Budizam, religija ili filozofija ?

[Sati]

Bol je neizbežan, patnja nije.

Zen izreka

[ime_kojeg_nema]

I zaboravih prošli put da ti dam link do nekih Veljačićevih tekstova, kad već kažeš da si ostao bez njegovih knjiga:
http://www.yu-budizam.com/texts/veljaci ... afija.html

citao sam veljacica i meni licno je on malo potezak za razumijevanje, ali to sto su moje intelektualne sposobnosti blago limitirane naravno da ne znaci nista . medjutim za mene ima dosta drugih autora "pitkijih" za citanje, a od stvari koje su mi bas "legle" u zadnje vrijeme je svakako ovo stivo (tu je samo prvo poglavlje knjige). pomogao mi je cak i da stvorim nesto jasniju predodjbu oko budistickog vjerovanja u preporadjanje, sto mi je uvijek bila slabija tacka u razumijevanju puta.

[fatamorgana]

Upravo zato sto, fala bogu, ne znam sve, mislim da imam pravo da bar kazem ono sto znam.
Ovo dobro sto mi navodno zelis, mirise na cinizam, povecalo svjesnosti u ruke, pa preispitaj
svoj, sto bi se reklo, "nijjet", ja svoj svakodnevno posmatram, iskreno receno nije bas cemu.

Nema potrebe da budeš toliko negativan, prijatelju. Ne vidim na osnovu čega si zaključio da sam ciničan. Samo pokušavam da unesem malo vedrine u ovu temu, a ako si se osetio povređenim, ja ti se izvinjavam. Po prirodi sam čovek koji više voli šalu od sukobljavanja.

I zaboravih prošli put da ti dam link do nekih Veljačićevih tekstova, kad već kažeš da si ostao bez njegovih knjiga:
http://www.yu-budizam.com/texts/veljaci ... afija.html

I dalje ti želim svako dobro

Postujem tvoje misljenje kao i svoje.
Htio bih te zamoliti ako imas pod rukom, tekst gdje Buda objasnjava koji su plodovi isposnickog zivota, vec u
ovom zivotu, nesto mi pada na pamet danas, davno sam to citao i ne sjecam se vise koji su plodovi koje Budni
navodi.
Izvinjavam se ako sam ponekad negativan, to je jos uvijek dio moje neprosvijetljene prirode, pozdrav, fatamorgana
.

[Sati]

citao sam veljacica i meni licno je on malo potezak za razumijevanje, ali to sto su moje intelektualne sposobnosti blago limitirane naravno da ne znaci nista . medjutim za mene ima dosta drugih autora "pitkijih" za citanje, a od stvari koje su mi bas "legle" u zadnje vrijeme je svakako ovo stivo (tu je samo prvo poglavlje knjige). pomogao mi je cak i da stvorim nesto jasniju predodjbu oko budistickog vjerovanja u preporadjanje, sto mi je uvijek bila slabija tacka u razumijevanju puta.

Meni Veljačić ne da je malo, nego malo više potežak za čitanje. nemam filozofsko obrazovanje, a njega čoveka najviše zanimalo istraživanje filozofskih temelja Budinog učenja, i usput komparativno proučavanje zapadne i istočne filozofije. Tako da su mi tek delovi razumljivi od onoga što je on pisao. Valjda zato najviše volim njegova Pisma sa pustinjačkog otoka.

Na sreću danas ima mnogo više "lakše" budističke literature, i to na internetu, pa nije problem stvoriti jednu celovitu sliku o tom učenju. Naravno, za one koje tako nešto uopšte zanima.

[Sati]

Postujem tvoje misljenje kao i svoje.
Htio bih te zamoliti ako imas pod rukom, tekst gdje Buda objasnjava koji su plodovi isposnickog zivota, vec u
ovom zivotu, nesto mi pada na pamet danas, davno sam to citao i ne sjecam se vise koji su plodovi koje Budni
navodi.
Izvinjavam se ako sam ponekad negativan, to je jos uvijek dio moje neprosvijetljene prirode, pozdrav, fatamorgana
.

Nema baš pod rukom, al imam pod mišem
Kao što rekoh u prethodnom postu, ovaj internet je čudo. Sve ima
Elem, misliš na Govor o plodovima isposničkog života (DN 2). Naći ćeš ga ovde:
http://www.yu-budizam.com/canon/digha/dn02.html

Nema problema, nisam zamerio. Ova slovca što ih ovde čitamo mogu se različito tumačiti.
Ali važno je da su namere dobre, onda ćemo i slovca lako razjasniti.

