Deset godina nakon Dejtona

[gavrilo]

Deset godina nakon Dejtona
Piše: Miroslav ŽIVANOVIĆ
22/06/05



Bez socijalnog kapitala nema ni države

Desetogodišnjica potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma biće obilježena jednom krajnje neprijatnom činjenicom - Bosna i Hercegovina još nije država!

Pozitivnih pomaka, naravno, ima, ali domaće političke snage u partnerstvu sa prisutnim međunarodnim agencijama još nisu uspjele uspostaviti funkcionalnu državnu strukturu koja će služiti svim građanima BiH. Razloga za ovakvo stanje je mnogo, a među njima je i krajnje neopravdano zanemarivanje socijalnog kapitala u BiH.

Rastuće nepovjerenje

Izgradnja države je složen društveni poduhvat, koji, poput klasičnog poslovnog poduhvata, zahtijeva i kapital – finansijski, ljudski, ali i socijalni kapital. O čemu se radi i šta je zapravo socijalni kapital i zašto je on bitan? Socijalni kapital se odnosi na prisustvo povjerenja, normi i društvenih mreža koje omogućavaju društvenu akciju na dobrobit i pojedinaca i društva u cjelini. Brojna istraživanja, od Italije do Indije, jasno su ukazala na vezu između socijalnog kapitala i kvaliteta demokratije, ekonomskog i socijalnog razvoja, kriminala, itd. S druge strane, pojedini oblici socijalnog kapitala mogu donijeti i izrazito negativne posljedice poput nepotizma, korupcije, organizovanog kriminala, etnocentričnosti, itd.

Uzevši u obzir našu blisku prošlost, ne možemo imati nikakvih iluzija u pogledu postojećih zaliha socijalnog kapitala u BiH. One su značajno umanjene i to pokazuju gotovo sve studije koje su istraživale različite manifestacije socijalnog kapitala. U jednoj od njih istraživanje ukazuje na 14,5% ispitanika koji imaju povjerenja u većinu ljudi u odnosu na 84,2% ispitanika koji ispoljavaju veće ili manje nepovjerenje prema ljudima. Dok je opšti osjećaj povjerenja u ljude u opadanju, dotle je povjerenje u porodicu, potpuno u skladu sa bosanskohercegovačkom tradicijom, i dalje veoma visoko, što zapravo ukazuje na prilično neuzdrmane zalihe povezujućeg socijalnog kapitala. Studije ukazuju i na sasvim očekivano opadanje povjerenja u ljude koji pripadaju drugoj etničkoj skupini.

Društvene manifestacije (ne)prisustva socijalnog kapitala su i učešće građana u formalnim građanskim udruženjima, te učestvovanje u društvenim akcijama. I u ovom segmentu BiH pokazuje zabrinjavajuće nalaze. Otprilike jedna trećina naših građana ima članstvo u nekoj vrsti građanskog udruženja, poput udruženja penzionera, sindikata, lovačkog društva, udruženja izbjeglica, udruženja veterana, vjerskog udruženja, političke partije, itd. Ovi oblici građanskog udruživanja mogu se podijeliti na dva osnovna tipa: tradicionalna udruženja, poput penzionerskih, i moderna udruženja, poznatija kao nevladine organizacije. Nažalost, ni postojanje ovih oblika društvenog udruživanja ne možemo povezati sa pozitivnim uticajem na razvoj društva, budući da se mnoge od ovih organizacija, po mišljenju građana, doživljavaju kao izrazito korumpirane i sa političkim stranakana povezane organizacije.

Podijeljeno društvo

Kao izrazito negativna pojava u bosanskohercegovačkom građanskom društvu mora se istaći i činjenica da je ono i dalje uglavnom podijeljeno na etničkoj osnovi.

Povjerenje građana u državne institucije je takođe jedan od pokazatelja prisustva socijalnog kapitala u društvu. Izvještaj UNDP Sistem ranog upozoravanja ukazuje na činjenicu da manje od 50% građana ima povjerenja u državne i entitetske institucije. Procenat povjerenja u institucije “drugog” entiteta, dakle entiteta u kojem građanin ne živi, još je manji.

Očigledno je da u poduhvatu izgradnje države, Bosna i Hercegovina ne može da računa na dovoljne zalihe socijalnog kapitala. Stoga se nadolazeće manifestacije kojima ćemo obilježiti deset godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, a naročito oktobarska konferencija u Ženevi, u organizaciji Asocijacije Bosna i Hercegovina 2005., moraju iskoristiti za stavljanje socijalnog kapitala na dnevni red svih institucija koje snose odgovornost za bolju budućnost BiH.

