BIBLIJA - Božija riječ i Božija istina - NASTAVAK

[Borg-Resistence is FUTILE]

S obzirom da je stara tema "pobudalila" pa nam neda da se onako lijepo dopisujemo, te na prijedlog fie odlučio sam da ponovo otvorim našu staru temu na novom mjestu.

Molim vas za još malo strpljenja u vezi posta za kanonizaciju.
Samo još neke detalje da doradim za prvi dio, koji, ja mislim će biti dovoljan za početak.


PS
nisam se mogao logovati nekoliko dana, pa zato kasnim i sa ovim otvaranjem teme.

Joč jedna stvar,
može li mi noko pomoći tako što će mi objasniti kako da postavim sličicu, ili sliku na post?
Hvala unaprijed

[dr.gog]

Za postavljanje slike na forum pogledaj uputstvo na:

http://www.sarajevo-x.com/forum/viewtopic.php?t=35560

[Borg-Resistence is FUTILE]

Za postavljanje slike na forum pogledaj uputstvo na:

http://www.sarajevo-x.com/forum/viewtopic.php?t=35560

Hvala puno!

Ovo će mi puno pomoći. (ne u vezi posta o kanonizaciji, ali u buduće)

[Borg-Resistence is FUTILE]

Evo prvog djela posta,

Problem (da ga tako nazovemo) kanonizacije Biblije se može objasniti uz pomoć nekoliko dokaza.

Naravno, potrebno je, kao u u svemu drugome biti objektivan i koristiti priznate elemente višeg i nižeg kriticizma bibliskog teksta. Kao i vanbiblijske dokaze, kao što su arheologija, rani hebrejski i grčki spisi i pisci, te neke od metoda koje su oni koristili kao rane metode hermanautike, radi pravilnog rukovanja tekstom.

Hajde da prvo odredimo osnovne parametre.

- Kanonizacija nije događaj, to je proces. Trajao je jako dugo (saa biblija je pisana u rasponu od oko 1500 godina.)

- Moramo razdvojiti kanonizaciju SZ, i NZ, jer nisu iste, niti su se desile u isto vrijeme.(kanonizaciju SZ obavili su Hebreji, kanonizaciju NZ obavli su rani crkveni oci)

- Kriterijumi za kanonizaiju su jasni. (proroci-pobožni ljudi, odani pravilima i regulativama koje je uspostavio Bog, imaju pravo samo na jednu grešku, kazna za nju je smrt – Pon. Zakonik 18:22-„ 20A prorok koji bi se usuđivao govoriti što u moje ime što ja ne budem zapovjedio da govori i koji bi govorio u ime drugih bogova, takav prorok neka se pogubi.'
21Možda ćeš reći u svome srcu: 'Kako ćemo raspoznati riječ koju Jahve nije izrekao?'
22Kad prorok govori u ime Jahve pa to ne bude i riječ se ne ispuni, onda je to riječ koje Jahve nije kazao. U drskosti je taj prorok govorio. Nemoj od njega strahovati.”)


Kanonizacija SZ (Stari Zavjet) se završila najkasnije do 350 god, BC.

Neki bi da prikažu stvar ovako :

We must, however, note that the Jews did not define a canon of their Scriptures until 90 AD., that is after the coming of the Messiah. In 90 AD., the Jews were no longer the true religion, since they had rejected the Messiah. Ever since Pentecost, the Church of Jesus, the Catholic Church, was the institution endowed with all authority (cf. Matthew 16:18-19; 18:18; Ephesians 3:10; Acts 15). Therefore, what the Jews may or may not have decided in a council after Christ, in 90 AD., is irrelevant.

They had lost their status as the true religion when they rejected Jesus Christ. It has been the Orthodox Church, from Pentecost on, which is the true and real "Jewish Church," that is the fulfillment and flower of Judaism, that which Judaism was meant to be.

http://st-takla.org/pub_Deuterocanon/De ... index.html

Ja se ne slažem sa tim stavom jer je je ovaj stav suprotan nekim stavovima iz Biblije, tačnije izjavama Boga u vezi Izraelaca tog vremena, i datih obećanja njima i njihovom potomstvu.

Dakle, stvar je sasvim drugačija.

Hebrejski kanon se u početku sastojao od dvije podjele, (vidi dole za Hebrejsku posjelu i specifične knjige)
I- Zakon
II- Proroci
III- Pisanja

Te je kao takav priznat od Hebreja.

Danijel 9:2

2prve dakle godine njegova kraljevanja, ja, Daniel, istraživah u Pismima broj godina koje se - prema riječi koju Jahve uputi proroku Jeremiji - imaju ispuniti nad ruševinama Jeruzalema: sedamdeset godina.

Mat. 5:12:

Radujte se i kličite: velika je plaća vaša na nebesima! Ta progonili su tako proroke prije vas!"

Mat 5:17:

"Ne mislite da sam došao ukinuti Zakon ili Proroke. Nisam došao ukinuti, nego ispuniti.

Mat 7:12:

"Sve, dakle, što želite da ljudi vama čine, činite i vi njima. To je, doista, Zakon i Proroci."
Mat 11:13:

Uistinu, svi proroci i Zakon prorokovahu do Ivana.

Mat 22:40:

O tim dvjema zapovijedima visi sav Zakon i Proroci."

Luka 24:27:

Počevši tada od Mojsija i svih proroka, protumači im što u svim Pismima ima o njemu.

Ivan 1:45:
Filip nađe Natanaela i javi mu: "Našli smo onoga o kome je pisao Mojsije u Zakonu i Proroci: Isusa, sina Josipova, iz Nazareta."
(..mislim da nema potrebe da navodim mjesta i koje knjige su citirane u NZu iz SZ, bilo to suviše posla ,a i zakomplikovalo bi sve ostalo.)

