Citiraj recenicu ili odlomak iz knjige

[medvjed23]

kakvog li užasa:
poći istim putem kao i
ostali svet.

Pesme 2, Bukovski

47

[Chloe]

kakvog li užasa:
poći istim putem kao i
ostali svet.

Pesme 2, Bukovski

47

Kolega Medo, postoji li neka šansa da dobijem ovu knjigu da čitam?

Na temu



Izdajnik po našem ukusu, John Le Carre ( trenutno čitam )


22

[medvjed23]

Naravno. Javi adresu na koju mogu poslati. Ili se javi kad budeš u Sarajevu. Kako ti je draže

[medvjed23]

Inače, radi se o kompletu od 4 knjige:

Mom ukusu je najbliža druga.

Ovom prilikom, ipak, nešto iz prve:

pio je vino čitave noći
i stalno mislio o njoj:
o načinu na koji hoda, govori i voli
i priča mu stvari koje liče na istinu
ali nisu
i znao je boju svake
njene haljine
i njenih cipela – znao je oblik i krivinu
svake štikle
i noge koja je nosi.

i opet nije bila tu kad se vratio
i opet će doći s tim smradom na sebi
i jeste
ušla je u tri ujutro
gadna kao svinja što ždere balegu
i on izvadio kasapski nož
a ona vrisnula
i ustuknula ka zidu njihove bedne sobe
još uvek lepa
uprkos zadahu snošaja
a on iskapio vino iz čaše.

ta žuta haljina
koju najviše voli
i ponovo je vrisnula

i on podigao nož
cimnuo kaiš
pokidao odeću pred njom
i odrezao jaja.
poneo ih je u šakama
kao kajsije
bacio ih u šolju
i pustio vodu...

15

[Digla_da_kreci]

Kako je divno, divno sto nam ova tema koristi i razmjenjujemo knjige!

OT:
Ovo je djelo jednog mlađeg pisara,
jednog od brojnih pjesnika, pjevača
i pripovjedača koji hodaju zemljom
i od svakog daha tkaju stihove, pjesme i priče.
Ne zaboravite nas.

Elif Shafak - I nebom teku rijeke

38

[dr_Evil]

Inače, radi se o kompletu od 4 knjige:

Mom ukusu je najbliža druga.

Ovom prilikom, ipak, nešto iz prve:

pio je vino čitave noći
i stalno mislio o njoj:
o načinu na koji hoda, govori i voli
i priča mu stvari koje liče na istinu
ali nisu
i znao je boju svake
njene haljine
i njenih cipela – znao je oblik i krivinu
svake štikle
i noge koja je nosi.

i opet nije bila tu kad se vratio
i opet će doći s tim smradom na sebi
i jeste
ušla je u tri ujutro
gadna kao svinja što ždere balegu
i on izvadio kasapski nož
a ona vrisnula
i ustuknula ka zidu njihove bedne sobe
još uvek lepa
uprkos zadahu snošaja
a on iskapio vino iz čaše.

ta žuta haljina
koju najviše voli
i ponovo je vrisnula

i on podigao nož
cimnuo kaiš
pokidao odeću pred njom
i odrezao jaja.
poneo ih je u šakama
kao kajsije
bacio ih u šolju
i pustio vodu...

15

Dobra!

[eluna]

Kako je divno, divno sto nam ova tema koristi i razmjenjujemo knjige!

OT:
Ovo je djelo jednog mlađeg pisara,
jednog od brojnih pjesnika, pjevača
i pripovjedača koji hodaju zemljom
i od svakog daha tkaju stihove, pjesme i priče.
Ne zaboravite nas.

Elif Shafak - I nebom teku rijeke

38

za Elif

"Onda je, pošto je pažljivo odgurala povrće na ivicu tanjira, isekla ribu na četiri jednaka dela, stavila gornji desni kvadrant u usta i nastavila sa raspitivanjem.
- Kako bi jedna princeza provela dan?
- Kao i bilo koja druga mlada dama - odgovorio je grof.
Devojčica je klimnula glavom da ga ohrabri da nastavi.
- Ujutro bi imala časove francuskog, istorije, muzike. Posle časova bi možda išla u posetu drugaricama ili u šetnju u parku. A za ručak bi pojela sve povrće.
- Moj otac kaže da su princeze oličenje poražene epohe.
Grof je bio zatečen.
- Možda poneka, priznao je - ali ne i sve veruj mi.
Mahnula je viljuškom.
- Ništa ne brini. Tata je divan i zna sve o radu traktora. Ali ne zna ama baš ništa o tome kako rade princeze."

Ejmor Touls: Džentlmen u Moskvi

66

[Digla_da_kreci]

Našoj majci taj šamar očito nije bio vrijedan pomena. Umjesto toga, čučnula je kako bi mogla pogledati sinu u oči i rekla: Tata je bio na užasnom mjestu. Mrtav je umoran. I gladan. A toliko je srećan što je opet ovdje s nama. Nećemo dozvoliti da nam iko to uništi, je l’ tako?

