Ešdaun se uvrijedio

[gavrilo]

Goran Svilanović, član Međunarodne komisije za Balkan, otkriva detalje razgovora te grupe sa visokim predstavnikom za BiH

Goran Svilanović: Ešdaun se uvrijedio kada je čuo da njegova ovlašćenja treba ukinuti

Goran Svilanović je jedan od rijetkih ljudi sa Balkana koji je s obje noge već u Evropi. Bivši šef diplomatije SCG i bivši predsjednik Građanskog saveza Srbije radi u Briselu, centru EU, kao funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope.

Svilanović je možda i najupečatljiviji primjer nepisanog pravila da su popularnost na domaćoj sceni i ugled u međunarodnim krugovima u obrnutoj srazmjeri: u njegovom slučaju to označava članstvo u veoma uticajnoj Međunarodnoj komisiji za Balkan, gdje ravnopravno sjedi i odlučuje sa poznatim evropskim državnicima i političarima i, istovremeno, mjesto pri samom vrhu neslužbene top-liste "domaćih izdajnika".



Na toj listi naročito je "napredovao" nakon što je Srbiju javno suočio sa njenim perspektivama na Kosovu i saopštio detalje prijedloga Međunarodne komisije za Balkan koji se odnosi na cijeli region.

Prema tom prijedlogu, Kosovo bi trebalo da dobije tzv. vođeni suverenitet, sužen za članstvo u UN, vojsku, spoljnu politiku i bezbjednost, koja bi ostala u rukama EU do trenutka prijema svih zemalja zapadnog Balkana u EU, kada se i o Kosovu može govoriti kao o državi.

Iako je za taj proces ukalkulisano najmanje desetak godina, Svilanović je dočekan "na nož" kao neko ko je već potpisao nezavisnost Kosova, a protiv bivšeg šefa diplomatije SCG je pokrenuta kampanja koja je, kaže, bila vrlo neprijatna, mada mu je prijalo uvjerenje da su mu, za razliku od političara i medija, obični ljudi odali priznanje što je otvoreno i neuvijeno rekao šta ih očekuje i čemu mogu da se nadaju.

NN:Da li je jednačina - nezavisnost Kosova povlači nezavisnost RS, o kojoj govori Vuk Drašković, primjenljiva? Šta o tome i o ekvivalentu SCG - BiH, odnosno Kosovo - RS, misli Međunarodna komisija za Balkan?

SVILANOVIĆ: Jedan deo našeg izveštaja, recimo, posvećen je samom visokom predstavniku za Bosnu. Mi smo vrlo direktno sugerisali da bi njegova misija što pre trebalo da bude okončana i da su tzv. bonska ovlašćenja postala kontraproduktivna, zbog čega bi ih trebalo zamrznuti ili potpuno ukinuti. Ili , pak, staviti u ono sigurnosno sanduče za požar, pa ako je baš neophodno, onda da se izvuku. Ešdaun je imao odličan nastup pred nama. Samo, mi se nismo složili s njim. Ešdaun je govorio jasno i ubedljivo, ali mi mislimo da bi njegova ovlašćenja trebalo što pre eliminisati. I on je bio malo povređen. Ja sam radio s njim i kao ministar i imam neko poštovanje za njegov rad, ali mislim da su njegova ovlašćenja kontraproduktivna. Drugo što je suštinski važno je da mora da se ide ka novom ustavu BiH. Taj novi ustav mora državu da učini manje složenom, jednostavnijom, ali mora da zadrži njenu federalnu strukturu. RS opstaje kao element te federacije. I zato su ti strahovi pogrešni i to ne treba da se raspiruje.

NN:Opstaje kao entitet?

SVILANOVIĆ: Kao federalna jedinica, kako god. Ali, nešto u tim nivoima u BiH mora da se eliminiše. Građani više ne mogu da se identifikuju sa tom državom jer ne zanju koliko ima ljudi između njih i predsednika i ko im je uopšte predsednik. Taj stav o novom ustavu koji pojednostavljuje strukturu BiH proizilazi iz jednog šireg i načelnijeg, a to je da su ustavni dokumenti koji su osnov za Makedoniju, Crnu Goru i BiH, u stvari, dokumenti koji su u jednom trenutku bili doneti kao instrumenti za zaustavljanje rata. To je za BiH Dejton. Za zaustavljanje konflikta u Makedoniji donet je Ohridski sporazum, a za zaustavljanje političkih tenzija u SCG usvojen je Beogradski sporazum. Ti dokumenti su bili primereni tom trenutku i rešili su neke probleme. Ali, te države zasnovane samo na tim dokumentima kao ustavnim ne mogu da dođu do Evropske unije jer su nefunkcionalne i suviše složene. I mi smo mislili da naši napori da te države uđu u EU treba da idu prema Briselu i centrima gde se o tome odlučuje, a sa druge strane prema regionu - javnosti i političarima.

NN:Šta ste sugerisali balkanskim političarima?

