Fudbal, nogomet i još ponešto

[Jack Be Nimble]

Rijetko se moze vidjeti da igraci igraju u ovim klasicnim kopackama. Sto je vecinom i do ugovora.

[MOSALJOZE]

[MOSALJOZE]

Rijetko se moze vidjeti da igraci igraju u ovim klasicnim kopackama. Sto je vecinom i do ugovora.

As Paul Scholes looks set to take over at League One side Oldham Athletic, we've decided to turn back time and reminisce about the time Scholesy decided to come out of retirement in 2012.

Five years ago, the midfield maestro decided that on a cloudy Thursday in Manchester, he would 'lace up his boots' and come out of retirement.

Scholes was named as a substitute for the Manchester derby, a game that proved vital as Fergie's side went through to the FA Cup fourth round.

But prior to the game, there was a problem - he had no boots to lace up.

On the Thursday, Scholes realised that the boots he had been wearing whilst coaching Manchester United's reserve team were too scruffy, so he acted accordingly.

The midfielder decided against calling Nike or Adidas for a pair of boots, but instead drove to JJB Sports and bought himself a £40 pair of 'match fit' boots. Did you expect anything less?

The Mirror's Steve Anglesey told the story in 2012, saying: "How much of a surprise was Paul Scholes' return for Manchester United in last Sunday's controversial derby?

"The Ginger Ninja only made his mind up to come out of retirement on the previous Thursday, then realised he'd given away his old boots and that the scruffy ones he'd been using while working with United's kids wouldn't be fit for purpose.

"Did he immediately phone Nike or adidas to sort out a few free pairs and a lucrative sponsorship deal?

"No - he headed to JJB Sports and bought a pair of 'match fit' boots. For £40."

[MOSALJOZE]

Odera se sinoć od nekog Gignaca, jos popio koju Chivu i na kraju Butragenjo, tako da ne mogu danas da sastavim ni prostu recenicu a kamoli post. Još ne nadjoh ni Deco ni Pokrivač pa se i prehladih, ustadoh jedva a žena Messi neku Mitu, ljuta k'o Risse, objesila i nos i Cisse. Kaže mi Inzaghi napolje Some, Oddo rek'o. I Eto'o sad idem staroj Materazzi na ručak. A vama želim sve nabolje u Nacho Novo Godin Diego! Voli vas vaš Desportpivo!

[hzsa22]

[aveos]

Sretna nova godina svim zaljubljenicima u bubamaru

[Logovan]

[AmiĐa_Idriz]

[Jack Be Nimble]

Te veceri smo dobili struju taman kada su krenuli prvi prodzetci. Stari i ja sjeli da barem vidimo penale. Navijao protiv oba tima da ne dadnu gol i onda Seaman primi gol sa centra Od tada me jebeni Arsenal muci u zivotu.

A ronaldinho mu je zavalio isti gol i to iz slobodnjaka. Covjek nikako da se nauci pameti

[Logovan]

[MOSALJOZE]

Da krenemo u Novu godinu kako nam dolikuje, onako muški. Za to nam je potreban momak koji je pravi fudbalski fajter i ubica, neko ko je imao vise konekcija sa protivnickim cjevanicama, zglobovima i vratovima nego sa loptom. Kad je imao 13 godina vracajuci se iz skole zatekao je tijelo svoje majke koju je ubio njegov otac prije nego sto je presudio i sebi. Ta trauma načinila je zvijer od malog Tøfta, pa su tako mnogi nastradali od njegove naravi. Prebio je menadžera restorana u Kopenhagenu jer mu se nije svidjela muzika, policajca jer je priveo njegovog posinka, jednog Kineza jer ga iznervirala gužva u saobraćaju, i tako dalje... U reprezentaciji Danske zajedno sa Gravesenom činio je možda najžešći tandem zadnjih veznih ikada. Nikom nije bilo svejedno kad ispred sebe ugleda dva ćelava bijesna psa sa krvavim očima, tako da niko protiv njih nije pokusavao da mrsi nešto sa loptom. Tomas je danas milioner koji zivi sa češkim top modelom u Las Vegasu, a ovaj baja je prenio svoju glad za krvlju sa fudbalskog terena u bokserski ring. "Hell's Angel", danska drobilica, fudbalski psiho, Stig Tøfting

[Jack Be Nimble]

Taj celo isti ko Hank iz Breaking Bad.

