Bosna - zemlja zamrznuta u vremenu

[Fair Life]

Bosna - zemlja zamrznuta u vremenu

Individualna inicijativa Ricarda Holbruka, koja je na kraju ishodila Dejtonskim mirovnim sporazumom, bila je briljantni uspeh, utoliko veci zato što je on morao da prevazide ne samo nepomirljive ambicije tri zaracene etnicke grupe, vec i snažne frakcije u okviru vlade SAD koje nisu želele da budu deo balkanskih ratova.



Piše: Vilijem Montgomeri

Što covek više upoznaje interno funkcionisanje Klintonove administracije u to vreme i njene odnose s Evropskom unijom i Ujedinjenim nacijama u odnosu na Balkan, to više može da ceni ono što je Holbruk postigao.
Ratovi na Balkanu ogolili su na najbolniji nacin nekompetentnost Ujedinjenih nacija. Oni su takode otkrili nesposobnost Evropske unije da putem sile rešava pitanje za koje je sama izjavila da je u domenu njene odgovornosti. Slike evropskih mirovnjaka koji bespomocno stoje sa strane prilikom pada Srebrenice, zarobljeni taoci lancima svezani za mostove i povladivanje kapricima naoružanih ratnika na svim stranama i dan-danas progone EU na Balkanu, a stvarnost je da malo ljudi u ovom regionu veruje u sposobnost Unije da upravlja kriznim situacijama koje se mogu ukazati iza prvog ugla.
Uloga Sjedinjenih Država u periodu 1991-1995. bila je podjednako nekoherentna. Mada nismo hteli da riziku izložimo naše vojnike, bili smo brzi u kritikama onih zemalja koje su to ucinile. Cetiri posebne greške pri tom padaju na pamet.

Prva je to što nismo prihvatili da je raspad bivše Jugoslavije bio neminovan i što s našim saveznicima u EU nismo uložili veci trud da se osigura da to bude ucinjeno na miran nacin. Druga, nismo bili spremni da upotrebimo ozbiljnu silu ranije nego što smo to ucinili. Treca, odbili smo da prekršimo embargo UN na dostavu oružja bošnjackim snagama, dok smo se svesno pravili da ne vidimo isporuke iranskog oružja. To je otvorilo vrata spoljnim snagama koje nastavljaju pokušaje da radikalizuju tradicionalno umerenu muslimansku zajednicu u Bosni. Konacno, nismo bili dovoljno sinhronizovani s našim evropskim saveznicima. Jaz izmedu nas konacno je doveo do ozbiljnih problema u primeni Dejtonskog sporazuma.

Dok mane Dejtonskog sporazuma postaju sve ociglednije s protokom vremena, ne smemo nikad zaboraviti da je on prekinuo rat. To nije bio mali uspeh, imajuci u vidu orgiju nasilja tokom prethodne cetiri godine i mogucnosti da se ona nesmetano nastavi. S obzirom na ograniceni prostor za manevar koji je imao Holbruk (nemenjanje granica, nespremnost SAD ili NATO u celini da upotrebe borbene trupe u produženoj bici protiv neprijateljski raspoloženih snaga, snažna težnja da više ne dolazi do velikih pokreta izbeglica, narogušeni americki generali), Dejtonski sporazum bio je najbolje što se moglo ocekivati iz teškom mukom vodenih pregovora izmedu tri zaracene etnicke grupe, od kojih nijedna sebe nije doživljavala kao ratnog gubitnika i nijedna ni na koji nacin nije bila voljna da odustane od osnovnih ciljeva koji su, pre svega, doveli do rata.

Najznacajnija odlika sporazuma, medutim, bila je to što on nije obezbedio okvir ili "putnu mapu" kojima bi se Bosna razvila u normalnu evropsku zemlju sposobnu da se takmici u svetskoj privredi. U stvari, sporazum je uradio upravo suprotno. On je fiksirao važnost etnickih grupa u svim fazama politickog života i dozvolio da ove grupe imaju moc stvarnog veta za bilo koju odluku od stvarne važnosti. Delotvorna vlada nikad nije bila ozbiljno uzimana u obzir. Umesto da budu razrešavana suprotna gledišta sve tri grupe, sva su ona u stvari bila inkorporirana u Dejtonski sporazum. Vlada koja je proizišla iz toga bila je jedna potpuno nefunkcionalna mešavina s brojnim predsednicima i premijerima, tri parlamenta, deset kantona i dva entiteta.

Problemi koje je ostavio Dejtonski sporazum bili su usložnjeni njegovom primenom od strane medunarodne zajednice. Sjedinjene Države nisu verovale nekom Evropljaninu kao visokom predstavniku, tako da su namerno prenele moc i vlast rivalskim institucijama kao što su OEBS (kojom je rukovodio jedan Amerikanac); vojnim snagama IFOR a kasnije SFOR (kojima je takode komandovao jedan americki oficir) i UN (koje su bile zadužene za Medunarodne policijske snage). Ovo je znatno smanjilo delotvornost svih napora za primenu sporazuma tokom nekoliko godina.
Kada se konacno shvatilo da je to bilo kontraproduktivno, visoki predstavnik dobio je dodatna ovlašcenja, poznata kao "Bonska ovlašcenja". Ovo je dovelo do ironije sadašnjeg visokog predstavnika, Pedija Ešdauna, koji je najmocniji, i najaktivniji od svih.