(Autor je član Asocijacije BiH 2005. i Centra za ljudska prava Univerziteta u Sarajevu)

[gavrilo]

SOCIJALNI KAPITAL KAO ORUĐE DEMOKRATIJE

Socijalni kapital dolazi do izražaja kada sa drugim ljudima stupamo u međusobne odnose, dakle onda, kada dolazi do uspostavljanja interakcija i mreža koje se u nekom društvu ostvaruju na osnovu zajedničkih vrednosti. Socijalni kapital predstavlja i društveno poverenje i vezu koja doprinosi koordinisanom i kooperativnom radu ljudi za zajedničku korist. Socijalni kapital različitim grupama omogućava povezivanje na osnovu zajedničkih interesa koje bi snažna država inače prezrela, i mogućnost da upozoravaju na nepravilnosti. Socijalni kapital, dakle, predstavlja pogonsko sredstvo za razvoj civilnog društva, organizacija i socijalnih mreža koje deluju u prostoru između privatne sfere, ekonomije i države. Zbog čega je jačanje socijalnog kapitala tako važno za demokratiju? Pre svega zbog toga što poverenje u institucije i međusobno ljudsko poverenje prestavljaju osnovu za izgradnju demokratije i društvenih organizacija. Drugi razlozi su još i: snažan uticaj na bogatstvo, privrednu i političku stabilnost, na kulturu i demokratske vrednosti kao što su tolerantnost, jednakost, autonomija, sloboda, uticaj na sreću svakog pojedinca kao i na njegovu spremnost na dobrovoljni rad za zajedinicu. Ukratko, socijalni kapital je važan, zbog toga što utiče na intenzivnije učešće državljana u javnom životu, tiho ih upozorava na ispunjavanje obveza i moralnih normi, na pripadnost državi kao i na lojalnost zajednici.

U vezi sa civilnim društvom, socijalni kapital obezbeđuje socijalne odnose, razmenu informacija, a između ostalog i društvenu integraciju. Kvalitet međusobnih odnosa ima odlučujući uticaj na tok procesa integracije, reprodukcije i identiteta. Karikirano rečeno, bez minimalnog stepena socijalnog kapitala ne bi bilo ni međusobnog povezivanja ljudi, ni slatkih partnersko-bračnih obaveza. Dakle, uopšte ne bi bilo ni ljudi-državljana! Da još napomenem, da socijalni kapital (po Fukuyami) obezbeđuju samo određene vrednosti koje čine najmanje četiri vrline: uzajamnost (reciprocitet), iskrenost, briga za međusobne odnose i participacija u javnom životu. U praksi su, u Italiji, na osnovu istraživanja otkrili da su regije u kojima već vekovima deluje snažno civilno društvo, finansijski bogatije jer podstiču rast stvaralačkog potencijala, a njihove državne institucije bolje deluju, jer im organizacije civilnog društva neprestano stoje za vratom.

Iako socijalni kapital deluje odvojeno od ekonomije, on suštinski utiče na nju. Američki politikolog Francis Fukuyama smatra da je socijalni kapital jedan od potencijala, koji jednom društvu omogućavaju da konkuriše na svetskom tržištu. Naime, države sa niskim stepenom poverenja, na tržištu dolaze u neprijatan položaj jer su manje efikasne u razvoju velikih institucija. Socijalni kapital karakteriše i to da je sasvim moguće direktno ga pretopiti u ekonomski kapital. Ukoliko pojedinac širi svoj krug ljudi, na taj način smanjuje svoju zavisnost od jednog jedinog izvora i dolazi do novih izvora, do novih ljudi, koji mu nude korisne savete i upozoravaju ga na krize. Tako, na primer, postoje države sa negativnim socijalnim kapitalom, u kojima te u poslu i u raznim međusobnim odnosima prevare već na samom početku, kao i one, sa pozitivnijim socijalnim kapitalom, u kojima te prevare tek kasnije ili nikad.

Zamislite da sa poslovnim partnerom potpišete izuzetno precizan ugovor u koji ste uložili mnogo vremena i novca. Bez poverenja i poštovanja dobrih poslovnih običaja kao i dobre volje (latinski, bona fide) koja izvire iz pozitivnog socijalnog kapitala, svaki ugovor je samo bezvredna škrabotina na papiru. Dakle, samo ugovor vas ne štiti! To je posebno izraženo u tranzicijskim državama, u kojima još uvek nije učvršćena vladavina prava! Da li uopšte postoji nešto što štiti poslovnog čoveka? Štite ga samo mreže međusobnih odnosa, koje brzo posreduju informaciju o prevarantu, i prava mera poverenja koje je definisano kao vera u očekivani pozitivni rezultat rada osobe kojoj smo zadali određenu obavezu.