[turbofolk]

Da krenemo u Novu godinu kako nam dolikuje, onako muški. Za to nam je potreban momak koji je pravi fudbalski fajter i ubica, neko ko je imao vise konekcija sa protivnickim cjevanicama, zglobovima i vratovima nego sa loptom. Kad je imao 13 godina vracajuci se iz skole zatekao je tijelo svoje majke koju je ubio njegov otac prije nego sto je presudio i sebi. Ta trauma načinila je zvijer od malog Tøfta, pa su tako mnogi nastradali od njegove naravi. Prebio je menadžera restorana u Kopenhagenu jer mu se nije svidjela muzika, policajca jer je priveo njegovog posinka, jednog Kineza jer ga iznervirala gužva u saobraćaju, i tako dalje... U reprezentaciji Danske zajedno sa Gravesenom činio je možda najžešći tandem zadnjih veznih ikada. Nikom nije bilo svejedno kad ispred sebe ugleda dva ćelava bijesna psa sa krvavim očima, tako da niko protiv njih nije pokusavao da mrsi nešto sa loptom. Tomas je danas milioner koji zivi sa češkim top modelom u Las Vegasu, a ovaj baja je prenio svoju glad za krvlju sa fudbalskog terena u bokserski ring. "Hell's Angel", danska drobilica, fudbalski psiho, Stig Tøfting

Ne mogu da ga smjestim u neki vremenski okvir, pa da pitam ako neko zna, je li bio u kombinacijama Danske kad su ih Barbarez i Baljić demolirali na Parkenu.

[mali_milojica]

Gravesen jeste,Stig nije igrao.

[Nadzorna_ploca]

Gravesen igro u Galaktikosima, jebem te zivote pokvareni djostice.

[Romanista 101%]

kako je on dosao u Real nikad mi nece biti jasno, i to kad su igrali Figo, Zidane, Carlos, Beckham, Ronaldo...


sjecam se kad su novinari pitali Sliskovica nakon pobjede u Kopenhagenu sta je rekao igracima, kaze rekao sam im da ako zaustave Gravesena uradili su 50% i tako je i bilo

[5korpus]

[Jack Be Nimble]

Barthez se nije prove fino na Old Trafordu



A onda u Novembru napravio dva kiksa protiv Arsenala



Tada je bio poznat kao Clown at the theater of dreams. Mada je na kraju imao zadnju kada je skinuo penal Beckhamu.

[Romanista 101%]

iz moje kolekcije u cast novom selektoru

[Romanista 101%]

(ovaj tekst je sa "Retro Football")

Retro Football


Uvek sam bio mišljenja da je fudbal mnogo više od pukog rezultata koji ostaje na semaforu posle 90. minuta borbe. Smatrao sam da fudbal treba da inspiriše, da tokom odrastanja posluži kao odrednica za unutrašnje borbe i dileme koje su pred nama, a da u zrelom dobu bude oaza koju ćemo posećivati pritisnuti životnim nepravdama, u potrazi za tim jedinim sakrivenim mestom gde pravda ipak može da pobedi.
Rezultat je ipak u mnogočemu sličan realnosti. Možemo da ignorišemo rezultat, ali ne možemo da ignorišemo posledice rezultata. Rezultat je jedina stavka u fudbalu koja nije podložna subjektivnim shvatanjima, različitim hipotezama, diskusijama. Rezultat je jedan jedini, neosporiv, i otporan prema vremenskom toku. Dakle, rezultat se uvek pamti.

Kada bi posmatrali fudbal kroz surovu prizmu rezultata, Kristijano Ronaldo bi zasigruno bio najbolji fudbaler kojeg je ova igra videla. I zaista, ko pri zdravoj pameti i čistom razumu može da ospori 5 zlatnih lopti, 4 lige šampiona, isto toliko premijer ligi, pa 2 titule prvaka Španije, i još ko zna koliko titula najboljeg strelca, te individualnih rekorda po datim golovima itd itd. Odgovor je jednostavan-niko. Niko ni ne namerava. Ako je nešto nemoguće oboriti ni mnogo jačim i boljim oruđem od ovog teksta onda je to činjenica da je Kristijano Ronaldo vanserijski fudbaler koji je pomerio granice fudbala.
Iz tog razloga ovaj tekst će se baviti fenomenom ogromnog ega koji je pored sjajnog uspeha u vidu trofeja, doneo i gomilu negativnih trendova među fudbalerima i ogromno nezadovoljstvo i gnev kako saigrača tako i protivnika.
Neko je jednom davno rekao džaba ti što ćeš osvojiti ceo svet ako usput izgubiš svoju dušu. Namera Kristijana Ronalda jeste bila da osvoji svet fudbala, i neosporno je da je to uradio. Ali hajde da ipak razmislimo o nekim fundamentalnim razlikama između njega i njegovih slavnih prethodnika.
Neosporno je da svi veliki i uspešni sportisti moraju imati izraženiji i ego i naglašenu ambiciju jer to je svakako jedan od preduslova za uspeh. Ipak niko pre a sumnjam ni posle Ronalda nije do te mere uzdigao kult ličnosti. Neke negativne pojave u svetu fudbala postojale su i pre Kristijana Ronalda ali ih je on uzdigao do nebeskih visina.
Fudbal nije izgubio na popularnosti, štaviše. Međutim deluje da je trenutno na najnižim granama po broju istiniskih zaljubljenika u igru.

