Nastali su 1999., kada su imali 50 radnika, a danas su evropski relevantna fabrika koja se širi, investira i ima osigurane izvozne poslove za narednih pola decenije
Vildana Selimbegović
"Lako nas je naći - siđete s autoputa na skretanju za Visoko, ali ne ulazite u čaršiju, već vozite na suprotnu stranu. Ima putokaz, ne možete pogriješiti!" I nismo: nekih pet-šest kilometara između kuća, poneke prodavnice, nakon tri džamije i impresivne medrese, domaćini će reći: "Ovo je sve Goruša, a još malo pa će Prevent!"
Iza još malo krije se nekoliko pogona i najjednostavnije bi bilo reći - tipična američka priča. No, kako nije riječ o Kaliforniji već i dalje o Visokom, valja biti precizan: prve presvlake za automobile u Preventu su se počele praviti petog januara 1999., a juna 2006. Prevent će u proizvodnji koristiti kožu iz svoje fabrike!
Jedan telefonski poziv Adnan Smailbegović (40), diplomirani inžinjer mašinstva, nekadašnji uposlenik Energoinvesta, jedan je od sukrivaca za ovaj pothvat: on je, naime, razmišljajući o pokretanju privatnog biznisa, za svoj Renault Megane u ljeto 1998. napravio kožne presvlake. Ideja je bila da zajedno sa Rašidom Kalotom napravi radionicu, ali trebali su mu kupci.
"Otišao sam kod Nihada Imamovića da ga zamolim da mi da spisak svojih kupaca: htio sam da im napišem jedno pismo i ponudim svoje presvlake", priča Smailbegović. Nihad je, pak, htio da vidi o kakvim je presvlakama riječ. U tome času Adnan nije znao da je Imamović još prije rata specijalizirao enterijere automobila, pa mu je bilo i malo čudno što njegove presvlake tako pomno proučava.
No, kada su se s parkinga vratili u kancelariju, Imamović je Smailbegoviću priznao da ima "bolju ideju" i dohvatio se telefona. Sugovorniku - za koga će se kasnije ispostaviti da je Nijaz Hastor - Imamović je ispričao kako "ima druga koji sa svojim jaranom dobro šije presvlake": "Ti taj posao imaš u Sloveniji - šta misliš, možemo li mi u Bosni napraviti tako nešto?"
Razgovor nije dugo trajao, i prvih dana septembra Imamović, Smailbegović i Kalota već su bili u Sloven Gradecu. "Nihad je gore znao neke ljude, ispozdravljao se s njima, a Rašid i ja smo otišli u proizvodnju. Jedva su nas istjerali: sve nas je interesovalo. Mi smo znali napraviti presvlake, ali ovo je bilo nešto drugo - industrija."
Prespavali su u Ljubljani i krenuli kući: negdje oko Zenice zazvonio je Nihadov mobitel. Zvao je Hastor i rekao: "Bio sam jutros u VW-u i dogovorio hiljadu presvlaka dnevno." Smailbegović kaže: "Ja sam se samo prepao."
Made in BiH No, početkom oktobra već je formiran tim od devet ljudi koji su ponovo krenuli put Slovenije. Obuka je trajala šest sedmica. Novu godinu 1999. dočekali su u 300 unajmljenih kvadrata od KTK-a Visoko i preko praznika montirali mašine koje su, u međuvremenu, dopremljene: prvog radnog dana u januaru Prevent je počeo proizvodnju sa ukupno 50 zaposlenih.
Danas Prevent u Bosni i Hercegovini ima 1.350 zaposlenih, koji u dvije fabrike - u Visokom i u Zenici - dnevno proizvode 2.500 presvlaka, većinski je vlasnik Prevent Investa, ima društvo za upravljanje fondovima Blago, 51 posto kapitala u FAD-u Jelah, 42 posto kapitala u Volkswagenu Sarajevo, što omogućuje zapravo da Prevent ne bude dobavljač već partner ovom gigantu automobilske industrije, i, što je možda najvažnije, ima uistinu ambiciozne planove.
Prije dva mjeseca Prevent je kupio fabriku gume od KTK-a Visoko zajedno sa pripadajućom zemljom i obavezama prema 80 radnika: investicija od 2,4 miliona tek je početak. Tu već sada nastaje fabrika kože u kojoj će se zaposliti još 50 radnika i u koju Prevent ulaže 50 miliona eura i nada se da ulaganja u fabriku gume neće prekoračiti 10 miliona eura.