Hebrejski nazivi i podjele (ovde su poredane po literarnom obliku, vidi dalje za hronološki redosljed):

TORAH (The Law):

• Bereishith (In the beginning...) (Genesis)
• Shemoth (The names...) (Exodus)
• Vayiqra (And He called...) (Leviticus)
• Bamidbar (In the wilderness...) (Numbers)
• Devarim (The words...) (Deuteronomy)

NEVI'IM (The Prophets):

• Yehoshua (Joshua)
• Shoftim (Judges)
• Shmuel (I &II Samuel)
• Melakhim (I & II Kings)
• Yeshayah (Isaiah)
• Yirmyah (Jeremiah)
• Yechezqel (Ezekiel)
• The Twelve (treated as one book)
• Hoshea (Hosea)
• Yoel (Joel)
• Amos
• Ovadyah (Obadiah)
• Yonah (Jonah)
• Mikhah (Micah)
• Nachum
• Chavaqquq (Habbakkuk)
• Tzefanyah (Zephaniah)
• Chaggai
• Zekharyah (Zechariah)
• Malakhi

KETHUVIM (The Writings):

• Tehillim (Psalms)
• Mishlei (Proverbs)
• Iyov (Job)
• Shir Ha-Shirim (Song of Songs)
• Ruth
• Eikhah (Lamentations)
• Qoheleth (the author's name) (Ecclesiastes)
• Esther
• Daniel
• Ezra & Nechemyah (Nehemiah) (treated as one book)
• Divrei Ha-Yamim (The words of the days) (Chronicles)

http://www.templesanjose.org/JudaismInf ... /Torah.htm

također i http://momo.essortment.com/cannonzationbib_rbnd.htm
Ovi linkovi važe i za navode dole.

“The canon, or officially accepted list of books in the Hebrew Bible, consists of 24* books according to Jewish reckoning and is divided into three parts: the Law, the Prophets, and the Writings.
The Law (Torah), often called the Pentateuch, comprises five books, GENESIS through DEUTERONOMY.


The Prophets (Nevi im) are divided into three parts: the earlier prophets (Joshua, JUDGES, 1 and 2 SAMUEL, and 1 and 2 KINGS); the later prophets (ISAIAH, Jeremiah, and EZEKIEL); and twelve books called the Minor Prophets because of their brevity.
The 11 Writings (Ketuvim) include three poetic books (PSALMS, PROVERBS, and Job); the five scrolls (SONG OF SOLOMON, RUTH, LAMENTATIONS, Ecclesiastes, and ESTHER); an apocalyptic work, DANIEL; and EZRA/NEHEMIAH and 1 and 2 CHRONICLES. “
*jer sun neke od knjiga smatrane kao jedna, npr Ezra/Nehemija.

[Borg-Resistence is FUTILE]

Drugi dio,

Onda, zadnji od proroka Malahija (432-425 bc ) nije mogao biti kanoniziran prije tog datuma, pa se kao krajnji mogući datum uzima 400 do 350 bc za kompletiranje SZ kanona.
Sve ostale knjige su napisane i prihvaćene, te kao takve korištene od strane Izraelaca kao Božija objava prije ovog datuma.

(malo nešto sa strane – Malahija 3:1citira Isaiju 40:3 “Evo šaljem glasnika da put preda mnom pripravi. I doći će iznenada u Hram svoj Gospod koga vi tražite i anđeo Saveza koga žudite. Evo ga, dolazi već - govori Jahve nad Vojskama.” ...i Matej 3: 3 “3Ovo je uistinu onaj o kom proreče Izaija prorok: Glas viče u pustinji: Pripravite put Gospodinu, poravnite mu staze!”

, Marko 1:3 “3Glas viče u pustinji: Pripravite put Gospodinu, poravnite mu staze!” ,
Luka 3:4 “4kao što je pisano u Knjizi besjeda Izaije proroka: Glas viče u pustinji: Pripravite put Gospodinu, poravnite mu staze!”
, Ivan 1:23 “23On odgovori: "Ja sam glas koji viče u pustinji: Poravnite put Gospodnji! - kako reče prorok Izaija.")

Poenta – jedna od zadnjih najava zadnjeg proroka , je jedan od prvih događaja u NZu.(interesantno)
*za potvrdu godine objave pogeldati dolje hronološku listu.

Broj knjiga

Broj knjiga se razlikuje u protestanskoj i Katoličkoj kompilaciji Biblije, primarno u broju knjiga u SZ.

Protestanti kreću sa stanovišta da ako su Hebreji koristili tu knjigu, te je priznavali za autentičnu objavu, kao takvu koristili u svom svakodnevnom i duhovnom životu,(a ove sporne nisu) zašto, i odakle nama pravo da nešto dodajemo?

Dokaz- Još od vremena Mojsija, a također u vrijeme progonstva, te mnogo dominatnije se počelo u vrijeme Makabejaca, sa čitanjem pisama i zakona.

"Knjiga" - ta riječ se pojavljuje još u Exodus 17:14, u vrijeme Mojsija, kada Hebreji izlaze iz Egipta, što će reći da se tada već počelo određivati šta je kanon.
(Pon. Zakonik 31:24 - Kad Mojsije napisa riječi ovoga Zakona u knjigu, // Joshua 1:8- Neka knjiga Zakona bude na ustima tvojim: razmišljaj o njoj danju i noću, kako bi vjerno držao sve što je u njoj napisano: samo ćeš tada biti sretan i uspjet ćeš u pothvatima.

Nisam li ti zapovjedio: // I Samuelova 10:25- Nato Samuel objavi narodu kraljevsko pravo i zapisa ga u knjigu koju položi pred Jahvu. Najposlije Samuel otpusti sav narod da ide svaki svojoj kući. // II Kraljevima 22:11- Čuvši riječi Knjige Zakona, kralj razdrije haljine svoje.

// Nehemija 8:8- I čitahu iz knjige Božjeg zakona po odlomcima i razlagahu smisao da narod može razumjeti što se čita... Itd... što dokazuje da su u različitim periodima već imali ,pravilnije bi bilo reći, svitak, ili svezak koji je sadržio dozvoljena pisma) A tokom progonstva Hebreji su se organizovali u sinagoge, tako da je precizno određeno koji se pasusi čitaju koje subote u sinagogama.
Do 400 bc je već uveliko u praksi bilo da se svake subote čita isti pasus u svim sinagogama (a tako je i do danas, sa malim razlikama između ortodoksnih i liberalnih Jevreja, te sa vremenskim zonama), tako da se u svim sinagogama čitao isti pasus u određenom datumu godine.

izvori

“The Torah is divided into parshiot (Torah portions) which are generally three to five chapters in length. The parshiot are read, in order, each Shabbat throughout the year, in a yearly cycle which begins and ends on Simchat Torah (a holiday which follows on the tail of Sukkot). On holy days, festivals and other special occasions, special passages outside the cycle of reading are read.”

http://www.templesanjose.org/JudaismInf ... /Torah.htm

The tradition of reading the Torah out loud dates back to the time of Moses, who would read the Torah publicly on Shabbat, festivals, and Rosh Chodesh.

