balas-salas...

[joki]

eSice,begaj u podrum na "po enu" dok ovi djavlovi sljedbenici pale svoja kandila...
idemo rujnim vinom protiv nacionalistickog pijanstva!
valjda na temeljima vinskog podruma osvane nekad i salas,nije zar peh da postane kula vavilonska..?
zvacemo ga "veseli salas"...
UVZZ!!!!

[s]

pomislih, na trenutak, da je i vinski podrum nestao
da nemam gde...
ali... gradi se s' namerom da dopre do neba!

joki... pusa tebi
uvzz

[joki]

gdje su sad svi oni balas(minker)i..?
tek dobrom voljom umorni..?
ili je sve to bio epp..?
sviraju ratne bubnjeve u djavoljem bendu,
i gase svjetla po balkanskim krcmama..?
ili ipak mi nismo u trendu?!?
...
e ja bih bas u ime to jos jednu popio-UVZZ lipa moja eSjorina!!!!

[s]

i ja sam se zapitala
...pa htela da predlozim bar ordinarnu pijanku...
tada bi se bar neko pojavio

hajd' ziveli dragi joki!.... u veselju, naravno

a hornsu za ovo neopravdano odsustvo smisljam neku zvrcku...
dakle, h&d, da te cujemo??? pa da ti presudimo

[Tisina]

Zverko ludila, što si se probudila?
Crni ti je princ poljubac dao.
Al' neću se stideti što Boga neću videti,
jer to i nije Bog kojeg sam znao.

Ne znaš ti, nema oslobodjenih,
svaku tišinu mi granata prošara.
Spašen je taj prvi pogodjeni,
a svi su drugi večni taoci košmara.

[smib]

Jao, odavno ne svratih u ovaj podrum. Sramota me i pojaviti se. Al ipak nosim bocu vrbničke žlahtine u ime kajanja, pa ako ovo elitno društvo još uvijek pamti bolje dane druženja, tu sam.
Joki, onaj aranžman je tako lijep, da ga je šteta raskopati da bi se onaj souvignon iskapio.
Esice jesi li mi dobro

[joki]

imas pravo eSice,je l' cuju kucanje casa pokucaju na vrata
sjora smiba,za ovakve goste cemo i bure naceti a kamoli ovu ikebanu!
apropo bureta,horny-ja cemo u isto do vrha napunjeno vinom a napolje moze kad sve ispije!!
...
dobra ova kazna pravo,evo idem i ja malo da me ne bude nece li i mene ovako kaznit'

[Tisina]

ondak život nema mana, brži smo od aeroplana, hej!

[horns&drums]

Ja..Tihi Don Kihot..

ptica bez maticnog gnezda..

saputnik vetrova...

i Visokokvalifikovani brojac zvezda..

jos jednom krecem..

na vetrenjace..

hehehe

[joki]

il' ima dobar cug il' je vjest plivac
s'a ima sjor-hd?

[Tisina]

Par reci o nasoj ljubavi

Ja sam pretezno tezio ka seksu,
Ti si volela ukrstene reci,
U redu, priznajem,
Mozda se nismo voleli
Bas kao golub i golubica,
Ali smo se voleli
Kao neke druge zivotinje,
I bilo nam je lepo.

Ja sam pretezno tezio ka seksu,
Ti si volela ukrstene reci,
Tvoja mama je zbog mene
Dobijala lupanje srca
I zbog nje sam konacno uspeo da shvatim
Sve one silne viceve o tastama.

Tek,
Ja sam pretezno tezio ka seksu,
Ti si volela ukrstene reci,
Eto, to radimo i danas,
Ali ne vise u duetu.

[horns&drums]

Nista joki, kod tebe?

Ma koji sam ja-PLAGIJATOR!!!!

Pomislim nekad na bivsa jutra,
na bivse ljude i bivsa mesta,
al' put me vodi samo u sutra.
zivot je jednosmerna cesta.

Pamtim detinjstvo. Dom. Svaki kutak.
krov posle kise crven ko kresta.
ne mogu tamo ni na trenutak.
zivot je jednosmerna cesta.

Secam se svoje ljubavi rane.
Poljupca prvog u senci bresta.
Ne mogu nazad u sretne dane.
zivot je jednosmerna cesta.

