radostan dan wrote:ma jebo face, nego me strah, osmoro na četvoro, hoćel glavu izvuć, hoćel zoru dočekat...
, bore se da udju u državnu vlast i to države koju ne priznaju za svoju. Ne znam da li je smiješno ili tužno. 
Ne zezaj, sedam i po na jednog i po - pola ridjobradog je vas.radostan dan wrote:u stvari 8 na jednog...ona polutanka, radmanović razblažen suprugom, radojičić crnogorac...crni mile, samo nam se živ vrati.
pa nemoj tako...pa ko bi bio bolji od željke na tom mjestu...otac srbin, majka hrvatica, muž polusrbin polubošnjak...eto sve ima, još meneeda usvoji pa makar me prijavila pod sejdić/finci, i mapa puta ispunjena.Cvijanovićku namještaju na mjesto ministra vanjskih poslova, nju mrziteljicu te iste Bosne
šta pola...čitav, ako bogda.Ne zezaj, sedam i po na jednog i po - pola ridjobradog je vas.
radostan dan wrote:pa nemoj tako...pa ko bi bio bolji od željke na tom mjestu...otac srbin, majka hrvatica, muž polusrbin polubošnjak...eto sve ima, još meneeda usvoji pa makar me prijavila pod sejdić/finci, i mapa puta ispunjena.Cvijanovićku namještaju na mjesto ministra vanjskih poslova, nju mrziteljicu te iste Bosne
šta pola...čitav, ako bogda.Ne zezaj, sedam i po na jednog i po - pola ridjobradog je vas.
radostan dan wrote:vidi...ukoliko on zaista ima 45 poslanika (42 je većina) za skupštiinu rs-a, onda ovu boldanu izjavu tako treba i tumačiti.
on ovom izjavom nekog kupuje, i istovremeno prebacuje lopticu na druge, uključujući i sda.
a pomenuti -neko- se sigurno ne preziva na -ić, ski, ov i slično...
Ha ha... Bas nadjoh dobru sliku koja opisiVa rad s datim/postojecim materijalom:radostan dan wrote:naravno da nisu...ali šta i oni mogu učiniti ako im već favoriti (sds, df) nisu pobjedili, nego da -rade- sa -datim/postojećim materijalom-.
...a razlog ove nove nazovi inicijative eu, britanije, dojčland und amerike, možda jednim dijelom leži i u ovome -BERLIN, SARAJEVO - Nova državna vlast moraće prihvatiti i provesti britansko-njemačku inicijativu o reformama i nastavku evropskog puta BiH, jer znaju da bez dopunskih finansijskih sredstava javni sektor u državi ne može funkcionirati.
Iz ovog stava Vjekoslava Domljana, uglednog ekonomiste i profesora iz Mostara, proizilazi suština novog međunarodnog plana za BiH, koji, s druge strane, pojedini analitičari nazivaju novom politikom "mrkve i štapa".
No, uprkos različitim mišljenjima, gotovo svi analitičari i dobri poznavaoci međunarodnih odnosa slažu se u jednom: međunarodna zajednica ponovo ulazi u fazu aktivnog prisustva i medijacije u našoj zemlji.
PODRŠKA SAD I EU: Nesumnjivo, već narednih nekoliko mjeseci, najvjerovatnije do ljeta naredne godine, imaćemo prve odjeke i politički odgovor na zajedničku britansko-njemačku inicijativu, koju su u srijedu u Berlinu izložili Frank Valter Štanmajer i Filip Hamond, njemački i britanski šefovi diplomatije.
Ona suštinski znači pismeno obavezivanje novih bh. vlasti na provođenje institucionalnih reformi, odnosno prihvatanje obaveze za zajedničko kreiranje nove mape puta s Briselom.
Za uzvrat, Velika Britanija i Njemačka, kao dvije od tri ključne članice EU, spremne su pomoći da Sporazum o stablizaciji i pridruživanju BiH i EU (SPP), kojeg prate investicije i ulaganja, konačno stupi na snagu.