Statistički gledano, Kristijano Ronaldo je bolji igrač od Bađa i Del Pijera, Anrija i Ševčenka, Širera i Raula, Inzagija i Faulera.
Ronaldo je fenomen prirode, neverovatan atleta sa voljom od čelika. Ogromnim radom na sebi, milionima ponovljenih vežbi, vođenjem urednog i zdravog života, uspeo je da obrne tok istorije i postane statistički gledano najbolji fudbaler planete.
Ipak, ako fudbal svedemo samo na statistiku, rizikujemo da mu oduzmemo dušu. Duša je ono što se ne vidi golim okom i ono zbog čega smo svi i zavoleli fudbal.
Ono što Ronalda izdiže iznad navedenih igrača je čelična volja, ono što ga sklana miljama daleko je imidž i otrovno ponašanje na terenu.
Svakim pokretom koji napravi na terenu Ronaldo šalje svetu poruku da je bitan on, on i samo on. Svaki gol koji je postigao ima samo jednu svrhu. Ne da donese uspeh timu, ne da stavi osmehe na lica miliona fanova širom sveta, već da nahrani sopstveni ego. Problem sa Egom je taj da što ga više hranimo, on ima sve veći apetit. Pa sad iako je jako bitno da svako od nas povremeno neguje i hrani svoj ego, ovo što radi Kristijano Ronaldo već možda da potpadne u poremećaje u ishrani.
Ronaldovi golovi i sjajne partije jesu donele ogromne uspehe njegovim timovima ali su ti uspesi došli uprkos njegovom otrovnom egu a ne zaslugom istog.
Da li se sećate finala Lige Šampiona 2014 godine između gradskih rivala Atletika i Reala? Kristijano Ronaldo je igrao jednu poprilično mizernu utakmicu sve do poslednjeg minuta drugog produžetka. U produžetke se ušlo u 93 minutu utakmice kada je Serhio Ramos u poslednjim sekundama meča golom doneo spas Realu.Dok su u produžetcima Bale i Marcelo slomili otpor Ateltika sjajnim golovima, Ronaldo je bio ljut i frustriran. A onda je dočekao svojih 5 minuta. Pri rezultatu 3 1 za Real, Ronaldo je dobio šansu da izvede penal protiv već nokautiranog Atletika.
O kakva je to samo radost i sreća bila, kakvo nesporstko i nedostajanstveno slavljene prilikom gola. Na Ronaldovom licu iskrivljenom od sladostrasne radosti moglo se videti koliko mu znači gol. Pobeda ne bi bila važna da on nije postigao gol, a stiče se utisak da mu je draži poraz kojim on dominira nego pobeda koja dolazi kao plod timskog rada.
Za 8 godina koje je proveo u Madridu, Ronaldo je uspeo da se posvađa i naljuti na skoro svakog saigrača sa kojim je igrao.
Mnogi saigrači poput Kake i Balea unazadili su svoje karijere i modifikovali igru kako bi se prilagodili sistemu koji radi samo za Ronalda. I to očigledno nije bilo dovoljno jer prema poslednjim izveštajima iz Madrida doslovno svi igrači u svlačionici su protiv Kristijana Ronalda i to je umnogome uslovili lošu formu kluba.

Za razliku od njegovih prethodnika Ronaldova igra jednostavno oduzima ljubav iz fudbala. Kao i u privatnom životu gde njegova deca nastaju kod surogat majki a ne kao plod ljubavi, takva pojava prenosi se i na teren.
Ranije smo imali Raula koji je svojim lukavstvom rušio najveće timove Evrope, a disao je i živeo Real.
Imali smo Ševčenka koji je pravio mesta za Krespa i Inzagija iako je u tom trenutku bio najbolji napadač planete.

Imali smo originalnog Ronalda, sam Bog zna da nije bio radnik, ali je svakim potezom na terenu pokazivao koliko voli taj fudbal.

