Aleksandar Tijanic

[weredsf]

O njemu bi se dalo svasta reci ali ovaj teks je genijalan...


Aleksandar Tijanić

Tabloidna politika neminovno rađa tabloidnu ekonomiju, potom tabloidnu umetnost, onda tabloidno novinarstvo i, konačno, tabloidni život sa deset sati dnevnog omamljivanja televizijskim programom

Ko ste, bre, vi ljudi? Šta je vaša generacija? Koja je vaša pesma? Slogan? Šta piše na vašem bedžu? Kome verujete? Čemu kličete? Protiv čega ste, za šta jeste? Šta menjate? Koje su knjige vaše? Čemu se radujete? Ko su vaši budući klasici? Koji je razlog vašeg postojanja? Zašto ste na ovom svetu? Zar se mirite sa sudbinom generacije proizvedene u trominutnom aritmičnom susretu nesrećnog spermatozoida i uplakane jajne ćelije? Kome i šta otplaćujete ovakvom sudbinom? Zašto su vaši dugovi kad ih niste napravili? Zar je u vašoj generaciji Če ubio Fidela? Hoćete li da generacijski budete prokleti, beznačajni, kusur istorije? Da ličite na nas?

Zar je pogled na celulit Kim Kardašijan vaš krajnji horizont? Vaši hiperpalčevi razvijeni esemesom, vaš Veliki brat, Pahomije i Preljubnici, medijski natureni idealno-tipski idoli sa istim brojem pačjih usana i identičnim vimenima, pazarenim sa monotone Ikea police; zar je to sve što generacijski možete? Što smete? Ovi posleratni, pre vas, videli su Bitlse, Kenedija, Vijetnam, Muhameda Alija, Šezdesetosmu, Vudstok, decu cveća, crnu braću, Branda, pozu 69, Selindžera, našu Zlatnu palmu, nobelovca Andrića, sletanje na Mesec, Olimpijadu na Jahorini, tranzistor, Bila Gejtsa, TV u boji, Merilin Monro, računare komodor, Dilana, kraj SSSR-a, Zorana Radmilovića, more, Maratonce, Šona Konerija, Zvezdu kao prvaka sveta, smrt Tita, daljinski upravljač, kraj aparthejda, našu zlatnu u košarci, Džajića, Konkord, Pikasa, prvi deo Kuma, ce-de, pad Berlinskog zida, Arsena Dedića, otvaranje Kineskog zida, Bugarsku u Evropskoj uniji, pokriveni Hram Svetog Save, građanski rat i raspad Jugoslavije. Vidite li razliku? Zašto na nju pristajete? Zašto ste, neopisivo mlitavo, pristali da posle prethodne, silicijumske generacije budete mutavi silikonski naraštaj?

Utešno. Za sada. Niste krivci što ste takvi. Ničija genetika nije toliko loša. Vas su preparirali. Vi ste eksponati. Zamorčići. Najpre, komunizam i dugotrajna tranzicija unište generacijski i pojedinačni integritet. Bez integriteta nema ličnosti. Bez ličnosti, nema građanske hrabrosti i odgovornosti. Bez građanske hrabrosti i odgovornosti, nema demokratije. Finalno, manjak integriteta i manjak pismenosti daju ovakvo srpsko novinarstvo. Srpsko novinarstvo se onda entuzijastično uključuje u dresuru srpskog javnog mnjenja doprinoseći atmosferi u kojoj je sve moguće. Ljudi, usled radikalnog gubitka svesti, čak i o ličnom interesu, većinski pristaju i da Srbija, povremeno, zaključava kapije iznutra. Pristaju da svoju decu daju drugima da ih troše kao da im nisu rođaci. Pristaju da se od Srbije otima kao da je već mrtva.

Pristaju ili mučki ćute kad se pomoću krupnih društvenih distorzija i lomova, svakih desetak godina, obavlja prinudna socijalna promocija neukih, neupitanih a poslušnih. Šta je tu nejasno?

