Branko Ćopić

FortunaBela · Post by **FortunaBela** » 23/01/2006 20:53

Ne znam koliko sam puta čitala Magareće godine....

Tražim po netu čitavu Ježevu kućicu...ako je ko nađe neka je postavi...molim vas....

lavicas · Post by **lavicas** » 23/01/2006 21:03

Vec je postavljena na prvoj strani!

FortunaBela · Post by **FortunaBela** » 23/01/2006 21:17

lavicas wrote:Vec je postavljena na prvoj strani!

Vidila i čitala...

Qler · Post by **Qler** » 23/01/2006 21:30

ehehhehe ko ne zna za Nikoletinu Bursaca

ne zna sta je junak

drugovi nema vise mrdanja, dosle gace na reseto

i ona, sta me cikas, nisam ja nikakav ciko, zovi ti mene Nikola

ima toga jos, ali samo mi ova dva isjecka padaju na pamet

valterbranisarajevo · Post by **valterbranisarajevo** » 23/01/2006 22:23

Bas sinoc kasno televizija BN je pustila filim "Orlovi rano lete". u jednom dahu, kao kakvo dijete sam pogledao pustolovine: Jovanceta, Lazara Macka, Djoke Potrka, Nikolice s prikolicom, Lunje, Nika Culibrka i Vanjke Sirokog. U filmu je Nikoletinu glumio Ljubisa Samadzic a legendarnog poljara Lijana Miodrag Petrovic Ckalja.

fczeljo · Post by **fczeljo** » 23/01/2006 23:53

evo gledam ovu jezevu kucicu na cirilici, nemogu sebi da dodjem. ne zbog cirilice, koju su hajvani od autenticnog pisma pretvorili u simbol fasizma, nego sto mi se ukazala moja knjiga...ma neznam sta bi reko...nemogu sebi da dodjem...samo sto ne zaplakah...kako sam prvi put procito jezevu kucicu, koje me odusevljenje pogodilo. ne. prvi put sam je procito pred sami rat. i tad sam ucio da citam tako da nisam ni konto sta citam. a kad sam je 1993ce ili 1994te procito ponovo...e taj osjecaj bi mislim jedino mogo b.copic opisat. i bas je bila na cirilici.plava knjiga u izdanju svijetlosti, sa ilustracijama jeza i njegove kuce, gozbe kod lije...
i jos nakon toga ovde procitam:
"Sad je kasno, već mi kosa sijedi,
gledam Unu, ćuti kao nijema,
zalud lutam ulicama znanim,
sve je pusto, tebe više nema.
Ej, godine, nemjerljive, skupe!
Zbogom, mala, iz Bosanske Krupe!"

kako godine proletise. a branko nam i dan danas govori.
copic ima magiju koju prenosi na nove narastaje(naravno, ove sto ga citaju). to je magija prijateljstva, dijeljenja, ljubavi. ko copica ne procita u djetinjstvu, jadan je njegov zivot, siromasan.
jos me razvaljuju emocije, ove pjesme i price me vracaju desetak godina unazad.
neznam sto je toliko danas tesko donijeti zakon o obrazovanju. tamo treba da stoji da svako dijete mora procitat b.copica.
ali sta ces ovi sto odlucuju vjerovatno nisu za njega nikad ni culi.

Ana_Ana · Post by **Ana_Ana** » 24/01/2006 00:50

lavicas wrote:
Јежева кућица

СЛАВНИ ЛОВАЦ

По шуми, широм, без стазе, пута
Јежурка Јежић поваздан лута.
Ловом се бави често га виде,
с триста копаља на јуриш иде.
И вук и медо, па чак и – овца,
познају јежа, славнога ловца.
Јастреб га штује, вук му се склања,
змија га шарка по сву ноћ сања.
Пред њим дан хода, шири се страва,
његовим трагом путује слава.