Svi idu dalje, i ja sa njima.
zivotni pravac moram da pratim,
a toliko divnih casova ima
u koje zelim da se vratim.

U svoju proslost ne mogu stici
sve da pozivim godina dvesta.
Na drugu stranu uvek cu ici.
zivot je jednosmerna cesta

[joki]

tisina je narusila spokoj...
UVZZ!!!!

[Tisina]

U SUSRET BUDUĆNOSTI

Zazvučaće to, možda, pomalo patetično (moj otac, izraziti realista, samo bi odmahnuo
rukom), ali ja mislim da sam postao ovo što jesam, u stvari, da nisam postao ništa,
samo zato što sam rođen u pogrešnom vremenu. Kao i svi takvi, rođeni sa mislima
koje pripadaju prošlosti ili budućnosti, da sanjam i da virim u oblake, da čeznem za
vremenom kad je postojalo plavo nebo i crveno vino, i pesma koja otvara srca začaranih
princeza. Bezbrojni sudari sa vetrenjačama spustili su me na zemlju, u svet čelika
i betona od kog sam želeo pobeći.

Bilo je bolno suočiti se sa stvarnošću, sa ljudima i stvarima onakvim kakvi su, i ja
mislim da bi bilo mnogo lakše da se to dogodilo ranije. Moja generacija je prohujala
ne osvrčući se. Svako svojim putem. U želji da ih stignem, da nadoknadim ono što
sam propustio, ponovo sam napustio pravi put i lutao prečicama, redovno stižući do
ćorsokaka.

Sad razmišljam o budućnosti. Sve je manje vremena. Došao sam u godine kad
počinje da mi smeta što prolazi vreme. Valjda starim. Sad stvarno razmišljam o
budućnosti. Moram. Ljudima koje sam voleo i koji su me voleli, naneo sam mnogo bola.
Želeli su da postanem "neko", da stignem daleko, da dostignem vrhove ljudskih
stremljenja.

Razmišljajući o budućnosti, ja ne vidim titulu na vratima svog stana, niti kancelariju
sa nameštajem prevučenim kožom. Ne vidim određeno mesto i zvanje, ali znam šta
želim i za kakvu budućnost ću pokušati da se borim. Želim da se mama mnogo češće
smeje. Želim da sa tatom razgovaram ponekad i o nekim običnim, sasvim bezveznim
stvarima, a ne samo o tome kako moji vršnjaci već rade i guraju kolica sa nasmejanim
bebama. Biću miran i zadovoljan tek onog trenutka kad se, kao nekad, ponovo svi
okupimo oko stola za nedeljni ručak i kad ona tamna, jedva primetna,
nit sete nestane iz očiju ljudi koje volim.

Ja možda neću postati ono što sam hteo. To i nije više važno. Želim samo da
postanem "nešto", da se ponovo vratim među ljude i da pokušam da dokažem da
nešto ipak vredim. A stihovi koje sam, čini mi se, davno napisao neka ne budu više
nikad moja stvarnost.

Ja, Tihi Don Kihot,
Ptica bez matičnog gnezda,
Saputnik vetrova
I visokokvalifikovani brojač zvezda,
Još jednom krećem
Na vetrenjače.

19. 11. 1975.
Đorde Balašević

[s]

ma joki, sto si vise ovde, to vece bure dobijas
neka te!

smibice dobro sam... sve bolje i bolje
posebno kad krenu ove pijanke i kad se skupi ovo dobro drustvo
nebo je moja granica

horns pusa... odavno ti je ovde nisam poslala
ali to ne znaci da si oslobodjen

[Tisina]

"Lajte kere"

... Ajmo... 1... 2... 1, 2, 3...
Im'o bi ja što god kasti i na konto ove vlasti... ali neću
Đavo je tu da me tera, ja sam tu da ne pretera...
nemaš jeda, odoleću...

Briga mene za poštene što zastrane,
za ministre, nadobudne i nastrane
Briga me za razne mustre, notaroše, mlade žustre,
što zanoće ko hetero, a osvanu na četvero...

Im'o bi ja što god kasti... ej... eeeejjjj, a čerez čega...
vidi jarca... slaba vajda od bećarca...
ja sam ovde zadnja šuša nema mene ko da posluša...
a ni mene... što bi mene, neko zarezivo...

