Napokon je i Jasmina Rendića ogrijalo sunce! Sunčevi zraci obasjali su njegovu sobu u Ulici Donje Brdo, kroz prozor odakle se vidi pola Tuzle. O tom pogledu, o toplini obiteljskog doma, zagrljaju majke i oca, sanjao je 321 dan, koliko je proveo u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, piše San.
"Još uvijek nisam svjestan da sam slobodan čovjek. Cijelu noć sam se vrtio, oka nisam sklopio. Ujutro sam se ponovo sastao s veleposlanikom Borišom Arnautom, kojem dugujem ogromnu zahvalnost. U hotelu sam se susreo s Ilijom Jurišićem, a onda sam imao susrete s rodbinom i tako sam provodio svoj prvi dan na slobodi", kaže Rendić, piše San.
Njegova golgota počela je u proljeće prošle godine. S drugom krenuo je ka Beogradu. Na ulazu u Srbiju u Sremskoj Rači, zadržali su ga tri sata.
"Dok sam čekao prelazak u Srbiji do mene su dolazili policajci i pitali me jesam li ikad bio u Afganistanu. Mogao sam im slagati i reći da nisam, da sam imao oraha u džepu, ali nisam i rekao sam im istinu. Na kraju su me uhitili i sproveli u zatvor u Sremskoj Mitrovici", kaže on.
Prva neugodnost u Sremskoj Mitrovici dogodila se već prilikom davanja osobnih podataka. Na pitanje radnika u pisarnici čiji je državljanin, Jasmin je odgovorio: „Bosne i Hercegovine"...
"Rekao mi je da takvog državljanstva nema i da mogu biti samo državljanin Republike Srpske. Tako je i postupio i u papire upisao kako sam državljanin RS-a. Potom me je pitao šta sam po nacionalnosti. Odgovorio sam: "Bošnjak". Onda je on rekao kako takve nacionalnosti nema, a ja sam, ne želeći se dalje raspravljati, slegnuo ramenima", kaže Rendić.
Mene ovo nista ne iznenadjuje,jer sam se '85.godine naslusao bas u Sremskoj Mitrovici slicnih stvari.
