Citati koje bi podijelili s drugima

[hanny12]

Kad čovjek upozna divnu osobu, možda ne može iz nekog razloga s njom provesti čitav život. Ali, zato ne postoji razlog da bi je zaboravio dok je živ."

[Monsieur Ramboz]

Kad čovjek upozna divnu osobu, možda ne može iz nekog razloga s njom provesti čitav život. Ali, zato ne postoji razlog da bi je zaboravio dok je živ."

Ako i postoji, on za nj (razlog) ne zna

[potočanka]

a eto opet čekam da se javiš, iako sam rekla da neću više da se nadam tvojim porukama, nekako nedostaju mi naše prozivke, jer niko osim tebe ne zna tako dobro da podvuče granicu u tim prozivkama, nekako nedostaje mi da te pitam neke stvari, jer opet niko osim tebe ne zna da mi da takve odgovore, nekako nedostaje mi da ti ispričam šta se dešavalo u međuvremenu, jer niko ne zna tako dobro da me sasluša kao ti, nekako baš nedostaješ na neki poseban način, kako niko osim tebe ne nedostaje....

[Aleluja]

Ako je A uspjeh u životu, tada je A = x + y + z
x je rad
y je igra
z = držati jezik za zubima

[rendžer]

"Ako nekoga voliš pusti ga da ode, ako se jednom vrati, zauvijek je tvoj, a ako se više nikad ne vrati, nije ti ni pripadao".

[vesela_sveska]

a eto opet čekam da se javiš, iako sam rekla da neću više da se nadam tvojim porukama, nekako nedostaju mi naše prozivke, jer niko osim tebe ne zna tako dobro da podvuče granicu u tim prozivkama, nekako nedostaje mi da te pitam neke stvari, jer opet niko osim tebe ne zna da mi da takve odgovore, nekako nedostaje mi da ti ispričam šta se dešavalo u međuvremenu, jer niko ne zna tako dobro da me sasluša kao ti, nekako baš nedostaješ na neki poseban način, kako niko osim tebe ne nedostaje....

[Monsieur Ramboz]

"Tri puta vode do mudrosti: razmisljanje - ono je najplemenitije; odgoj - on je najlaksi; iskustvo - ono je najneugodnije"

[frameni]

"Gubiti je strašno samo tako dugo dok se ne izgubi sve, jer gubiti malo donosi žalost i suze; i dok god možemo na preostalom mjeriti veličinu izgubljenog, teško nam je, ali kad jednom izgubimo sve, onda osjetimo lakoću za koju nema imena, jer to je lakoća prevelikog bola."

Ivo Andrić

[Entropio]

"Gubiti je strašno samo tako dugo dok se ne izgubi sve, jer gubiti malo donosi žalost i suze; i dok god možemo na preostalom mjeriti veličinu izgubljenog, teško nam je, ali kad jednom izgubimo sve, onda osjetimo lakoću za koju nema imena, jer to je lakoća prevelikog bola."

Ivo Andrić

[Entropio]

MOST

Sanjah
da ću jednom
izgraditi
Most
do sunca
al od želje
osta

temeljac

u dubini srca

Mak Dizdar

[Entropio]

KOMPAS

Gore je Polarna zvijezda
A dolje Venera

Onamo vjetar sjeverni
A tamo južni

Ko će mi kazati gdje je
Pravac Ljubavi
A gdje
Pravac
Smrti

Mak Dizdar

[Entropio]

PUSTINJA

U ovoj pustinji nedoglednoj
Nepresušna je samo
Žeđ

U ovoj žeđi pustoj
Draga je samo
Bol

Od nje i živimo

Kako da sačuvam na dlanima
Ove duboke
Vode

Kako da uhvatim svoju boju
U ovoj retorti
Bez boje

I tako ide ravnoredno
Noć i dan

Dan
i
Noć

S kim da podijelim
Ovaj veliki mrak
I ovo veliko
Sunce

Ako se bude ovako lako
Prokleću bogove
Milosrdne
Znam

Pa neka padnem već
Klan nedoklan
Od tri zuba
Trozuba

Mak Dizdar

[frameni]

Entropio


"Usamljenost je nešto najdragocjenije na svijetu ako čovjek zna kako da je iskoristi. Ona doprinosi da se izgradi izdržljivost i dopušta
čovjeku da hladno posmatra sebe i sve svoje nedostatke i vrline; dopušta mu da dobije neku perspektivu o stvarima. Omogućava mu da se suoči i da
podnese mnoge stvari koje bi inače bile nepodnošljive."

