Radi se o potpuno pogrešnom, nepromišljenom i besmislenom zlorabljenju klasične muzike u medijima za dan žalosti. Čast izuzecima - državnim medijima gdje ipak rade ljudi od muzičke struke. Ali na komercijalnim radio stanicama - užas. Njima je bitno da je CD iz domena klasične muzike, a kvalitet, naslovi, karakter kompozicija - to je prevelik zalogaj za njih.
Tako u povodu tužnih datuma i događaja na radiju možemo čuti
Can Can, Mađarske plesove, humoreske, napitnice, operne arije... Rijetko ko se potrudi da prilagodi muziku.
Mislim da se na ovaj način gubi smisao dana žalosti. Imam prijatelje koji rade na jednoj radio stanici i kojima je praznik kada je dan žalosti - ne moraju ništa raditi, "samo pristave cede".
Po meni puštati isključivo klasiku na dan žalosti je linija manjeg otpora. Recimo jučer - mogao se zavrtiti Kudzi Erguner, Dzafer Jossouf, neke prigodne sevdalinke i ilahije, blues ... Tom Waits (to bi bio trn u oku).
ponese te strast, kontas zaskocit osobu sto sjedi do tebe... 