Imali smo sijaset vrhunskih fudbalera koji su svojim jedinstvenim karakterima insipirisali decu širom sveta.
Danas imamo hipnotisanu armiju zombija. Plastičnih likova u iscepanim izbeljenim farmerkama, do tančina izvoskiranim kosama, počupanim obrvama i roze majicama. Za sve njih je zajedničko da im je insipracija Kristijano Ronaldo i trendovi koje je on postavio. Takođe im je zajedničko da nijedan od njih nikada neće postati Ronaldo, jer sam on nije inspirisao svoje fanove pravim vrednostima već manijakalnom egoističom željom da se ceo svet vrti oko njih.
Kristijano Ronaldo je osvojio svet fudbala ali nikada neće moći da prodre u najskrivenije delove navijačkih srca.
U tim malim kutcima stoje šmekerski lobovi Frančeska Totija, Mangupska pretrčavanja Rajana Gigsa, Lukave kretnje Filipa Inzagija, beskompromisne borbe Haviera Zanetija. I ne postoji nikakva statistika niti individualno priznanje koje će tu ikada moći da se uvuče.

[Raigor Stonehoof]

kakva hrpa gluposti

[Kurjakk]

(ovaj tekst je sa "Retro Football")

Retro Football


Uvek sam bio mišljenja da je fudbal mnogo više od pukog rezultata koji ostaje na semaforu posle 90. minuta borbe. Smatrao sam da fudbal treba da inspiriše, da tokom odrastanja posluži kao odrednica za unutrašnje borbe i dileme koje su pred nama, a da u zrelom dobu bude oaza koju ćemo posećivati pritisnuti životnim nepravdama, u potrazi za tim jedinim sakrivenim mestom gde pravda ipak može da pobedi.
Rezultat je ipak u mnogočemu sličan realnosti. Možemo da ignorišemo rezultat, ali ne možemo da ignorišemo posledice rezultata. Rezultat je jedina stavka u fudbalu koja nije podložna subjektivnim shvatanjima, različitim hipotezama, diskusijama. Rezultat je jedan jedini, neosporiv, i otporan prema vremenskom toku. Dakle, rezultat se uvek pamti.

Kada bi posmatrali fudbal kroz surovu prizmu rezultata, Kristijano Ronaldo bi zasigruno bio najbolji fudbaler kojeg je ova igra videla. I zaista, ko pri zdravoj pameti i čistom razumu može da ospori 5 zlatnih lopti, 4 lige šampiona, isto toliko premijer ligi, pa 2 titule prvaka Španije, i još ko zna koliko titula najboljeg strelca, te individualnih rekorda po datim golovima itd itd. Odgovor je jednostavan-niko. Niko ni ne namerava. Ako je nešto nemoguće oboriti ni mnogo jačim i boljim oruđem od ovog teksta onda je to činjenica da je Kristijano Ronaldo vanserijski fudbaler koji je pomerio granice fudbala.
Iz tog razloga ovaj tekst će se baviti fenomenom ogromnog ega koji je pored sjajnog uspeha u vidu trofeja, doneo i gomilu negativnih trendova među fudbalerima i ogromno nezadovoljstvo i gnev kako saigrača tako i protivnika.
Neko je jednom davno rekao džaba ti što ćeš osvojiti ceo svet ako usput izgubiš svoju dušu. Namera Kristijana Ronalda jeste bila da osvoji svet fudbala, i neosporno je da je to uradio. Ali hajde da ipak razmislimo o nekim fundamentalnim razlikama između njega i njegovih slavnih prethodnika.
Neosporno je da svi veliki i uspešni sportisti moraju imati izraženiji i ego i naglašenu ambiciju jer to je svakako jedan od preduslova za uspeh. Ipak niko pre a sumnjam ni posle Ronalda nije do te mere uzdigao kult ličnosti. Neke negativne pojave u svetu fudbala postojale su i pre Kristijana Ronalda ali ih je on uzdigao do nebeskih visina.
Fudbal nije izgubio na popularnosti, štaviše. Međutim deluje da je trenutno na najnižim granama po broju istiniskih zaljubljenika u igru.