According to the Talmud, it was Ezra the Scribe who established the practice, which continues today, of reading the Torah also on Monday and Thursday mornings and Shabbat afternoons.
These days were picked because Monday and Thursday were traditionally days that the Jews would go to the nearest towns to shop and trade.
Also, this way the people would never go for more than three days without getting spiritual sustenance from the Torah.
There were breaks in the practice, but since the Maccabean period in the 2nd century BCE, public Torah reading has been maintained continuously.
It was also in the Maccabean period that the Jews started reading from the Torah consecutively, reading on Shabbat afternoon, Monday, and Thursday from the point at which they left off the previous Shabbat morning.

In the early times, there were two traditions as to how the reading on Shabbat mornings should proceed. In Israel, the Torah was divided into 155 portions and took three years to read.
Today, Reform and some Conservative congregations follow this triennial cycle. In Babylonia, the Torah was split in 54 sections and took one year to read (some portions were read together in non-leap years).
The size of the sections vary, containing anywhere between 30 and more than 150 verses.
This latter custom became accepted for Orthodox and most Conservative Jews. The only break from the weekly cycle is when Shabbat is a holiday with a special Torah portion.
The Torah is read on Shabbat and festivals between the shacharit (morning) and mussaf (additional) services and on weekdays at the end of shacharit.

http://www.jewishvirtuallibrary.org/jso ... ading.html

Regular public reading of the Torah was introduced by Ezra the Scribe after the return of the Jewish people from the Babylonian captivity (c. 537 BCE), as described in the Book of Nehemiah.
[1] In the modern era, adherents of Orthodox Judaism practice Torah reading according to a set procedure they believe has remained unchanged in the two thousand years since the destruction of the Temple in Jerusalem (70 CE).
Starting in the 19th and 20th centuries CE, new movements such as Reform Judaism and Conservative Judaism have made adaptations to the practice of Torah reading, but the basic pattern of Torah reading has usually remained the same:
As a part of the morning or afternoon prayer services on certain days of the week or holidays, a section of the Pentateuch is read from a Torah scroll. On Shabbat (Saturday) mornings, a weekly section ("parsha") is read, selected so that the entire Pentateuch is read consecutively each year.
[2][3] On Saturday afternoons, Mondays, and Thursdays, the beginning of the following Saturday's portion is read. On Jewish holidays and fast days, special sections connected to the day are read.
Jews observe an annual holiday, Simchat Torah, to celebrate the completion of the year's cycle of readings.

http://en.wikipedia.org/wiki/Torah_reading

Each week in synagogue, we read (or, more accurately, chant, because it is sung) a passage from the Torah.
This passage is referred to as a parshah. The first parshah, for example, is Parshat Bereishit, which covers from the beginning of Genesis to the story of Noah.
There are 54 parshahs, one for each week of a leap year, so that in the course of a year, we read the entire Torah (Genesis to Deuteronomy) in our services.
During non-leap years, there are 50 weeks, so some of the shorter portions are doubled up. We read the last portion of the Torah right before a holiday called Simchat Torah (Rejoicing in the Law), which occurs in October, a few weeks after Rosh Hashanah (Jewish New Year).
On Simchat Torah, we read the last portion of the Torah, and proceed immediately to the first paragraph of Genesis, showing that the Torah is a circle, and never ends.

http://www.jewfaq.org/readings.htm

(kao što se može primjetiti u listi na ovoj stranici nema nijedne od kontroverznih knjiga, kao ni na ovoj :

http://www.templesanjose.org/JudaismInf ... adings.htm )

- E sada, Luka 4:17-19 (citat Izaija 61:1,2) “17Pruže mu Knjigu proroka Izaije... On razvije knjigu i nađe mjesto gdje stoji napisano: 18 Duh Gospodnji na meni je jer me pomaza! On me posla blagovjesnikom biti siromasima, proglasiti sužnjima oslobođenje, vid slijepima, na slobodu pustiti potlačene, 19proglasiti godinu milosti Gospodnje.”

Dakle, Isus koristi pasus iz Izaije, koji je u uporebi za taj specifčan dan još od davnina. Što će reći, da i on sam je prihvatao taj način i taj pasus, te da je barem do tog navedenog pasusa kanon bio zaključen. (a iz Hebrejske tradicije možemo upoznati da je to mnogo više -

http://www.templesanjose.org/JudaismInf ... adings.htm , http://www.jewfaq.org/readings.htm )

[Borg-Resistence is FUTILE]

Treći dio


Po godinama BC
(hronološki kroz vrijeme i prema periodima istorije Hebreja opisane u Bibliji):

- vrijeme Patrijarha
Postanak- NN

- vrijeme Mojsija
Izlazak - 1875 – 1445 (pokriva period od - 431 godina)
Levitikus ili Levitski zakonik – 1445 (1 mjesec)
Brojevi - 1445 – 1405 (40 godina)
Ponovljeni zakonik – 1405 (1 mjesec)

- vrijeme Jošue i sudaca
Jošua - 1405 – 1390 (c. 15 godina)
Sudci - 1390 – 1045 (345 godina)
Ruta – NN (ali prema prvoj rečenici u knjizi: „1 U ono vrijeme kada su vladali suci nastala glad u zemlji,” se može svrstati ovdje)

- vrijeme Ujedinjenog kraljevstva
Prva Samuelova, Druga Samuelova, Psalmi, Job*, Izreke, Propovjednik, Pjesma nad pjesmama.
*(ove knjige, osim Joba, su nastale u ovom periodu, ali nije nisam siguran koje godine. Job je vjerovatno najstarija knjiga, ali zbog literarnog oblika je nemam dje drugo)

- vrijeme Podjeljenog krajevstva (u 4 etape)
I – 10ti vjek
Prva Krajevima - 971 – 840
Druga Kraljevima - 840 – 586

II- 9ti vjek
Obadija - c. 840
Joel - c. 830

III- 8mi vjek
Jona - c. 760 Sjever. Kralj.
Amos - c. 760 – 750 Sjever. Kralj.
Hošea - c. 755 – 710 Sjever. Kralj.
Mihej - c. 739 – 700 Južno Kralj.
Isaija - c. 739 – 680 Južno Kralj.