Mliječni zubi - Lana Bastašić

53

[eluna]

Dok je Nina pažljivo vraćala napravu na policu, grof se pitao koliko je puta poslužen tom napravom? Koliko puta je jeo sa tih tanjira? U balskoj dvorani Metropola održana je proslava dvadesetogošnjice osnivanja Sankt Petersburga, stogodišnjice Puškinovog rođenja kao i redovne večere Bekgemon kluba. A onda su tu bili intimniji skupovi koji su se odvijali u dve privatne sale pored Bojarskog: u Žutoj i Crvenoj sobi. Na vrhuncu slave, te oaze su toliko pogodovale otvorenom izražavanju mišljenja da kada bi čovek mesec dana prisluškivao za njihovim stolovima, mogao bi da predvidi sve bankrote, venčanja i ratove naredne godine.
Grof je pustio da mu pogled odluta preko polica, a onda je odmahnuo glavom, da pokaže koliko je zbunjen.
- Boljševici su sigurno otkrili ovo blago. Pitam se zašto ga nisu odneli?
Nina je odgovorila sa jasnim uvidom deteta.
- Možda im je baš ovde potrebno.
Da, pomislio je grof. Tačno tako.
Jer koliko god potpuna bila pobeda boljševika nad privilegovanim slojevima, i oni će uskoro priređivati bankete. Možda ih neće biti onoliko kao pod Romanovima - neće biti jesenjih balova i dijamanskih jubileja - ali će nešto sigurno slaviti, da li stogodišnjicu Kapitala ili srebrnu obletnicu Lenjinove bradice. Sastavljaće spiskove gostiju pa će ih skraćivati. Gravirat će i slat će pozivnice. Onda, pošto se okupe oko veliko kruga od stolova, novi državnici će klilmati glavom da naznače konobaru (ne prekidajući raspričanog govornika) da im stvrano treba još nekoliko izdanaka šparoge.

Jer pompa je žilava sila. A i lukava.

Koliko samo krotko obara glavu kada je car odvuče niz stepenice i baci na ulicu. Ali onda, pošto je tiho sačekala pravi trenutak, pomaže novopostavljenom vođi da obuče žaket, hvali njegov izgled i savetuje ga da zakači i neku medalju na prsa.

Ejmor Touls: Džentlmen u Moskvi

29

[Digla_da_kreci]

Ležim sam u tišini. Moja Dadi je otišla. Otišla je u ništa. Kad sam odrastao, naučio sam da se to „ništa“ zove „ništavilo“. Moj raj je iščezao, nestao, sklonio se za sva vremena u sećanja.

Semper Idem - Đorđe Lebović

37

[eluna]

Tata je rekao: "Mali nam je ispa iz horor filam, ali ipak je Hrvat, jebemu miša!" mama je pogledala tatu sa čudilom i pitala je: "Kakve to veze ima?! Tata je rekao: "Ima zato što ću ja na roditeljskom glupoj SMilji reć da je našem malom podilila kišu asi samo zato što je Hrvat! Eto šta ću joj reć!" Mama je gledala tatu sa lakšom zbunjozom. Tata je rekao: "I reću joj da je drugim malim Hrvatima isto podilila masu asi, a da nijednom Srbinu u njenom razredu nikad nije dala nijednog asa!" Mama je raširila ruke i rekla je: "Pa, koliko ja znam, i nema Srba u njenom razredu!" Tata je rekao: "Eto! Jel. znači, ikojem dala asa?"
Robi K. (IIIa)

Bilježnica Robija K.

157

[Digla_da_kreci]

Ali ja samo ponavljam radnje u kojima moja svijest povrsno ucestvuje. Moja stvarnost je njena utrnula ruka. Vrijeme se mjeri kratkim razmacima izmedju dva lijeka. Toliko sam joj blizu da se zaborav narkoticno seli u mene.

Me’med, crvena bandana i pahuljica - Semezdin Mehmedinović

86

[medvjed23]

Vrlo dobra je ta Me’medova. Da vidimo šta piše na 86. stranici...

...oslobodio sam se odgovornosti da budem "ja". To "ja" izvor je moje tjeskobe, ono je moj svakodnevni terorist.

19

[Digla_da_kreci]

Mislila sam da će noć biti bolja, sve je upućivalo na to. Pametan tip. Načitan. Duhovit. Pomalo ćaknut. Voli Koena. A onda je sve trajalo pet minuta, nakon čega je pametni tip zaspao.

Lana Bastašić - Uhvati zeca

22

[medvjed23]

Probudi se i smej se,
vedar će biti dan...

Pero Zubac, Glasovi u tišini

61

[eluna]

Znači to je bilo to. Škot menije posl-
aona ovu audiciju jer sam mu biopotr-
eban kao konsultant, već je hteo da mi
nabaci neku ribu. Možda je i ončuo za
teoriju mog ujaka Gradimira o zakrč
enju krvnih sudova usledmanjka seksa.
okružen sam brižnim ljudima. Ako
umrem od infarkta, samćubiti kriv.