Poverenje kao začin socijalnog kapitala predstavlja temelj za privredni razvoj. A privredni razvoj izuzetno doprinosi razvoju demokratije, jer je istovremeno ostvaruje na dva koloseka promena:

-Najpre pouzrokuje promenu socijalne strukture. Privrednom razvoju to uspeva preko procesa urbanizacije, masovnog obrazovanja, profesionalne specijalizacije, razvoja organizacija, veće jednakosti dohodaka i masovnog učešća u javnom životu.

-Kao drugo, privredni razvoj doprinosi kulturnim promenama koje stabilizuju demokratiju, razvijaju međusobno poverenje, toleranciju i bezbednost.

Tek sa snažnim privrednim razvojem državljani zahtevaju više demokratije i postaju sve spretniji u njenom ostvarivanju.

Na polju politike, poverenje i socijalni kapital predstavljaju sasvim drugu pesmu. Demokratski izbori su izraz poverenja birača u jednog državljanina, predsednika ili šefa političke stranke. U tom slučaju, poverenje se iskazuje u očekivanju da će se vođa držati načela 'Primus inter pares' (kao predsednik sam samo prvi među jednakima), i da neće postati arogantan gospodar nad ugnjetenima. Ali uz jedan nužni preduslov, dodao bi Aristotel: da izbori nisu demokratski, već da su demokratsko aristokratski, što znači da uvode izbor najboljih ljudi umesto vladavine celog naroda!

Ukoliko demokratski izabrana vlada u svom mandatu, uprkos iskušenjima i pritiscima, očuva svoju kredibilnost i moralni integritet, to znači, da je opravdala poverenje državljana. Koja bi još trezna glava iz poslovnog sveta, želela da ima pljačkaša za predsednika!? Ukoliko se pljačkaš igrom slučajnosti, kao najslabiji od slabih kandidata ipak pojavi na prestolu, to nikako pozitivno ne utiče na socijalni kapital u najboljem značenju tog termina, jer pre šteti nego koristi domaćim preduzećima, privrednim povezivanjima, a na kraju krajeva i svim državljanima.

Utopijski je očekivati, tvrdi Aristotel, da državu čine sve sami izvrsni ljudi, ali izvrsne države ipak postoje. Sa druge strane, postoje države, u kojima neko može biti dobar i poželjan državljanin, a da pri tom nije dobar čovek, za šta nam kao primer može da posluži nemački firer Adolf. Međutim, od državljanina, koji kandiduje za položaj na vlasti, treba uvek zahtevati, da istovremeno bude dobar i kao človek i kao državljanin! Samo vladar sa takvim vrlinama može da podstakne snažan socijalni kapital i kod drugih državljana.

Za odgovarajuće primere ostvarivanja sociajlnog kapitala uzećemo Japan, Holandiju i Veliku Britaniju: Uzroci za uspeh japanske privrede leže u snažnom socijalnom kapitalu. On se zasniva na tradicionalnoj lojalnosti samuraju i na solidarnosti sa pirinčanih polja. (Usput rečeno, osnivači Honde, Suzukija i Micubišija su neposredni potomci samuraja.) A ipak Japan, iako mu se ceo svet divi, nije dobar primer države sa visokim stupnjem socijalnog kapitala, jer je previše ksenofobičan i zatvoren za strane investitore, a japanski političari su tradicionalno skloni poslovima koji se rešavaju pod stolom kao i spornom finansiranju od strane 'keiretsuja', najvećih japanskih firmi.

Za Holanđane važi da ih vezuje 'polderska demokratija'. Reč je o tradiciji koja se zasniva na neformalno organizovanoj međusobnoj pomoći u slučaju većih morskih poplava. Taj veliki projekat isušivanja mora međusobno ih je snažno povezao i povećao stepen demokratije. Negativna strana njihovog socijalnog kapitala ogleda se u njihovoj nastrojenosti protiv Nemačke, koja potiče još od drugog svetskog rata. Taj konflikt je kao i u mnogim drugim državama Evropske Unije, prenet na polje privrede, a pre svega fudbala gde se ogleda u zdravom takmičarskom duhu i dobrosusedskom rivalstvu. Zbog toga svaku svoju pobedu nad Nemačkom Holanđani slave više nego osvajanje titule svetskih prvaka. U poslovnom životu važe za pouzdane biznismene, odlučne pregovarače i odlične poslovne partnere. Firme kao što su Philips, Shell, Unilever samo su najveće od brojnih holandsko-engleskih firmi, pri čemu ni mešane nemačko-holandske firme nisu nikakva retkost.

