Objavljeno: Sub, 06. 09. 2008. 14:59
http://www.e-novine.com/sr/srbija/clanak.php?id=16657
NO PASARAN!
Vunena vremena: Gojko Đogo, senator
PHOTO: ALEKSANDAR ANĐIĆ
Nameru Gojka Đoga da prisustvuje Skupštini Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske sprečila je 5. septembra policija na graničnom prelazu Gradiška, između Bosne i Hrvatske.Piše: ekipa e-novina
Đogu je rečeno, kako prenose bosanski mediji, da je policija postupila po nalogu Kancelarije visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH. Međutim, nije mu obrazloženo ko je i zbog čega zabranio ulazak.
Alma Efendić, portparolka Granične policije BiH, izjavila je, prenosi Politika, da je Đogu zabranjen ulazak na osnovu Zakona o boravku stranaca i azilu. Po tom zakonu, na teritoriju ove države ne mogu da uđu lica koja predstavljaju pretnju bezbednosti zemlje, njenom ustavnom poretku i javnom redu i miru. Naglasila je da nije ovlašćena da kaže na osnovu čije odluke je sprovedena ovakva mera. Ni intervencija najviših državnih organa RS nije pomogla Đogu da u Banskom Dvoru prisustvuje sednici Akademije nauka, čiji presednik Rajko Kuzmanović je istovremeno i predsednik ovog entiteta.
Kolega senator: Kosta Čavoški
PHOTO: DRAGAN KUJUNDŽIĆ
Ova zabrana izazvala je ogorčenje članova Akademije, koje ih nije sprečilo da u svoje redove prime Petera Handkea. A možda su Handkea primili da bi olakšali sebi duševne boli. Gojko Đogo nije prvi profesionalni patriota kojem je zabranjen ulazak u BiH. Pre tri meseca još jedan član Akademije nauka RS, još jedan bivši senator Radovana Karadžića, Kosta Čavoški, stavljen je na listu stranaca kojima je zabranjen boravak u Bosni i Hercegovini.
Đogo je bio potpredsednik Međunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadžiću. Na promociji Radovanovih “Ratnih pisama” izjavio je: “Radovan Karadžić je pregledao pisma koja smo nameravali da objavimo, ali je iz opravdanih razloga stigao da stavi izvesne beleške na samo neka od njih. U knjizi nema nikakvih tragova koji bi upućivali na veze i odnose sa Karadžićem, ali je evidentno da oni postoje. Zašto bismo to skrivali? To je jasno svakome ko uzme u ruke knjigu ‚Ratna pisma’.”
Ko je Gojko Đogo?
Dalje nećeš moći: Gojko Đogo, akademik
PHOTO: WIKIPEDIA
ĐOGO, Gojko (rođen 1940. godine), ex-pesnik-disident, ex-demokrata, ex-senator, sada potpredsednik Međunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadžiću. Početkom osamdesetih skrenuo je veliku pažnju javnosti na sebe zbirkom pesama Vunena vremena, koja se ubrzo našla na sudu zbog verbalnog delikta. Jedan od glasnijih hajkača na Gojka Đoga u to vreme bio je i Milorad Vučelić. Od tog doba se Đogo u javnosti tretira kao veliki pesnik i intelektualac, što će kasnije biti krunisano njegovim učestvovanjem u osnivanju Demokratske stranke. Njegova politička karijera nakon toga kreće (ne)očekivanim putem radikalnog nacionalizma, tako da je on od čoveka kome su u jednom trenutku bila ugrožena građanska i autorska prava, postao zagovarač negiranja prava na život bosanskih muslimana. Marko Vešović navodi podatak da je Đogo pred rat ovako savetovao svog prijatelja Karadžića: „Gore, severno od Dubrovačke reke, to treba sve pobiti.“ Početkom devedesetih postaje predsednik Udruženja Srba iz Bosne i Hercegovine u Srbiji, te savetnik Radovana Karadžića, glavni ratni intendant, a potom i jedan od senatora RS (Kalajić, Kapor, Čavoški, Nogo i dr.) Transkripti Đogovih tadašnjih telefonskih razgovora sa Karadžićem korišteni su kao dokazni materijal u Haškom tribunalu. Prilikom jednog gostovanja u emisiji Klopka (BK), Đogo je objasnio da su česta savetovanja tokom rata obavljana u stanu Dobrice Ćosića, odakle bi potom zvali Karadžića i davali mu političke i strateške instrukcije.
Gojko Đogo od Vunenih vremena nije napisao nijedan vuneni (subverzivni) stih. Sav se predao radu na nacionalnom buđenju, pa je i svoj pesnički zanat sveo na ispisivanje budnica ugroženog plemena. Stanje ugroženosti za njega je jedini način opstanka na javnoj sceni i on ga sada generiše preko Odbora za istinu o R. K. Paradoksalno, izgleda da jedino njemu i ostalim članovima Odbora ide u korist da Karadžić nastavi sa skrivanjem. Kako je sam priznao prilikom objavljivanja Karadžićevih Ratnih pisama, on sa autorom održava kontakt, bar u onoj meri u kojoj urednik sa svojim piscem to mora da čini, ali to nikome u zemlji, osim retkim novinarima, nije bila informacija prvog reda.
Gojko Đogo danas živi kao ugledni građanin ove zemlje i zabrinut je za ljudska prava jedino Mladićevih jataka i Vojislava Šešelja. Međutim, i pored silnih pesničkih nagrada koje dobija u intervalu od šest meseci, postoje naznake da je vunena aura počela da bledi, pa je pre dve godine objavio šesto izdanje ove svoje zbirke, ojačavajući je dodatno preštampanom „optužnicom i odbranom na sudu“.
Na desetogodišnjicu masakra u Srebrenici, Đogo je pitijski zapisao kako „ima ljudsko razumevanje za srebrenički zločin, ali da ga ničim ne može opravdati“.
(Beton br.28, utorak 18. septembar 2007, preuzeto sa http://www.elektrobeton.net)
+++
Tako je govorio Đogo
Gojko Đogo, pesnik, govori za "Javnost" o razlici između istočnih i zapadnih Srba:
"Ovaj rat vodili su i dobili zapadni Srbi. Oni su ratovali za celo srpstvo. Za svoje kuće i imanja, za svetinje i grobove, za veru pravoslavnu i za veliku Serbiju. A njihova Serbija nije samo Srbija i Crna Gora, srpske krajine i Hercegovina. Serbija je metafora. Ta utopijska zemlja odnjihana je u vekovnom nevidu slepaca, na strunama gusala i na krilima udovica. Serbija je matica i Velika Majka. Oni su svagda davali 'kap krvi za kap njenog mleka'. U toj trajno ispruženoj ruci zapadnih Srba prema svojoj Majci ima nečega od žudnje siročeta. Onaj ko ima majku, tu ljubav ne može sasvim razumeti. Ne razumeju Šumadinci šta je Serbija. Šta je Serbija Dučića i Crnjanskog. Oni znaju šta je Ćosićeva Srbija, šta je Srbijica i Morava. Zapadni Srbi su se u ovom ratu čvrsto uhvatili za tu otadžbinsku grudu, kao za svoju poslednju šansu, i otrgnuti ih može samo onaj ko otkine i ruku i stenu. Oni nisu zabasali u mraku, njihove glave su upaljene baklje".
http://www.e-novine.com/sr/srbija/clanak.php?id=16657
