Ad blocker detected: Our website is made possible by displaying online advertisements to our visitors. Please consider supporting us by disabling your ad blocker on our website.
cyprus wrote:
Opet kažem, sve ovo što se kod nas dešava i što se dešavalo, Azeri i Armenci su izdigli na neki viši, čak i nama teško pojmljiv nivo... Recimo, Armencima je zabranjeno da uđu u Azerbejdžan... I to ne samo državljanima Armenije, nego bilo kome ko ima prezime koje završava na -yan... Nisam siguran, ali mislim da važi i obrnuto... U Azerbejdžanu više gotovo da i nema Armenaca... Ona šačica koja je ostala, bukvalno se mora skrivati - uzeli su azerska imena i ne smiju javno govoriti o svom armenskom porijeklu... Isto važi i za šačicu Azera u Armeniji... Dalje, azerbejdžanska vlada je prije nekoliko godina provjeravala ko je iz Azerbejdžana zvao da glasa za Armeniju na Eurosongu i takve pozivala na ispitivanje... U Azerbejdžanu su za nacionalnog heroja proglasili vojnika koji je na nekom međunarodnom vojnom skupu u Mađarskoj ubio armenskog vojnika na spavanju i koji je na suđenju izjavio da mu je žao jedino što nije imao priliku da ubije više Armenaca, jer dok god oni postoje, njegov narod će da pati... Ombudsmen za ljudska prava u Azerbejdžanu je za njega potom mrtav-hladan konstatovao da je on pravi primjer patriotizma za azersku omladinu... Ko ne vjeruje, nek gugla Ramil Safarov...
I btw, ove dvije države su formalno još u ratu - mir nikad nije potpisan, samo primirje...
Dakle, ovo su samo najilustrativniji primjeri, na osnovu kojih ova 'naša' međuetnička mržnja izgleda ko kikiriki... Više je šanse bilo da se u Vukovaru 1991. godine odigra fudbalski meč Srbija - Hrvatska, nego da danas odigraju Azerbejdžan i Armenija...
Vala bas,ko ovdje bolje....zabranjen jezik,pocinjen genocid,nijedan narod nije ravnopravan gdje je neko drugi dominantan,velicaju se pocinioci genocida....ovo sto ima da fercera je tako zato sto neko drugi tako zeli,da nije svijeta ovdje bi sutra zapucalo.
U Azerbejdžanu više gotovo da i nema Armenaca... Ona šačica koja je ostala, bukvalno se mora skrivati - uzeli su azerska imena i ne smiju javno govoriti o svom armenskom porijeklu... Isto važi i za šačicu Azera u Armeniji... Dalje, azerbejdžanska vlada je prije nekoliko godina provjeravala ko je iz Azerbejdžana zvao da glasa za Armeniju na Eurosongu i takve pozivala na ispitivanje...
cyprus wrote:
Opet kažem, sve ovo što se kod nas dešava i što se dešavalo, Azeri i Armenci su izdigli na neki viši, čak i nama teško pojmljiv nivo... Recimo, Armencima je zabranjeno da uđu u Azerbejdžan... I to ne samo državljanima Armenije, nego bilo kome ko ima prezime koje završava na -yan... Nisam siguran, ali mislim da važi i obrnuto... U Azerbejdžanu više gotovo da i nema Armenaca... Ona šačica koja je ostala, bukvalno se mora skrivati - uzeli su azerska imena i ne smiju javno govoriti o svom armenskom porijeklu... Isto važi i za šačicu Azera u Armeniji... Dalje, azerbejdžanska vlada je prije nekoliko godina provjeravala ko je iz Azerbejdžana zvao da glasa za Armeniju na Eurosongu i takve pozivala na ispitivanje... U Azerbejdžanu su za nacionalnog heroja proglasili vojnika koji je na nekom međunarodnom vojnom skupu u Mađarskoj ubio armenskog vojnika na spavanju i koji je na suđenju izjavio da mu je žao jedino što nije imao priliku da ubije više Armenaca, jer dok god oni postoje, njegov narod će da pati... Ombudsmen za ljudska prava u Azerbejdžanu je za njega potom mrtav-hladan konstatovao da je on pravi primjer patriotizma za azersku omladinu... Ko ne vjeruje, nek gugla Ramil Safarov...