O im'o bi ja što god kasti ne mož' od tog rep izrasti...
pa ne može al' opet... al' izvinte...
Već sam beg'o preko bašte, ajd' jedared i vi kaž'te...
Il' se skin'te...

Marim ja za bezbožnike prve vrste
što ćorišu levom dok se desnom krste,
baška što za nji' ne vredi nijedna od zapovedi donacije
već otvore rajske dveri za zlotvore...

Im'o bi ja što god kasti... ej... eeeejjjj...
A s tim ću samo steći neke dušmane i jediveke,
beležnike što se mite, činovnike nezasite,
načelnike i finanse... Okan'te se nema šanse...

Lajte kere varošanke, kera sam i sam,
odlično vas znam, ne dam za vas žute banke,
lajte samo znajte da vas ne slušam.
Dok je meni moje Ljubice, moje bubice i golubice,
man'te me se gradski kerovi kad i niste neki zverovi

Im'o bi ja što god kasti, bilo bi tu da se masti...
Al' C... pre bi' ti ja rek'o što šta
pa da ne znam kol'ko košta sada...
duplo... kol'ko 'oćeš...

Da pominjem te što su nas obrukali
i smesta nas žandarima odrukali,
dele zemlju i drumove na zaove i kumove,
zakunu se pa odaju, prepakuju pa prodaju...

Im'o bi ja što god kasti... ej... eeejjj...
Al' nateraću na vrat bedu sve po redu...
prefarbane stare kante, promašene muzikante,
raznobojne liferante i berzanske špekulante...

Lajte kere varošanke, kera sam i sam,
odlično vas znam, ne dam za vas žute banke,
lajte samo znajte da vas ne slušam.
Dok je meni moje Ljubice, moje bubice i golubice,
man'te me se gradski kerovi kad i niste neki zverovi
... malo džeza... džezerica...
vadim bricu za džezericu...

Im'o bi ja što god kasti da se čovek zaprepasti...
paz' da ne bi...
Svi to vide svima jasno, samo ja da kažem glasno...
ma dođ'te sebi...

Što bi prič'o o dvoličnim barabama
o njima će pisati po tarabama,
dok su krali, nisko pali, tuđe snove prokartali,
sve spiskali, sve popasli i ispali nedorasli...

Im'o bi ja što god kasti... ej... eeejjj...
pa da mene stigne kazna, da crvenim kad se sazna,
da su mi pajtaši stari ordinarni šibicari,
prevaranti, zlatousti lezilebi jedni pusti...

Lajte kere varošanke, kera sam i sam,
odlično vas znam, ne dam za vas žute banke,
lajte samo znajte da vas ne slušam.
Dok je meni moje Ljubice, moje bubice i golubice,
man'te me se gradski kerovi kad i niste neki zverovi

Hm, nek si mi kaz'o...
Kaž'te majka...
Ne, ne... Lazici sam nešto kaz'la...
S tobom ne divanim...

[hey]

scilence ti mene bas rastuzi onim textom od djola, bas bas
zamislih se o celom svom zivotu

[Tisina]

ajooooj pa nije mi to bila namjera ozbiljno



Nema tih reči koje mogu nadomestiti šibanje godina u lice, i nema te priče od koje se može isplesti mreža za hvatanje vremena…
Za sedam jeseni, koji minut posle pola jedan, jedan ili pola dva, i ona će negde zastati pod zamuckujućim plavim neonom sa reklame iznad izloga prodavnice modne obuće… i onda će znati… Sivi dah uspomene pažljivo će oduvati prašinu sa smešne stare ogradice od posesivnosti koju sam jednom uzalud dizao oko skrivenog senovitog vrta u kom su pupile njene ambicije… Uzdahnuće, verovatno… Čestice sjaja rastopiće joj se načas u pogledu, kao odraz udaljenih zvezda u vodi… Biće sama , nadam se…
Jer, tad će se u ritmu njenog pulsa možda pojaviti ona uznemirena i ključna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud osluškivao u odjecima naših tišina… Tišina… Da…
I onda će znati da je jedina koju sam ikad voleo… Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca…Štedeći se… Učeći se kako ću najbolje voleti nju… Kada je konačno nadjem…


Jedan od Onih Zivota

Balasevic

[hey]

hm........de pisi jos......trenutno nisam u mogucnosti da imam ni jednu njegovu knjigu......daleko od reci

[Tisina]

"... Godinama sam Mudrace lakomisleno tražio po izgledu, po dugim noktima, ili sedim bradama, a oni su mi, prerušeni u piljarice i kočijaše, još odavno negde usput došapnuli tri najveće svetske mudrosti...