[Sati]

"Kažem ti, prijatelju, da putujući nije moguće upoznati, videti ili
dostići drugi kraj sveta, gde nema rođenja, starosti, umiranja,
nestajanja i ponovnog rođenja. Ali u isto vreme, ne tvrdim da je
moguće dokrajčiti patnju, a da se ne dosegne kraj sveta, nego ukazujem
na to da je upravo u ovom telu, čiji je rast ograničen, sa njegovom
moći opažanja i razuma, sadržan svet, nastanak sveta, okončanje sveta
i put koji vodi do okoncanju sveta."

Buda, AN 4:45

[Sati]

Osluškivanje Dhamme sve vreme

Kao meditantu, tvoja strategija bi trebalo da se sastoji u
osluškivanju Dhamme ili istinu stvarnosti sadanejg trenutka
sve vreme, čak i kada si sam samcit. Drugim
rečima, posmatraj Dhammu i danju i noću. Oko, uvo, nos, jezik i telo
su fizičke pojave (rupa-dhamma) koje su uvek sa nama. Prizori,
zvukovi, mirisi, ukusi i senzacije dodira su takođe tu da bi ih
video, čuo, omirisao, okusio, dodirnuo. A um? I on je tu. Tvoje misli
i osećanja o različitim stvarima -- dobrim i lošim -- takođe su
stalno sa tobom. I sve te stvari koje se događaju, na prirodan način
pokazuju istinu -- prolaznost, nedovoljnost i "ja" kao privid -- tako da
uvek imaš priliku da je vidiš. Kad list požuti i otpadne sa drveta, on
ti pokazuje istinu o prolaznosti.

Dakle, ako neprekidno koristiš ovakav pristup da posmatraš stvari sa
sabranošću i uvidom, za tebe se kaže da osluškuješ Dhammu sve vreme, i
danju i noću.

Ajaan Mun Bhuridatta Thera, The Ever-Present Truth

[ime_kojeg_nema]

Kao meditantu, tvoja strategija bi trebalo da se sastoji u osluškivanju Dhamme ili istinu stvarnosti sadanejg trenutka sve vreme, čak i kada si sam samcit.

Kada smo sami tada je jos i najlakse biti sabran. Pitanje je kako odrzati tu razinu sabranosti u svakodnevnom vrtlogu desavanja kada si prisiljen biti ucesnik i reagovati, najvecim dijelom po inerciji vlastitih uslovljenosti.

[Sati]

Kao meditantu, tvoja strategija bi trebalo da se sastoji u osluškivanju Dhamme ili istinu stvarnosti sadanejg trenutka sve vreme, čak i kada si sam samcit.

Kada smo sami tada je jos i najlakse biti sabran. Pitanje je kako odrzati tu razinu sabranosti u svakodnevnom vrtlogu desavanja kada si prisiljen biti ucesnik i reagovati, najvecim dijelom po inerciji vlastitih uslovljenosti.

Pitanje bi se moglo i preformulisati. Lako je ubaciti trojku na treningu, kad si sam, u potpunoj tišini. Ali kako ubaciti trojku u poslednjim sekundama utakmice, kad si okružen protivničkim igračima, zaglušen bukom? Tako što ćeš vežbati do mere kada si toliko ovladao veštinom da ti više nije bitno na kom si mestu, na treningu ili na utakmici. One koji se sećaju Dražena Petrovića i znaju kakv je to igrač bio, ne čudi podatak da je treninge završavao sa po 250 ubačenih skok šuteva. Njemu otuda zaista nije bilo bitno je li sam samcit ili nije.

Dakle, kao što smo naučili da budemo uznemirena, možemo upornim vežbanjem naučiti i da budemo sabrane pažnje i prijemčivi za ono što se oko nas događa i u svakodnevnom životu. Niko ne kaže da se to postiže lako i brzo, ali svaki "trening" nas dovodi na korak bliže cilju.

[staza]

Kao meditantu, tvoja strategija bi trebalo da se sastoji u osluškivanju Dhamme ili istinu stvarnosti sadanejg trenutka sve vreme, čak i kada si sam samcit.