"Za ovih šest godina rada - svake smo godine značajno investirali: zato danas govorimo o velikim ciframa, ali i o veoma respektabilnom poslu. Kožara je možda velika investicija, ali ona ima svoj strateški značaj: već sada 85 posto Vokswagenovih auta na cestu izlazi sa Preventovim presvlakama. Dakle, kada to kažem, govorim generalno o Preventu, što, recimo u evropskim razmjerama izgleda ovako: svaki sedmi auto proizveden u Evropi vozi se sa Preventovim presvlakama. Vokswagen je naš najveći i najznačajniji kupac. Ako govorimo samo o bosanskom Preventu - onda je to iznad tri i po posto evropskog tržnog udjela", kaže Smailbegović.
U ovom času, bosanski Prevent pravi presvlake za Golf Peticu - to je siguran posao za narednih najmanje pet godina; sa ovdašnjim presvlakama iz fabrike izlaze i Polo i Lupo, a od narednog januara krenut će proizvodnja baznih presvlaka za novi Passat B6, koji će se negdje u februaru tek predstaviti diljem Evrope. Također, Prevent radi kompletan kožni program za Renault Lagunu, kožni program za Megane, novi Peugeot 407, Peugeot 307, te nešto za Peugeot 206 Cabrio. I svi oni, dakle, onoga časa kada ih preuzme kupac - negdje u sjedištu kriju oznaku "made in BiH".
Preventova proizvodnja konstantno radi u dvije smjene, krojačnica u tri, a najveći broj uposlenika ima plaću oko 500 KM, što je za tekstilnu industriju i njezinu kvalifikacionu strukturu - solidno primanje. O čemu se zapravo radi vjerovatno najplastičnije ilustrira zenički primjer Preventa: nekadašnja fabrika KIMO, koja je do ulaska Preventa bila gotovo napuštena i u kojoj radnici nisu radili dvije godine - danas je modernizirana a njeni uposlenici su od Vlade Ze-Do kantona zahtijevali da ubrza komplicirani proces privatizacije. KIMO danas, osim nekadašnjih 300, ima i 200 novih uposlenika i u rezultatima se takmiči sa 850 visočkih kolega.
Kad je Pariz blizu Uskoro će im se pridružiti i uposlenici fabrike gume: u Preventu razmišljaju da ponovo pokrenu stari gumeni program u nekada aktivnim pogonima, no strateški razvojni cilj je i dalje auto-industrija pa će se najvjerovatnije oko 150 budućih uposlenika vrlo brzo okušati u guma-metal proizvodima. Ipak, najvažnija i najznačajnija Preventova investicija u ovom času jeste: fabrika kože. Ona treba da bude prva karika u lancu do gotove presvlake, ona je ta koja će već početkom narednog juna Preventu ponuditi širok izbor kvalitetne sirovine.
"Auto-industrija je specifična: Prevent ima i svoj razvojni program i fabrika kože nama znači mogućnost da našim kupcima ponudimo više, a to uvijek znači novi posao i nova tržišta", objašnjava Smailbegović.
Koliko se to, recimo, razlikuje od uobičajene, domaće svakodnevice, Smailbegović ilustrira i sljedećim primjerom: presvlake iz Visokog redovno putuju u francusku fabriku, udaljenu od Pariza nekih 200 km. Presvlake, dakle, putuju ravno 2.200 km, i to na sljedeći način - ako je narudžba stigla danas, ona najkasnije za 48 sati treba biti realizirana. Svako zakašnjenje znači penale od 4.000 eura po automobilu - dnevno. A narudžbe su najčešće za 600 automobila.
To je cifra koju sebi ni daleko bogatiji ne smiju dozvoliti: zato je u Preventu zakašnjenje - bilo dobavljača, bilo u procesu proizvodnje - prava katastrofa. I zato Prevent ima svoj avion u Sloveniji koji, u slučaju zakašnjenja, stiže na sarajevski aerodrom, do koga se prebacuje roba, koja zatim leti za Pariz a onda opet cestom putuje do fabrike - samo da bi sve bilo na vrijeme. Nekada i sam kupac poželi robu za šest sati: proces se ponavlja, no tada kupac snosi troškove.
Politika kvaliteta Preventa i vizija razvoja - okružuju Adnana Smailbegovića čak i u nevelikoj kancelariji iz koje se dirigira kompletnim procesom. I ne može mu se omaknuti da zaboravi bilo koju sitnicu: posljednjih šest godina baš svaki komad tkanine koji je prošao kroz mašine, a kamoli projekti Preventa predstavljali su i lični izazov i veliko zadovoljstvo. Ponekad mu se učini da okupiranost Preventom ispašta porodica, no supruga Fatima, ljekar ginekolog, kćerka Ilma (16) i sin Harun (10) učestvuju i raduju se svakom novom Preventovom pothvatu. Uostalom, i najmlađa Esma - sa svoje dvije godine - zna šta Prevent proizvodi
BHDANI
nije bas sve tako crno
... 
... ???
...