Tabloidna politika neminovno rađa tabloidnu ekonomiju, potom tabloidnu umetnost, onda tabloidno novinarstvo i, konačno, tabloidni život sa deset sati dnevnog omamljivanja televizijskim programom. Kakav god da je, da Srbiji nema RTS-a, sve ćerke bile bi kao Stoja a svi sinovi kao zaštićeni svedoci. Nije slučajnost. To je nečiji politički projekat da se sve u Srbiji svede na večne neproduktivne sukobe i iskonski rat našeg Šojića i njihovog sultana Sulejmana. Kismet, valjda.

Možete se spasiti samo pojedinačno. Talentom ili rmbačenjem, svejedno. Budite bolji od drugih. Bolji od nas. Iskoristite ovaj haos. Proniknite u suštinu društvenog dirigovanja, opsenarstva, ukidanja svake spontanosti ili slučajnosti. O tome vam glasno ćute. Paradoksalno, nikad lakše nije bilo napraviti karijeru u medijima. Odvojte sebe od mase pismenošću i integritetom. Sve pod uslovom da niste mrzovoljni. I da ste pismeni. I da ne dirate suštinu sistema. Nije lako. Izabrali ste poslednju robovlasničku profesiju na svetu. Uvek zavisite od nekog urednika koji na vama leči sve komplekse svog, takođe, jadnog života. Naravno, ima i drugačijih u ovom poslu. Neki su mrtvi. Ubijeni, jer su bili drugačiji. Drugi se tvrdoglavo drže svoje sujete; zbog sebičnosti, bolesne želje da se izdvoje, da budu uočeni, pamtljivi, uticajni – nemilice ugrožavaju mir, fizičku sigurnost i finansijsku stabilnost svojih porodica.

Da biste razumeli kako funkcionišu stvari o kojima ćete pisati, poželjno je bar da ih jasno vidite. Na Balkanu, svako bogatstvo je, uglavnom, plod snalaženja, nevaljalstva, korupcije, Alchajmerove bolesti ("ne sećam se odakle mi pare") ili državne milosti. U središtu obrnute društvene piramide, koju na glavi drže gubitnici tranzicije i pokojna srednja klasa, funkcioniše novac. Veliki. Desno od novca su stranke i država. U tom delu, gotovo svaka grupacija, tokom mandata, uradi za sebe više nego za Srbiju. Levo od novca su škola, crkva i mediji. Desni održavaju postojeći poredak i strah. Levi proizvode inerciju, društveni konsenzus te iluziju kretanja ka boljem. Koje tek što nije. Korupcija, ispod koje viri mafija, povezuje – poput otrovnog bršljana – sve spratove piramide. Ova šema važi za sva vremena, sva društva i sve sisteme. Samo je pitanje gustine otrovnog bršljana i sposobnosti sistema da sebe odbrani potkresujući, jako povremeno, to ukrasno bilje. Eto, sad znate zašto svima ide tačno kako nam jeste. Sad znate da vam roditelji nisu krivci. U najgorem slučaju samo su saučesnici. Ili bar svedoci. Ili, slutim, žrtve.

Nemojte snobovski odbacivati važnost printanih tabloida ili teletabloida za mentalno zdravlje Srbije. Oni skupljaju đubre po Srbiji i stavljaju ga na ekran ili ga uvijaju u papir. Za razliku od mnogih, voleo bih da svaki bogataš ima sopstveni tabloid. Naime, urednici tabloida su pošteni ljudi. Oni napadaju samo osobe koje su "uplaćene", "tipovane" i naručene od gazda. Tek tada, u sveopštem medijskom ratu moćnih, gde svako svog protivnika cinkari javnosti i policiji, saznaćemo sve o svima. Dajte nam još tabloida, ako mislite dobro Srbiji. U njima je, dakle, istina. Delić po delić, pa sami slažite lego-kocke otkrovenja.