I btw, ove dvije države su formalno još u ratu - mir nikad nije potpisan, samo primirje...
Dakle, ovo su samo najilustrativniji primjeri, na osnovu kojih ova 'naša' međuetnička mržnja izgleda ko kikiriki... Više je šanse bilo da se u Vukovaru 1991. godine odigra fudbalski meč Srbija - Hrvatska, nego da danas odigraju Azerbejdžan i Armenija...
cyprus wrote:
Opet kažem, sve ovo što se kod nas dešava i što se dešavalo, Azeri i Armenci su izdigli na neki viši, čak i nama teško pojmljiv nivo... Recimo, Armencima je zabranjeno da uđu u Azerbejdžan... I to ne samo državljanima Armenije, nego bilo kome ko ima prezime koje završava na -yan... Nisam siguran, ali mislim da važi i obrnuto... U Azerbejdžanu više gotovo da i nema Armenaca... Ona šačica koja je ostala, bukvalno se mora skrivati - uzeli su azerska imena i ne smiju javno govoriti o svom armenskom porijeklu... Isto važi i za šačicu Azera u Armeniji... Dalje, azerbejdžanska vlada je prije nekoliko godina provjeravala ko je iz Azerbejdžana zvao da glasa za Armeniju na Eurosongu i takve pozivala na ispitivanje... U Azerbejdžanu su za nacionalnog heroja proglasili vojnika koji je na nekom međunarodnom vojnom skupu u Mađarskoj ubio armenskog vojnika na spavanju i koji je na suđenju izjavio da mu je žao jedino što nije imao priliku da ubije više Armenaca, jer dok god oni postoje, njegov narod će da pati... Ombudsmen za ljudska prava u Azerbejdžanu je za njega potom mrtav-hladan konstatovao da je on pravi primjer patriotizma za azersku omladinu... Ko ne vjeruje, nek gugla Ramil Safarov...
I btw, ove dvije države su formalno još u ratu - mir nikad nije potpisan, samo primirje...
Dakle, ovo su samo najilustrativniji primjeri, na osnovu kojih ova 'naša' međuetnička mržnja izgleda ko kikiriki... Više je šanse bilo da se u Vukovaru 1991. godine odigra fudbalski meč Srbija - Hrvatska, nego da danas odigraju Azerbejdžan i Armenija...
Kako volim postove od ovog covjeka
I ja ali covjek kaze da izgugla,ali ja ne znam ni guglati ko on treba i to znati
cyprus wrote:
Opet kažem, sve ovo što se kod nas dešava i što se dešavalo, Azeri i Armenci su izdigli na neki viši, čak i nama teško pojmljiv nivo... Recimo, Armencima je zabranjeno da uđu u Azerbejdžan... I to ne samo državljanima Armenije, nego bilo kome ko ima prezime koje završava na -yan... Nisam siguran, ali mislim da važi i obrnuto... U Azerbejdžanu više gotovo da i nema Armenaca... Ona šačica koja je ostala, bukvalno se mora skrivati - uzeli su azerska imena i ne smiju javno govoriti o svom armenskom porijeklu... Isto važi i za šačicu Azera u Armeniji... Dalje, azerbejdžanska vlada je prije nekoliko godina provjeravala ko je iz Azerbejdžana zvao da glasa za Armeniju na Eurosongu i takve pozivala na ispitivanje... U Azerbejdžanu su za nacionalnog heroja proglasili vojnika koji je na nekom međunarodnom vojnom skupu u Mađarskoj ubio armenskog vojnika na spavanju i koji je na suđenju izjavio da mu je žao jedino što nije imao priliku da ubije više Armenaca, jer dok god oni postoje, njegov narod će da pati... Ombudsmen za ljudska prava u Azerbejdžanu je za njega potom mrtav-hladan konstatovao da je on pravi primjer patriotizma za azersku omladinu... Ko ne vjeruje, nek gugla Ramil Safarov...