SVILANOVIĆ: Osim potrebe da za godinu ili dve reše status država i sve sporne stvari i pozicije unutra tih zemalja, mi smo im, onako najdobronamernije, rekli šta mislimo kako da im se pomogne da se konačno sretnu ulaskom u EU. E, pošto je to bila osnovna ideja, ovi ustavni dokumenti ne mogu da budu ustavni dokumenti država EU. Znači, potrebno je promeniti ih i učiniti te države funkcionalnim. To je poruka ovim zemljama. Otvoreno im kažemo: rešite status da se zna šta je Kosovo, da se zna kako je uređena BiH...

NN:A šta ste rekli Evropljanima?

SVILANOVIĆ: Rekli smo im da su imali jedan način kako su primali u EU zemlje srednje i istočne Evrope, ovih 10 koje su ušle. Ono što tražite od zemalja zapadnog Balkana, od kojih su Rumunija, Bugarska i Hrvatska na pragu prijema, morate da prilagodite za SCG, BiH, Makedoniju i Albaniju, kako bi mogle da ispune uslove. Poručili smo im: budite odlučniji, vi, Evropljani, u ovoj fazi do kraja 2006. do kada treba da se definišu statusi, a onda bi, "big ben" pristupom, trebalo da sa svima krenu pregovori o prijemu da ohrabrite narode i građane jer su svi oni veoma depresivni. Nema para, ogromna očekivanja, a ništa se ne događa. Hrabrite te ljude, rekli smo im, da će biti u EU, a naš predlog je da 2007. počnu pregovori sa svima. Uslovi koje ste vi definisali, a to su tzv. kopenhaški kriterijumi, nisu uslovi koje oni ispunjavaju, niti će to biti u stanju za dve godine. Ali, proces pridruživanja zato treba učiniti složenijim, ako je potrebno, kako bi ove zemlje postale funkcionalne države koje su u stanju da funkcionišu u većem okruženju, kakvo je EU. Ne kažemo mi: primite ih odmah, ali ih vodite kroz taj proces prema EU.

NN:Da li je to na tragu preporuke Karla Bilta, člana Međunarodne komisije za Balkan, da je 2006. odlučujuća za Balkan?

SVILANOVIĆ: Znate na šta misli on, ako smem da ga interpretiram. Mi smo naš izveštaj završili pre referenduma u Francuskoj. I mnogo smo razgovarali o tome. Pre svega, Fon Vajzeker, bivši predsednik Nemačke, i Fransoa Hesburg, direktor Instituta iz Pariza, govore: "Ljudi, znate li kakvo je raspoloženje kod nas, nemojte tako da brzate". Oni su nam dali realnu sliku stanja u tim društvima. Razgovarali smo s čelnim ljudima tih zemalja i imali smo, sa svoje strane, potpuno jasnu sliku kako da uguramo Balkan u EU, a nismo baš sigurni da li baš svi u EU hoće da prihvate Balkan. Ali, rekli smo da je naš posao da pokušamo da pomognemo. I onda smo imali potpuno otvorenu situaciju kada smo posle izveštaja razgovarali sa Šrederom, Fišerom, a ja, na primer, sa francuskim šefom inostranih poslova. Nemački kancelar Šreder kaže: "Ej, bre, ljudi, jel vi znate kakva je situacija u Nemačkoj, ko će u ovom trenutku da razgovara o ubrzanom prijemu u EU". Ja kažem: "Slušajte, to je vaša pozicija, a naša je takva da mi želimo ove zemelje što pre u EU i ovo su naši argumenti". I mi smo iskoristili priliku da kažemo zašto je dobro da se taj proces okonča što pre da se ovim zemljama pomogne. I zato smo otvorili i pitanje zašto, recimo, Bugarska godinu pre ulaska dobija više od milijarde, a Srbija dobija od 240 do 270 miliona evra godišnje od EU. Znači, na početku integracija dobija se znatno manje, nego pred ulazak. Pitali smo: "Da li vi shvatate do kakvog debalansa dovodite zemlje koje su prvi susedi". Zato je naša sugestija njima bila: hajde, izokrenite red ako već dajete pare, pa pomozite onim zemljama koje su na samom početku kada im je najteže i kada su ključ ekonomskih refomi u njima ovi programi EU koji se spremaju kao zamena za kard program EU. To je neophodno jer se jaz između 10 zemalja koje su sada primljene u EU produbio, a produbljuje se i jaz između Rumunije, Bugarske i Hrvatske i ovih zemalja koje su na početku integracija. Kada smo im objasnili da mi ne tražimo ni paru više od onoga što oni trenutno daju, već da povedu računa za šta daju i kome te pare idu, počeli su drugačije da razmišljaju i sada su neke stvari u Briselu počele da se pomeraju u tom pravcu. A ovde je najvažnije da se status država već jednom reši, a da se ne ide ka nekom apsolutnom ustavnom patriotizmu, gde se očekuje da Srbin u Banjoj Luci navija za BiH ili, recimo, Bošnjak u Novom Pazaru za SCG. Važnije je da on u tom Pazaru živi kao ponosan čovek i da zna da mu to država obezbeđuje kako mu ne bi bilo bitno da li ima ovaj ili onaj pasoš. Sa druge strane, ljudi moraju da shvate da je vreme da prestanu maštanja o podeli Bosne ili bilo koje druge države na Balkanu. I tu i Brisel i Vašington mogu da imaju veliku ulogu tako što će jasno reći ljudima na Balkanu: ovo su vaše države, neće biti promene granica u narednih 50 godina, niti će biti novih država - naučite da živite u svojim državama.