A sad kliše: novinari nisu umetnici, još manje istoričari. Šta bi neki budući analitičar našeg vremena mogao da sazna o današnjoj Srbiji i nama proučavajući ovdašnje novine? Šta bi zaključio o našoj kulturi, ekonomiji, pismenosti? Verovaće da smo sekta, pleme koje je radilo sebi o glavi, sve dok nam to nije pošlo za rukom? Mi smo ćate, pisari sadašnjosti. Zato, uz retke izuzetke, živimo u svom vremenu i iščeznemo sa njim. Nepovratno, jer tako treba. Neka digne ruku svako od prisutnih koji je čuo – ne čitao, čuo – za Veselka Tenžeru. Niko? Dobro. Bio je najbolji novinar svog vremena, sedamdesetih, u velikoj Jugoslaviji. Da vas pitam ko je čitao Tirketa, javiće se vas desetak. Ima li smisla da vas pitam za Vinavera? Nema? Ne usuđujem se da kažem – ima li ikoga, da je prisutan, a da je pročitao neki moj tekstić? Siguran sam da nema, jer bismo se prepoznali po obostranom neadekvatnom izgledu, ponašanju i dizajnu. Zato sam, tokom tri decenije, svođen na izložbeni uzorak jako lošeg primera. Zato sam danas ovde. Da vi ne budete ovakvi. Moram da priznam, finalni udarac zadat mi je nedavno. Naime, neopozivo je odbijena moja molba da postanem član Fejsbuka.

Kolege, možda sam vam ovim razgovorom ubrzao sazrevanje. Možda sam vas zaplašio. Ali, nisam vas lagao. Nisam povlađivao. Iskreno, voleo bih da me generacijski demantujete u svakoj tvrdnji. Neki među vama znam da hoće. Talenat je nesavladiva prirodna sila. Uprkos urednicima, bršljanu, obrnutoj piramidi i tranziciji. Ili ćete uspeti, ili vas neće biti. Nemojte da budete upadljiva generacija, jer stojite na planini nepročitanih knjiga.

Hvala vama, hvala Nedi, što ste me pozvali da govorim u školi čiji sam student i danas.

[Šveđanin]

Premazan igrač, mijenjao uvjerenja po potrebi, ali ideali mu bili i ostali isti.

„Jednostavno rečeno, ne dopada mi se način na koji neki ljudi analiziraju Broza. …Ono što je Broz uradio – dobre, značajne i eventualno loše strane njegovog delanja, biće predmet istorijske procene u budućnosti. Ne delim, međutim, mišljenje da njegov značaj u istoriji jugoslovenskih naroda može biti pomeren sa verovatno najznačajnijeg mesta.” (Slobodna Dalmacija, 1986)

„Prije politike, Milošević je bio privrednik. Diplomirani pravnik iz Požarevca bio je generalni direktor Tehnogasa i predsjednik Beogradske udružene banke. Zna ne samo tehniku, nego i tajne velike privrede, zna njene probleme, ali i potencijale.” (Zagrebački Danas, 1987).

„Gospođu Miru Marković smatram svojom prijateljicom i tako će zauvek ostati. Iz više razloga. Najpre znam da je protiv rata i profitera, te da u svom stavu ima civilizacijski paket koji je sličan mom”. (O Miri Marković, 1988)

„Moram vam reći da na ovim prostorima ona deluje kao evangelista nade i tolerancije.” (O Miri Marković, 1996)

„Ja sam to jutro došao da ga ubijem, jer je on o meni širio lažne tvrdnje. Hteo je da me posvađa sa Miloševićem, čak je i nudio podatke. Sve je izmislio, i ja sam odlučio da ga ubijem, što on i zaslužuje. Kada sam ušao u njegov stan počeo sam da ga šutiram i da ga udaram, mada je Bundalo izvadio pištolj i uperio mi ga u rebra, ali se ja toga nisam plašio. Izudarao sam Brkića propisno, što je on i zaslužio”. (Izjava ministra za informisanje Tijanića u I opštinskog sudu u Beogradu, 1996).

„Kada se krenulo sa razbijanjem, dok su one bile samo razbijačke, trebalo je intervenisati petog dana. Intervenisati politički, intervenisati, ako hoćete da upotrebim izraz komunalno, ili bilo kako tek intervenisati… Nismo reagovali onda kada je rušenje Beograda bilo u toku.” (Reč ministra Tijanića na sednici srpske Vlade, na početku demonstracija opozicije protiv izborne krađe 3. decembra 1996).