Kada smo sami tada je jos i najlakse biti sabran. Pitanje je kako odrzati tu razinu sabranosti u svakodnevnom vrtlogu desavanja kada si prisiljen biti ucesnik i reagovati, najvecim dijelom po inerciji vlastitih uslovljenosti.

Pitanje bi se moglo i preformulisati. Lako je ubaciti trojku na treningu, kad si sam, u potpunoj tišini. Ali kako ubaciti trojku u poslednjim sekundama utakmice, kad si okružen protivničkim igračima, zaglušen bukom? Tako što ćeš vežbati do mere kada si toliko ovladao veštinom da ti više nije bitno na kom si mestu, na treningu ili na utakmici. One koji se sećaju Dražena Petrovića i znaju kakv je to igrač bio, ne čudi podatak da je treninge završavao sa po 250 ubačenih skok šuteva. Njemu otuda zaista nije bilo bitno je li sam samcit ili nije.

Dakle, kao što smo naučili da budemo uznemirena, možemo upornim vežbanjem naučiti i da budemo sabrane pažnje i prijemčivi za ono što se oko nas događa i u svakodnevnom životu. Niko ne kaže da se to postiže lako i brzo, ali svaki "trening" nas dovodi na korak bliže cilju.

[fatamorgana]

citao sam veljacica i meni licno je on malo potezak za razumijevanje, ali to sto su moje intelektualne sposobnosti blago limitirane naravno da ne znaci nista . medjutim za mene ima dosta drugih autora "pitkijih" za citanje, a od stvari koje su mi bas "legle" u zadnje vrijeme je svakako ovo stivo (tu je samo prvo poglavlje knjige). pomogao mi je cak i da stvorim nesto jasniju predodjbu oko budistickog vjerovanja u preporadjanje, sto mi je uvijek bila slabija tacka u razumijevanju puta.

Meni Veljačić ne da je malo, nego malo više potežak za čitanje. nemam filozofsko obrazovanje, a njega čoveka najviše zanimalo istraživanje filozofskih temelja Budinog učenja, i usput komparativno proučavanje zapadne i istočne filozofije. Tako da su mi tek delovi razumljivi od onoga što je on pisao. Valjda zato najviše volim njegova Pisma sa pustinjačkog otoka.

Na sreću danas ima mnogo više "lakše" budističke literature, i to na internetu, pa nije problem stvoriti jednu celovitu sliku o tom učenju. Naravno, za one koje tako nešto uopšte zanima.

Sati, dozvoli mi da se ne slozim sa tvojim zakljuckom, da je Veljacica "najvise zanimalo istrazivanje filozofskih temelja budinog ucenja".
Veljacic je bio prof. religije i filozofije na Zagrebackom univerzitetu i on je, ako se ne varam, 60-tih god.
napustio profesorsku karijeru i otisao na Sri Lanku, i zaredio se kao budisticki isposnik, bhikhu Nanajivako.
On je nastavio sa naucnim radom, pisuci knjige i eseje i saradjujici i sa specijalistickim casopisima, ali je u
isto vrijeme prionuo na put prosvjetljenja, vrseci predano put budistickog isposnika onako kako propisuje
theravada.
Poslije puno godina bio je prisiljen da napusti Sri Lanku radi rata, jer nije vise bilo sigurnosti za njega ni u
pecini u kojoj je zivio kao bhikhu - budisticki isposnik. Zadnje godine zivota je pozivio u SAD, u jednom
kineskom budistickom manastiru u Kaliforniji, ako se ne varam.
Tacno je da je on potezak za citanje, ali treba uzeti u obzir da je on bio, univerzitetski profesor i filozof
jos prije II svj. rata.
Inace on je nase gore list, bosanski hrvat.

[Sati]

Sati, dozvoli mi da se ne slozim sa tvojim zakljuckom, da je Veljacica "najvise zanimalo istrazivanje filozofskih temelja budinog ucenja".
Veljacic je bio prof. religije i filozofije na Zagrebackom univerzitetu i on je, ako se ne varam, 60-tih god.
napustio profesorsku karijeru i otisao na Sri Lanku, i zaredio se kao budisticki isposnik, bhikhu Nanajivako.
On je nastavio sa naucnim radom, pisuci knjige i eseje i saradjujici i sa specijalistickim casopisima, ali je u
isto vrijeme prionuo na put prosvjetljenja, vrseci predano put budistickog isposnika onako kako propisuje
theravada.
Poslije puno godina bio je prisiljen da napusti Sri Lanku radi rata, jer nije vise bilo sigurnosti za njega ni u
pecini u kojoj je zivio kao bhikhu - budisticki isposnik. Zadnje godine zivota je pozivio u SAD, u jednom
kineskom budistickom manastiru u Kaliforniji, ako se ne varam.
Tacno je da je on potezak za citanje, ali treba uzeti u obzir da je on bio, univerzitetski profesor i filozof
jos prije II svj. rata.
Inace on je nase gore list, bosanski hrvat.