IV- 7mi vjek
Nahum - c. 650 Južno Kralj.
Sefanija - c. 635 Južno Kralj.
Habakuk - c. 630 Južno Kralj.
Jeremija - c. 627 – 580 Južno Kralj. (također napisao i Tužaljke, koje i opisuju užasan kraj ovog kraljevstva, te tako počinje novi period u istoriji)

- vrijeme zarobljeništva i povratka (2je etape)

I- tokom zarobljeništva (605 do 538 bc)

Ezekijel - 592 – 570
(pod kraljevima : u Izraelu – Jojakim, Jojakin, Sidkija /u Babilonu - Nabukodonozor)
Danijel - 605 – 535
(pod kraljevima : U Izraelu - Jojakim, Jojakin, Sidkija / u Babilonu – Nabukodonozor, Nabonid, Belšazar. / u Medo-Perziji - Kir ili Cirius)

II- nakon Babilonskog zarobljeništva (538 do 524 bc)

Hagaj - 520 (glavne ličnosti : Hagaj, Jošua, Zerubabel)
Zaharija - 520 – 470 (glavne ličnosti : Zaharija, Jošua, Zerubabel, Mesija)
Ester - 483 – 473 (glavne ličnosti : Ester, Artakserks, Haman, Mordekaj)
I, II knjiga Ljetopisa - c. 450 (glavne ličnosti : David, Solomon)
Ezra - c. 440 (glavne ličnosti : Ezra, Zerubabel, Kir, Darije)
Nehemija - 444 – 425 (glavne ličnosti : Nehemija, Sanbalat, Tobija (Amonac), Gašaem (Arap))
Malahija - 432 – 425 (glavne ličnosti : Malahija, Naredni Božiji govornik )

Poenta- mislim da svi dovoljno mudrosti imamo da znamo da su neke od ovih zadnjih osoba koji su navedene istoriske ličnosti. Te je nepotrebno da raspravljamo o datumima. Time je nemoguće da neke od prethodno navedenih knjiga u kojima se spominju drugi istoriski likovi budu napisani prije ili poslije njih.

[Borg-Resistence is FUTILE]

Četvrti dio

Samim time, vidimo da se veoma rano počelo voditi računa o „Riječi Božijoj.“
A koliko su Hebreji tome pridavali važnosti pročitajte dalje:
(nisam želio da prevodim radi autentočnosti)

http://www.borshevsky.com/sacred.htm

Incorrect printing or lacking of any of the letter’s elements implies breaking the bond with the substances of the high order.
Be very careful – your attempts to write down those letters by yourselves might shake the foundations of the universe and to damage your relationship with the spiritual substances.

Some basic regulations for putting sacral texts on paper.
Texts, printed with even a slight inclination from the strictest regulations, become non-kosher, i.e. unfit for usage. (moje boldiranje) In some cases it is possible to correct the mistake, in others it is forbidden.
For example, in the Mezuzah all the letters must be printed from write to left, in the same order they are read in Torah (kesidran).
It resembles the process of stringing beads: if one bead is erroneously forgotten, you’ll have to unravel everything subsequent to the unfortunate mistake.
If the copyist has forgotten one letter or even half a letter in the Mezuzah, he has to delete, or more precisely, to cut all that was written after the mistake, to insert the missing letter in its proper, and only then can he continue his task.
But these are not the only complications. The names of the Creator are met in the Mezuzah 10 times. If one of the names has already been inscribed, and there had been detected that a letter or any of the letter’s parts prior to this name is missing, the whole Mezuzah is irremediable, for to fix it, we’d have to delete everything before the mistake, and the name of God is prohibited to delete.
In other cases too, later corrections are in potential to deprive the Mezuzah of all its protective powers! The more a scribe is God-fearing, the more it serves guarantee for a Mezuzah’s operational capability (Sofer STaM).

Ink.Very high demands are made of the ink. It ought to be coal black, without even a slightest tint, and to be durable and resilient in the face of centuries of existence. Only kosher products may become a part of the kosher ink.
In our days Jewish scribe use: coal, gals (small epiphyllous balls on the oak leafs), wood rosin, and blue vitriol that makes ink ineffaceable. To brush the ink on parchment it is customary to use a bamboo or a bird’s (mostly turkey’s) feather pen (kulmos), sharpened in a particular way.


http://www.templesanjose.org/JudaismInf ... graphy.htm

Pravila pisanja i kopiranja danas (možete zamisliti onda) kod Hebreja.
Samo neki isječci sa linka gore:
“There are over 150 laws concerning how the Hebrew Alphabet must be written by the Jewish Scribe.
Here, each letter has been scanned in separately, to point out some of the things to look for in good writing. Note: This is only a reference and is by no means complete. Please check your STA"M with a competent certified Sofer. Ask your Sofer if he is certified by the Vaad Mishmeres STA"M.(prvi bold je moj, drugi je iz originala)

For the purpose of this document, this deals only with the Beis Yosef's opinion on how the letters should be written. There are several letters where the Ari Z'al has a difference of opinion, as seen below.”

“The Letter Chof Peshuta should have a roof which is no longer than 3 kulmusim. We should not lengthen its roof any further, nor make it shorter, as it could very possibly look like the Letter Reish or the Letter Vov.
The leg of the Chof Peshuta should be a total of 5 1/2 kulmusim,when measuring from the top of the Chof to its tip. If it is any shorter, it could look like the Letter Reish. The top right corner of the Chof Peshuta should be rounded, as it is similar to it's cousin, the Chof Kefufa, which has a rounded top corner.” (bold u originalu)

Jedan od FAQs - “How many letters are there in the Torah?

• There are 304,805 letters. “ (njima je poznat broj slova za svaku pojedinu knjigu, te broj suglasnika, broj samoglasnika, broj razmaka, itd.itd.- ineresantno)

http://www.templesanjose.org/JudaismInf ... ezuzah.htm

Toliko o predanju prilikom pisanja.