„Voja Koštunica [predsednik opozicione stranke DSS] i njegova stranka liče na lepo ofarbana uskršnja jaja, složena i sortirana po veličini, uredno zapakovana – ali sa zabranom tucanja, odnosno, remećenja reda unutar tog jajčanog sistema.” (Tijanić u svom listu Građanin, 1997).

„Par, koji je zaratio sa čitavim svetom, danas stoji pred ratom sa svojim narodom. Logičan kraj i za njih, i za nas.” (O Slobodanu Miloševiću i Miri Marković, par dana posle njihovog silaska sa vlasti, kraj septembra 2000)

„Dakle, moja poruka Koštunici – ako Đinđić uradi samo ono za šta je sposoban i samo ono na šta je spreman, Srbiji nema spasa! A ni tebi! Sad biraj mesto, vreme i način. Ili čekaj.” (U Danasu, 28. oktobra 2000.)

„Poziv Vojislava Koštunice primam kao najveće priznanje za ono što sam godinama o svom trošku i uz sopstveni rizik radio u korist zajedničkog cilja.” (Tijanić kao savetnik V. Koštunice, tada predsednika države, 17. januar 2001).

„Ako Đinđić preživi, Srbija neće.” (Tijanić, savetnik Koštunice, mesec dana uoči ubistva Zorana Đinđića).

(Iz knjige Slučaj službenika Aleksandra Tijanića, Yukom, Beograd, 2005)

[weredsf]

Premazan igrač, mijenjao uvjerenja po potrebi, ali ideali mu bili i ostali isti.

„Jednostavno rečeno, ne dopada mi se način na koji neki ljudi analiziraju Broza. …Ono što je Broz uradio – dobre, značajne i eventualno loše strane njegovog delanja, biće predmet istorijske procene u budućnosti. Ne delim, međutim, mišljenje da njegov značaj u istoriji jugoslovenskih naroda može biti pomeren sa verovatno najznačajnijeg mesta.” (Slobodna Dalmacija, 1986)

„Prije politike, Milošević je bio privrednik. Diplomirani pravnik iz Požarevca bio je generalni direktor Tehnogasa i predsjednik Beogradske udružene banke. Zna ne samo tehniku, nego i tajne velike privrede, zna njene probleme, ali i potencijale.” (Zagrebački Danas, 1987).

„Gospođu Miru Marković smatram svojom prijateljicom i tako će zauvek ostati. Iz više razloga. Najpre znam da je protiv rata i profitera, te da u svom stavu ima civilizacijski paket koji je sličan mom”. (O Miri Marković, 1988)

„Moram vam reći da na ovim prostorima ona deluje kao evangelista nade i tolerancije.” (O Miri Marković, 1996)

„Ja sam to jutro došao da ga ubijem, jer je on o meni širio lažne tvrdnje. Hteo je da me posvađa sa Miloševićem, čak je i nudio podatke. Sve je izmislio, i ja sam odlučio da ga ubijem, što on i zaslužuje. Kada sam ušao u njegov stan počeo sam da ga šutiram i da ga udaram, mada je Bundalo izvadio pištolj i uperio mi ga u rebra, ali se ja toga nisam plašio. Izudarao sam Brkića propisno, što je on i zaslužio”. (Izjava ministra za informisanje Tijanića u I opštinskog sudu u Beogradu, 1996).

„Kada se krenulo sa razbijanjem, dok su one bile samo razbijačke, trebalo je intervenisati petog dana. Intervenisati politički, intervenisati, ako hoćete da upotrebim izraz komunalno, ili bilo kako tek intervenisati… Nismo reagovali onda kada je rušenje Beograda bilo u toku.” (Reč ministra Tijanića na sednici srpske Vlade, na početku demonstracija opozicije protiv izborne krađe 3. decembra 1996).