NN:Kako je moguće da se u Srbiji, deset godina od masakra u Srebrenici, operiše sa toliko različitih tumačenja i da se to što je urađeno čak i pravno kvalifikuje sa tri pojma - masakr, zločin i genocid? Šta se, po vama, desilo u Srebrenici?

SVILANOVIĆ: Masakr nije pravni termin i odmah možete da ga sklonite, za razliku od zločina kao generičkog pojma koji obuhvata različite kategorije zločina i genocida, kao posebnog i najtežeg zločina. Da je Srebrenica najveći zločin od Drugog svetskog rata naovamo - jeste. Ono što je za mene tu interesantno je srpsko društvo kome ja pripadam, gde se javlja jedna veoma loša stvar. Imate političare, kojima i ja pripadam, a koji govore o zločinu koji je pričinjen drugima i imate druge koji odbijaju da govore o tome, ali tako što ono što mi kažemo nikada ne kažu, nego svaki put ponavljaju: "Ali, znate niste pomenuli 100 Srba ubijenih u ovom ili onom mestu". To je veoma loše jer, valjda, bi trebalo da se saglasimo oko toga da kada razgovaramo o Srebrenici govorimo o 7.000 do 8.000 ubijenih ljudi i da zajedno zaplačemo. Da istog trenutka sednemo i da porazgovaramo o drugim zločinima u kojima su stradali Srbi, ali da se, prosto, shvati da mi kao društvo više ne možemo da nastavimo da funkcionišemo na sadašnji način. I ne znam kako ćemo to da prevaziđemo. Verovatno će biti potrebno vreme. Evo, pred mojom kancelarijom stoje plakati "Srebrenica - Bratunac '92 - '95. - pomen srpskim mučenicima". Neko organizuje pomen i ja verujem da neko najiskrenije organizuje pomen srpskim žrtvama. Ja, kada to vidim, mogu najiskrenije da zaplačem za tim ljudima koji su stradali. Ali, ovde je to stavljeno u politički kontekst kao suprotsatvljanje tipa: e, Svilanoviću ili ne znam ko - vidi!

NN:Da li je to reakcija na plakat "Srebrenica '95. - da vidiš, da znaš, da pamtiš"?

SVILANOVIĆ: E, to je ta užasna podela, gde jedni govore samo jedno, a drugi samo drugo. Nije u redu da se Tomi Nikoliću, zato što vodi Srbe ili dolazi iz tog miljea, kaže da bez prava govori: "Zaboravljate Srbe". Ja kažem da govori s pravom, ali kažem i da sednemo i zajedno odemo u tu Srebrenicu i tu epizodu završimo u svojim glavama. Istorijski, to mi ne možemo da završimo. Ali možemo da kažemo da se ovo dogodilo - ovo je strašan zločin. Da li je genocid - to će sud da kvalifikuje. Možda ljudi u Bosni misle da takav stav nije fer. Izvinjavam im se ako tako misle, ali ja stalno pokušavam da razdvojim te dve stvari: sudski postupak u kojem se utvrđuje da li je to bio genocid ili ne, pa tek onda ko za to odgovara, i drugo, da naše društvo malo počne da živi sa jednom erom sopstvene odgovornosti i sopstvene nesreće nad onim što je učinjeno. U tom smislu mislim da je vrlo hrabra i potpuno ispravna, neću da kažem i da je pravovremena, odluka predsednika Borisa Tadića da ode u Srebrenicu kao čovek koji iskreno žali žrtve i saučestvuje u bolu njihovih srodnika.

Goran ĐOGIĆ

[vratnik]

Da ovo ne ostane bez komentara: SVAKA MU JE ZLATNA!

[radeljas]

Da li je genocid - to će sud da kvalifikuje. Možda ljudi u Bosni misle da takav stav nije fer. Izvinjavam im se ako tako misle, ali ja stalno pokušavam da razdvojim te dve stvari: sudski postupak u kojem se utvrđuje da li je to bio genocid ili ne, pa tek onda ko za to odgovara, i drugo, da naše društvo malo počne da živi sa jednom erom sopstvene odgovornosti i sopstvene nesreće nad onim što je učinjeno.

Goran ĐOGIĆ

[/quote]

presuda krsticu u hagu kaze da je bio genocid. koji jos sud o tome treba da raspravlja. mozda srbijanski sud u kome ce se dokazati da je djindjic ubio sam sebe i da je bio veci kriminalac od legije. f..k them alll!

[Zadig]

Da ovo ne ostane bez komentara: SVAKA MU JE ZLATNA!

nije mu zlatna sekunde, samo je coek vrlo pametno izbjego direktne odgovore