Statistički gledano, Kristijano Ronaldo je bolji igrač od Bađa i Del Pijera, Anrija i Ševčenka, Širera i Raula, Inzagija i Faulera.
Ronaldo je fenomen prirode, neverovatan atleta sa voljom od čelika. Ogromnim radom na sebi, milionima ponovljenih vežbi, vođenjem urednog i zdravog života, uspeo je da obrne tok istorije i postane statistički gledano najbolji fudbaler planete.
Ipak, ako fudbal svedemo samo na statistiku, rizikujemo da mu oduzmemo dušu. Duša je ono što se ne vidi golim okom i ono zbog čega smo svi i zavoleli fudbal.
Ono što Ronalda izdiže iznad navedenih igrača je čelična volja, ono što ga sklana miljama daleko je imidž i otrovno ponašanje na terenu.
Svakim pokretom koji napravi na terenu Ronaldo šalje svetu poruku da je bitan on, on i samo on. Svaki gol koji je postigao ima samo jednu svrhu. Ne da donese uspeh timu, ne da stavi osmehe na lica miliona fanova širom sveta, već da nahrani sopstveni ego. Problem sa Egom je taj da što ga više hranimo, on ima sve veći apetit. Pa sad iako je jako bitno da svako od nas povremeno neguje i hrani svoj ego, ovo što radi Kristijano Ronaldo već možda da potpadne u poremećaje u ishrani.
Ronaldovi golovi i sjajne partije jesu donele ogromne uspehe njegovim timovima ali su ti uspesi došli uprkos njegovom otrovnom egu a ne zaslugom istog.
Da li se sećate finala Lige Šampiona 2014 godine između gradskih rivala Atletika i Reala? Kristijano Ronaldo je igrao jednu poprilično mizernu utakmicu sve do poslednjeg minuta drugog produžetka. U produžetke se ušlo u 93 minutu utakmice kada je Serhio Ramos u poslednjim sekundama meča golom doneo spas Realu.Dok su u produžetcima Bale i Marcelo slomili otpor Ateltika sjajnim golovima, Ronaldo je bio ljut i frustriran. A onda je dočekao svojih 5 minuta. Pri rezultatu 3 1 za Real, Ronaldo je dobio šansu da izvede penal protiv već nokautiranog Atletika.
O kakva je to samo radost i sreća bila, kakvo nesporstko i nedostajanstveno slavljene prilikom gola. Na Ronaldovom licu iskrivljenom od sladostrasne radosti moglo se videti koliko mu znači gol. Pobeda ne bi bila važna da on nije postigao gol, a stiče se utisak da mu je draži poraz kojim on dominira nego pobeda koja dolazi kao plod timskog rada.
Za 8 godina koje je proveo u Madridu, Ronaldo je uspeo da se posvađa i naljuti na skoro svakog saigrača sa kojim je igrao.
Mnogi saigrači poput Kake i Balea unazadili su svoje karijere i modifikovali igru kako bi se prilagodili sistemu koji radi samo za Ronalda. I to očigledno nije bilo dovoljno jer prema poslednjim izveštajima iz Madrida doslovno svi igrači u svlačionici su protiv Kristijana Ronalda i to je umnogome uslovili lošu formu kluba.

Za razliku od njegovih prethodnika Ronaldova igra jednostavno oduzima ljubav iz fudbala. Kao i u privatnom životu gde njegova deca nastaju kod surogat majki a ne kao plod ljubavi, takva pojava prenosi se i na teren.
Ranije smo imali Raula koji je svojim lukavstvom rušio najveće timove Evrope, a disao je i živeo Real.
Imali smo Ševčenka koji je pravio mesta za Krespa i Inzagija iako je u tom trenutku bio najbolji napadač planete.

Imali smo originalnog Ronalda, sam Bog zna da nije bio radnik, ali je svakim potezom na terenu pokazivao koliko voli taj fudbal.

Imali smo sijaset vrhunskih fudbalera koji su svojim jedinstvenim karakterima insipirisali decu širom sveta.
Danas imamo hipnotisanu armiju zombija. Plastičnih likova u iscepanim izbeljenim farmerkama, do tančina izvoskiranim kosama, počupanim obrvama i roze majicama. Za sve njih je zajedničko da im je insipracija Kristijano Ronaldo i trendovi koje je on postavio. Takođe im je zajedničko da nijedan od njih nikada neće postati Ronaldo, jer sam on nije inspirisao svoje fanove pravim vrednostima već manijakalnom egoističom željom da se ceo svet vrti oko njih.
Kristijano Ronaldo je osvojio svet fudbala ali nikada neće moći da prodre u najskrivenije delove navijačkih srca.
U tim malim kutcima stoje šmekerski lobovi Frančeska Totija, Mangupska pretrčavanja Rajana Gigsa, Lukave kretnje Filipa Inzagija, beskompromisne borbe Haviera Zanetija. I ne postoji nikakva statistika niti individualno priznanje koje će tu ikada moći da se uvuče.

Ne slazem se u jednom, cristina je u srcima navijaca i igraca, ali ovih spomenutih vaxiranih, u pinki majicama.

[Romanista 101%]

pratio sam ih u LP samo zbog Hasana

[p206]

[Logovan]

Lucio Kakav je to stoper bio.