„Voja Koštunica [predsednik opozicione stranke DSS] i njegova stranka liče na lepo ofarbana uskršnja jaja, složena i sortirana po veličini, uredno zapakovana – ali sa zabranom tucanja, odnosno, remećenja reda unutar tog jajčanog sistema.” (Tijanić u svom listu Građanin, 1997).

„Par, koji je zaratio sa čitavim svetom, danas stoji pred ratom sa svojim narodom. Logičan kraj i za njih, i za nas.” (O Slobodanu Miloševiću i Miri Marković, par dana posle njihovog silaska sa vlasti, kraj septembra 2000)

„Dakle, moja poruka Koštunici – ako Đinđić uradi samo ono za šta je sposoban i samo ono na šta je spreman, Srbiji nema spasa! A ni tebi! Sad biraj mesto, vreme i način. Ili čekaj.” (U Danasu, 28. oktobra 2000.)

„Poziv Vojislava Koštunice primam kao najveće priznanje za ono što sam godinama o svom trošku i uz sopstveni rizik radio u korist zajedničkog cilja.” (Tijanić kao savetnik V. Koštunice, tada predsednika države, 17. januar 2001).

„Ako Đinđić preživi, Srbija neće.” (Tijanić, savetnik Koštunice, mesec dana uoči ubistva Zorana Đinđića).

(Iz knjige Slučaj službenika Aleksandra Tijanića, Yukom, Beograd, 2005)

Sve je manje vise poznato o njemu, jedna od tranzicijskih gnjida ali ovaj tekst je genijalan presjek drustvenog stanja kod nas

[uglavnomja]

covjek izvan gabarita ...
genije rijeci ...
politicki izbor

koliko god mi bile mrske neke njegove izjave, ne mogu poreci umjetnost izrazavanja, sazeto, direktno, ostro, u sridu ... originalno.


za raziku od mase danasnjih papagaja koji blebecu naucene fraze i ne znaju dvije suvisle sastaviti.

svijet ce biti siromasniji za jednog jetkog kriticara, mestra od rijeci.

ovaj uvodni post je dokaz.

a da je bio ters i tvrdoglav i sujetan i sve ono sto krasi ljude izvan prosjeka, to stoji ...

[Aspekt]

Slobin novinar koji mu je okrenuo ledja 2000 te kada je Slobo poceo da pada . Danas ga na klikxu fali goran milic
Yutelovac koji je odjebo tudjmana pa mu se vratio pa ....

[Aspekt]

covjek izvan gabarita ...
genije rijeci ...
politicki izbor

koliko god mi bile mrske neke njegove izjave, ne mogu poreci umjetnost izrazavanja, sazeto, direktno, ostro, u sridu ... originalno.


za raziku od mase danasnjih papagaja koji blebecu naucene fraze i ne znaju dvije suvisle sastaviti.

svijet ce biti siromasniji za jednog jetkog kriticara, mestra od rijeci.

ovaj uvodni post je dokaz.

a da je bio ters i tvrdoglav i sujetan i sve ono sto krasi ljude izvan prosjeka, to stoji ...

Tijanic se prodao i tacka . Ljudi su norveskoj nobelovcu vracali knjige jer bio dobar sa nacistima . Petar Lukovic je novinar. tijanic 1994 postaje ministar info . Za vrijeme opsade Sarajeva Sta je napisao rekao za vrijeme i poslije rata u BiH ? Sta , ja bi volio procitati , cuti Peri Lukovicu kapa dolje i naklon do zemlje a Tijanic

[Aspekt]

.

[Aspekt]

Tijanić je od 1994. do 1996. bio ministar informiranja u Vladi Mirka Marjanovića i s tako stvorenim vezama s režimom Slobodana Miloševića u javnosti stvorio duboke kontroverze. Milić kaže da je to mjesto prihvatio zato što ga je Milošević zvao i molio, a rat je tada bio završen.