Za sada ovoliko spremam još par detalja, ali da nečekate više (to bi zaista bilo previše) ,odlučio sam se da postavim ovo do sada što sam spremio.

nadam se da imate o čemu diskutovati!

P.S.

Izvinjavam se zbog obimnog materijala, ali volim da dokumentujem navode.

[fia]

Ti glumis nekog misionara?

ne ... to je na izričitu molbu forumaša a.baska...i drugih

i šta kažem molbu... pritisak! jeli a.basko?!!

[Borg-Resistence is FUTILE]

Ti glumis nekog misionara?

ne ... to je na izričitu molbu forumaša a.baska...i drugih

i šta kažem molbu... pritisak! jeli a.basko?!!

Hvala fia,
htjeo sam mu i ja odgovoriti ali,......ma rekoh neću se zamarati time.

[za_sada_bez_dobrog_nicka]

- Kanonizacija nije događaj, to je proces. Trajao je jako dugo (saa biblija je pisana u rasponu od oko 1500 godina.)

- Moramo razdvojiti kanonizaciju SZ, i NZ, jer nisu iste, niti su se desile u isto vrijeme.(kanonizaciju SZ obavili su Hebreji, kanonizaciju NZ obavli su rani crkveni oci)

- Kriterijumi za kanonizaiju su jasni. (proroci-pobožni ljudi, odani pravilima i regulativama koje je uspostavio Bog, imaju pravo samo na jednu grešku, kazna za nju je smrt – Pon. Zakonik 18:22-„ 20A prorok koji bi se usuđivao govoriti što u moje ime što ja ne budem zapovjedio da govori i koji bi govorio u ime drugih bogova, takav prorok neka se pogubi.'
21Možda ćeš reći u svome srcu: 'Kako ćemo raspoznati riječ koju Jahve nije izrekao?'
22Kad prorok govori u ime Jahve pa to ne bude i riječ se ne ispuni, onda je to riječ koje Jahve nije kazao. U drskosti je taj prorok govorio. Nemoj od njega strahovati.”)

Ovdje meni nešto ne štima.

Lako je raspoznati kada neki prorok nešto najavi pa se to ne desi. Ali što je sa slučajem kada prorok nešto zapovijedi, a oni kojima je zapovijedio, ne mogu znati je li to točno ili ne?

Da li to znači da onda Jahve treba nekon drugom reći: Čuj, prorok je zapovijedio nešto što nije od mene, ubijte ga?
Ako Jahve govori nekom drugom, nije li onda i ta postao prorok, automatizmom?

[Borg-Resistence is FUTILE]

Jesu li to svi odustali od ove teme?

Nisam znao da vam tako malo treba.

Al hajd eto, a tek smo počeli fino da se družimo i radimo.

Šta ćemo za kanonizaciju Novog Zavjeta?


Pozdrav

Borg

[a.basko]

Ti glumis nekog misionara?

ne ... to je na izričitu molbu forumaša a.baska...i drugih

i šta kažem molbu... pritisak! jeli a.basko?!!

Hvala fia,
htjeo sam mu i ja odgovoriti ali,......ma rekoh neću se zamarati time.

...bio sam u banatu... pitao... ko zapali zito... pa se ne zahvalih na vrijeme, borg... evo, sada to cinim!
samo ti postaj...

[slavkoimamodilera]

Jesu li to svi odustali od ove teme?

Nisam znao da vam tako malo treba.

Al hajd eto, a tek smo počeli fino da se družimo i radimo.

Šta ćemo za kanonizaciju Novog Zavjeta?


Pozdrav

Borg

Mene interesuje, molim te nastavi ako ti nije problem...

lijep pozdrav!

[fia]

Jesu li to svi odustali od ove teme?

Nisam znao da vam tako malo treba.

Al hajd eto, a tek smo počeli fino da se družimo i radimo.

Šta ćemo za kanonizaciju Novog Zavjeta?


Pozdrav

Borg

Mene interesuje, molim te nastavi ako ti nije problem...

lijep pozdrav!

Ma @Borgu, gdje si? .... nastavi, i ja te molim...

i meni je interesantno .... koristiš zanimljive izvore....

[Borg-Resistence is FUTILE]

Jesu li to svi odustali od ove teme?

Nisam znao da vam tako malo treba.

Al hajd eto, a tek smo počeli fino da se družimo i radimo.

Šta ćemo za kanonizaciju Novog Zavjeta?


Pozdrav

Borg

Mene interesuje, molim te nastavi ako ti nije problem...

lijep pozdrav!

Ma @Borgu, gdje si? .... nastavi, i ja te molim...

i meni je interesantno .... koristiš zanimljive izvore....

Vrlo rado,

Samo dok se riješim jednog od dva posla koji trenutno radim.
I malo uhvatim rutinu u ovom novom.

Izvinjavam se za dugu pauzu.

[simi5]

Васељенски Сабори

I Васељенски Сабор

II Васељенски Сабор

III Васељенски Сабор

IV Васељенски Сабор

V Васељенски Сабор

VI Васељенски Сабор

VII Васељенски Сабор

Васељенски сабори

Васељенски сабори (гр. οικουμενικος συνοδος, лат. Concilium, сабрање епископа који представљају целу Цркву): колегијални начин на који се васељенски епископат изјашњава о садржајима вере и питањима дисциплине. И поред тога што епископ има одређену помесну службу, он има саборну одговорност у питањима од општег интереса Цркве. У периоду пре шизме (1054), карактер "васељенски" једноме Сабору дат је присуством и представљањем епископата целе империје. Стога је присуство римскога трона (италијанска дијецеза) на Саборима било нужно. Мада сазивани од царева, Васељенски Сабори нису били царска институција. Цареви потписују саборска акта, али не гласају нити пак утичу на одлуке, остављајући епископима потпуну аутономију у расправљању и одлучивању.