Ovo je, medutim, bio mac s dve oštrice, pošto su povecana ovlašcenja omogucila Ešdaunu da (bar na papiru) napreduje u kljucnim oblastima, ali je takode podsticalo jedan sistem u kome bosanski narod i njegovi izabrani predstavnici nemaju odgovornost i ovlašcenja da upravljaju sopstvenim poslovima.
Bosna je zemlja zamrznuta u vremenu. Iako je bilo neporecivih koraka napred u rekonstrukciji, slobodi kretanja, odsustvu nasilja i povratku izbeglica, fundamentalna pitanja još ostaju bez uverljivih odgovora. Vecina ljudi u Bosni zaklinje se ne njoj kao zemlji, vec ili svojoj posebnoj etnickoj grupi, ili drugoj zemlji (Srbija ili Hrvatska). Ekonomski, ona jednostavno ne funkcioniše. Posle dugo vremena medunarodna zajednica pocinje na to da obraca pažnju. Sada postoje brojni zahtevi da Dejtonski sporazum doživi ozbiljnu reviziju.

Jedini problem je u tome da je tajming užasan. Iz perspektive naroda Srbije (i Srba uopšte), oni su vec suoceni s izgledima da "izgube" Kosovo i da Crna Gora proglasi nezavisnost u vrlo bliskoj buducnosti. Vecina bosanskih Srba nikada nije odustala od svog cilja - nezavisne Republike Srpske ili prisajedinjenja Srbiji. Sadašnju odlucnost da se revidira Dejton oni vide kao pretnju ovim ambicijama i žestoko ce joj se suprotstaviti. Mada medunarodna zajednica može sve ovo videti kao tri odvojena i razlicita pitanja, ona su za Srbe potpuno spojena.

Ukratko, mada je ocigledno da je za funkcionisanje jedne delotvorne vlade i napredak Bosne zajedno s ostalima u regionu potrebna znacajna revizija Dejtonskog sporazuma, medunarodna zajednica ne treba da potceni teškoce i rizike koje sadrži ovaj napor. Sve žalopojke, mržnje, sumnje i strahovi koji su postojali tokom ratnih godina još su tu, plutajuci ispod površine, zamrznuti Dejtonskim sporazumom i prisustvom vojnika SFOR. Postoji nemala opasnost da ce kombinacija umanjenja medunarodne vlasti i obnovljena diskusija o ozbiljnoj reviziji Dejtona osloboditi onu istu vrstu snaga koje su nas pre svega uvalile u ovu nevolju.

Evropljani i Amerikanci racunaju na privlacnost buduceg clanstva u EU i NATO kao nacin da se razlicite etnicke grupe ubede da saraduju i dobrovoljno pristanu na fundamentalne promene Dejtonskog sporazuma kako bi Bosna dobila šansu da pobegne iz svog drugorazrednog statusa. To ce biti vrlo teška pogodba, posebno imajuci u vidu realnost da je clanstvo u EU i u najboljim prilikama, i za Bosnu i za Srbiju, veoma, veoma daleko.

[murti439]

'nako, malo... Čisto da se tobožnja povezanost RS-a i Kosova još jednom svima provuče kroz uši, da se počnemo navikavati...

[vratnik]

'nako, malo... Čisto da se tobožnja povezanost RS-a i Kosova još jednom svima provuče kroz uši, da se počnemo navikavati...

Ne znam kako dodje do ovog zakljucka? Nije valjda da je tvoja poruka, da se mi trebamo pomiriti sa cinjenicom da ce slobodu Kosova neko uslovljavati otcjepljenjem rs-a?!? Prvo: Bosna i Hercegovina je drzava u kojoj zive bosanci i hercegovci. Oni su muslimani, katolici i pravoslavci. Uz to, za one koji to zaboravljaju, slaveni. Znaci mi imamo veze sa Kosovom kao i sa Tibetom. Nikakve. NISMO NI IZ ISTOG PLEMENA.
A sad, ako ti mislis meni reci: pa svijet to tako odlucuje ili vidi, ja cu ti objasniti kako to izgleda: Svijet i ne zna da postoji nesto sto se zove Republika Srpska. Ne zna taj svijet ni za Federaciju, ako nesto poznaje, onda je to Bosna i Hercegovina. A sad, ako ti mislis da ovi sto "odlucuju" o nasim sudbinama drukcije rezonuju od obicnog naroda, onda si samo u pravu ako ovako mislis: Za svijet nasa drzava postoji. Niko ne odlucuje o nasoj sudbini do nas samih. Znaci Mate, Milan i Mujo. Sad je samo cilj da ova trojica skontaju da su jedan drugom blizi od crvenih kmera pa cemo poceti. Kad ostavimo strah i zaziranje jedni od drugih, onda cemo skontati da se ne moramo ludo voliti (ili neko misli da francuzi gotive svabe u Svici?), ali da moramo zivjeti zajedno i onda ce biti lakse. Boli me neka stvar za nezavisnost Kosova, da prostis. Pusti mene / nas na miru s tim.
PS: nema otsjepljenja rs, kao sto nema ni otcjepljenja federacije.

