Dnevničke beleške Božidara Đelića
ODMRZNI ME NEŽNO
Specijalni odred za odmrzavanje: Božidar Đelić, Oli Ren
PHOTO: EPA
Na trpezi je bilo raznih đakonija: sarma punjena kavijarom, pijana hobotnica na ražnju, plodovi Panonskog mora, Karađorđeva šnicla u šampanjcu, pihtije od špageta, pastrmka ispod sača, urme od kavurme, kuvani kiseli kupus sa tartufima, čvarak bez svojstava, ćelava ćevapčica, vešalica na Žariju, braća Karabatkovi, oslić a la Dobrica Ćosić, teleći mozak „Na rubu pameti“, divljač u srcu, morski račić a la Puniša Račić, lenja pita Oblomov, rokenrol-viršla, buka i urnebes, divljač a la Oskar Vajld, Buda od labuda, Muhamedovača, kus-kus a la Isus...
Piše: Tomislav Marković
15. septembar 2008, pre podne:
Na aerodromu smo se našli tačno u 8:00, veseli, nasmejani, meni noge same igraju, osmeh mi ne silazi sa lica, usne mi se spontano razvukle od uva do uva, povremeno sam se osećao kao da sam postao Džoker. Ili Vuk mali Jeremić. Danas odmrzavamo Prelazni trgovinski sporazum sa EU. Nije mala stvar! Evropa će nas konačno primiti u svoje okrilje, kao bludnog sina koji je dugo lutao od nemila do nedraga. O, yeah! Ovo je mali korak za mene, ali veliki za odmrzavanje. Dosta je bilo zezanja, izručili smo dr plem. Dabića, sve uslove smo ispunili, možda smo čak i malo preterali u evropskom zanosu, ponela nas emocija. Najzad je došlo vreme da kapitalizujemo naše nadljudske napore. Jupiiii! Idemo u daleki, ali srpskom srcu, koje kuca u ritmu „Ode radosti”, bliski Brisel. Idemo da obradujemo srpske malinare, srpske vinare, srpske svinjare, proizvođače srpskog kajmaka od mleka iz srpskih krava i sve ostale vredne srpske privrednike koji jedva čekaju da svojim srpskim proizvodima osvoje Evropu. Uraaa!
Da osvojimo Evropu termoforom: Boris Tadić, Božidar Đelić
PHOTO: EPA
Iznenada, na aerodromu se pojavio naš voljeni predsednik Tadić, iako to nije predviđeno protokolom, tek da nas pozdravi malim govorom ohrabrenja. Diskretno se nakašljao, a zatim nam se obratio onim svojim blago erotskim glasom od kojeg me uvek podiđu trnci: „Drugovi, braćo i sestre, junaci, jednom rečju – ljudi! Danas, na ovaj radostan dan, želim samo da vam poželim srećan put. Vi odlazite u Evropu kao bicklistička prethodnica, a ostatak Srbije će uskoro pedalama krenuti za vama. Odmrzavanje sporazuma je prvi korak na našem putu u Evropsku uniju. Nadam se da ste poneli rešoe, grejalice, termofore, toplinu u srcu i ostala sredstva za odmrzavanje. Glupo je da u doba globalnog otopljavanja samo naš sporazum ostane smrznut. Misli globalno, odmrzavaj lokalno! Idite da biste nam se vratili, da biste doneli bolji život našem narodu. Jer, građani ne žele da žive loše, građani žele da žive dobro. U to ime ja vas sve srdačno pozdravljam.”
U avionu, dok smo jezdili kroz oblake koji su već daleko odmakli u procesu integracija u evropsko nebo, podgrevali smo veselo raspoloženje pevanjem naših omiljenih pesama. Počeli smo sa „Kad si srećan i kad želiš s nekim delit' sreću tu, kad si srećan, sporazum odmrzni ti”, a nastavili proevropskim putujućim hitom:
Sviće zora za Srbiju
Iz evropske, iz daljine.
Siromasi u mom kraju
Čekaju da sunce sine.
Čekaju da sunce sine!
Joooj, joooooj!
Joooj, joooooj!
Za Evropu! Za Evropu!
Firmom Đelić, firmom Tadić!
Srbiji se mnogo žuri,
U Evropu sada juri!
Joooj, joooooj!
Puče šengen u Briselu,
Sad prepreka više nema.
Veselo je u mom selu,
Za Evropu svak se sprema.
Za Evropu svak se sprema!
Joooj, joooooj!
Joooj, joooooj!
Za Evropu! Za Evropu!
Firmom Đelić, firmom Tadić!
Čuće se do kraja sveta
Kako peva naša četa!
Joooj, joooooj!
Optimist sam od malena,
Od radosti pesme pevam.
Strah me hvata, stranko mila,
Da sve ovo samo snevam.
Da sve ovo samo snevam!
Joooj, joooooj!