I Velika Britanija operiše snažnim socijalnim kapitalom. Doduše, svim Britancima u pasošu piše da su državljani, mada na osnovu zakona i nenapisanog Ustava to nikad nisu bili. Britanci su naime 'subjects of Her Majesty the Queen'. Moguće da je ta pokornost njenom Visočanstvu čak i suštinski uticala na razvijen osećaj za disciplinu i pokornost organizacijskim načelima u osnivanju imperije, u kojoj sunce nikad nije zalazilo, jer su Britanci sa samo 11 000 vojnika vladali čitavom Indijom. Tradicija demokratskog socijalnog kapitala na Ostrvu prisutna je kao svest o tome, da demokratija ne predstavlja samo isterivanje prava i povoljnosti koje ti ne pripadaju ili - našim rečima rečeno - muženja države gde god se za to ukaže prilika. Demokratija u Velikoj Britaniji predstavlja naime i obavezu i dužnost u skladu sa poznatom izrekom: 'Ne pitaj se šta domovina može da učini za tebe, pitaj se šta ti možeš da učiniš za domovinu!' Ovo poslednje utiče na visok stepen socijalnog kapitala, razvoj organizacija civilnog društva, na džentlmensku živahnost političnog života, kao i na karakterističan engleski smisao za humor. Ta karakteristika krasi samo narode sa kičmom, sa osećanjem za otvoreno demokratsko društvo i popriličnom merom lucidnosti. A inače, da li znate kakva je razlika između jetija i sposobnog predsednika britanske vlade? Jetija su, navodno, već videli.

Prava suprotnost primerima pozitivnog socijalnog kapitala je vizantizam. Vizantizam je fenomen lukavog, zavereničkog i prevarantskog načina delovanja, koji između pojedinaca i u njihovom odnosu prema državi stvara klimu nepoverenja. Taj izraz je nastao u vreme vizantijskog cara Konstantina, kada su u periodu od nekoliko decenija njegovi naslednici, pohlepni na vlast, zbog borbe za presto pobili preko 30 potencijalnih konkurenata. A do njegove primene u praksi došlo je i kasnije kada su se narodi pod otomanskom i habsburškom imperijom, zbog surovosti stranih vladara dovijali na razne načine tražeći mogućnost da prevare svoje vladare. Taj ostatak nasleđa nepoverenja, negativnog socijalnog kapitala, drastično utiče na stagnaciju društvenih odnosa i na balkanizaciju, odnosno na razdrobljenost nekih tranzicijskih država Istočne i Južne Evrope. Globalizacija, odnosno integracija, u takvim uslovima nepoverenja nema šta da traži. Takva samo-kastracija uz nedostatak uključenosti u međunarodna tržišta loše se završila po svaku državu.

Ipak svaki socijalni kapital nije dobar. Devijaciju predstavljaju međusobno neprijateljski nastrojene grupe sa visokim stepenom socijalnog kapitala, na primer mafijaši, koji inače svojim članovima omogućavaju kratkoročan i ekskluzivan dostup do brzih automobila i 'krznenih bundi' za rasipne žene, a spolja su sasvim destruktivni za društvo. Sociolozi takve grupe označavaju kao dezintegracijske, a policajci kao anti-državne elemente. Doduše, mafija operiše visokim stepenom socijalnog kapitala, ali samo spolja. Poznata je priča, kada otac mafijaš ubeđuje svog sina, da skoči i da će ga uhvatiti. Ali sin padne, jer se otac izmakne. Pri tom ga otac upozori, da ne veruje nikome pa ni svojim roditeljima. Takve norme vode ka društvenom nepoverenju, što opet vodi ka podsticanju nesaradnje.

Na društvenom nivou pomanjkanje socijalnog kapitala odražava se u broju samoubistava, razvoda bračnih partnera, kriminalu, izbegavanju plaćanja poreza, demonstracijama i velikom broju zatvorenika, a na političkom nivou u nacionalizmu koji je u porastu, klimavom patriotizmu, slabom učešću na izborima, neefikasnosti vlade i njene birokratije, korupciji, političkoj nestabilnosti, atentatima i državnim prevratima kao i u većem broju diskriminisanih državljana. Na ravni zajednice, pomanjkanje socijalnog kapitala odražava se u stepenu poverenja u susede i u sopstevnu ženu, kako i slaboj motivaciji za dobrovoljni rad. Na ravni zajednice socijalni kapital se odražava i u sposobnosti nevidljivih niti unutar potporne mreže u nekoj zajednici, da ulove problematične klince i druge nesrećnike i da im pruže adekvatnu i efikasnu pomoć.

