“Rusija mora da stavi veto na svaku varijantu koja je za Srbe nepovoljna – i na proglašavanje nezavisne države Kosovo i na otcepljenje Crne Gore”
Vladimira Žirinovskog, potpredsednika Državne dume Rusije i predsednika Liberalno-demokratske partije Rusije (LDPR), nazivaju najskandaloznijim ruskim političarem, klovnom, fašistom, demagogom, kagebeovcem, Jevrejinom koji krije svoje poreklo pa tvrdi da mu je “majka Ruskinja, a otac – pravnik”…
A on čini sve da stalno bude u centru pažnje – otvoreno govori o svojim seksualnim problemima u mladosti, ne ustručava se da kaže da demonstracije treba rasturati tenkovima, ne boji se poređenja s Hitlerom ni susreta s rukovodiocima krajnje desnih evropskih partija, kao ni fizičkog obračuna sa neistomišljenicima u Dumi.
Zabranjen mu je ulazak u nekoliko evropskih zemalja. Kao sagovornik je veoma zanimljiv i zato vrlo čest gost svih medija u Rusiji. Wegovo “ludilo” zapravo je pažljivo osmišljen imiy koji ga izdvaja iz gomile dosadnih i neinteresantnih političara. Dobro poznaje situaciju na Balkanu i, gde god može, brani stavove Srba.
- Smatram da danas Rusija mora maksimalno da pomogne na sve načine da se očuva nova država Srbija i Crna Gora i da ni u kom slučaju ne bude novih podela. Glavni problem koji treba rešiti jeste da Kosovo ostane neodvojiv deo Srbije i Crne Gore i da se nađe način da se uspostavi status jedinstvene države, da u nju mogu da se vrate srpske izbeglice. Mi smo pobornici najdublje slovenske solidarnosti. Ona mora biti veoma jaka. Slovenska solidarnost – to su pravoslavni Ukrajinci, Rusi, Belorusi, bili su katolici Česi, delimično Slovaci, Poljaci, čak i muslimani u Bosni, i Srbi. Svi su oni Sloveni. Svi imaju jedan prajezik, jednu kulturu i svi smo susedi, svi povezani. Želimo da ti odnosi budu najdublji, najprijateljskiji, najbratskiji. Eto, to je stav LDPR – slovenska solidarnost, pravoslavna solidarnost i podrška Srbiji u svemu. Bila je velika greška što moćna Jugoslavija u vreme Miloševića nije podržana. Smatramo da je trebalo da izađemo u susret Jugoslaviji, da pomognemo, da im damo sistem protivvazdušne odbrane, sistem S-300, i da ne dozvolimo da se na njih vrši pritisak. To je bila greška Jeljcina, Černomirdina…
Možda su se bojali da na taj način ne uvuku Rusiju u rat?
- Ništa se ne bi desilo. Da smo dali Miloševiću sisteme S-300 zatvorili bismo nebo Jugoslavije, niko ne bi smeo da bombarduje, a jugoslovenska armija lako bi se suprotstavila NATO-u na terenu. U takvoj situaciji oni ne bi smeli da počnu kopnenu operaciju. Rusija nije imala čega da se boji. Ne bi došlo do rata i niko ne bi smeo da bombarduje Beograd ni druge gradove Jugoslavije. Trebalo je zauzeti odlučan stav. Mi smo predlagali, naš vojni vrh se s tim slagao, sve smo mogli da obezbedimo. Prosto, Rusiju su vodili slabi ljudi. Mislili su: Jugoslavija je daleko, a mi imamo dovoljno svojih problema – Čečenija, izbori... Bavili su se unutrašnjim poslovima, a zaboravili na spoljnu politiku. To je greška. Krivi su Černomirdin i Jeljcin. I ministar inostranih poslova Kozirjev, pa Primakov i Ivanov, koji nisu dovoljno pažnje posvećivali tome. Nadajmo se da sada Lavrov, Putin i Fratkov neće dopustiti takve greške.
Mislite da će prilikom rešavanja problema Kosova njihov stav biti odlučniji?
- Sve mora da se rešava u Savetu bezbednosti, samo preko OUN, a u Savetu bezbednosti mi imamo pravo veta. Moramo da stavimo veto na svaku varijantu koja je za Srbe nepovoljna – i na proglašavanje nezavisne države Kosovo i na otcepljenje Crne Gore. Sve to treba po svaku cenu blokirati.
Svi koji pažljivo prate rusku politiku na Balkanu tvrde da Rusija neće staviti veto u Savetu bezbednosti. A Kosovo može da dobije de fakto nezavisnost i bez formalne odluke Saveta bezbednosti.
