Ekonomija zadruge

[ime_kojeg_nema]

Sta mislite o modelu ekonomije zadruge koji se zadnjih dana predstavlja kao model koji bi Bosnu i Hercegovinu, kako kazu autori, za pet godina izvukao iz krize, osigurao punu zaposlenost, niskokamatne poslovne i stambene kredite, izgradjenu infrastrukturu itd.? Koliko sam shvatio centralna ideja je dokapitalizacija razvojnih banaka i njihovo pretvaranje u industrijsko-komercijalne banke koje bi davale beskamatne ili niskokamatne kredite proizvodnim firmama i gradjanima. Uslov za dobijanje beskamatnih kredita bi bio da se razlika koja se ustedi u odnosu na kamate na kredite od stranih banaka potrosi na kupovinu domacih proizvoda ili ulozi u biznis lokalnog karaktera.

[Haris.ba]

Ubleha. Iz puno razloga.

Nema šanse u ovoj našoj divnoj krasnoj zemljici da išta u što je umješana država ne radi bez korupcije, a naročito banka koja će biti državna i još imati para(možemo mi to zvati kako god hoćemo al to će funkcionisati na principu banke). Treba dokaza? Dovoljna je sadašnja RazBojna banka.

Drugo, morali bi se isključiti iz mnogih sporazuma. jer približavajući se EU bićemo još više vezani pravilima o nelojalnoj konkurenciji(čitaj ne smiješ biti konkurencija proizvodima iz EU ). Izbor je postojanje "slobodnoga tržišta" sa Evropom. Ako ko misli da možemo zatvorenih granica za robu - nema blage veze sa ekonomijom.

Treće, ovo sve što je napisano je riječnički lijepo ukukumuljeno. A svodi se jednom riječju na subvencije. Niko nam sada ne brani da dajemo kolike hoćemo subvencije. Ali odaklena? Jer neka ušteda na razlici kamata i upućivanje na kupovinu samo strane robe je smiješno u 21. st. u ovakovom okruženju i mogućnostima BiH.

P.S.
Neko će uzeti lijepe pare od stranaca na pričama o ovome.

[Erzsebet]

Ne bih previše da popujem, pošto i sam promovišem ovu ideju, ali bih samo da pojasnim nekoliko stvari.

- Ekonomija Zadruge se ne kosi ni sa jednim sporazumom koji smo potpisali.

- Slobodno tržište sa EU ćemo i dalje imati, ali nas niko ne može natjerati da kupujemo strane proizvode.

- Našem narodu treba dati interes u svemu, a ovdje svi imamo interes, i obična raja, i političari koji će se održati na vlasti, i domaći gospodarstvenici, i svi ostali. Ovdje čak Hilmo i Fahro mogu naći zajednički jezik, jer nema osobe u državi kojoj ovo nije u interesu.

- U krajnjem slučaju, očekujem ucjene iz EU i svakojaka sranja. Da sam ja vlast, rekao bih im da mi ga famflaju, EU u ekonomskom smislu uopšte ne treba biti opcija za nas.

Evo i jedan intervju na tu temu, sa jednim od autora.

http://www.6yka.com/blagostanje-bih

[Toto]

Ovaj model nije nista novo i nije tacno da se kosi sa zakonima. za ovaj model su dodjeljivane nobelove negrade.

Muhamed Junus (Muhammad Yunus) je ekonomista, dobotnik Nobelove nagrade za mir 2006, koji je 1976 osnovao banku za siromasne. Ta banka je u stvari ovo o cemu je tema.
Gramin(grameen) banka je jako uspjesan model kreditiranja mikro biznisa. Prihvacen je od UN i djeluje u 43 zemlje.
Nasima bi mnogo bolje bilo pozvati Junuza da otvori ovu banku u BiH, nego sto ga oni koopiraju i izmisljaju toplu vodu. Grameen banka se otvara uskoro i po Blakanu, pa ne znam sta nasi cekaju. Vjerujem da bi Yunus rado dosao sa bankom u BiH. Vise bi imali koristi od ove Banke vec od McDonaldsa i AL Jazzere zajedno.
http://www.grameen-info.org/

[talić]

imamo mi već mikrokreditne organizacije koje bi trebale pomagati siromašne i biti neprofitne organizacije. Ne razumijem kako sa zelenaškim kamatama uspijevaju biti neprofitne organizacije. Tek kada počnemo prijavljivati poslodavce zato što nismo osigurani, komšije zato što žive iznad svojih mogućnosti i kada suđenja za korupciju postanu stvarna a ne farsa, tek onda možemo okrenuti novi list i krenuti naprijed.