ЛИЈИНО ПИСМО

Једнога дана, видјели нисмо,
Јежић је, кажу, добио писмо.
Медено писмо, причао меца,
стигло у торби поштара зеца.
Адреса кратка, слова к'о јаја:
"За друга Јежа
На крају гаја".
У писму пише:
"Јежурка, брате, сањам те често и
мислим на те.
Ево ти пишем из камењара гускиним пером.
Дивно ли шара!
Дођи на ручак у моју логу, пожури само,
не жали ногу.
Са пуним лонцем и масним брком
чекат ћу на те, пожури трком.
Њежно те грли медена лица
и поздрав шаље лисица Мица"
Јеж се весели: – На гозбу, вели,
ту шале нема, хајд да се спрема.
Јежурка Јежић лукаво шкиљи,
прегледа бодље и сваку шиљи.
- Ако би успут дошло до боја,
нек буде спремна обрана моја.

КОД ЛИЈИНЕ КУЋЕ

Сунчани круг се у зенит диг'о
кад је Јежурка до лије стиг'о.
Пред кућом- логом, каменог зида,
Јежурка Јежић свој шешир скида,
клања се, смјешка, кавалир прави,
бираном фразом лисицу здрави:
- Добар дан, лијо, врлино чиста,
клањам се теби, са бодља триста.
Нек перје пијетла краси твој дом,
кокош нек сједи у лонцу твом!
Гускино крило лепеза твоја,
а јастук меки паткица која.
Живјела вјечно у миру, срећи,
никада лавеж не чула псећи.
И још ти ово на крају велим:
ја сам за ручак трбухом цијелим!
Отпоче ручак чаробан, бајни.
И јеж и лија од масти сјајни.
Јело за јелом само се ниже,
Јежурка често здравицу диже:
у здравље лије и њене куће,
за погибију ловчева Жуће.
Ниже се ручак четверосатни,
затегну трбух к'о бубањ ратни.

НОЋ

Ево и ноћи, над шумом цијелом
надви се сутон са модрим велом
Промакне само лептири који
и вјетар ноћник листове броји.
Утихну шума, нестаде граје,
мачака дивљих очи се сјаје.
Скитница свитац свјетиљку пали,
чаробним сјајем путању жали.
А сова хукну свој ратни зов:
- Држ'те се, птице, почиње лов!

РАСТАНАК

Јежић се диже, њушкицу брише.
-Ја морам кући, доста је више.
Добро је било, на страну шала,
лисице драга, е, баш ти хвала.
-Моја је кућа чврста к'о град,
преноћи у њој – Куда ћеш сад?
Тако га лија на конак слади
а јеж се брани, шта да се ради:
-Захваљујем се позиву твом,
ал' ми је дражи мој скромни дом!
-Остани куме, лија све гуче,
моли га, зове, за руку вуче.
Ал' јеж тврдоглав, оста при свом
- Дражи је мени мој скромни дом!
Шуште и шумом јеж мјери пут,
кроз грање мјесец свијетли му пут.
Иде јеж, гунђа, док звијезде сјају:
- Кућицо моја, најљепши рају!

ПОТЈЕРА

Остаде лија, мисли се: – Врага,
што му је кућа толико драга?
Кад јежи тако жуди за њом,
бит' ће то, богме, богати дом.
Још има можда од перја под,
печене шеве красе му свод.
Та кућа, вјерујем обиљем сја.
Поћи ћу, крадом да видим ја.

ВУК

Пожури лија, нечујна сјена,
паперје меко нога је њена.
Док јури тако уз гробни мук,
пред њом на стази, створи се вук.
-Гррр, куда журиш, кажи-дер ловцу;
можда си негдје пронашла овцу?
- Идем да дознам – лија све дува -
зашто јеж кућу толико чува.
-Ех, кућа, трице! – вели вук зао.
-Та ја бих своју за јагње дао!
Поћи ћу с тобом јер волим шалу,
хоћу да видим јежа – будалу!