I btw, ove dvije države su formalno još u ratu - mir nikad nije potpisan, samo primirje...
Dakle, ovo su samo najilustrativniji primjeri, na osnovu kojih ova 'naša' međuetnička mržnja izgleda ko kikiriki... Više je šanse bilo da se u Vukovaru 1991. godine odigra fudbalski meč Srbija - Hrvatska, nego da danas odigraju Azerbejdžan i Armenija...
Kako volim postove od ovog covjeka
I ja ali covjek kaze da izgugla,ali ja ne znam ni guglati ko on treba i to znati
Pa i nemamo kad, nama glavni domet podjebavat jedan drugog na temi BHTelecom Premijer liga
Ili 'izbio je loptu sa gol-linije', a on zapravo bio metar-dva ispred linije
Nego, nisam ovdje mislio ulaziti previše u politiku, nego sam samo htio objasniti zašto se od svih neprijatelja baš Azerbejdžan i Armenija ne mogu sastat u fudbalu Mada mislim da je službeno objašnjenje to su još formalno u ratu, ali ovo sve što sam napisao je suštinski važna pozadina...
Mada me u tome svemu UEFA pomalo nervira... Umjesto što svoja pravila prilagođavaju zakavkaskoj bolesti, trebaju samo presjeć i reći - ako niste u stanju da organizujete utakmicu bar na neutralnom terenu bez navijača - evo vam suspenzija i jednim i drugim, pa budalešite koliko hoćete...
Zato bih baš volio da Armenija i Azerbejdžan doguraju do finala na ovom najslabijem nivou Lige nacija, što nije nemoguće, jer obje selekcije spadaju među favorite u društvu ostale buranije... Baš me zanima šta bi onda bilo
PS Lakše je guglat kad imaš predznanje, odnosno kad znaš šta guglaš
cyprus wrote:Ili 'izbio je loptu sa gol-linije', a on zapravo bio metar-dva ispred linije
Nego, nisam ovdje mislio ulaziti previše u politiku, nego sam samo htio objasniti zašto se od svih neprijatelja baš Azerbejdžan i Armenija ne mogu sastat u fudbalu Mada mislim da je službeno objašnjenje to su još formalno u ratu, ali ovo sve što sam napisao je suštinski važna pozadina...
Mada me u tome svemu UEFA pomalo nervira... Umjesto što svoja pravila prilagođavaju zakavkaskoj bolesti, trebaju samo presjeć i reći - ako niste u stanju da organizujete utakmicu bar na neutralnom terenu bez navijača - evo vam suspenzija i jednim i drugim, pa budalešite koliko hoćete...
Zato bih baš volio da Armenija i Azerbejdžan doguraju do finala na ovom najslabijem nivou Lige nacija, što nije nemoguće, jer obje selekcije spadaju među favorite u društvu ostale buranije... Baš me zanima šta bi onda bilo
PS Lakše je guglat kad imaš predznanje, odnosno kad znaš šta guglaš
Bredford je grad u engleskoj, u grofoviji Zapadni Jorkšir, udaljen oko 300 kilometara od Londona sa oko pola miliona stanovnika strastvenih navijača fudbalskog kluba iz svog grada, Bredford Sitija, koji svoje utakmice igra na „Volej Paradu“, stadionu koji je doživeo jednu od najvećih katastrofa u fudbalskoj istoriji, požaru na čiji pomen se i dan danas podižu dlake na vratu svakom stanovniku ovog simpatičnog gradića.
11. maja 1985. godine fudbaleri i navijači Bredforda trebalo je da proslave, do tada jednu od najuspešnijih sezona u istoriji kluba – plasman svoje ekipe u Drugu ligu nakon 48 godina čekanja, Komentator utakmice Džon Helm kasnije se prisećao tog kobnog 40. minuta utakmice: „Nešto mi je zapalo za oko. Zamolio sam režiju da fokusira to, da daju krupan kadar. Bio je to mali papirić, koji je goreo, izgledalo je potpuno bezopasno.“i to samo dve godine nakon što je tim proglasio bankrot. Navijači su dolazili na stadion razdragani, veseli… nisu ni slutili šta će doživeti samo koji sat kasnije.