- Oni mogu da urade šta hoće. Ali, ja govorim kakav je moj stav. Kategorično sam protiv i radiću sve što je u mojoj moći da to sprečim. Kao partija, vršićemo pritisak na našeg predsednika, na ministra Lavrova, na ministra odbrane Ivanova, da ne dozvole ni odvajanje Kosova ni podelu Srbije i Crne Gore. Moskva mora da zauzme oštriji stav. Srbija i Crna Gora mora biti moćna država u kojoj se nalazi Kosovo. I u njoj moraju biti Vojvodina i Sanyak. Ja to govorim i u Strazburu. Uvek podržavam stav Srba.
Evropska unija stalno nervira Rusiju nekim rezolucijama – te nije dovoljno demokratska, te ne poštuje ljudska prava, te treba da vrati Japanu Kurilska ostrva. Kakav je stav LDPR prema tome?
- Odnosi sa EU nikada neće biti bratski ni bez računa. Uostalom, Evropska unija nema budućnost, nje uskoro neće biti. Raspašće se i šengenska zona, i evro. Ja im to ne želim, ali to je neizbežno. A mi ne dozvoljavamo da se EU meša u naše stvari. Ni kad je reč o Kurilima, ni o Kavkazu, ni kad je reč o Balkanu gde su zauzimali proalbanski stav. Naravno da je loše kad EU zauzima antirusku poziciju kad je o odnosima s Japanom reč, ili antisrpsku kad je o Kosovu reč, itd. To su greške Brisela i to će oni u budućnosti platiti.
Nisu retka mišljenja da Rusiji Evropa uopšte nije potrebna, sa prirodnim bogatstvima koja ima, sama je sebi dovoljna...
- To je pravilan stav. Mi nemamo potrebu da budemo ni članica EU, ni NATO. Imamo sve što nam treba. Pojedinačno, evropske zemlje su male i slabe, tek zajedno, kao velika evropska zemlja, imaju snagu. Wima je to potrebno. Da ih bude 300 miliona, da objedine resurse, fabrike... Ali neće uspeti. Isuviše su različiti.
A kad je o Rusiji reč – nama ništa ne treba. Mi možemo da imamo dobre odnose sa EU, sa SAD, s Japanom, s Indijom, Kinom, sa svima. Ali mi ćemo da razvijamo Šangajsku organizaciju za saradnju (ŠOS). To će biti umesto SEV-a, umesto Varšavskog pakta, umesto socijalističkog lagera. ŠOS treba da čine Rusija, Kina, Indija, Kazahstan, Pakistan, Iran, SNG, kasnije mu se mogu pridružiti Pridnjestovlje i Abhazija i Karabah i pojedine balkanske države, ako im odgovara. To je ogroman potencijal, tu su četiri atomske države. Uz veliki ŠOS, sve slovenske zemlje mogu da se osećaju sigurnim i nikave opasnosti za njih ne može biti. Neka ih, neka oni razvijaju NATO i EU, a mi ćemo ŠOS. I mi ćemo biti jači.
A odnosi s Amerikom?
- Prohladni. Tokom sledećih tri do pet godina Amerika će shvatiti da ne može biti centar sveta. Centar je i Vašington i Moskva, i Peking i Delhi i Balkan. Svet je postao mnogopolaran i svi moraju biti ravnopravni. Amerika će morati da povuče svoju okupacionu vojsku s Balkana, i iz Avganistana, i iz Iraka, i iz Nemačke, i iz Japana. Pred svetom su oni danas najveći krivci. Okupirali su pola sveta, pokušavaju svima da diktiraju uslove, ali neće uspeti. Zaratili su u Avganistanu i Iraku, hteli su i sa Iranom, ali ne smeju. Tamo neće biti nikakvih vojnih operacija. U okviru ŠOS-a može da se donese analogna rezolucija onoj koja postoji u NATO – napad na bilo koju zemlju članicu smatraće se napadom na celu organizaciju. Šta će onda da rade – četiri atomske države, ako i Iran to postane – pet.
Govorite o ljudskim potencijalima, a broj stanovnika Rusije se smanjuje za milion
godišnje. Mislite li na Kineze koji već merkaju Sibir?
- Zaustaviće se pad stanovništva. Sve će biti kako treba.
Kako?