МЕДО

Док јуре даље брзо к'о стријела,
срете их медо, пријатељ пчела.
- Сумњива журба – медо их гледа -
можда сте нашли језеро меда?
- Не, него машту голица моју,
зашто јеж воли кућицу своју.
-Кућица, глупост! Моје ми њушке,
своју бих дао за гњиле крушке.
За сати меда дат' ћу је сваком!
говори медо на јело лаком.
-Поћи ћу с вама, јер волим шалу,
хоћу да видим јежа – будалу!

ДИВЉА СВИЊА
Све троје јуре к'о дивља ријека,
одједном- ево- каљуга нека.
Дивља се свиња у њојзи бања,
поспано шкиљи и – јело сања.
- Хр-њи, јунаци, сумњива трка,
негдје се, ваљда боговски крка?!
- Поскочи свиња, уз много граје,
а вук јој на то одговор даје:
-Тражимо разлог, блатњава звијездо,
зашто јеж воли рођено гнијездо!
-Рођено гнијездо! Тако ми сала,
за пола ручка ја бих га дала!
Поћи ћу с вама јер волим шалу,
хоћу да видим јежа- будалу!

ПРЕД ЈЕЖЕВОМ КУЋИЦОМ

Сви јуре сложно ка циљу свом,
куда год прођу – прасак и лом!
Пристигли јежа, гледе: он стаде
крај неке старе букове кладе.
Под кладом рупа, тамна и глуха,
простирка у њој од лишћа суха.
Ту Јежић уђе, плива у срећи,
шушти и пипа гдје ли ће лећи.
Намјести кревет, од педља дужи,
зијевну, па леже и ноге пружи.
Сав блажен, сретан, ниже без броја:
- Кућицо драга, слободо моја!
Палато дивна, дрвеног свода,
колијевко мека, лиснатог пода,
увијек ћу вјеран остати теби,
низашто ја те мијењао не би'!
У теби живим без бриге, страха
и бранит ћу те до задњега даха!

ТРИ ГАЛАМЏИЈЕ

Медвјед и свиња и с њима вуја
грмнуше громко права олуја:
- Будало јежу, бодљиви соју,
зар тако цијениш страћару своју?!
Колиба твоја права је баба,
кров ти је труо, простирка слаба.
Штенара то је, тијесна и глуха,
сигурно у њој имаш и буха!
Кућицу такву, хвалишо мали,
за ручак добар сваком би дали!
Рекоше тако, њих троје, љути,
док мудра лија по страни шути.

ЈЕЖЕВ ОДГОВОР
Диже се Јежић , очи му сјаје,
гостима чудним одговор даје:
- Ма какав био мој родни праг,
он ми је ипак мио и драг.
Прост је и скроман, али је мој,
ту сам слободан и газда свој.
Вриједан сам, радим бавим се ловом
и мирно живим под својим кровом.
То само хуље, носи их враг,
за ручак дају свој родни праг!
Због тога само, луде вас троје
честите куће немате своје.
Живите, чујем, од скитње, пљачке
и свршит ћете – наопачке!
То слуша лија, па суди здраво:
-Сад видим и ја, јеж има право!
То ре е, клисну једном ћувику,
а оно троје дигоше вику:
- Јеж нема право, на страну шала:
а и ти, лијо, баш си – будала!

КРАЈ

Шта даље бјеше, какав је крај?
Прича учи то, потанко, знај.
Крвника вука, јадна му мајка
умлати брзо сељачка хајка.
Трапавог меду, ох, куку, леле,
до саме смрти изболе пчеле
И дивља свиња паде к'о крушка,
смаче је зимус ловачка пушка.
По шуми данас, без стазе, пута
Јежурка Јежић лови и лута.
Вјештак и мајстор у послу свом,
ради и чува рођени дом.
Ovo je nešto najljepše što sam čitala u svom djetinjstvu. Znala sam je čitati po nekoliko puta dnevno. Sve što je on Branko napisao rado sam čitala ali ova (tada slikovnica) priča-pjesma mi je posebno draga!!!

