Biljana Stojković upozorila je na zamke koje u sebi krije privid vjerske tolerancije.
Neko bi se mogao zapitati, na primer ja, zašto bi se kriterijum religije smatrao vrednijim povodom za književnu cenzuru od recimo fašizma ili ekstremističkog nacionalizma. Knjige koje veličaju velikosrpsku mržnju prema različitosti, dela „čuvenih književnika“ Legije, Karadžića i njima sličnih, antisemitska literatura, uopšte tekstovi nadahnuti fašizmom, spokojno stoje izloženi na policama knjižara i trafika.
Ma koliko da je nekome, na primer meni, muka od tih sadržaja, poštovanje kriterijuma slobode mišljenja i reči ne dozvoljava nam da tražimo cenzuru. Konkretna činjenja ljudi koji se zalažu za takve ideje su već druga priča, iako je naša država pokazala vrhunsku toleranciju i prema mlaćenju ljudi na antifašističkim protestima i skupovima homoseksualno orijentisanih građana.
Pomenuću samo još jednu zanimljivost. Povodom narečene knjige mogli ste da čujete komentare predstavnika drugih konfesija u kojima se ispoljava veliko poštovanje za stavove muslimanske zajednice. Iako su veliki konkurenti na mutnom tržištu religijskih petljancija i u to ime su se klali i ubijali tolike vekove, velikodostojnici ovih različitih verskih ideja biće puni razumevanja za cenzuru u ime religije, a ne bih da navodim i druge teme oko kojih se savršeno slažu.