"On je prihvatio da se poboljša imidž Srbije, da se nakon rata Srbija opere od sve te ljage koje je uvjetovala svojim napadom na susjede. Nije on to uradio sa velikim entuzijazmom, ali ostat će zabilježeno da je to uradio. Ko je bezgrešan i ko traži da sve u životu bude posloženo će mu to zamjeriti. Ovi drugi, koji gledaju cijeli naš prostor kao veliko razdoblje preokreta u zadnjih 30 godina, u kojem se 90 posto ljudi klelo u komunizam, a danas se ti isti ljudi gnušaju komunizma, neće. Imao je probleme od tih ljudi, imao sam ih i ja, ali onaj ko ih nije imao vjerovatno nikome ništa nije rekao. Biti na javnoj sceni i biti bezgrešan je veoma teško", zaključuje Milić.

Ministar informisanja 94 dok je Slobo jahao agresorske talase na nacionlistickoj dasci . Tada su cestiti ljudi poput Bogadana Bogdanovica , Mirka Kovaca spasavali glavu od slobinih SS ovaca

[Aspekt]

tijaniceva najcuvenija izjava u zadnjih 20 god..

"AKO PREZIVI DJINDJIC SRBIJA NECE"

inace ovo je izjavio nekoliko mjeseci prije ubistva premijera djindjica...

[Aspekt]

covjek izvan gabarita ...
genije rijeci ...
politicki izbor

koliko god mi bile mrske neke njegove izjave, ne mogu poreci umjetnost izrazavanja, sazeto, direktno, ostro, u sridu ... originalno.


za raziku od mase danasnjih papagaja koji blebecu naucene fraze i ne znaju dvije suvisle sastaviti.

svijet ce biti siromasniji za jednog jetkog kriticara, mestra od rijeci.

ovaj uvodni post je dokaz.

a da je bio ters i tvrdoglav i sujetan i sve ono sto krasi ljude izvan prosjeka, to stoji ...

Bosnoslav @

Uz Dusana Mitevica, koji je krajem 1980tih vanserijski prosirio velikosrpsku mitomaniju prenoseci sa takvom zestnom "Mitinge istine", i Aleksandar Tijanic je svakako produkt propagande masinerije skovane u 1980tim za potrebe tadasnjeg CK SK Srbije. Naravno komunisticki cetnik Slobodan Milosevic ne bi ni opstao sve one godine na vlasti da nije bilo Dusana Mitevica i Aleksandra Tijanica. Oni su od Radio Televizije Beograd - kasnije RTS-a stvorili takvu propagandnu masinu da bi i oni iz knjige 1984-ta crkli od ljubomore i zavisti. Mitevic koji je stvorio famozno "Niko ne sme da vas bije", kad je postavio onakav ugao kamere, pa sve do Tijanica koji je sakrio demonstracije 5. oktobra 2000 godine, kada je pustio klasicnu muziku da svira na prvom kanalu dok skupstina Srbije gori.

Ovi danasnji novinari su male mace za ove

intelektualne zlocince

, kakav Fahro i Avaz, u odnosu na Mitevica, Tijanica i RTB.

[ultima_palabra]

Pravi nasljednik Mitevića i Hadži-Antića u Bastilli zvanoj PTC.

Jeste bio natprosječno inteligentan i elokventan, ali i Šešelj je isto... nema razloga da im se neko divi.

[burger_pasa]

Novinar za sve rezime... Da je reagovao na nepravedni rati nametnut Bosni i Hercegovini ili na golgotu Bosnjackog naroda od strane srpskog agresora, bio bi zapamcen kao covjek... a ovako je otisao kao plotron i obican rezimski pijun... bezvrijedan

[The 51st State]

http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=770891

bolje da o ovoj gromadi nesto napisete za razliku od ovog milosevicevog gebelsa.

[ultima_palabra]

E jbg, čuj Srđa umro Srđa i Lou Reed na jednoj strani, Tijanić na drugoj... ipak je svijet u minusu u ova dva dana.