Dozvoljam, naravno, da se ne složiš sa mnom, mada iz tvog odgovora nisam shvatio u čemu je zapravo ne slažemo. Ispričao si Veljačićev životopis, a ja sam govorio o njegovim knjigama i člancima, koji nisu laki za čitanje čitaocu bez filozofskog obrazovanja, kao što i sam kažeš na kraju. Uostalom, dao sam link sa njegovim tekstovima, pa svako može da proveri. No to naravno ne umanjuje njegovo pionirsko delo, već više govori o mojoj (našoj) slaboj naobrazbi

[daamir]

Nema nista sto je tvoje, to je samo iluzija i laz unutar uma koja daje samo takvu predstavu da je to istina.Spoznaja je zivot tvoga istinskog bica u svakom trenutku i oslobadjanje od svake unutrasnje blokade koja te sputava da ga u cjelosti zivis. Tada se sve samo od sebe odvija, a ti se samo desavas u neizrecivom koje se nikada ne moze objasniti, sva pitanja su tada suvisna.

[fatamorgana]

Hvala Sati za link o govoru Budnog o plodovima isposnickog zivota!

[Sati]

Na usluzi, prijatelju, kao i uvek

Ajmo dalje...

Šta god da jeste, upravo sa time vežbamo

Zaista je izvanredna stvar imati takvu duhovnu praksu koja se fokusira
i naglašava da se naše vežbanje sastoji u tome da budemo sa TIME. Da
TO jeste naše vežbanje.... Treniramo svoj um i srce da budemo sa TIME,
šta god ga TO jeste, ovde, u ovom trenutku i na ovom mestu.

Ađan Munindo, Selling Samsara

[Sati]

U skoro svakoj lošoj situaciji postoji mogućnost transformacije, kada neželjeno može biti promenjeno u željeno.

Ovakva emocionalna alhemija sadrži jednostavan, ali genijalan džudo zahvat: prihvatiti svako iskustvo kao deo puta transformacije, tako što ćemo ga načiniti objektom sabranosti. Umesto da uznemirenost i zbunjenost vidite kao prepreku, shvatate da i oni mogu postati predmetom pomne pažnje. Na taj način naši neprijatelji postaju naši prijatelji, pošto je svaka uznemirenost i ometajuća sila postala naš učitelj.

Nyanaponika Thera

[ime_kojeg_nema]

Upravo ova dva zadnja citata koja je postavio Sati za mene su najdragocjenija perspektiva budizma. Duhovna praksa ili mentalni trening za koji u krajnjem slucaju ne trebas niti sjesti u polozaj za meditiranje, niti se moliti, posjecivati hramove i slicno. Budi svjestan i posmatraj, primjenjivo kako na svaki trenutak u zivotu tako i na samo odredjene situacije. Moze biti i totalno terapeutski pristup. Jucer sam bas sa jednom osobom razgovarao o problemu gojaznosti i kako se ne prejedati bespotrebno (sto je inace dosta cesto kod ljudi danasnjice koji si to mogu priustiti ). Cim dobijes tu potrebu da jedes a realno nisi gladan ili imas volju da jedes prekovremeno zapocni razmisljati o tom osjecaju, dozivi ga, zapitaj se odakle nastaje, kakav mu je intenzitet i probaj ga ispratiti do nestanka. Isto se moze napraviti sa ljutnjom, radoscu, tugom ili bilo cime.