Louis Bromfield

[frameni]

"Za razliku od senke, koja ne diše, čije srce ne kuca, koja ne oseća žeđ i glad, ja sam još uvek sve to osećao i to je i bila jedina razlika od nečeg što je samo mrtva senka i nečeg što je ipak, još uvek, na neki način živo.
I baš tada, kada gotovo više ničeg značajnog za mene nije postojaslo, Bog je hteo da se dogodi nešto u šta sam davno prestao da verujem i čemu se gotovo nikada nisam ni nadao.
Da mi je neko kojim slučajem proricao sudbinu i da mi je rekao da će mi se život u ogromnoj meri promeniti, jednostavno, bez ikakvog razmišljanja i dvoumljenja, rekao bih mu da je potpuno lud.

Pojavila se gotovo niodkuda. I ako je godinama živela ne tako daleko od mene, ni slutio nisam da uopšte i postoji.
Nismo se čak ni tako dobro upoznali, a ogromna bujica lepih osećanja potekla je davno isušenim koritom sreće. Poput udara munje, brže od svakog razuma i od svake svesti, ljubav je svakodnevno rasla, tako da prosto ni ona a ni ja nismo uspevali da pratimo sav taj tok svih tih rađanja emocija u nama, u našim dašama, u našim srcima.

Zavoleli smo se, a da nismo ni bili svesni toga. Jedino čega smo oboje bili zaista svesni je činjenica da u trenucima kada se nismo čuli, oboje smo osećali neku užasnu prazninu i ogroman nedostatak nečega. Da, bili smo kao jedna ličnost u dva različita tela. Ličnost koja je u svakom trenutku tražila da se spoji sa onom svojom drugom polovinom. I zaista, oboje smo shvatili da samo zajedno činimo onu pravu i idealnu celinu. Sve je bez toga postalo nekako otkinuto, odsečeno, nesavršeno."

Z.Jović - "Buđenje života"

[frameni]

"Dogodi se tako, dva se bića susretnu. Dogodi se da ulože i vrijeme i strpljenje u međusobno pripitomljavanje. I krajičkom oka, izdaleka i jasnim pogledom oči u oči, duše se počnu prelijevati. Poteknu i bujice riječi, bogati, sadrzajni razgovori o bitnim, vječnim temama. Vrijeme se, oskudno i izmrvljeno svakodnevnošću životnih obaveza zna, posvećeno prijateljskom blizinom, umnožiti poput ribica i hljebova u Hristovoj ruci. Slapovi prijateljske blizine preliju se i preko krkih posuda, u kojima nam je čuvati neprocjenjivo blago prisnosti i na sve koji se nađu u blizini prijateljstvom blagoslovljenih bića. Riječ i govor prijateljstva, rosa je što plodi suho tlo ovozemaljsko.
No, kako sve ima svoje vrijeme pa ima i vrijeme govorenja i vrijeme šutnje, tako i govor medju srodnima dosegne punoću. Kad srca priđu dovoljno blizu, otkrije se da i nije mnoštvo riječi i razgovora bilo ono što je prijatelje zbližilo. Slap riječi bio je samo povratak izvoru, vraćanje u šutnju, koja je zadnji izraz svake riječi. I pravim prijateljima često više ne treba ni razgovor, ni pismo, ni blizina, ni susretanje. Duše su im nastanjene riječju koja govori u šutnji, šutnjom koja nadahnjuje njihov govor, pogled, suzu, stisak ruke, treptaj oka...Godinama pokušavam govorenjem izgladiti nesporazume među susjedima, izmedju znanaca, u braku, s rodjenom djecom... Godinama čeznem za riječju koja će me do kraja izreći, koja će me do kraja primiti u se, a ona izmiče i izmiče... U ponekoj se riječi prepoznam, za ponekom mi poleti srce, poneka me zaboli do dna duše, ponekoj se čitav život nadam... A riječ se smiješi, bliska, a neizreciva, čežnjiva, a nedokučiva, posve nama predana, a nedostupnim svjetlom sakrivena... Svaki joj se dan može prići malo bliže, postojano, s povjerenjem, ne žaleci vrijeme. Posve blizu vrijeme će dorasti do vječnosti, povjerenje do sigurnosti, čeznja do ispunjenja, riječ do šutnje..."