„Već smo postali prvaci i ogroman posao koji smo odradili je bio iza nas. Želeli smo samo da slavimo u poslednjoj utakmici u sezoni na svom stadionu kako bismo dodatno razveselili ionako razdragane navijače. Izašli smo u majicama na kojima je pisala zahvalnica vernim navijačima. Bio je to njihov dan.“ – prisećao se kasnije tadašnji igrač sredine terena Bredforda, Džon Hendri.
Šampion je ugostio ekipu Linkolna, za koju je sezona takođe bila završena i utakmica nije imala takmičarski značaj, jer je klub obezbedio opstanak u ligi. Tako su raspoloženi navijači imali priliku da gledaju jednu dosadnu utakmicu, ometanu jakim vetrom, sve do pred kraj prvog poluvremena, a onda je počeo horor…
Komentator utakmice Džon Helm kasnije se prisećao tog kobnog 40. minuta utakmice: „Nešto mi je zapalo za oko. Zamolio sam režiju da fokusira to, da daju krupan kadar. Bio je to mali papirić, koji je goreo, izgledalo je potpuno bezopasno.“
Međutim, mali plamen je ubrzo postajao sve veći. Navijači na tribini su osetili da se temperatura ispod njih povećava, pa je jedan iz mase krenuo po protivpožarni aparat. Nije uspeo da ga pronađe, jer u to vreme bili su skrivani zbog vandalizma huligana. Požar je munjevito zahvatio drveni krov iznad glavne tribine, vatra je gutala sve pred sobom i zahvatila je navijače koji su se nalazili ispod njega. Mnogi navijači nisu odmah shvatili šta se dešava, pa su se i dalje zabavljali i navijali na tribini. Većina izlaznih vrata stadiona bila su zaključana i nije bilo službenih lica da ih otvore, pa su navijači pokušavali da to urade na silu. Oni malobrojni koji su u tome uspeli spasili su mnoge živote.
Oko tri hiljade ljudi u stampedu je pokušavalo da pobegne od katastrofe. Preskačući zidove Martin Flečer, koji je prisustvovao kao dečak ovoj tragediji, kasnije je napisao knjigu u kojoj između ostalog opisuje užase požara: „...Stajao sam direktno ispred metalnih kružnih vrata, mislio sam da bi njegovo svetilište moglo da mi da priliku da se vratim u moju porodicu. Pogledao sam u kružna vrata. Klinovi su pričvršćivali gornji i donji deo, a poklopci su osigurali ove klinove. Gospode Bože! Zaključana su! Zaključana su! "kriknuo je čovek ispred mene a onda je počeo očajnički da udara pesnicama u jedno krilo vrata. Još dvoica ili troica su se probila i radili su isto. Stajao sam tamo mirno, sećam se tatinih instrukcija od pre nekoliko trenutaka, duboko sam udahnuo, duboko udahnuo, još jednom – a onda se pojavilo crnilo. Mislio sam da su svetla pogašena, ali mrak je pao sa takvom brzinom - bilo je previše crno, ništa se nije videlo, čak ni dnevna svetlost koja bi trebala sjajati kroz kružna vrata sa ulice.“bežali su od vatre koja se širila brže nego što su mogli i zamisliti. Panika je zahvatila i same igrače koji su se nalazili u svlačionicama. Neko je dotrčao i počeo da viče: „Izađite napolje, ovde je požar!“.