Samo da smo mi živi i zdravi...

Sve u svoje vreme...

Jesi ili nisi?"

Odlomak iz knjige "Dodir svile"

Pesme Koje Su Otpevale Svoje sad, uglavnom moraju izaći da se poklone publici, a muzika i ja možemo samo da virimo iza zavese, strepeći kako će one bez nas...

Mada to nisu Pesme Početnice, o naprotiv, iznenadili biste se da samo znate...

Među pravim pesnicima, takozvanim Pesnicima Po Zanimanju, najviše je onih čije su pesme pročitali samo pijani glumci na promociji, retkima po neku pesmu i poneko od rodbine zna napamet, šačica najuspešnijih dogurala je dotle da klinci po školama uče njihove stihove po kazni, a Pesmama Koje Su Otpevale Svoje dešavalo se, bome, da ih na desetine hiljada ljudi izgovara uglas, kao zakletvu, ili šapatom, kao molitvu pred odlazak na počinak...

Ma, ne bojim se ja za njih...

Da li bi se, dakle, Nečije pesme mogle otpevati ovako kako se moje mogu ne otpevati?

Da li bi se, pardon, Nečije pesme mogle barem otpevati, ako ništa drugo?

Oprosti, Skromnosti, ali ja sam definitivno Đorde Balašević, i čini mi se da sam poslednja osoba na svetu koja bi trebala da se privikava na to...

Ja već godinama znam ko sam...

Put do zvezda je samo etapa kružnog puta do sebe, i ako znaš prečicu nema potrebe da se puno lomataš po bespućima...

Ne, bato...

Stigao si čim kreneš...

Cilj nosiš sakriven pod kaputom, istetoviran na grudima kao metu...

I eto ti...

U tome je tajna...

U tome je jedini trik...

.." Vidis , Sarajevo je srednjeg roda..Kao dete..Zaigrano..Prostodusno...Naivno..Beograd je, recimo, Taj Beograd..Muskarcina..Svaca i galamdzija u raspasanoj beloj kosulji, na hoklici pred prepadnutim svircima..I Zagreb je Gospon Zagreb..Koketni geblovski brcici, prefrigani smek preko jutarnje stampe..Najvecu larmu podigne kad zvecne kasicicom o rub porelanske soljice..Pa Gospodja Ljubljana..Snezna Kraljica..Uobrazena,elegantna, racionalna...Koja je tako hladno naputsila taj brak iz racuna cim je shvatila da racuna vise nema...A Sarajevo..Lakoverno...Deti-njasto..Zato ono prvo i pruza ruke...."

( Djordje Balasevic " Dodir Svile" )

[hey]

dodir svile imam to je jedina knjiga koju imam od njega zahvaljujuci tome sto mi je dao najbolji momak na svetu

jedan od onih zivota bih volela imati
hvala ti i pisi

[Tisina]