Ovo je bila moja omiljena slikovnica. I danas je cuvam.

Shoshana · Post by **Shoshana** » 24/01/2006 01:41

Ja se Copica sjetim haman svaki put kad dodjem na forum. Kad kog ugledam onaj nick Gavrilo, ja se odmah sjetim mitraljesca Gavrila...

A Copiceva sabrana djela imam na polici, pa i moj sin, koji je iz Bosne otisao u pelenama, s vremena na vrijeme uzme da cita, pa ga cujem kako se cereka, i tu i tamo zove da pita sta znaci ovo a sta znaci ono... (A nasmijem se uz njega i ja!)

BECHO · Post by **BECHO** » 24/01/2006 01:48

Basta Sljezove Boje

...A sjecas li se kako me ispratila nasa dobra stara kuja?
Zaostajala je za mnom sve do iza posljednjih kuca mjesta, pratila me do pola ove iste strme kose, a onda je pocela da zastaje i da se obazire.
Cini se da je osjetila dalek put bez skorog povratka. Ostala je na jednoj okuci neodlucna tuzna, i onda malo postidjena zbog te nehoticne izdaje...Eh, eh, tada sam prvi put zaplakao, osjetio sam da iza mene ostaje djetinjstvo.Peckao me u tim suzama gorko slan ukus naseg zavicaja.Evo, opet ga osjecam, ima ukus pelina, koji skrto mirise na suncem opaljenom kamenjaru...

http://www.bhdani.com/default.asp?kat=t ... ekst_rb=17

danas · Post by **danas** » 24/01/2006 01:50

fczeljo wrote: to je magija prijateljstva, dijeljenja, ljubavi. ko copica ne procita u djetinjstvu, jadan je njegov zivot, siromasan.
jos me razvaljuju emocije, ove pjesme i price me vracaju desetak godina unazad.

znam zeljo, evo i meni se nesto steglo u grlu...

vesela · Post by **vesela** » 24/01/2006 08:46

tesko je izdvojiti neko copicevo djelo i reci e ovo je najbolje...al' su mi nidzo i magarece godine uvijek interesante...i sad u mojim godinama...copicev jezik je savrsenstvo naseg narodnog jezika...a da ne pricam o sposobnosti da se kroz humor ukazuje na veoma bitne stvari...ponukaste me da ga ponovo citam

Fair Life · Post by **Fair Life** » 24/01/2006 10:32

vesela wrote:tesko je izdvojiti neko copicevo djelo i reci e ovo je najbolje...al' su mi nidzo i magarece godine uvijek interesante...i sad u mojim godinama...copicev jezik je savrsenstvo naseg narodnog jezika...a da ne pricam o sposobnosti da se kroz humor ukazuje na veoma bitne stvari...ponukaste me da ga ponovo citam

A da ti je samo znati kakavje pripovjedac uzivo...

Imao sam ga priliku nekoliko puta slusati za istim stolom. Kad on prica okolina prestane disati da upije svaku njegovu rijec, svaki njegov uzdah, oci ostaju sirom otvorene da bi uslikale svaki njegov pokret kojije upotpunjavao zivu rijec.

Pokojni Branko je bio carobnjak za usi i oci...

Volio sam ga kad sam imao 9 godina, narocito sam ga zavolio kad sam ga upoznao svojoj u 21-voj zivota... volim ga i danas u pedeset i nekoj kroz njegovu pisanu rijec.

Branko je za mene bio i ostao Bog pisane rijeci...