[Toto]

Grameen bank je banka i nije organzacija, a pogotovo nije bih organizacija, pa je ne treba nikako svrstavati sa lokalnim MKO.
Ako bi Grameen B dosla u BiH radilo bi se po standradima i modelu te banke ili nikako drukcije. banka radi u zemljama sa vecom korupcijom nego sto je nasa, pa je uspjesno odoljela svim pokusajima da od nje naprave lihvarsku organizaciju, kao sto su nasi napravili od mikrolreditnih organizacje. To je uglavnom razlog zasto je dobila na desetine priznanja diljem svijeta.

[poznanik]

Sta mislite o modelu ekonomije zadruge koji se zadnjih dana predstavlja kao model koji bi Bosnu i Hercegovinu, kako kazu autori, za pet godina izvukao iz krize, osigurao punu zaposlenost, niskokamatne poslovne i stambene kredite, izgradjenu infrastrukturu itd.? Koliko sam shvatio centralna ideja je dokapitalizacija razvojnih banaka i njihovo pretvaranje u industrijsko-komercijalne banke koje bi davale beskamatne ili niskokamatne kredite proizvodnim firmama i gradjanima. Uslov za dobijanje beskamatnih kredita bi bio da se razlika koja se ustedi u odnosu na kamate na kredite od stranih banaka potrosi na kupovinu domacih proizvoda ili ulozi u biznis lokalnog karaktera.

Ne može se stvarati pretpostavka ili projekcija ekonomskog razvoja države bez prethodno planirane dugoročne strategije razvoja privrede, bez usmjerenja u koju oblast treba ulagati investicije, s kojim i kakvim resursima i kapacitetima, bez dogradnje zakona koji moraju do kraja urediti dužničko-povjerilačke odnose (da su ovakvi zakoni doneseni ranije, ne bismo danas imali stotine hiljada tužbi za neplaćanje, ne bi bilo nelikvidnih firmi koje u tome za sobom vuku sve ostale s kojim su u vezi, itd).

Ova ideja je suviše naivna, idealistička i stvorena u "laboratoriji", u nekoj teoriji koja s praksom veze nema. Čini mi se i "šarlatanskom" (od kada je Vuk Bačanović ekonomski stručnjak ), slična ideji u zagovaranju načinu na koji promotori "multilevel" zarade obmanjuju građane, stvarajući im iluziju basnoslovnim zaradama.

Mi i danas imamo banke koje mogu plasirati povoljne kredite, imamo razne evropske razvojne fondove koje mogu dati velike pare, ali - nemamo ideje ili hrabrosti da uđemo u rizik finansiranja, upravo iz razloga koje sam naveo u početku - nepostojanja čvrstih mehanizma zaštite investicija ili kasnije zarade.

Bez odlučne intervencije države u ovom sektoru, svaka slična ideja neće moći doživjeti razvoj.

[Erzsebet]

Ne može se stvarati pretpostavka ili projekcija ekonomskog razvoja države bez prethodno planirane dugoročne strategije razvoja privrede, bez usmjerenja u koju oblast treba ulagati investicije, s kojim i kakvim resursima i kapacitetima, bez dogradnje zakona koji moraju do kraja urediti dužničko-povjerilačke odnose (da su ovakvi zakoni doneseni ranije, ne bismo danas imali stotine hiljada tužbi za neplaćanje, ne bi bilo nelikvidnih firmi koje u tome za sobom vuku sve ostale s kojim su u vezi, itd).

Ova ideja je suviše naivna, idealistička i stvorena u "laboratoriji", u nekoj teoriji koja s praksom veze nema. Čini mi se i "šarlatanskom" (od kada je Vuk Bačanović ekonomski stručnjak ), slična ideji u zagovaranju načinu na koji promotori "multilevel" zarade obmanjuju građane, stvarajući im iluziju basnoslovnim zaradama.