Pametni politčari i direktori su još davno otkrili da su troškovi kontrole državljana astronomski i da jedino ima smisla razumno jačanje socijalnog kapitala kao oruđa za rast demokratije na ravni države i u firmama. Pored toga, ono je i dugoročno korisno i profitabilno. O prednostima razumnog jačanja socijalnog kapitala govorimo zbog toga, jer on mora da se odvija što neprimetnije, bez prisile i na dobrovoljnoj bazi svih učesnika. Diktatorski ili previše ljubazni vođa, koji ne bude to poštovao, po pravilu će loše uticati na poverenje i kvalitet međusobnih odnosa. Doduše, vašem predpostavljenom, bude li vam se hvalio, kako naređuje ljudima i drži ih u šaci, mirno možete pokazati na slučajno izabranog čoveka na ulici i reći mu: 'Vidite, gospodine direktore, taj tip ima pod sobom preko hiljadu ljudi, a još više njih drži u šaci.'
'O boga mu, a gde je on šef?'
'Na groblju kosi travu.'

Na ovom mestu ćemo lagano privesti kraju i priču o socijalnom kapitalu, jer je to već početak priče o onim retkim vođama koji su sposobni da ostvaruju poverenje i da utiru put za predvođenje ljudi, pri čemu ne podležu čarima svoje moći i zloupotrebi svog položaja. A istinu o takvim vođama, u praksi je moguće proveriti samo putem dobronamernog uključivanja u mreže međusobnih odnosa od poverenja (u dve reči - socijalnog kapitala), za koji smo na samom početku rekli da nam nudi korisne savete i upozorenja o krizama. Naime, socijalni kapital nije moguće držati u šaci, kao što je na primer moguće držati finansijski kapital - novac; niti ga je moguće prodavati u obliku znanja kao ljudski kapital. Socijalni kapital je moguće samo doživeti i stvarati! A za socijalni kapital u obliku poverenja, potrebno je izboriti se i održavati ga. To je od suštinskog značaja za svaku demokratiju, jer od količine socijalnog kapitala itekako zavise i efikasnost rešavanja problema i kvlatitet života.

Dobran Juričan

http://www.radiostudent.si/projekti/dem ... talsh.html

[Alfons Kauders]

Nego, Gavra, de sad iskreno, jesi li ti za republiku, da ukinemo RS i Federaciju ?

[gavrilo]

Nego, Gavra, de sad iskreno, jesi li ti za republiku, da ukinemo RS i Federaciju ?

ja sam za stabilnu bosnu i hercegovinu. sto se tice entiteta racionalno sagledano treba da se ukinu, ali sam protiv centralno strukturirane drzave. trebali bi se stvoriti autonomne oblasti u okviru "granica" sadasnje republike srpske.

ali razum zna da izda kada procitam komentare pojedinih diskutanata, gdje pljuju po svemu sto je srpsko ili kako to oni nazivaju "cetnicko". napisao sam vise puta, zahvaljujuci bosnjacima kao sto su oni, sds ce dalje da ostane na vlasti i ulagace maksimalni trud u obstrukcije bosne i hercegovine.

[Alfons Kauders]

Nego, Gavra, de sad iskreno, jesi li ti za republiku, da ukinemo RS i Federaciju ?

ja sam za stabilnu bosnu i hercegovinu. sto se tice entiteta racionalno sagledano treba da se ukinu, ali sam protiv centralno strukturirane drzave. trebali bi se stvoriti autonomne oblasti u okviru "granica" sadasnje republike srpske.

ali razum zna da izda kada procitam komentare pojedinih diskutanata, gdje pljuju po svemu sto je srpsko ili kako to oni nazivaju "cetnicko". napisao sam vise puta, zahvaljujuci bosnjacima kao sto su oni, sds ce dalje da ostane na vlasti i ulagace maksimalni trud u obstrukcije bosne i hercegovine.

Racionalno gledano - treba ukinuti drzavu. Kakva korist od drzave gdje se po zakonu predstavnici u vlasti biraju po imenu i prezimenu, sto ja ne mogu glasati za predstavnike iz hrvartskog ili srpskog naroda ? Vjerovatno zato jer ne bi glasao za one iz SDS-a ili HDZ-a, ko sto ni ti ne bi glasao za SDA... Podjela na neke regije bi mozda (naglasak na mozda) i imala smisla prije rata, ali sad, nakon ratom uzrokovanih migracija od tog nema nista. Regije u granicama RS bi opet bile srpske, a one u FBiH bosnjacke ili hrvatske, i opet bi imalo plodno tlo za nacionaliste. Problem nije u unutrasnjem teritorijalnom uredjenju, vec u Ustavu i izbornim zakonima, koji su stvoreni za naci stranke. Kad bi se zabranilo djelovanje stranaka koje cije clanstvo ne odrazava nacionalni sastav BiH na drzavnom nivou, mozda bi i bilo nade za te regije i slicne zajebancije...