Sazaljevam one koji ga nisu citali isto kao sto sazaljevam one kojima je ljubav ostala nepoznata... jer Brankova pisana rijec bas kao i ljubav... ima moc da covjeka ucini sretnim.

gavrilo · Post by **gavrilo** » 24/01/2006 11:22

Shoshana wrote:Ja se Copica sjetim haman svaki put kad dodjem na forum. Kad kog ugledam onaj nick Gavrilo, ja se odmah sjetim mitraljesca Gavrila...

ja sam pacifista

PR80. · Post by **PR80.** » 24/01/2006 11:40

fczeljo wrote: to je magija prijateljstva, dijeljenja, ljubavi. ko copica ne procita u djetinjstvu, jadan je njegov zivot, siromasan.
jos me razvaljuju emocije, ove pjesme i price me vracaju desetak godina unazad.

Znala sam njegove pjesme i price procitati toliko puta i uvijek sam se osjecala lijepo (bas kako dijete treba da se osjeca).
Vesela sveska je bila puna njegovih stihova i prica, ne znam kakva je situacija sada.

valterbranisarajevo · Post by **valterbranisarajevo** » 24/01/2006 13:32

Jedna antologijska

PJESMA MRTVIH PROLETERA

A trinaeste, mračne i kišovite noći, nekoliko desetina krajiških proletera, opkoljenih kod bolnice u planini, pođoše na posljednji juriš protiv deset puta jačeg neprijatelja i junački padoše u neravnoj borbi...
(Po jednom izvještaju)

U našem kraju žita klasaju, rukama našim sijana,
žetva nas čeka i pjesma djevojačka
večernja, sjetna, tijana,
a mi smo pali druže,
palo je žito, mlado, zeleno, proljetna žetva rana,
maglene tuge, uz šapat kiše, nad mrtvom pjesmom kruže.

Mrtve su ruke i mrtve puške,
u Smrti se postrojavamo,
drug je uz druga svoga;
a njih je bilo...a njih je bilo –
deset na jednoga.

Deset na jednog u kišnoj noći, a mi smo umorni bili,
bili smo gladni i mokri, na jednog – deset zvijeri.
Jedan na deset, jedan na deset! O, zar se i to može?
Da mi smo proleteri!

Kad smo od kuća krenuli, suze nas mnoge prate
i rodne gore brižno šumore:
O, da li će da se vrate?
Čekaju starice majke, kaplju besane noći,
i pogled niz drum stražari
glasnik će od nas doći.

Doći će nova mladost, donijeti nove dane
i nastaviće naše pjesme nedopjevane,
u živoj vatri iskovane.
O, te smo pjesme počeli mi, kroz njih zborimo iz daljina,
poznaće u njima sestra brata, djevojka dragog
a tužna mati sina.

I dan će slave doći, pobjeda biće naša,
nestaće divljih zvijeri,
s četama Slobode marširaće tada
i mrtvi proleteri.

mr__bosnjak · Post by **mr__bosnjak** » 25/01/2006 15:03

Znal ko, zasto je umro? Neki kazu da se ubijo, skocio sa nekog mosta. Neznam, ali koje je to godine bilo? Znam da zvuci malo ofrlje ali sta ako se on suprostavio Milosevicevom projektu ili da bude ko Dobrica Cosic u SANU pa je zato smaknut(citaj:ubijen). Milosevic je tome bio sposoban, ili se stvarno ubio, il je nesto trece?

flora.sa · Post by **flora.sa** » 25/01/2006 15:10

Prva ili druga lektira...prvi Osnovne...davno je to bilo...Ježeva Kućica, pa Ružno Pače, ili obrnuto...

znam da je na mene ostavila nevjerovatan utisak...i sada se sjecam nekih stihova...prekrasno...

Orlovi rano lete...citana preko 7-8 puta...
Magarece godine...isto tako...

Dozivljaji Nikoletine Bursaca...

Ima li neko da postavi Izokrenutu pricu?

uvjek dobar gost · Post by **uvjek dobar gost** » 25/01/2006 15:21

Branko je skocio sa mosta u Beogradu 1984. godine, tada je narastao nacionalizam u nasoj tadasnjoj drzavi, simbolika je njegov skok u Beogradu... po kuloarima se prica de je Dobrica C. i ta ekipa iz Srpske akademije nauka kriva za njegovo samoubistvo, ako se sjetimo poruka iz Brankovih djela.... zakljucak se sam izvodi !