[weredsf]

covjek izvan gabarita ...
genije rijeci ...
politicki izbor

koliko god mi bile mrske neke njegove izjave, ne mogu poreci umjetnost izrazavanja, sazeto, direktno, ostro, u sridu ... originalno.


za raziku od mase danasnjih papagaja koji blebecu naucene fraze i ne znaju dvije suvisle sastaviti.

svijet ce biti siromasniji za jednog jetkog kriticara, mestra od rijeci.

ovaj uvodni post je dokaz.

a da je bio ters i tvrdoglav i sujetan i sve ono sto krasi ljude izvan prosjeka, to stoji ...

Dokaz da je formalno obrazovanje nula nasprav urodjene inteligencije, negdje sam procitao da nije uspio zavrsiti novinarstvo??

[Aspekt]

http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=770891

bolje da o ovoj gromadi nesto napisete za razliku od ovog milosevicevog gebelsa.

To jeste gromada i planina koja je rekla da Srbiju treba bombordovati jos 1990 . Jedan od najvecih ljudi ne Balkana nego Evrope . Kada kazes srdja Popovic moras ustati i bismilu prouciti . ali on nije tema

[Aspekt]

http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=770891

bolje da o ovoj gromadi nesto napisete za razliku od ovog milosevicevog gebelsa.

Ovdje nije spomenuto najvaznije ime covjeka kojeg je Srdja branio . Andrija Artukovic . Srdja nikad ama bas nikad nije branio zlocinca . On je advokat , on je branio nevinog covjeka . Kada ga osude Srdja se povlaci . Srdja je narodni heroj . Od prve sekunde stao na stranu BiH koju je napala njegova Srbija . Po cijenu zivota svjedicio o patnji bosanskog naroda kojeg unistava srpski nacinlizam i hegemonija Trazio da Srbija dobije sankcije da se bombarduje njegov grad kako bi stala patnja drugih koji zbog Beograda pate . To je istinski heroj . Da mi je biti Srdja 5 minuta ne bi zalio umrijeti . Iskreno zalim za ovim covjekom . To je nadcovjek .

[Aspekt]

E jbg, čuj Srđa umro Srđa i Lou Reed na jednoj strani, Tijanić na drugoj... ipak je svijet u minusu u ova dva dana.

[ultima_palabra]

E jbg, čuj Srđa umro Srđa i Lou Reed na jednoj strani, Tijanić na drugoj... ipak je svijet u minusu u ova dva dana.

I Mazowieckog sam zaboravio. Tri minusa, jedan plus.

[van Basten]

slobin ministar + vojin savjetnik = četnik.
jedan manje

[sumirprimus]

ko ne skaće mrzi bosnu hej hej hej

[bjelave]

Elokventan I inteligentan I u istoj mjeri prljav I kvaran. Sve zajedno, srpski soven koji je prvo raspirivao a poslije zataskao srpske zlocine I u tome mu je zivot prosao.
Mislim da je posljednji put bio u Sa negdje 1991 kad je pokusao dovesti Seselja da zajedno sa Mojsilovickom da na Obali rade "Umijece zivljenja", ako me pamcenje sluzi. Tada su jedva zivi glavu izvukli jer ih je masa htjela lincovati.
Aca je utekao u Hollidey Inn dok mu Karadzic nije organizirao bezbjednu evakuaciju preko Pala.

[fantom slobode]

Fuj, koji novinarski smrad...ogromni krivac za sve zlocine u ex Jugoslaviji.

[pici]

LJIGAVAC...krepala jošH jedna ČetniČka ĐŽukela po sred ulice

ko ne skaće mrzi bosnu hej hej hej

[Doda37]

Elokventan I inteligentan I u istoj mjeri prljav I kvaran. Sve zajedno, srpski soven koji je prvo raspirivao a poslije zataskao srpske zlocine I u tome mu je zivot prosao.
Mislim da je posljednji put bio u Sa negdje 1991 kad je pokusao dovesti Seselja da zajedno sa Mojsilovickom da na Obali rade "Umijece zivljenja", ako me pamcenje sluzi. Tada su jedva zivi glavu izvukli jer ih je masa htjela lincovati.
Aca je utekao u Hollidey Inn dok mu Karadzic nije organizirao bezbjednu evakuaciju preko Pala.

Mislim da je treca osoba bila Gordana Susa