carina,kako je bilo i za prve gospode Kraljev' Bosanskih,jere im amo na to dali rič i viru našu gospocku.



-Dominikanac Matija iz Zagreba pise 1327 god. o inkvizitorskoj sluzbi u Slavoniji i da bi se trebao podici krizarski rat protiv Bosnjana i Sklavena u Ugarskoj i Bosni.

-1334 papa Ivan XXII pise kako mu je stalo da vuci vise ne razdiru ovce u stadu Gospodnjem i zeli iskorijeniti hereticku zlocu te nalaze provincialu dominikanaca u Ugarskoj, da posalje svu svoju bracu protiv svih onih Transilvanaca, Bosnjana i Slavena koji su heretici.

- 1347 biskup Pelegrin pise da franjevci mogu djeliti sakramente po Bosni iako su Bosnjani izopceni.

- U biljeskama sa Bazelovskog koncila 1432 god. termopilski biskup Nikola pise:
"Bosnjani, koi su zarazeni manihejskom zabludom mogu se vratiti u krilo katolicke crkve."

- Borelli-vukasovicev grbovnik - kraj XVII vijeka
"Poslije nesretnog sloma bosanskog kraljevstva mnogi Bosnjani spasili su se bijegom u Dalamciju, na njezina ostrva, Dubrovnik, Napulj, Apuliju, Istru i Vatikan.