Penkalo piše srcem: Božidar Đelić i društvo iz ćoška
PHOTO: EPA
U Briselu su nas dočekali dobro da bolje ne može biti. Kušner me izgrlio kao najrođenijeg, Bramerc mi pao na grudi, a sa Renom sam se izljubio tri puta, po srpski. Najsrdačniji je bio Havijer Solana, uhvatio da grli i ljubi Milicu Delević, pa ne pušta. Jedva se iščupala iz njegovih požudnih ruku. Odmah se videlo koliko smo omiljeni u Evropi, prosto jedva čekaju da nas prime u svoje redove. Kažem Milici: „Opusti se malo, šta si se stisla, u pitanju je viši nacionalni interes”, a ona me gleda belo. Nema veze, ionako je sve već rešeno. Kad sam saznao da će se o našem problemu raspravljati tokom ručka, tek tada sam shvatio koliko nas cene. Pa to je stara srpska tradicija! Mi sve važne poslove završavamo u kafani, uz piće i meze. Još nismo dobili ni status kandidata, tek što smo odškrinuli vrata Evrope, a oni već počeli da prihvataju naše običaje. Stvar je definitivno gotova, odmrzavanje je samo pitanje trenutka.
15. septembar 2008, popodne:
Samo za prave gastronaute: Trpeza Evropske unije
PHOTO: DRAGAN KUJUNDŽIĆ
Ručak je bio fenomenalan! Sve je bilo u znaku našeg, sada je to već očigledno, vrlo skorog ulaska u Evropsku uniju. Na meniju su bila jela koja odslikavaju multikulturni koncept Evrope i njeno razumevanje za našu kulinarsku tradiciju. Šef kuhinje je izgleda imao napad kreativnosti, pa je napravio miksturu srpske, evropske i svetske kuhinje. Na trpezi je bilo raznih đakonija: sarma punjena kavijarom, pijana hobotnica na ražnju, plodovi Panonskog mora, Karađorđeva šnicla u šampanjcu, pihtije od špageta, pastrmka ispod sača, urme od kavurme, kuvani kiseli kupus sa tartufima, čvarak bez svojstava, ćelava ćevapčica, vešalica na Žariju, braća Karabatkovi, oslić a la Dobrica Ćosić, pileća juhahaha, kupus in fabula, mošti sa roštilja, gibanica Dobra, kiflice sa ožiljkom, belolučna paprika a la Beluči Monika, prazna čorba „Čekajući dodoa“, čorba od utopljene skuše, svinjska glava „U potrazi za izgubljenim temenom“, krvavica „Buđenje arterije“, tulumbe Patrisa Lumumbe, teleći mozak „Na rubu pameti“, Budenbrokoli, divljač u srcu, morski račić a la Puniša Račić, lenja pita Oblomov, rokenrol-viršla, buka i urnebes, divljač a la Oskar Vajld, Buda od labuda, Muhamedovača, kus-kus a la Isus... Atmosfera za stolom je bila fantastična, navalili smo na klopu i piće kao mećava, uz opušteno ćaskanje, svi super raspoloženi, pošalica doskočicu stiže. „Hej, Oli, dodaj mi ren“, kažem ministru za proširenje Oliju Renu, a on pada sa stolice od smeha. Znao je da su Srbi duhovit narod, ali ovo je ipak prevršilo meru. Ministri 25 zemalja su onako usput, između dva zalogaja, odlučili da odmrznu sporazum, sve je išlo po planu, mi se skroz opustili i raspištoljili, samo što nismo zapevali. Eh, da su bar tu Bajaga i Kiki da zapale masu svojim fantastičnim glasovnim mogućnostima i da dignu Evropu na noge, pa da ludujemo do zore i natrag. Kažem sebi: Polako, Božidare, povuci ručnu, ne traži pogače preko hleba, ima vremena za naš muzički pohod na Evropu. A onda mi je pogled pao na Holanđane. Sede smrknuti, nisu ni pipnuli hranu, piju samo mineralnu vodu, alkohol ne okušaju. Odmah sam video – dobro biti neće. Maksim Verhagen se značajno nakašljao, svi su utihnuli, a onda je počeo da lupeta kao Maksim po diviziji. Te još nismo uhvatili Mladića, te ne može to tako, te lepo smo se dogovorili – prvo hapšenje Mladića, pa tek potom odmrzavanje sporazuma i otopljavanje odnosa sa Srbijom, i sve u tom stilu. Oblio me hladan znoj, osetio sam kako mi srce ubrzano lupa, hoće da iskoči iz grudi, zamantalo mi se u glavi, pao mi mrak na oči i sručio sam se pod sto. Poslednje čega se sećam je brižni Olijev glas koji me doziva iz velike daljine „Božo, Božo, uzmi ren”, a onda je sve utonulo u grobnu tišinu i večnu tamu.
Klip u točkovima napretka: Maksim Verhagen
PHOTO: EPA
Došao sam k sebi tek u avionu. Budim se a oko mene totalni muk, svi ćute kao pokisli, samo Milica gorko jeca i čupa ruse kose. Mene obuzela neka tuga, neki iskonski jad mi stegao grudi, disati mi ne da, ipak je u meni prosta duša slovenska, šta ću – boli me nepravda. Osećam kako mi suze naviru, ali trpim, muški, iz grudi mi se oteo uzdah, a onda je pesma sama potekla iz grla:
Što me neće Holandija?
Šta to protiv mene ima?
Kad sam dobar kao panja,
Da ugodim hoću svima.
Oj, Maksime, dušmanine,
Oj, ledeni, grozni svete!
Što me gledaš sa visine?
Nečije sam i ja dete.
Što me neće Holandija?
Što o meni loše sudi?
Što me mrze kao Nemca?
Zašto li se prave ludi?
http://www.e-novine.com/sr/srbija/clanak.php?id=17007 
Izvukao sam onaj koji mi se najviše svidja bez da sam ti replicirao.