Istovremeno, poduzimanje konkretnih koraka na ispunjavanju nove mape puta značilo bi podršku ove dvije zemlje za podnošenje aplikacije za članstvo u EU, što je strateški cilj BiH.
Danas su se, povodom najnovije međunarodne inicijative, oglasili i zvaničnici SAD i EU, što dovoljno govori o njenom značaju.
"SAD pozdravljaju i podržavaju inicijativu u vezi s reformama u BiH, koju su juče izložili ministri Velike Britanije i Njemačke. Nakon nedavnih izbora u BiH pruža se mogućnost da lideri zemlje krenu u reforme neophodne za izgradnju efikasnije, prosperitetnije i demokratičnije zemlje. U narednim mjesecima mi ćemo blisko sarađivati s evropskim partnerima kako bismo podržali usvajanje i implementaciju ovakvih reformi", izjavila je Jen Psaki, portparol Stejt departmenta.
Prekosutra će u Beogradu biti održana 38. sednica Trilateralne komisije za Evropu, što će biti prvi skup ove svetske organizacije održan u Srbiji. Trilateralna komisija ustanovljena je 1973. godine zahvaljujući inicijativi Dejvida Rokfelera i ideji Zbignjeva Bžežinskog, a s ciljem da neguje bliske odnose između Amerike, Evrope i Japana, a danas predstavlja političku, poslovnu i medijsku elitu azijsko-pacifičke grupe zemalja.
U medijima je uočljivo nagađanje o povodu za održavanje sastanka kao i dnevnom redu. Jedna od teza glasi da je osnovni razlog za sazivanje plenuma u Beogradu rastući uticaj Rusije na Srbiju i Republiku Srpsku, a jednako važan, uticaj koji Turska ima na Balkanu, posebno u BiH. Turska pokazuje da joj predviđen okvir za delovanje nije dovoljan i da će spoljnu politiku voditi prvenstveno se oslanjajući na svoje interese, a ne na interese NATO-a. U prilog navedenom je niz činjenica koje govore da Turska ima neskrivenu ambiciju da postane regionalni lider pri čemu ističe želju za revitalizaciju svog značaja u zemljama koje su bile deo Otomanske imperije.
Kako se stvari odvijaju, Turskoj bi moglo poći za rukom da njena politička volja postane nezaobilazan faktor na Balkanu i Bliskom istoku, što se nimalo ne dopada američkoj diplomatiji.
Da se Rusija ekonomski i politički vratila na Balkan, više i nije vest već realnost. Oduševljenje koje su Beograđani pokazali povodom dolaska predsednika Rusije na vojnu paradu, i niz efekata te posete, ukazuju na to da je most između ruskog i srpskog naroda vaskrsnuo poput duge viđene na dan Putinove posete. S druge strane, ekonomska saradnja Turske i Rusije na godišnjem nivou prevazilazi sumu od 60 milijardi dolara, dok je trgovinska razmena između Turske i SAD 20 milijardi dolara. Turska i Rusija i na političkom planu sarađuju sve bolje, pa tako Turska uopšte nije pravila problem u vezi sa crnomorskom trasom „Južnog toka". Približavanje Turske i Rusije moglo bi dovesti do potpunog potiskivanja angloameričkog uticaja sa Balkana, gde bi Turska bila zaštitnik muslimanskog, a Rusija pravoslavnog sveta.
Sve su to bili razlozi da "vladari iz sene" ovogodišnju sednicu za Evropu zakažu u Beogradu, a poziv koji su uputili Miloradu Dodiku i Bakiru Izetbegoviću govori da njih dvojicu prihvataju za vladare Bosne i Hercegovine, zemlje u kojoj se prepliću ruski i turski uticaj, kao i niz drugih.