Mi i danas imamo banke koje mogu plasirati povoljne kredite, imamo razne evropske razvojne fondove koje mogu dati velike pare, ali - nemamo ideje ili hrabrosti da uđemo u rizik finansiranja, upravo iz razloga koje sam naveo u početku - nepostojanja čvrstih mehanizma zaštite investicija ili kasnije zarade.

Bez odlučne intervencije države u ovom sektoru, svaka slična ideja neće moći doživjeti razvoj.

Vuk Bačanović nije ekonomski stručnjak, ali Goran nedić itekako jeste. Jel' tebi povoljan kredit s kamatom od 6%, kakav je minimalan iznos kamate za stambene kredite, i to ako zadovoljiš hrpu drugih uslova (mladi parovi sa djecom, stalno zaposleni, itd.)? Da te upoznam, ako podigneš 100.000 KM, uz najpovoljniji kredit u BiH, na 20 godina ćeš vratiti 172.000, a na 30 godina 216.000. Ako je tebi to povoljno, onda si u pravu.

Neću ni spominjati da za ovaj kredit treba i štela vrlo često, a da su krediti komercijalnih banaka još manje povoljni.

[poznanik]

Vuk Bačanović nije ekonomski stručnjak, ali Goran nedić itekako jeste. Jel' tebi povoljan kredit s kamatom od 6%, kakav je minimalan iznos kamate za stambene kredite, i to ako zadovoljiš hrpu drugih uslova (mladi parovi sa djecom, stalno zaposleni, itd.)? Da te upoznam, ako podigneš 100.000 KM, uz najpovoljniji kredit u BiH, na 20 godina ćeš vratiti 172.000, a na 30 godina 216.000. Ako je tebi to povoljno, onda si u pravu.

Neću ni spominjati da za ovaj kredit treba i štela vrlo često, a da su krediti komercijalnih banaka još manje povoljni.

Stambeni kredit nije razvojni kredit. S razvijenom privredom, s razvijenim ekonomskim sektorom, raste i ekonomska moć građana, koji tada neće imati potrebe za kreditiranjem svega i svačega, kako je to danas, i zbog čega banke drže visoke kamate. Rastom finansijske likvidnosti građana i privrednika banke će sigurno sniziti i svoje kamate, i tada će i njihov novac biti jeftiniji i dostupniji.

Država mora inicirati razvojne kredite - svojim bankama ili garancijama komercijalnim bankama, država treba stvoriti prostor za plasman i realizaciju takvih kredita, bez toga, ili bez slične jake finansijske logistike, svaka investicija je osuđena na propast.

[Erzsebet]

Finansijska likvidnost je nemoguća u uslovima gdje nam MMF diktira da ne možemo raditi sa svojim firmama u svojoj zemlji. Nema finansijske likvidnosti nikad u ovoj zemlji dok je to tako. Komercijalne banke neće nikad sniziti kredite, jer su i one uzele kredite od svojih banaka majki, po kamati od 5%, tako da je 6% minimalna cifra na koju one mogu doći, a takvi krediti nisu normalni.

Neka probaju dati nekom kredit od 6 ili 10 posto u Njemačkoj ili Holandiji, pa ćeš vidjeti kako će proći. Što prije otjeramo i MMF i komercijalne banke iz države, prije će nam i svanuti. Naravno, stranu banku ne možeš bukvalno otjerati, ali nećeš morati uzeti takav kredit.

Novac za ovo postoji i ne vidim nijednog razloga da se nečemu ovakvom ne da prilika.

[Haris.ba]

Dovoljno je da država doprinose spusti na 45 % plaće(federacija), da ganja plaćanje poreza "ni po babi i stričevima", uvede trgovačke sudove gdje spor ne smije trajati duže od 2 mjeseca i ne treba izmišljati "toplu vodu". Al' valja raditi.

[poznanik]

Finansijska likvidnost je nemoguća u uslovima gdje nam MMF diktira da ne možemo raditi sa svojim firmama u svojoj zemlji. Nema finansijske likvidnosti nikad u ovoj zemlji dok je to tako. Komercijalne banke neće nikad sniziti kredite, jer su i one uzele kredite od svojih banaka majki, po kamati od 5%, tako da je 6% minimalna cifra na koju one mogu doći, a takvi krediti nisu normalni.