У саборским одлукама треба да се прави разлика између догмата, који има доктринарни садржај вере (ορος - finis), и канона, који има дисциплински карактер. Ни сазивање од стране цара, ни васељенско присуство и потписи епископа на саборска акта, не гарантују суштинско православље исказане вере или симбола вере. Одлуке Васељенских Сабора нису спољни критеријум учења, јер ниједна спољашња власт не може наметнути оно што је против истине вере. Зато одлуке Сабора треба да прихвати и потврди свест Цркве. Православна традиција признаје седам Сабора са васељенским карактером, између којих су се држали многобројни помесни или регионални сабори.

Први Васељенски Сабор: Одржан у Никеји, у Малој Азији (мај - јуни 325. године), који је сазвао цар Константин Велики (274-337), у Цркви своје палате а на којем је учествовало 318 отаца, Епископа из целе империје, укључивши представнике папе Силвестра I (314-335), свештенике Вита и Винцента.

Од западних епископа истиче се Осије Кордобски (Шпанија), кога је Цар послао у Александрију да би васпоставио мир у Цркви у Египту. Циљ Сабора био је јасно формулисање вере о Светој Тројици, противстављено учењу александријског свештеника Арија (око 256-336), који проповедаше да Син није истоветан Оцу по природи, да је Оцу потчињен, јер је Очево стварање вишега реда. Под утицајем Светога Атанасија, ђакона александријског, Сабор потврђује да је Бог-Син једносуштан (ομοουσιος) са Богом-Оцем. Један Бог, Који има једну природу, постоји као Света Тројица, као три "ипостаси" које имају своја лична јединствена својства. Никејски Симбол Вере постаје ускоро тежишна тачка целе Православне традиције, особито потоњих Сабора. Постоји мишљење да други Сабори нису ништа друго до потврда и објашњење никејског православља. Иначе, потоњи Сабори започињу изговарањем Никејског Символа Вере. Саборска акта нису се сачувала, али Јевсевије Кесаријски у Vita Constantini опширно описује ток расправа. Сабор је донео 28 канона, који предвиђају, између осталога, празновање Пасхе у дан недељни, али не у исто време са јудејском пасхом, организовање Цркава по административним провинцијама империје, присуство и служење тројице епископа на Светој Литургији у хиротонији епископа.

Спомен и похвала Светим Оцима Првог васељенског сабора врши се у недељу пред Духове, или у VII недељу по Васкрсу. На Првом васељенском сабору били су многи знаменити светитељи, међу којима су се нарочито истицали: свети Николај Мирликијски, свети Спиридон, свети Атанасије, свети Ахил, свети Пафнутије, свети Јаков Нисивијски, свети Макарије Јерусалимски, свети Александар Александријски, свети Јевстатије Антиохијски, Јевсевије Кесаријски, свети Митрофан Цариградски, Јован Персијски, Аристак Јерменски и други многи са Истока. Са Запада су присуствовали: Осије Кордовски, Теофил Готски, Цецилијан Картагински и други.

Српска православна црква слави спомен на овај сабор 29. маја по црквеном, а 11. јуна по грегоријанском календару.

на врх

Други Васељенски Сабор: Одржан у Цариграду (мај -Јули 381) сазвао је цар Теодосије I (379-395), без консултовања папе Дамаса I (366-387), са намером да стави крај аријанском спору, који се наставио и после Никејског Сабора, благодарећи помоћи датој полуаријанцима чак и од цара Константина (цар беше прогнао Светог Атанасија у Трир, Treves), а нарочито због гоњења које су наследници Константинови - Констанција (350-361), сестра Константинова, Констанс и Валенс (+378) - започели против никејских православаца.

Сабор је сазван да се изјасни о двема јересима те епохе: Македонијевој, епископа цариградског - који потпуно оспораваше божанство Духа Светога, говорећи да је Он створење Сина - и Аполинаријевој, епископа из Сирије, који негираше присуство разумне душе (или духа) у Христу јер је она, наводно, замењена Логосом (в. ЈЕРЕСИ). Сабор преузима Никејско учење о Светој Тројици - учење које је доцније потврђено тринитарном теологијом Кападокијских Отаца Василија Великог, Григорија Богослова и Григорија Ниског, који су ауторитетом наметнули формулу: "Једна и иста божанска природа у Три Ипостаси (Лица)" - и додаје нове чланове учењу о Духу Светом. Против Македонија, 150 отаца, не користећи реч ομοουσιος, потврђују да се Дух "обожава и слави заједно са Оцем и Сином". Сабор одбацује аполинаријевство речима "од Духа Светога и Марије Дјеве". Овај Символ вере постаће класични или васељенски символ хришћанске Цркве. Он ће ући у Литургије, а потврдиће га и сви потоњи сабори под именом Никеоцариградски Символ вере. У трећем канону Сабор одређује поредак пет патријархата, имајући у виду политичко стање времена. Рим ужива прво место, Константинопољ заузима друго с тим да има исте привилегије са царским градом Римом.

Српска православна црква слави спомен на овај сабор 4. јуна (22. маја).

на врх

Трећи Васељенски Сабор: Одржан у Ефесу (јун-јули 431) сазвао је цар Теодосије II (408-450), са циљем да разјасни спор између Несторија (+451), епископа цариградског (428), и Св. Кирила Александријског (412-444), нећака патријарха Теофила (385-412) који је изманеврисао збацивање и прогонство Светог Јована Златоустог (+407). Несторије се јавља као оснивач нове јереси по којој постоје две различите ипостаси у оваплоћеном Логосу; зато се Дјева Марија не може назвати "Богородица" него само "Христородица".
На Кирилово настојање, Сабор (153 епископа) дефинише доктрину о сједињењу двеју природа у јединственој ипостаси Логоса и доктрину о Дјеви Марији-Богородици, осуђује и свргава Несторија пре него што су дошле делегације папе Целестина I (422-432) и епископи из Антиохије, који накнадно прихватају учење и поступак Кирилов. После осуде несторијанства (Несторије није учествовао на Сабору), ученици Несторијеви одвајају се званично од Цркве и стварају своју цркву у Персији, са седиштем у Селевкији. Црква Истока или "несторијанска" извршила је у Персији у наредним вековима веома значајан мисионарски подухват. Али ширење ислама и монголске империје, а нарочито покољ који је направио Тамерлан, докрајчили су овај мисионарски несторијански полет.