…” Te noci sam joj ocutao najlepse reci koje znam… Jednom je rekla da bi sve dala da cuje to sto ocutim,I otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na nicjoj zemlji izmedu devet salasa,u fantazmagoricnoj oazi koja se u Sahari zita privida samo onda kad se to njoj prohte,tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije poslo za rukom da je osvoje svojim instrumentima… I tako, obicno u nekoj vedroj noci,roj Neizgovorenih Reci nepovratno odbegne iz kosnice misli,I u potrazi za novim mestom sumanuto pokusava da otkrije precicu do najblizih zvezda,ali zna se,jos niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo… I onda ,pred zoru, kad posustalo krenu da se stropostavaju, Vetar probere najlepse,podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastucice, I nezno provuce finu cetku te velike krosnje kroz svoje kose… I Neizgovorene Reci ostaju da trepere u liscu starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom cesljicu od jantara… “ Zauvek?” pitala je uplaseno… O,ne ,ispravih se, izvini, zaboravio sam da “zauvek” ne postoji…
Jednog dana, dakako , strovalice se I to stablo, oprljice ga Oluja senluceci gromovima nad ravnicom, slozice se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reci, ili polegnuti tiho I neprimetno,kao kazaljke na tri I petnaest, ko ce ga znati? Ali naicice cerga tog leta, I to ne Meckari ili Dzambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Sviraci Tuznih Ociju, praceni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, I jos izdaleka, uspravivsi se u sedlu,primetice u gustoj travi narocitu racvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlicna viola? I, vise nego dovoljno godina kasnije,mozda necija, mozda proseda, mozda bez ikoga, ti ces ugledati belog leptira na jorgovanu, I sirom otvoriti prozore mameci ga da ti sobu oprasi polenom I prolecem. A ulicom ce upravo prolaziti mali Cigan sa violom, videces samo drozdovo pero na sesiru kako promice za simsirom, I zacuces Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slusas, a godinama je znas…

I zaplakaces istog casa…

I najzad shvatiti koliko sam te voleo…

( Dj. Balasevic “ Jedan od onih zivota “ )

[hey]

heh
do sutra bihja ovo mogla citati
zove ti me romanticnom,nostalgicnom, kako god al je tako

[hey]

Nema me više u tvojim molitvama,
više me putem ne prate.
A noæ mi preti, ponoæ i pusta tama,
kad me se samo dohvate.

Više me ne voliš,
kad se vraæam nisi budna,
ne goriš,
gasne naša zvezda èudna,
lažna srebrna stvar.

Daleko putujem,
vetar nudi neke rime,
kupujem,
pristaju uz tvoje ime,
dva-tri stiha na dar.

Ne slušam više šta šapuæes dok snivaš,
plaši me koga pominješ.
I sve si dalja, a sve mi bliza bivaš,
kao da opet poèinje...

Ali me ne voliš,
to se uvek drugom desi,
govoriš,
ali više ne znam gde si,
da li neko to zna?

Šta sam uradio?
Kakva tužna humoreska!
Gradio
ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna.

[Tisina]

a ja mogu da pisem


“..Pa upravo o tome I govorim. Ona je bila Orhideja bas tamo gde je to retkost. Da se zadesila negde gde sve vrvi od Orhideja sigurno bi bila neki potpuno drugi cvetic…” ( “ Tri posleratna druga “ Balasevic )

“… Resila je ovaj rebus od mog zivota prosto, poput kafanske zagonetke sa sibicama u kojoj pomeranjem jednog jedinog drvceta promenis smisao svega, I onako u prolazu kao da trazi prasinu na polici vitrine, izdrobila je pod prstima delic natrule cirkuske mreze nad kojom sam tako nepromisljeno hodao po zici,I istog trena postao sam svestan nad kakvim sam bezdanom, I kakav to bezdan nosim u sebi…” ( “ Jedan od onih zivota “ Balasevic)

“…Tim truncicama dodala je troprst pepela prvog lista spaljenog te jeseni,dve kapi mleka iz stabljike poslednjeg miholjskog maslacka, I jos ponesto, sto je ipak njena tajna, I smuckala mi narocit Caj Od Strahovaspasonosni protuotrov za sve opore Jabuke Ravnodusnostikoje su zle carobnice godinama ostavljale u mom prozoru. A usput me I zauvek omadijala tim napitkom…” ( “ Jedan od onih zivota “ Balasevic)


..”Varljivo brdo je zivot,nema sta…I veruci se Uz I silazeci Niz, patimo za predelima sa one strane vrha,a vrh je senka..tren…senka trena…Vrh je najveca prevara u citavoj prici..”( Jedan od onih zivota, Balasevic)

..” Da…Posten..I niko nije kriv sto je trazeci ljude po svojoj meri nejcesce ostajao sam,kao seboj za popinom kucom..Nismo uvek u stanju da odemo napred..Ali kad Vreme ovako povuce nazad, nije bas lako ni ostati na svom mestu…Tad je I to nacin da mnogima nedostizno odmaknes…”(predgovor knjizi Mileta Isakova, Balasevic)