[gavrilo]

Kad bi se zabranilo djelovanje stranaka koje cije clanstvo ne odrazava nacionalni sastav BiH na drzavnom nivou, mozda bi i bilo nade za te regije i slicne zajebancije...

kako bi to izveo?

btw vecini (u ovom slucaju se stvarno moze govoriti o vecini) srba je gotovo nemoguce objasniti da bi imali mnogo vise od zajednicke drzave nego od same republike srpske.

nekad jednostavno ne vidim izlaz iz ove nase mizerne situacije. konsturktivnih rijesenja nece biti, jer cemo uvjek jeni drugima krivicu davati.

[Prenj]

Kad bi se zabranilo djelovanje stranaka koje cije clanstvo ne odrazava nacionalni sastav BiH na drzavnom nivou, mozda bi i bilo nade za te regije i slicne zajebancije...

kako bi to izveo?

btw vecini (u ovom slucaju se stvarno moze govoriti o vecini) srba je gotovo nemoguce objasniti da bi imali mnogo vise od zajednicke drzave nego od same republike srpske.

nekad jednostavno ne vidim izlaz iz ove nase mizerne situacije. konsturktivnih rijesenja nece biti, jer cemo uvjek jeni drugima krivicu davati.

Nije to uoste tako komplikovano kao sto na prvi pogled izgleda: Svaka stranka treba imati sastav kandidata na izbornim listama koji bi odgovarao nacionalnoj strukturi u BiH ...

[Alfons Kauders]

Kad bi se zabranilo djelovanje stranaka koje cije clanstvo ne odrazava nacionalni sastav BiH na drzavnom nivou, mozda bi i bilo nade za te regije i slicne zajebancije...

kako bi to izveo?

btw vecini (u ovom slucaju se stvarno moze govoriti o vecini) srba je gotovo nemoguce objasniti da bi imali mnogo vise od zajednicke drzave nego od same republike srpske.

nekad jednostavno ne vidim izlaz iz ove nase mizerne situacije. konsturktivnih rijesenja nece biti, jer cemo uvjek jeni drugima krivicu davati.

Kako bi to izveo, pa probaj npr. registrovat firmu, vidi koliko tu imas formulara, uvjerenja i sl. E ako bi obavezni najmanji broj clanova neke stranke bio odredjen, kao npr. 1000, ili 5000, lako bi bilo ujedno traziti da tih clanovi ne smiju biti samo iz jednog naroda. Ne mislim sad da bi to trebalo biti u potpunosti u skladu sa popisom, ali cim neko formira stranku u kojoj je 99,9% clanova iz jednog naroda - najebali smo... Pored tog sto bi se jako tesko organizirale radikalne nacionalisticke stranke, ovim bi se unistile i mnoge male stranke, od kojih i nema puno koristi, pogotovo u ovako maloj drzavi.

E sad, ono sto nije moguce objasniti Srbima, treba im nametnuti. Kamo srece da su nacionalne stranke uspjeli zabraniti 1990, protiv volje vecine stanovnika, jer narod je stoka. Sto da nami neki nepismeni djedovi i babe od 70 godina iz neke vukojebine odredjuju sudbinu...

[Alfons Kauders]

Kad bi se zabranilo djelovanje stranaka koje cije clanstvo ne odrazava nacionalni sastav BiH na drzavnom nivou, mozda bi i bilo nade za te regije i slicne zajebancije...

kako bi to izveo?

btw vecini (u ovom slucaju se stvarno moze govoriti o vecini) srba je gotovo nemoguce objasniti da bi imali mnogo vise od zajednicke drzave nego od same republike srpske.

nekad jednostavno ne vidim izlaz iz ove nase mizerne situacije. konsturktivnih rijesenja nece biti, jer cemo uvjek jeni drugima krivicu davati.

Nije to uoste tako komplikovano kao sto na prvi pogled izgleda: Svaka stranka treba imati sastav kandidata na izbornim listama koji bi odgovarao nacionalnoj strukturi u BiH ...

Ne samo na listama, vec cijelo clanstvo... Eno SDA dovodi "nebosnjake" (otkad je "nebosnjak" rijec ?!) u predsjednistvo... Kreteni... A ako bi morali dovesti 1000 Hrvata i 2000 Srba, nasli bi ih al u kurcu, taman i da placaju ljudima ne bi imali para (eto 100 KM mjesecno, cak ni oni ne bi imali dovoljno para...)