на врх

Четврти Васељенски Сабор: Одржан у Халкидону (8. октобар - 1. новембар 451) сазвао је цар Маркијан (450-457), који је на њему и учествовао праћен Пулхеријом, сестром цара Теодосија; Сабор је одржан је у храму Свете Јефимије, са потпуном помоћи папе Лава I (440 - 461). Сабор је сазван да се изјасни о монофизитству, јереси која је одбијала разлику међу лицима - υποστασις и природом - φυσις тврдећи следеће: Ако је Христос ипостас (лице, личност), Он не може имати две природе. Јерес је проповедао Евтихије (рођен 378, умро око 454), цариградски монах, Кирилов ученик и Несторијев противник, који учаше да Христос има само једну природу (μονο-φισις), и то божанску, а да је тело људско само привидно узео.

Покрајински сабор сазван 448. год. од Флавијана, патријарха цариградског, осуђује Евтихија као јеретика. У одбрану његову устаје Диоскор, патријарх александријски, који убеђује цара Теодосија II да у Ефесу 449. год. сазове Сабор којим је владао Диоскор и монаси и на којем је Евтихије рехабилитован а Флавијан збачен. У једном писму Флавијану, папа Лав I осуђује монофизитство, бранећи Православно учење о Исусу Христу, који се "ради нас људи и ради нашега спасења родио од Дјеве Марије, Богородице, по људској природи, као један и исти Христос, Син, Господ, Јединородни, у двема природама; сједињеним несливено, непромењиво, нераздељиво и неразлучно, разлика у природама не будући уопште уништена њиховим сједињењем, свака природа, напротив, сачувавши своје особине, обадве стичући се у једном облику, једном лицу или једној ипостаси". Томос Лава I патријарху Флавијану није донео крај монофизитској јереси. Зато цар Маркијан сазива нови Сабор 451. год. у Халкидону, на којем је учествовало 600 епископа (пет са Запада). Сабор није усвојио Писмо папе Лава I Флавијану, него је сачинио нову догматску дефиницију у којој се осуђује монофизитство и исповеда вера у две природе које се сједињују у једној ипостаси.

Четврти Васељенски Сабор рехабилитује Теодорита Кирског и Иву Едеског, уздиже јерусалимски престо на степен патријаршије, потврђује одлуке Сабора из 381. год. којом Цариград заузима друго место у Цркви после Рима, проширивши му право јурисдикције на Тракију, Понт и Малу Азију. Канон 28, који није прихватио папа Лав I, јасно потврђује да Рим заузима прво место у Цркви пошто је царски град, а не зато што је престо Петров. Христолошки догмат није прихватила Коптска црква у Египту, која чува монофизитство као право учење како би на тај начин исказала незадовољство према доминацији Грка у Источној Цркви. Тако се формирају монофизитске, негрчке цркве, усмерене против "мелкита" ("приврженика цара") односно Православних Грка који прихватају Четврти Васељенски Сабор.

на врх

Пети Васељенски Сабор (Други Цариградски Сабор): Одржан у Цариграду (мај - јуни 553) сазвао је цар Јустинијан Велики (527-565) са намером да помири монофизите са Православнима јер је одбацивање Четвртог Васељенског Сабора од Цркве у Египту донело политичка трвења.

Сличан покушај већ беше учинио цар Зенон (479-491), који је издао декрет сједињења - Енотикон, предложивши компромисну формулу (коју су саставили Акакије - патријарх цариградски, и Петар - александријски монофизитски патријарх), по којој само саборске одлуке које су претходиле Четвртом Васељенском Сабору имају обавезујући карактер. Цар Јустинијан издаје едикт (он иначе већ беше објавио дело у коме набраја Оригенове погрешке садржане у спису "О Начелима") којим осуђује "Три поглавља" и три богослова који су пропагирали несторијанство: личност и дело Теодорита Кирског (између 393-460), Несторијевог пријатеља који је писао против Кирила и против Ефеског Сабора, и писмо Иве Едеског (380-457) у којем овај брани Теодора Мопсуестског а одбацује Кирилове тврдње.

Опозиција афричких епископа и реакција папе Вигилија против начина на који је Цар хтео да наметне едикт о вери, присиљава Јустинијана да сазове општи Сабор на којем 165 епископа осуђују "Три поглавља". Сабор се одржава и анатемише оне који подржавају оно што је за осуду у "Трима поглављима". Сабор јасно говори о ипостасном сједињењу и одбацује оне који мешају или одвајају природе после сједињења. Христос је у две природе, чак и пошто се збило сједињење по ипостаси. Сабор даје исправно тумачење монофизитском изразу александријских богослова: "Једна оваплоћена природа божанскога Логоса", потврђујући да сједињење по ипостаси чува две природе, сједињене несливено и нераздељиво, у једној личности. Сабор одобрава литургијску формулу: "Господ Исус Христос који се распео телом, јесте истинити Бог", и осуђује учења која су проповедали Арије, Евномије, Македоније, Аполинарије, Несторије, Евтихије и Ориген. На почетку папа Вигилије није прихватио ову осуду, али 554. године он признаје васељенски карактер овога Сабора.

на врх

Шести Васељенски Сабор (Трећи Цариградски Сабор) : Одржан у Цариграду (новембар 680. - септембар 681) сазвао је цар Константин IV Погонат (648-685). Одржан је у сали Сводова (Купола) (τρουλλος) палате, да би формулисао праву веру против монотелитске јереси (θελησις, воља). Јерес је почела да кружи за време цара Ираклија (610-641), у исповедању вере под именом Ектесис обнародованом 638. год., а које је саставио патријарх Сергије и прихватио папа Хонорије (625-638). Учење да Христос има две природе, иако после Оваплоћења има само једну вољу (монотелитство) или једно делање (моноенергизам), могло је да привуче умерене монофизите, али оно је противречило Халкидону. Цар Констанс II забрањује дискусије о двема вољама у Христу.

У тим условима, Православље су, по цену мучеништва, бранили папа Мартин I +685 у изгнанству на Криму) и Св. Максим Исповедник. Сабор, у присуству Цара и изасланика папе Агатона (678-681), осуђује Сергија и одбацује писма папе Хонорија патријарху Сергију, оптуживши га да је монотелит. Сабор признаје, у сагласности са учењем отаца, да у Христу постоје две природне воље и два природна делања, при чему људска природа има своју сопствену вољу која се драговољно покорава божанској вољи, будући потпуно обожена. Сабор укратко резимира догмате проглашене на претходним Саборима и потврђује једну врсту поновног дефинисања учења о ипостаси Сина Божијег.