Vrijeme je da se krene !!!!

danas · Post by **danas** » 25/01/2006 15:21

mr__bosnjak wrote:Znal ko, zasto je umro? Neki kazu da se ubijo, skocio sa nekog mosta. Neznam, ali koje je to godine bilo? Znam da zvuci malo ofrlje ali sta ako se on suprostavio Milosevicevom projektu ili da bude ko Dobrica Cosic u SANU pa je zato smaknut(citaj:ubijen). Milosevic je tome bio sposoban, ili se stvarno ubio, il je nesto trece?

covjek se ubio 1984.

mr__bosnjak · Post by **mr__bosnjak** » 25/01/2006 15:38

uvjek dobar gost wrote:Branko je skocio sa mosta u Beogradu 1984. godine, tada je narastao nacionalizam u nasoj tadasnjoj drzavi, simbolika je njegov skok u Beogradu... po kuloarima se prica de je Dobrica C. i ta ekipa iz Srpske akademije nauka kriva za njegovo samoubistvo, ako se sjetimo poruka iz Brankovih djela.... zakljucak se sam izvodi !

Vrijeme je da se krene !!!!

Hvala. Mozesli malo jos pojasnit sto mislis da su Cosic i kompanija krivi?

uvjek dobar gost · Post by **uvjek dobar gost** » 25/01/2006 15:44

Od pocetka osamdesetih godina narasta srpski nacionalizam, kroz teznju ka promjenama ustavnog polozaja Kosova i Vojvodine, ponovno tumacenje Nacertanija i tumacenje bitke na Kosovu.
Za svoje ciljeve htjeli su pridobiti sto veci broj intelektualaca, Branko je bio jedan od uticajnijih u to vrijeme. Mozda su mu negdje predocili plan koji ce se realizovati ... covjek je imao samo jedan odgovor....., tih godina mnogi intelektualci su otisli iz Srbije u Francusku, Ameriku i druge djelove svjeta..
Ovo sto se nama desilo nije moglo biti isplanirano preko noci, nije to mogao bilo ko uraditi, poluge za projekat VS su bile u rukama intelektualne i crkvene elite R Srbije.... ako procitas knjigu Lelejska Gora od Dobrice C. nmogo toga ce ti jasnije biti....

vesela · Post by **vesela** » 26/01/2006 06:18

ovo si,

dobri gostu

mnogo dobri pojasnio, posebno za cosica...meni se cini da je on u kanadi...a on je samo jedan od mnogih "intelektualaca" koji su dobro smislili kako ostvariti vs

vesela · Post by **vesela** » 26/01/2006 06:20

ups...nije dobri nego dobro pojasnio...ne vidim 'vako rano

Ana_Ana · Post by **Ana_Ana** » 31/01/2006 21:11

danas wrote:
mr__bosnjak wrote:Znal ko, zasto je umro? Neki kazu da se ubijo, skocio sa nekog mosta. Neznam, ali koje je to godine bilo? Znam da zvuci malo ofrlje ali sta ako se on suprostavio Milosevicevom projektu ili da bude ko Dobrica Cosic u SANU pa je zato smaknut(citaj:ubijen). Milosevic je tome bio sposoban, ili se stvarno ubio, il je nesto trece?
covjek se ubio 1984.

skocio je sa mosta. zato se most sada zove brankov most.

da pamtis · Post by **da pamtis** » 01/02/2006 07:55

http://www.monitor.cg.yu/broj/str_14.html

Branko Ćopić

#26

#27

#28

#29

#30

#31

#32

#33

#34

#35

#36

#37

#38

#39

#40

#41

#42

#43

#44

#45

#46

#47

#48

#49

#50