[Sati]

Pet kajanja umirućeg

Mnogo godina radila sam u zdravstvu. Moji pacijenti su bili oni koje su otpustili iz bolnici da na miru umro kod kuće. Sa njima sa podelila neke od najneverovatnijih trenutaka u mom životu. Bila sa sa njima tokom poslednje tri do dvanaest nedelja njihovog života. Ljudi se toliko promene kad se suoče sa sopstvenom smrtnošću. Tako sam naučila da nikada ne podcenim nečiju sposobnost za duhovni rast. Neke od promena kojima sam prisustvovala bile su neverovatne. Svaka od tih osoba doživela je, kao što se može i očekivati, čitavu lepezu emocija: poricanje, strah, bes, kajanje, još malo poricanja i, na kraju, prihvatanje. No, svaki od pacijenata pronašao je svoj mir pre nego što smo se oprostili. Svaki od njih. A kada sam ih pitala ima li nečega zbog čega se kaju ili što bi drugačije uradili, neke zajedničke teme bi se uvek pojavile. Evo pet najčešćih:

1. Voleo bih da sam imao hrabrosti da živim život koji je odraz moje prave ličnosti, a ne onakav kakav su drugi očekivali od mene. Najveći broj se kajao zbog ovoga. Kada ljudi shvate da je njihov život skoro završen i osvrnu se da još jednom pogledaju, tada je lako uvideti koliko je mnogo snova ostalo neispunjeno. Većina ljudi nije uspela da se pozabavi ni polovinom svojih snova i sada mora da umre znajući da su uzrok odluke koje su načinili ili su izbegli da načine. Veoma je važno pokušati da ostvarimo i posvetimo se barem nekim od naših snova na putu. Onog trenutka kad izgubite zdravlje, suviše je kasno za to. Zdravlje nam donosi slobodu za koju mnogi ni ne shvataju da je imaju -- sve donde dok je ne izgube.

2. Voleo bih da nisam radio toliko. Ovo je izjavio svaki muški pacijent o kojem sam se starala. Propustili su detinjstvo svoje dece i druženje sa svojom suprugom. I žene su govorile o ovome sa žaljenjem. Ali pošto je većina njih bila starog kova, mnoge žene su bile domaćice. Svi muškarci su duboko žalili što su toliko mnogo vremena provodili upregnuti u posao. Pojednostavljivanjem svog života i praveći svesne odluke na putu, moguće je da vam ne treba toliki prihod za koji smatrate da bez njega ne možete. I stvarajući više prostora u životu, postajete srećniji i otvoreniji za nove mogućnosti, pogodniji za novi način življenja.

3. Žao mi je što nisam imao više hrabrosti da ispoljim svoja osećanja. Mnogi ljudi potiskivali su svoja osećanja kako ne bi narušili svoje odnose sa drugima. Kao posledica, pristali su da žive poput nekakvih invalida i nikada nisu postali ono što su zapravo mogli da postanu. Mnogi su oboleli usled gorčine i besa koji se u njima nagomilavao. Mi ne možemo da kontrolišemo reakcije drugih. Međutim, iako će možda ljudi reagovati u početku kada za promenu počnete da govorite ono što mislite, na kraju će to vaš međusobni odnos podići na jedan viši i zdraviji nivo. Ako se ne desi to i dođe do razlaza, barem ćete se osloboditi jednog nezdravog odnosa u životu. Kako god da se desi, na dobitku ste.

4. Voleo bih da sam ostao u kontaktu sa svojim prijateljima. Često ljudi ne shvataju do kraja značaj starih prijateljstava, sve dok im ne ostane tek koja nedelja života, a tada vieš nije moguće pronaći ih. Mnogi su bili toliko obuzeti sopstvenim životom, da su dopustili da im zlatna prijateljstva tokom godina iskliznu iz ruku. Mnogo je bilo kajanja zbog neuzvraćenog prijateljstva na vreme i onda kada je postojala šansa za to. Svako nedostaju njegovi prijatelji kad umire. Ali je isto tako uobičajeno da ih izgubimo usled prebrzog načina života. Kada se suočite sa nadolazećom smrću, fizički delovi života gube na značaju. Ljudi žele da svoje finansijske poslove ostave iza sebe obavljene. Ali nisu novac i status ono što ima istinski značaj za njih. Oni žele da stvari ostave u redu zbog dobrobiti onih koje vole. No, obično su suviše bolesni i nemoćni da obave taj zadatak. I na kraju se sve svede na ljubav i međusobne odnose. To je sve što ostane u poslednjim nedeljama, ljubav i naši međusobni odnosi.