Будући да се Сабори 553. и 680-681. нису бавили дисциплинским проблемима, цар Јустинијан II сазива 692. године у истој царској сали општи Сабор са циљем да се издају канони као допуна двама претходним Саборима, тј. Петом и Шестом (отуда назив sinodus quinisextus - Петошести). Сабор потврђује 28. канон из Халкидона, изјашњава се за женидбу свештеничких кандидата пре хиротоније, критикује неке обичаје Западне Цркве, утврђује причешће под оба вида (хлеб и вино) и употребу кваснога хлеба у Евхаристији.

на врх

Седми Васељенски Сабор (Други Никејски Сабор): Одржан у Никеји (септембар -октобар 787) сазвала је царица Ирина (780-790), намесница Константина VI (771 - 797), да би се изјаснио о култу поштовања икона.

Лав III Исавријанац 717-741) издаје 727. год. едикт којим забрањује поштовање икона и начелно сликовито представљање, сматрајући то правим идолопоклонством. Цар именује иконоборног патријарха, а од папе Григорија Ш (731-741), који беше екскомуницирао иконоборце, изузима провинцију Илирик испод папске јурисдикције и предаје га под јурисдикцију Константинопоља. Његов наследник Константин IV Копроним (741-775) сазива Сабор 754. год. у Цариграду, који осуђује поштовање икона и искључује иконофиле, укључујући и Св. Јована Дамаскина, најљућег браниоца поштовања икона. Царица Ирина, подршком патријарха Тарасија и пристанком папе Адријана I (771-795), сазива други Сабор, такође у Никеји (350 отаца), који поништава одлуке Сабора из 754. године и формулише учење да предмет поштовања јесте личност представљена на икони, и да треба правити разлику између обожавања (λατρεια), које приличи само Богу, и поштовања (προσκυνησις) које доликује светима. Сабор нису прихватиле Цркве у царству Карло Велики (Немачка, Француска, Шпанија). Сабор у Франкфурту (794) и Карловске књиге изјашњавају се против поштовања икона.

Уз сву отворену опозицију патријарха Никифора, Теодора Студита и начелно монаха, иконоборство опстаје благодарећи отвореном гоњењу Православних од стране византијских царева. Тек под царицом Теодором култ икона поново је васпостављен (842); у спомен на тај догађај установљена је Недеља Православља, прве недеље Васкршњег поста. Иконоборство је последња јерес која је била предмет Васељенског Сабора.

[Bosanac sa dna kace]

ne sjecam se da sam prije pitao, ali zamolio bih one koji znaju da nesto vise napisu
1. o znacenju ikona za pravoslavnu crkvu i gdje to ima potporu u Bibliji
2. o ikonoborstvu, mislim da je to bilo negdje u 9. vijeku na podrucju Bizantije.

[Borg-Resistence is FUTILE]

ne sjecam se da sam prije pitao, ali zamolio bih one koji znaju da nesto vise napisu
1. o znacenju ikona za pravoslavnu crkvu i gdje to ima potporu u Bibliji
2. o ikonoborstvu, mislim da je to bilo negdje u 9. vijeku na podrucju Bizantije.

Obožavanje ikona, ili nešto slično nema podrške u Bibliji.
To mi je poznato.
Morao bih potražitit reference, ali da ne duljimo, to je jednako idolopoklonstvu, jer je princip isti.
Inače, po Bibliji, idol je sve što u suštini preuzima prvo mjesto u životu čovjeka, i to primarno kada je obožavanje, ili klanjanje, ili da pojednostavim, nadanje u ispunjenje zahtjeva i molitvi u pitanju.
Idol može biti dosta toga, od auta, kuća, itd. do žena, nakita ili ikona, zavisno od aspekta. (bez uvrede za svrstavanje ikona u tu kategoriju) NPR. mnogi svoju sigurnost polažu u recimo stanove, i materijalnu siguernost. Nije loše imati ih, ali je primjer idolopoklonstva kada se oslanjamo na njih umjesto na Boga.
Inače, prvo mjesto u životu pojedinca pripada uvjek Bogu, pa onda ide sve ostalo, za početak kad je sigurnost, i zaštita u pitanju.

[dr.gog]

Zdravo,samo da vas,rekoh,pozdravim..
Bilo bi divno da post na engleskom bude preveden,veoma je neobično ne znati ćirilicu(na našijem prostorima),malo manje mi je neobično ne znati engleski.
Eto...pa hvala na trudu.

[Borg-Resistence is FUTILE]

Ponovo se izvinjavam čitateljima podforuma, ali sam primoran da radim dva posla ponovo.

Nastojao sam da ostanem dosljedan svojim prijašnjim obećanjima, ali zbog drugih poteškoća nisam u stanju da ih tako brzo ispunim.
Nadam se, a i radim na tome, da će se stanje što prije stabilizirati, te da ću moći da sjednem, i na miru dovršim već započeto.


Hvala vam puno na razumjevanju.

Borg.

[Borg-Resistence is FUTILE]

Još uvijek sam prezauzet.
sorry

[Borg-Resistence is FUTILE]

Dobio sam odličnu knjigu o Novom Zavjetu, tražio sam je jako dugo.
Tako da se nadam uskoro da ću moći postirati neke stvari.

Knjiga je : The New Testament: Its Background, Growth, and Content (3rd Edition) - By: Bruce M. Metzger



A mislim da mi stiže i još nekoliko knjiga koje sadrže nešto na tu temu.

New Evidence that Demands a Verdict - Josh McDowel, ali na Hrvatskom.


I još neke, nezan tačno koje je žena uzela.

[PRO testant]

Jel bi nešto od ovoga?
Dobra tema, šteta da se ovako završi.

[bogumil-8]

Za one koji vole da čitaju, istražuju i razmišljaju: http://www.hbk.hr/biblija/popis.php?vrati=1

[PRO testant]

Kada neće niko.... (ili ne može)

Kanonizacija Novog Zavjeta.
Još malo i počinjemo.