Reklo se sto se imalo ali ostaje pitanje ''vladara'' BiH. Zasto i ko je uputio poziv Dodiku kada su mogli clanovima predsjednistva? Ovi ''vladari'' su prolazni i nije ovo njihova prcija.radostan dan wrote:još jedan od razloga današnjeg sastanka sda/snsd (ne nužnpo i dogovora) -
Ovaj dio Dodik bi glat preskocio samo da ima jos jedan Telekom RS-a. Odavno BiH pa samim time i entiteti ovise od medjunarodnih finansijskih institucija tako da ovo nije neka novina izuzev mozda Dodiku koji zna da drugih para neJma osim ove ''mrkve''. Opet kazem, sutra da mu Rusi upumpaju neke pare, bacao bi on zastavicu BiH.BERLIN, SARAJEVO - Nova državna vlast moraće prihvatiti i provesti britansko-njemačku inicijativu o reformama i nastavku evropskog puta BiH, jer znaju da bez dopunskih finansijskih sredstava javni sektor u državi ne može funkcionirati.
Iz ovog stava Vjekoslava Domljana, uglednog ekonomiste i profesora iz Mostara, proizilazi suština novog međunarodnog plana za BiH, koji, s druge strane, pojedini analitičari nazivaju novom politikom "mrkve i štapa".
No, uprkos različitim mišljenjima, gotovo svi analitičari i dobri poznavaoci međunarodnih odnosa slažu se u jednom: međunarodna zajednica ponovo ulazi u fazu aktivnog prisustva i medijacije u našoj zemlji.
PODRŠKA SAD I EU: Nesumnjivo, već narednih nekoliko mjeseci, najvjerovatnije do ljeta naredne godine, imaćemo prve odjeke i politički odgovor na zajedničku britansko-njemačku inicijativu, koju su u srijedu u Berlinu izložili Frank Valter Štanmajer i Filip Hamond, njemački i britanski šefovi diplomatije.
Ona suštinski znači pismeno obavezivanje novih bh. vlasti na provođenje institucionalnih reformi, odnosno prihvatanje obaveze za zajedničko kreiranje nove mape puta s Briselom.
Za uzvrat, Velika Britanija i Njemačka, kao dvije od tri ključne članice EU, spremne su pomoći da Sporazum o stablizaciji i pridruživanju BiH i EU (SPP), kojeg prate investicije i ulaganja, konačno stupi na snagu.
Istovremeno, poduzimanje konkretnih koraka na ispunjavanju nove mape puta značilo bi podršku ove dvije zemlje za podnošenje aplikacije za članstvo u EU, što je strateški cilj BiH.
Danas su se, povodom najnovije međunarodne inicijative, oglasili i zvaničnici SAD i EU, što dovoljno govori o njenom značaju.
"SAD pozdravljaju i podržavaju inicijativu u vezi s reformama u BiH, koju su juče izložili ministri Velike Britanije i Njemačke. Nakon nedavnih izbora u BiH pruža se mogućnost da lideri zemlje krenu u reforme neophodne za izgradnju efikasnije, prosperitetnije i demokratičnije zemlje. U narednim mjesecima mi ćemo blisko sarađivati s evropskim partnerima kako bismo podržali usvajanje i implementaciju ovakvih reformi", izjavila je Jen Psaki, portparol Stejt departmenta.
...a razlog ove nove nazovi inicijative eu, britanije, dojčland und amerike, možda jednim dijelom leži i u ovome -
Prekosutra će u Beogradu biti održana 38. sednica Trilateralne komisije za Evropu, što će biti prvi skup ove svetske organizacije održan u Srbiji. Trilateralna komisija ustanovljena je 1973. godine zahvaljujući inicijativi Dejvida Rokfelera i ideji Zbignjeva Bžežinskog, a s ciljem da neguje bliske odnose između Amerike, Evrope i Japana, a danas predstavlja političku, poslovnu i medijsku elitu azijsko-pacifičke grupe zemalja.