Martin Flečer, koji je prisustvovao kao dečak ovoj tragediji, kasnije je napisao knjigu u kojoj između ostalog opisuje užase požara: „…Stajao sam direktno ispred metalnih kružnih vrata, mislio sam da bi njegovo svetilište moglo da mi da priliku da se vratim u moju porodicu. Pogledao sam u kružna vrata. Klinovi su pričvršćivali gornji i donji deo, a poklopci su osigurali ove klinove. Gospode Bože! Zaključana su! Zaključana su! „kriknuo je čovek ispred mene a onda je počeo očajnički da udara pesnicama u jedno krilo vrata. Još dvoica ili troica su se probila i radili su isto. Stajao sam tamo mirno, sećam se tatinih instrukcija od pre nekoliko trenutaka, duboko sam udahnuo, duboko udahnuo, još jednom – a onda se pojavilo crnilo. Mislio sam da su svetla pogašena, ali mrak je pao sa takvom brzinom – bilo je previše crno, ništa se nije videlo, čak ni dnevna svetlost koja bi trebala sjajati kroz kružna vrata sa ulice.“
Oko stadiona se širio ogroman crni oblak dima, osećao se miris gareži a čula se samo vriska ljudi koji u panici pokušavaju da spasu svoje živote. Jedan od navijača kasnije je prepričavao užase požara: „Kad sam došao do poslednjih zidova, bila je tu rupa od najmanje pet metara dubine. Bila je to najveća katastrofa uzrokovana požarom u istoriji engleskog fudbala. Smrtno je stradalo 56 ljudi, dok je 265 uspelo da preživi sa povredama. Na tribinama se nalazilo 11 hiljada ljudi. Bio je to tužan dan za Bredford. Na dnu je bio beton i zdrav razum mi je govorio – ne ideš nigde! Zatim sam pogledao u plamen, videvši da mi je skok dole jedina opcija. Bacio sam se i uz puno sreće pao na nekog ko je već ležao dole čime se pad ublažio.“
Bila je to najveća katastrofa uzrokovana požarom u istoriji engleskog fudbala. Smrtno je stradalo 56 ljudi, dok je 265 uspelo da preživi sa povredama. Na tribinama se nalazilo 11 hiljada ljudi. Bio je to tužan dan za Bredford. Odmah po smirivanju situacije počele su optužbe, pa su mnogo govorili o tome kako je tadašnji predsednik kluba Staford Heginbotam već ranije pravio mahinacije sa požarima i tako naplaćivao osiguranje i prisvajao novac. Međutim, Ser Oliver Poplvel, sudija visokog suda je rekao svoje viđenje: „Policija je odradila ogroman istraživački posao. Sasvim je jasno da je neko bacio zapaljeni papirić ili cigaretu ispod tribine. Žao mi je što stižu neke besmislene optužbe, iako to dobro prodaje priču. Besmisleno zvuči tvrdnja da je krivac klupski predsednik.“ Samo mesec dana nakon nesreće u engleskoj su zabranjene drvene tribine i krovovi.
Bredford Siti domaće utakmice nakon nesreće igrao je na Lidsovom i Hadersfildovom stadionu za vreme obnove ne „Volej Paradu“. Izgradila se nova tribina za 5.000 ljudi, a i ceo stadion je prošao temeljnu rekonstrukciju. 14. decembra 1986. godine, svečano je otvoren novi stadion na kome Bredford i danas igra svoje utakmice. Navijači ne vole da pričaju o tragediji, jednoj od najvećih ikada zabeleženih na fudbalskim stadionima, ali gaje sećanje na žrtve ove nesreće.
Podsetite se jezivih snimaka požara u kome je za nekoliko minuta nestala tribina starog bredfordovog stadiona i u kome je 56 ljudi izgubilo svoje živote:
leškarenje wrote:Vala bas,ko ovdje bolje....zabranjen jezik,pocinjen genocid,nijedan narod nije ravnopravan gdje je neko drugi dominantan,velicaju se pocinioci genocida....ovo sto ima da fercera je tako zato sto neko drugi tako zeli,da nije svijeta ovdje bi sutra zapucalo.
I to sve jeste tacno, ali nije samo kod nas tako. Ovo njihovo je ipak level iznad.
11 najboljih strijelaca iz 8 klubova. Kako je nekad sve to bilo rasporedjeno, a ne kao danas svi nabacani u 3-4 kluba i normalno da dolazi do svadja i ljubomore medju igracima.
ali covjek kaze da izgugla,ali ja ne znam ni guglati ko on 
treba i to znati 
Mada mislim da je službeno objašnjenje to su još formalno u ratu, ali ovo sve što sam napisao je suštinski važna pozadina...