5. Želeo bih da sam sebi dopustio da budem srećniji. Ovo je iznenađujuće često kajanje. Mnogi do samoga kraja nisu shvatali da sreća jeste izbor. Ostajali su zaglavljeni u stare obrasce i navike. Takozvani konfor poznatoga obuzeo je i njihove emocije i njihov fizički život. Strah od promena ih je nagonio da s epretvaraju pred drugima, a i pred sobom, da jesu zadovoljni. A duboko u sebi žudeli su da se dobro ismeju i ponovo čine gluposti u životu. Kada ste na samrtnom odru, više vam zaista nije bitno šta drugi misle o vama. I kako bi bilo divno biti u stanju okrenuti leđa svemu i ponovo se smejati, mnogo pre nego što dođe čas smrti.

Život jeste izbor. To je tvoj život. Biraj svesno, biraj mudro, biraj iskreno.

Bonnie Ware

[Sati]

Ne oklevaj!

Buda je jednom rekao: "turittunitam singhasingham" -- brzo, požuri,
hitno je! Meditiraj pri svakom udahu i izdahu. Čvrsto odluči da vežbaš
već u ovom trenutku. Ako to ne učinimo, demoni misli i nečistoća u umu
će nas odvesti na stranputicu, pravo u starost i smrt. Na tom putu,
čak i na dan smrti, nećeš imati vremena da vežbaš!

Luang Por Sim Bhikkhu, Rush, Hurry, It's Urgent!


[/quote]

[Sati]

Uvek jednu po jednu stvar, ništa multitasking

U japanskom zenu se obicno poducava pravilo: "Ne ostavljaj tragove!"
To znaci, ako kuvas, po zavrsetku treba sve da pocistis.
Ako sednes da napises pismo, tada moras da vratis na mesto
sve sto si uzeo pre nego sto predjes na neku drugu stvar.

Bhikkhu Ćintita

[fatamorgana]

Kad smo vec kod Zena, da podsjetim na Zen izreku: Radi sve, samo se ne kolebaj. (znam da sam je vec stavio
ali mi se bas svidja)

[cartman]

Kad smo vec kod Zena

“Things are as they are. Looking out into it the universe at night, we make no comparisons between right and wrong stars, nor between well and badly arranged constellations.” - Alan Watts

Zen i Tao su nesto najljepse sto mi se dogodilo u zivotu

[Sati]

Ispravno razumevanje

Monasi, baš kao što je zora nagoveštaj i prvi znak izlaska sunca, isto
tako je ispravno razumevanje nagoveštaj i prvi znak povoljnih
mentalnih stanja.

U onome sa ispravnim razumevanjem, monasi, ispravna namera izvire. U
onome sa ispravnom namerom, ispravan govor izvire. U onome sa
ispravnim govorom, ispravni postupci izviru. U onome sa ispravnim
postupcima, ispravno življenje izvire. U onome sa ispravnim
življenjem, ispravna svesnost izvire. U onome sa ispravnom svesnošću,
ispravna koncentracija izvire. U onome sa ispravnom koncentracijom,
ispravno znanje izvire. U onome sa ispravnim znanjem, ispravno
oslobađanje izvire.

Buda, AN 10:121

[Sati]

Onome tko nigdje ništa ne žali,
tko je oslobođen u svakom pogledu,
s koga su popadali svi okovi,
nepoznate su opreke.

Dhammapada, strofa 90


Postoji put i valja nam krenuti na putovanje. Cilj je sloboda od osećaja okovanosti navikama. Ako se suviše napregnemo, ako se vežemo za ideju cilja i prenebregnemo stvarnost ovoga trenutka, tada samo sebi stvaramo frustraciju. Ako se uopšte ne napregnemo, gubeći se uvek iznova u stimulansima čula,,tada sebi stvaramo još više frustracije. Potrebna je veština da bismo odredili pravu količinu napora. I tu veštinu možemo razviti u sebi: kad izgubimo ravnotežu, umesto da po navici sebe kritikujemo, fokusiramo se na lekciju koja nam se ukazala pred očima. Vežbanje sa pravom količinom napora obezbeđuje nam najviše šanse da uspešno završimo putovanje.

Sa ljubavlju,
Bhikkhu Munindo

[fatamorgana]

"Postoji patnja, ali ne i onaj ko pati.
Postoje djela, ali ne i onaj ko radi.
Postoji oslobodjenje, ali ne i onaj ko slobodan biva.
Postoji put, ali na njemu putnika nema".

Ovo sam procitao negdje kod Veljacica ali se ne sjecam gdje, divna poezija koja na slikovit nacin objasnjava
teoriju o nepostojanju bica ili anatta, pozdrav svima!