Neka probaju dati nekom kredit od 6 ili 10 posto u Njemačkoj ili Holandiji, pa ćeš vidjeti kako će proći. Što prije otjeramo i MMF i komercijalne banke iz države, prije će nam i svanuti. Naravno, stranu banku ne možeš bukvalno otjerati, ali nećeš morati uzeti takav kredit.

Novac za ovo postoji i ne vidim nijednog razloga da se nečemu ovakvom ne da prilika.

Osobno, protivnik sam svakom eksperimentisanju sa razvojem u državi, pa tako i sa ovom idejom, koja mi se, ponavljam - čini šarlatanskom, bez obzira na "stručnost" Gorana Nedića (i mislim da stručnost ne može biti odvojena od iskustva, a iskustvo u oblasti ekonomije mora biti nadgrađeno znanjem iz svih oblasti koje gravitiraju ekonomskoj, što, obzirom na godine, Nedić to, vjerovatno, ne posjeduje).

Treba provjeriti, mislim da razvojne banke mogu dati kredite s nižim kamatnim stopama, da evropski fondovi takođe nude plasman finansijskih sredstava po nižim cijenama.

Mislim takođe da je svako investiranje u privredu BiH, bez izgrađene dugoročne privredne strategije i uređenih zakona i propisa iz oblasti finansijske odgovornosti, vrlo vrlo rizičan posao.

[Erzsebet]

Sudeći po izražavanju, vidi se da imaš nekog znanja. Ja nemam, pa mi objasni zašto ne bi eksperimentisao i zašto je ovo rizičan projekat? Imaš potpuno iste elemente obezbjeđenja kredita kao i trenutno, a novac koji imamo zjapi i niko ga ne koristi. Banke, koliko ja znam, treba da vrte taj novac i da ga umnožavaju.

Razvojne banke nisu banke, nego potpuno drugačije institucije i nemaju povoljniju kamatu, to ti govorim jer znam iz ličnog iskustva, trenutno apliciram za jedan njihov kredit.

[Toto]

Mislim da je uvodni post neadekvatmo prestavio cijelu ideju -svodeci je samo na pitanje jedne banke- i napravio vise zabune nego afirmacije.
Na osnovu onoga sto sam nasao na netu: sticem dojam da agitatori ekonomije bosanskohercegvacke zadruge ne nude samo ekonomski model vec drustveno-politicki model.
Nasa praksa pokazuje da mi nismo drustvo koje je u stanju da implementira ni ono sto cijeli svjet radi a kamo li da se iznesemo sa novotarijama, pa je ovo za nas utopija ili samo daleka vizija.
Mzda grijesim ali meni ovaj model asocira na vec prozivljeno u ovim prostorima pa bi to mogao biti jos veci problem.

Zagovaraci ideje bi mogli prodati mudrost ircima. Irska je bankrotirala, ali ne zato sto je drzava duzna. U irskoj su bankrotirali gradjani i biznisi, pa bi im "zadruga" mogla biti spas.

Ne poznajem ekonomske teorije, ali za nasu trenutnu prakse zadrugarstvo bi bilo spas. Desetine obrtnika (moleri, parketari, vodoinstalateri, staklari) bankrotiraju ili ne razvjijaju biznis jer nisu u stanju samostalno da konkurisu na velike projekte. Investitori pri gradnji veceg naselja nece da se bave svakim od njih ponaosob, vec traze jednog podizvodjaca koji bi uradio sve vrste radova. Jedino rjesenje za njih je obrtnicka zadruga. Slicno je i sa gradnjom autoputeva, poljoprivredom, drvnom industrijim. Ako nasa privreda ne bude znala napraviti konzorcij koji je u stanju da se iznese sa ovako velikim poslom: prnuli smo u sisu i nikakvi nobelovci nas nece spasiti.
Glavni razlog zasto kod nas nema zadruga, konzorcija, uspjesnih firmi je ekonomaska nepismenost, pa bi nasi ekonomski teoreticari trebali izaci na trziste i tu prodati svoje teorije. Kad po njihovoj teoriji bude radilo 3000 zadruga i 30 konzorcja u BiH - imat ce biracko tijelo i onda im preostaje da kupe sejtana nekom politikantu i mogu da prave revoluciju i zadruge od drzave.