U medijima je uočljivo nagađanje o povodu za održavanje sastanka kao i dnevnom redu. Jedna od teza glasi da je osnovni razlog za sazivanje plenuma u Beogradu rastući uticaj Rusije na Srbiju i Republiku Srpsku, a jednako važan, uticaj koji Turska ima na Balkanu, posebno u BiH. Turska pokazuje da joj predviđen okvir za delovanje nije dovoljan i da će spoljnu politiku voditi prvenstveno se oslanjajući na svoje interese, a ne na interese NATO-a. U prilog navedenom je niz činjenica koje govore da Turska ima neskrivenu ambiciju da postane regionalni lider pri čemu ističe želju za revitalizaciju svog značaja u zemljama koje su bile deo Otomanske imperije.
Kako se stvari odvijaju, Turskoj bi moglo poći za rukom da njena politička volja postane nezaobilazan faktor na Balkanu i Bliskom istoku, što se nimalo ne dopada američkoj diplomatiji.
Da se Rusija ekonomski i politički vratila na Balkan, više i nije vest već realnost. Oduševljenje koje su Beograđani pokazali povodom dolaska predsednika Rusije na vojnu paradu, i niz efekata te posete, ukazuju na to da je most između ruskog i srpskog naroda vaskrsnuo poput duge viđene na dan Putinove posete. S druge strane, ekonomska saradnja Turske i Rusije na godišnjem nivou prevazilazi sumu od 60 milijardi dolara, dok je trgovinska razmena između Turske i SAD 20 milijardi dolara. Turska i Rusija i na političkom planu sarađuju sve bolje, pa tako Turska uopšte nije pravila problem u vezi sa crnomorskom trasom „Južnog toka". Približavanje Turske i Rusije moglo bi dovesti do potpunog potiskivanja angloameričkog uticaja sa Balkana, gde bi Turska bila zaštitnik muslimanskog, a Rusija pravoslavnog sveta.
Sve su to bili razlozi da "vladari iz sene" ovogodišnju sednicu za Evropu zakažu u Beogradu, a poziv koji su uputili Miloradu Dodiku i Bakiru Izetbegoviću govori da njih dvojicu prihvataju za vladare Bosne i Hercegovine, zemlje u kojoj se prepliću ruski i turski uticaj, kao i niz drugih.
ne precjenjujem ni ja...textovi su mali doprinos temi, te povod za razmišljanje i o ovim -faktorima-...daddy-kool wrote:@radosni
Interesantni članci, ali ne bih precjenjivao uloge Turske ili Rusije kod nas. Ovdje imamo dva glavna igrača MMF (USA) i EBRD (EU, tj Njemačka dobrim dijelom). Sve ovo drugo je prilično tanko. Rusi će se vrlo brzo zabaviti o sebi, jer su amerikanci namjerili da im otežaju život. Turci ovdje nisu bili prisutni u nekom značajnom obimu od Berlinskog kongresa.
dobra inicijativa sa dobrim namjerama kao i mnoge do sada...“Bh. predstavnici vlasti bi trebali da potpišu pismenu izjavu, kojom se obavezuju na sprovođenje institucionalnih reformi na svim nivoima države, koje su osmišljene da je učine funkcionalnijom i omoguće joj da efikasnije radi sa Evropskom Unijom. Ako domaći političari ovo urade, zauzvrat ćemo tražiti od EU da na snagu stupi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Ako se ovaj inicijalni plan reformi potpuno implementira, Njemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo će podržati podnošenje aplikacije BiH za članstvo u EU.”
Nema većini, folira http://dnevnik.ba/novosti/bih/bosi%C4%8 ... ije-gotovoradostan dan wrote:vidi...ukoliko on zaista ima 45 poslanika (42 je većina) za skupštiinu rs-a, onda ovu boldanu izjavu tako treba i tumačiti.
on ovom izjavom nekog kupuje, i istovremeno prebacuje lopticu na druge, uključujući i sda.
a pomenuti -neko- se sigurno ne preziva na -ić, ski, ov i slično...
hoćeš se kladiti?Nema većini, folira http://dnevnik.ba/novosti/bih/bosi%C4%8 ... ije-gotovo
radostan dan wrote:hoćeš se kladiti?Nema većini, folira http://dnevnik.ba/novosti/bih/bosi%C4%8 ... ije-gotovo