[gavrilo]

E sad, ono sto nije moguce objasniti Srbima, treba im nametnuti. Kamo srece da su nacionalne stranke uspjeli zabraniti 1990, protiv volje vecine stanovnika, jer narod je stoka. Sto da nami neki nepismeni djedovi i babe od 70 godina iz neke vukojebine odredjuju sudbinu...

vidis to je ono sto smo propustili... bolje receno nasi roditelji. pitanje je koliko smo mi naucili iz nasih greski

[Alfons Kauders]

E sad, ono sto nije moguce objasniti Srbima, treba im nametnuti. Kamo srece da su nacionalne stranke uspjeli zabraniti 1990, protiv volje vecine stanovnika, jer narod je stoka. Sto da nami neki nepismeni djedovi i babe od 70 godina iz neke vukojebine odredjuju sudbinu...

vidis to je ono sto smo propustili... bolje receno nasi roditelji. pitanje je koliko smo mi naucili iz nasih greski

Ako mislis da je bolje da ti buducnost odredi neki coban Jovo s Romanije, nepismeni dedo Hamid iz Pazarica i neki pijacar Ivo s hercegovackog krsa, koji zajedno imaju manje skole nego ti, onda ne treba nista nametati...

[gavrilo]

Ako mislis da je bolje da ti buducnost odredi neki coban Jovo s Romanije, nepismeni dedo Hamid iz Pazarica i neki pijacar Ivo s hercegovackog krsa, koji zajedno imaju manje skole nego ti, onda ne treba nista nametati...

dobor... evo priznajem... 1:0 za tebe

[Ajnslag-cincilator]

Nego, Gavra, de sad iskreno, jesi li ti za republiku, da ukinemo RS i Federaciju ?

ja sam za stabilnu bosnu i hercegovinu. sto se tice entiteta racionalno sagledano treba da se ukinu, ali sam protiv centralno strukturirane drzave. trebali bi se stvoriti autonomne oblasti u okviru "granica" sadasnje republike srpske.

ali razum zna da izda kada procitam komentare pojedinih diskutanata, gdje pljuju po svemu sto je srpsko ili kako to oni nazivaju "cetnicko". napisao sam vise puta, zahvaljujuci bosnjacima kao sto su oni, sds ce dalje da ostane na vlasti i ulagace maksimalni trud u obstrukcije bosne i hercegovine.

Racionalno gledano - treba ukinuti drzavu. Kakva korist od drzave gdje se po zakonu predstavnici u vlasti biraju po imenu i prezimenu, sto ja ne mogu glasati za predstavnike iz hrvartskog ili srpskog naroda ? Vjerovatno zato jer ne bi glasao za one iz SDS-a ili HDZ-a, ko sto ni ti ne bi glasao za SDA... Podjela na neke regije bi mozda (naglasak na mozda) i imala smisla prije rata, ali sad, nakon ratom uzrokovanih migracija od tog nema nista. Regije u granicama RS bi opet bile srpske, a one u FBiH bosnjacke ili hrvatske, i opet bi imalo plodno tlo za nacionaliste. Problem nije u unutrasnjem teritorijalnom uredjenju, vec u Ustavu i izbornim zakonima, koji su stvoreni za naci stranke. Kad bi se zabranilo djelovanje stranaka koje cije clanstvo ne odrazava nacionalni sastav BiH na drzavnom nivou, mozda bi i bilo nade za te regije i slicne zajebancije...

Ovo je novost nakon tvojih prethodnih postova popravljamo se svi osim pojedinih usijanih glava čije nickove neću navoditi jer se prepoznaju sami.

[Alfons Kauders]

ja sam za stabilnu bosnu i hercegovinu. sto se tice entiteta racionalno sagledano treba da se ukinu, ali sam protiv centralno strukturirane drzave. trebali bi se stvoriti autonomne oblasti u okviru "granica" sadasnje republike srpske.

ali razum zna da izda kada procitam komentare pojedinih diskutanata, gdje pljuju po svemu sto je srpsko ili kako to oni nazivaju "cetnicko". napisao sam vise puta, zahvaljujuci bosnjacima kao sto su oni, sds ce dalje da ostane na vlasti i ulagace maksimalni trud u obstrukcije bosne i hercegovine.