M. Kunić - "Zapisi o Malom princu"

[Monsieur Ramboz]

"Teze je primiti savjet nego odbiti pokon"

[Entropio]

Entropio


"Usamljenost je nešto najdragocjenije na svijetu ako čovjek zna kako da je iskoristi. Ona doprinosi da se izgradi izdržljivost i dopušta
čovjeku da hladno posmatra sebe i sve svoje nedostatke i vrline; dopušta mu da dobije neku perspektivu o stvarima. Omogućava mu da se suoči i da
podnese mnoge stvari koje bi inače bile nepodnošljive."

Louis Bromfield

"Za razliku od senke, koja ne diše, čije srce ne kuca, koja ne oseća žeđ i glad, ja sam još uvek sve to osećao i to je i bila jedina razlika od nečeg što je samo mrtva senka i nečeg što je ipak, još uvek, na neki način živo.
I baš tada, kada gotovo više ničeg značajnog za mene nije postojaslo, Bog je hteo da se dogodi nešto u šta sam davno prestao da verujem i čemu se gotovo nikada nisam ni nadao.
Da mi je neko kojim slučajem proricao sudbinu i da mi je rekao da će mi se život u ogromnoj meri promeniti, jednostavno, bez ikakvog razmišljanja i dvoumljenja, rekao bih mu da je potpuno lud.

Pojavila se gotovo niodkuda. I ako je godinama živela ne tako daleko od mene, ni slutio nisam da uopšte i postoji.
Nismo se čak ni tako dobro upoznali, a ogromna bujica lepih osećanja potekla je davno isušenim koritom sreće. Poput udara munje, brže od svakog razuma i od svake svesti, ljubav je svakodnevno rasla, tako da prosto ni ona a ni ja nismo uspevali da pratimo sav taj tok svih tih rađanja emocija u nama, u našim dašama, u našim srcima.

Zavoleli smo se, a da nismo ni bili svesni toga. Jedino čega smo oboje bili zaista svesni je činjenica da u trenucima kada se nismo čuli, oboje smo osećali neku užasnu prazninu i ogroman nedostatak nečega. Da, bili smo kao jedna ličnost u dva različita tela. Ličnost koja je u svakom trenutku tražila da se spoji sa onom svojom drugom polovinom. I zaista, oboje smo shvatili da samo zajedno činimo onu pravu i idealnu celinu. Sve je bez toga postalo nekako otkinuto, odsečeno, nesavršeno."

Z.Jović - "Buđenje života"

[potočanka]

Kada učinim nešto dobro, osećam se dobro. Kada učinim nešto loše, osećam se loše. To je moja religija.

Ibrahim Lišn

[Monsieur Ramboz]

Kad ucinim nesto lose - sab me gabri, kad mi ucine nesto dobro, osjecam se dobro. To je moj ustav

[smak]

"Dodju tako vremena kad nemas sta lajkati, komentarisati, objavljivati niti koga u prijatelje dodati - Ivo Andric. "

[potočanka]

[Monsieur Ramboz]

"Dodju tako vremena kad nemas sta lajkati, komentarisati, objavljivati niti koga u prijatelje dodati - Ivo Andric. "

Samo da nam, jednom otprave, ne dodje "smak"

[vesela_sveska]

Imaš vremena da se javiš, ali nemaš želju. Tako mi kažu...

[Monsieur Ramboz]

Ma, lazu Sigurno ima zelju, al' nema vremena

[sweet_sin]

Kad čovjek upozna divnu osobu, možda ne može iz nekog razloga s njom provesti čitav život. Ali, zato ne postoji razlog da bi je zaboravio dok je živ."