A od svega sto ciko gore rece, samo na ovo treba obratiti paznju: Najznacajnija odlika sporazuma, medutim, bila je to što on nije obezbedio okvir ili "putnu mapu" kojima bi se Bosna razvila u normalnu evropsku zemlju sposobnu da se takmici u svetskoj privredi.

Ali to je sad do nas. Mate Milan I Mujo. Najveci kriminalci iz naroda sve trojice rade odlicno zajedno sto je posebno zalosno. Ako ne reagujemo brzo, onda ce oni pokupiti ono sto su htjeli, prodati ostatak i gurnuti nas u rat jedne protiv drugih zato sto je npr. U Angoli glad...

[digger]

...Svijet i ne zna da postoji nesto sto se zove Republika Srpska. Ne zna taj svijet ni za Federaciju, ako nesto poznaje, onda je to Bosna i Hercegovina. A sad, ako ti mislis da ovi sto "odlucuju" o nasim sudbinama drukcije rezonuju od obicnog naroda, onda si samo u pravu ako ovako mislis: Za svijet nasa drzava postoji. Niko ne odlucuje o nasoj sudbini do nas samih. Znaci Mate, Milan i Mujo. Sad je samo cilj da ova trojica skontaju da su jedan drugom blizi od crvenih kmera pa cemo poceti. Kad ostavimo strah i zaziranje jedni od drugih, onda cemo skontati da se ne moramo ludo voliti (ili neko misli da francuzi gotive svabe u Svici?), ali da moramo zivjeti zajedno i onda ce biti lakse. Boli me neka stvar za nezavisnost Kosova, da prostis. Pusti mene / nas na miru s tim.
PS: nema otsjepljenja rs, kao sto nema ni otcjepljenja federacije.

A od svega sto ciko gore rece, samo na ovo treba obratiti paznju: Najznacajnija odlika sporazuma, medutim, bila je to što on nije obezbedio okvir ili "putnu mapu" kojima bi se Bosna razvila u normalnu evropsku zemlju sposobnu da se takmici u svetskoj privredi.

Ali to je sad do nas. Mate Milan I Mujo. Najveci kriminalci iz naroda sve trojice rade odlicno zajedno sto je posebno zalosno. Ako ne reagujemo brzo, onda ce oni pokupiti ono sto su htjeli, prodati ostatak i gurnuti nas u rat jedne protiv drugih zato sto je npr. U Angoli glad...

Tacno Vratnik. Umjesto da trazimo put--makar sa "mapom" koja nam je bila skrojena--mi i dalje zivimo u proslosti ili u onome "Da nam je samo neko dao/poklonio/ucinio za nas..."

[Fair Life]

Tacno Vratnik. Umjesto da trazimo put--makar sa "mapom" koja nam je bila skrojena--mi i dalje zivimo u proslosti ili u onome "Da nam je samo neko dao/poklonio/ucinio za nas..."

Smeće pod ćilim

Pise: Hamza Baksic

(...)

Istorijski cilj Dejtona bio je da svi izađu iz baze jednako nezadovoljni. Deset godina kasnije, treba očekivati sporazum kojim će svi biti jednako zadovoljni. Ali – treba voditi računa i o trakavici sa usvajanjem reforme policije, koja tek dolazi na dnevni red. Konzerva se otvara svana.

Od ekonomskih promjena u prvih deset Dejtonskih godina upečatljiva je samo jedna – neprimjerena pljačka i uništavanje bivše društvene imovine. To jeste dio procesa koji je nazvan tranzicijom, mnogogdje nije bolje ili je gore nego ovdje, ali nama je zapalo ovo što smo imali i što više nemamo. Pljačku su organizovale i realizirale nacionalne stranke, odnosno dio njihovih rukovodstava i one se protive preispitivanju porijekla imovine. Sad se, evo, čak i međunarodna zajednica stavila u funkciju zaštite bosanskohercegovačkih šuma – one su bile i ostale majka-hraniteljica ovdašnjih tajkuna, već mjesec, dva nakon prvih višestranačkih izbora. Ostalo je opljačkano i uništeno. U takvom okruženju, nacionalne stranke su velikim dijelom uspjele da opštu bijedu predstave kao tri nacionalne bijede i one će na tome ustrajavati tokom rasprave o ustavu i dalje, prema izborima. Zahtjev međunarodne zajednice unekoliko je naivan, on od nacionalnih stranaka traži da dokinu mehanizam od kojeg žive. Istina, sljedeća faza razgovora sa Evropskom zajednicom podrazumijeva stalno skeniranje stanja u zemlji, posebno sa stanovišta ljudskih prava, što pruža šanse nekoj mogućoj opoziciji. Sada efikasne opozicije nema.