Racionalno gledano - treba ukinuti drzavu. Kakva korist od drzave gdje se po zakonu predstavnici u vlasti biraju po imenu i prezimenu, sto ja ne mogu glasati za predstavnike iz hrvartskog ili srpskog naroda ? Vjerovatno zato jer ne bi glasao za one iz SDS-a ili HDZ-a, ko sto ni ti ne bi glasao za SDA... Podjela na neke regije bi mozda (naglasak na mozda) i imala smisla prije rata, ali sad, nakon ratom uzrokovanih migracija od tog nema nista. Regije u granicama RS bi opet bile srpske, a one u FBiH bosnjacke ili hrvatske, i opet bi imalo plodno tlo za nacionaliste. Problem nije u unutrasnjem teritorijalnom uredjenju, vec u Ustavu i izbornim zakonima, koji su stvoreni za naci stranke. Kad bi se zabranilo djelovanje stranaka koje cije clanstvo ne odrazava nacionalni sastav BiH na drzavnom nivou, mozda bi i bilo nade za te regije i slicne zajebancije...

Ovo je novost nakon tvojih prethodnih postova popravljamo se svi osim pojedinih usijanih glava čije nickove neću navoditi jer se prepoznaju sami.

Ne znam na koje postove mislis, al' ovo nije neka novost s moje strane...

[gavrilo]

Ne znam na koje postove mislis, al' ovo nije neka novost s moje strane...

znas sam da volis da provociras tako da za neke jeste novost...

nego nemoj slucajno sad da mi zachatujete temu...

[Alfons Kauders]

Ne znam na koje postove mislis, al' ovo nije neka novost s moje strane...

znas sam da volis da provociras tako da za neke jeste novost...

nego nemoj slucajno sad da mi zachatujete temu...

Cuuuj ja volim da provociram... Otkud ?!

Treba razlikovati zajebanciju od provokacija, a kad naletim na neke likove ja ih obozavam pocastit, cisto da im sjebem diskusiju i da im se nasmijem, kad je normalna tema, normalna je i prica, a kad nije...


E Gavra, sam si poceo zachatavati temu, sam pao, sam se ubio...

[gavrilo]

E Gavra, sam si poceo zachatavati temu, sam pao, sam se ubio...

ovo se zove provokacija u za'ebanciji...

... 'ajde dosta vise. tema je veoma ozbiljna. radi se o buducnosti nase drzave...

[Alfons Kauders]

E Gavra, sam si poceo zachatavati temu, sam pao, sam se ubio...

ovo se zove provokacija u za'ebanciji...

... 'ajde dosta vise. tema je veoma ozbiljna. radi se o buducnosti nase drzave...

Napravio si prevelik uvod, mrsko raji citat, sam znas da bas i nismo poznati po ljubavi prema pisanoj rijeci...

Radi se o buducnosti nase drzave ? Ova drzava nema buducnosti, kad malo bolje razmislim ovdje nema ni drzave...

[gavrilo]

Radi se o buducnosti nase drzave ? Ova drzava nema buducnosti, kad malo bolje razmislim ovdje nema ni drzave...

vidim da je optimizam tvoja glavna vrlina

[pitt]

Ma jasta nego sve treba ukinuti...i federaciju i rs i pola kantona. Napraviti 4-5 geografsko/ekonomskih regija (tipa krajina, posavina, hepokland , itd). Bolan, znas sta para samo ode izdrzavajuci silnu administraciju od MZ-opcina-kanton-entitet-drzava. Pa jebote ni amerika sa ovolikim porezima ne bi to mogla podnjet. A znamo kakav je nas porezni sistem.

[Ajnslag-cincilator]

Ma jasta nego sve treba ukinuti...i federaciju i rs i pola kantona. Napraviti 4-5 geografsko/ekonomskih regija (tipa krajina, posavina, hepokland , itd). Bolan, znas sta para samo ode izdrzavajuci silnu administraciju od MZ-opcina-kanton-entitet-drzava. Pa jebote ni amerika sa ovolikim porezima ne bi to mogla podnjet. A znamo kakav je nas porezni sistem.

Hepokland je li to 'ercegovina? HEPOK-a više nema ali ni njegovih plantaža.

[pitt]

Nema ni atlantide.....pa se jos spominje :D:D

[Poglavica]

A sta je to

socijalni kapital? zasto nema države bez toga.
Da to nije iz onih vremena, ili je tako bitno za konstrukciju jeden oblast ili drzava?

[gavrilo]

A sta je to

socijalni kapital? zasto nema države bez toga.
Da to nije iz onih vremena, ili je tako bitno za konstrukciju jeden oblast ili drzava?

stoji ti sve lijepo objasnjeno sta je sta ...

[Soul_Sista]

A sta je to

socijalni kapital? zasto nema države bez toga.
Da to nije iz onih vremena, ili je tako bitno za konstrukciju jeden oblast ili drzava?

http://www.radiostudent.si/projekti/dem ... talsh.html