Da je bolje ne bi valjalo - Bojan Ljubenović

199

[Digla_da_kreci]

Ne znam šta prethodi, ali sam spreman da zatvorenih očiju potpišem, kada bi to značilo da svjedočim protiv sebe pred najvišim instancama, jer sve ono što mi pišeš nepobitno potvrđuje sliku o Mileni koja je zatvorena u najvećoj dubini moga srca. Ja sam nečist, Milena, beskrajno nečist, zato toliko govorim o čistoti. Niko ne pjeva čistije od onih koji su u najdubljem paklu; ono što smatramo za pjesmu anđela, u stvari je njihova pjesma.

Pisma Mileni - Kafka

44

[medvjed23]

Jasmina Ahmetagić, Zlostavljanje i druge ljubavne pesme

30

[Digla_da_kreci]

Tu bi ta stvar za mene mogla i završiti da nisam, već ranije, u godinama Opsade, bio donio odluku da i mene... „u slučaju iznenadne smrti itd.“ sahrane prema običajima bosanskih muslimana. Školovani ateista, komunističko pastorče - ali: neka dženaza bude muslimanska. Tako sam htio, tako mi se činilo pravednim, i lijepim, i ispravnim: ništa mimosvijet! Sačinio sam o tome i nekakav testamentarni zapis. A šta sada da se radi ? Šta ako mi se trefi nekakav mudroser pa mi počne sa sahrane rastjerivati raju? Džaba se žaliti reisu. Nije kazao kako će nešta odlučno poduzeti da se takve stvari više ne događaju, nego: „I među hodžama ima budala“.

A meni će, ako Bog da, na sahranu doći više ateista, inovjeraca, agnostika, lumpen-proletera, pijanaca, kurvara, kockara i svakojakih drugih grešnika i spadala nego lijepih, dobrih, vrlih muslimana.

Abdulah Sidran, Otkup sirove koze

17

[medvjed23]

Jedite puter
Dok vozite skuter

Ljubivoje Ršumović, Poezija

43

[Chloe]

Atena je oduvijek živjela između dva svijeta: u onom koji je osjećala kao istinski i onom kome ju je učila njena vjera.

Vještica iz Portobela / Paulo Coelho/

11

[Chmoljo]

Kad sam joj rekla da otac nije umro prirodnom smrću, uplašila se i pomolila Allahu da nas sačuva i zaštiti. Plakala je gledajući posječeni prst. Da li je voljela moga oca toliko koliko je plakala, brišući oči, ili je plakala onoliko koliko ga je voljela? Htjela je da se popne gore da ga vidi. "Nije gore", rekla sam. "U stražnjoj sobi."

Pogledala me je ne vjerujući. Ali, kad je shvatila da nemam snage da ga opet vidim, nije mogla da savlada svoju radoznalost i želju da doživi strah.

-----------------------------------------

Boja je dodir oka, muzika za gluhe, riječ u tami.

Zovem se crvena, Orhan Pamuk

[medvjed23]

Čmoljo, daj neki broj stranice.

[SmokingMan]

Volite se, ali nenamčite okov ljubavi:
Nek on (brak) radije bude more što se talasa među obalama vaših duša.
Punite čašu jedno drugome, ali nemojte piti iz jedne čaše.
Podajte jedno drugome hljeba, ali ne jedite od istog somuna.
Pjevajte i igrajte zajedno i radujte se, ali neka svako od vas bude za sebe.

Kao što su strune leutove za sebe, iako trepte muzikom istom.

Dajte svoja srca, ali ne jedno drugom u vlasništvo.
Jer samo ruka Života može da drži vaša srca.
I budite zajedno, ali ne odveć blizu:
jer i stubovi u hramu razdvijeni stoje,

A hrast i čempres ne rastu jedan drugom u sjenci.


Prorok / Halil Džubran, str.18

[Digla_da_kreci]

Srce. Čitava njegova tajna riješena je zasvagda – to je ta bezoblična gruda veličine pesnice prljavo blijedožute boje. Jer je upravo to boja našeg tijela, sivokremkasta, mrkastobezbojna, ružna, treba je zapamtiti. Ne želimo takve zidove u našoj kući niti takav automobil.

To je boja nutrine, mraka, mjesta do kojih ne dopire sunce, gdje se materija u vlagi krije od tuđeg pogleda, te stoga ne mora više da se kočoperi. Samo krvlju omašćena mogla je da računa na ekstravaganciju; krv treba da bude upozorenje, njeno crvenilo alarmira da je školjka našeg tijela otvorena. Kontinuitet tkiva – prekinut.

U stvari smo iznutra bezbojni. Kad se srce valjano ispere od krvi izgleda baš tako – kao slina.

Bjeguni - Olga Tokarczuk


23