- Mi smo nedavno Dumi predložili da donese zakon koji daje pravo muškarcu da zaključi drugi brak ne raskidajući prethodni. Kod nas ima deset miliona žena više nego muškaraca. Vrlo je česta situacija da oženjen muškarac ima ljubavnicu i dete od nje. Ali ona hoće da se smatra udatom ženom i deca treba da budu zakonito rođena. Zašto da ne zaključi drugi brak? I treći... Kad već postoji druga žena sa kojom realno postoji veza, često i dete, to je porodica i treba joj dati mogućnost da se legalizuje. Žena onda nije samohrana majka, već je udata. A dete je zakonito, ima sva prava, pravo na nasledstvo, brigu, sve. Sadašnji zakon o porodici ne ograničava broj brakova, ali predviđa da se prethodni brak razvede. Svako ima pravo da se ženi, dvaput, triput, ako hoće i sto puta, ali mora svaki put da se razvede od prethodne žene. Zašto? Neka se registruje ako hoće. Zašto ne – žao nam hartije? Ionako te dve žene žive odvojeno. Mogu čak i da se ne druže i ne poznaju međusobno. U tom slučaju će muškarac osećati odgovornost, znaće da je to zakonito dete, zakonita žena, moraće da im pomaže i brine o njima. I svima će biti dobro.
Mislite da bi prva žena dobrovoljno na to pristala?
- A šta može da promeni? Svake godine se rađa 300 000 takve dece. Za deceniju, to je već tri miliona. Tri miliona žena koje nisu udate zato što je otac deteta oženjen. A ako dozvolimo da se registruje drugi brak, tri miliona žena će biti srećno... Moralno je to u redu. A ovako – ni s prvom porodicom ne živi, i tamo se deca muče, ni s drugom ne može da legalizuje odnos. Ne kažem da je to idealno, ali je manje problema. Znam je da je idealna varijanta – jedna ljubav, jedna žena i tako za ceo život. Ali, to je tako u bajkama. Polovina brakova se raspada. Realno, svaki muškarac u životu ima više žena, kao što žene imaju više muškaraca. Zašto da se to ne legalizuje?
Otkad je Putin drugi put izabran za predsednika, Zapad se bavi nagađanjem da li će se ponovo kandidovati. Šta vi mislite?
- Ako hoće neka se kandiduje, ako neće, biće neko drugi. Po Ustavu, to je nemoguće. I mi još ne menjamo Ustav, on ne govori o promeni Ustava, još se ništa ne događa, nemaju razloga za strah. A oni se brinu zato što ne žele stabilizaciju Rusije, ne žele da Rusija bude bogata. Wima bi bilo zgodnije da na mesto Putina dođe nekakav Kasjanov, neki ruski Juščenko, neki Saakašvili, i da Rusija bude slaba. Ali, mi to nećemo. I sasvim je moguće da će umesto Putina doći neko drugi ko će nastaviti da učvršćuje Rusiju, da čini sve da ona bude sve jača i jača. Na šta Zapad računa, nije jasno. Ako se na izborima kandiduje Zjuganov od levih, Kasjanov od ujednjenih demokrata, pođem ja, biće neki kandidat Kremlja, ne mora Putin. Ako izgubi kremaljski kandidat, a Zjuganov ionako gubi, u drugi krug idemo ja i Kasjanov. I ja pobeđujem. A radiću još više stvari koje se Zapadu neće dopasti. I Zapad opet gubi.
Oni bi trebalo da brane Putina, kao što je trebalo da brane Berlinski zid. Dok je postojao, bila su dva sistema, dva sveta, nije bilo terora, bilo je bolje. Tek posle toga je počeo je teror, provala nasilja... Šta je u tome dobro? Ako ode Putin, doći će drugi, još jači, još gori za Zapad. Varijanta da se pojavi ruski Juščenko ne postoji.
Znači, treba ih plašiti Žirinovskim?
- Zašto plašiti? Zapad jednostavno mora da shvati da umesto Putina mogu da dođem samo ja. A oni hoće Kasjanova. E, to ne može. Oni su shvatili da u Ukrajini može ovako, u Gruziji... Ali već u Kirgiziji nisu uspeli. Akajev je otišao, narodu je dosadio kao što su Ukrajini i Gruziji dosadili Kučma i Saakašvili. Ali, došao je Bakijev koji je više opredeljen proruski od Akajeva. Zapad je, znači, izgubio. U Gruziji se situacija pogoršava, Saakašvili neće opstati, u Ukrajini će u martu biti parlamentarni izbori i opozicija može da pobedi. I kod nas će biti izbori. Zapad tu ništa ne dobija.
Ljubinka Milinčić
