Zanimljivo

Haman2 · Post by **Haman2** » 07/11/2019 09:11

DRAMATIČNO NA BLISKOM ISTOKU: Rusija u Siriji došla u posjed izraelske rakete, zbog ovoga je zovu DAVIDOVA PRAĆKA...
Rusija je u Siriji došla u posjed modernizirane izraelske rakete klase zemlja-zrak, koja je bila lansirana iz raketnog sustava "Davidova praćka", javljaju mediji, kako prenosi Tanjug

Navodi se da je raketa bila lansirana 23. srpnja 2018. godine.

Sirijske snage su pronašle praktično neoštećenu raketu koja je prebačena u rusko-sirijsku vojnu bazu, odakle je poslana u Moskvu na daljnje istraživanje, piše Jerusalem Post.

Izraelska vojska je prije dve godine dobila sustav "Davidova praćka", dok je 23. srpnja 2018. godine bio prvi put upotrebljen - sustav je aktiviran nakon lansiranja iz Sirije dvije rakete "Točka", piše Mignews.

Najskuplje na svijetu
Prema podacima ovog portala, sustav PVO "Davidova praćka" nije presreo sirijske rakete koje nisu doletjele do Izraela - eksplodirale su na izraelskom teritoriju.

"Davidova praćka" je lansirala dvije rakete, od kojih se jedna sama uništila iznad Golana, prenosi Sputnjik.

Navodi se da su rakete-presretači "Davidove praćke" najskuplje na svijetu i koristi ih izraelska vojska.

Gdje su točno instalirani ovi sustavi, ostaje vojna tajna.

"Davidova praćka" radi na udaljenosti do 400 kilometara i izravan je konkurent sistemu S-400, navodi portal.

http://www.slobodna-bosna.ba/vijest/132 ... racka.html

Haman2 · Post by **Haman2** » 08/11/2019 09:45

Po mom misljenju izvanredan tekst.

NIKOLAIDIS UZVRAĆA MACRONU: „Rasadnik džihadista je Francuska, a ne Bosna i Hercegovina...“
Kolumnu Andreja Nikolaidisa s portala Al Jazeera Balkans prenosimo u cijelosti

Izvor: Times

Piše: ANDREJ NIKOLAIDIS

Nemojte se dati zavarati. Makronovo „ne“ Balkanu ne mijenja ništa: i dalje smo beznačajni kao što smo oduvijek bili. Što je, ako mene pitate, blagoslov, bez obzira na sve katastrofe koje takva beznačajnost donosi.

Ko bi, pri zdravoj pameti, htio biti važan akter svinjca, kala, klanice, bestiđa koje zovemo istorijom? Uvijek bih radije bio onaj koji istoriju trpi, nego onaj koji je stvara. Želja mi je uslišena: među onima sam koji su u svakom poslu sa istorijom – donji.

Churchill je, navodno, zaključio kako Balkan proizvodi više istorije nego što može podnijeti. Zvuči pametno, samo što nije tako. Stari Winston mi je ionako, oduvijek bio sumnjiv. Ne mogu a ne izraziti nepovjerenje u ukus, dakle karakter, te prosudbe čovjeka koji je, kao britanski premijer, imao pristup svakom single malt viskiju, od Islea do Spaysidea, ali je, uprkos tome, svaki dan lokao Johnny Walker Red label. Zli jezici kažu kako je Churchill znao popiti više viskija nego što može podnijeti. Sjetite se one fotografije... Teheran, 1945. Stalin, Roosevelt i Churchill, sjede. Prva dvojica uzdigli su glave. Stalin gleda ravno u kameru („znam da me snimate, a kasnije ćemo vidjeti zašto i po čijem nalogu me snimate“). Roosevelt gleda negdje u daljinu, kao da pogledom nastoji obuhvatiti čitav svijet kojim će njegova zemlja koju godinu kasnije zavladati. Churchill samo što ne zaspi. Oči su mu na pola koplja, glava bi mu svaki čas mogla klonuti na prsa. Znam o čemu pričam: hoće to od džonija.

Zato kažem: nije koliko, nego šta.

Ogavna historija
I još kažem: Evropa, zapravo, proizvodi više ogavne istorije nego što Balkan može podnijeti. Dokaz: XX vijek. U kojem je Evropa proizvela dva Svjetska rata – što je bilo više gadluka nego je i sama mogla podnijeti.

Macron za The Economist kaže kako Bosna ima problem sa džihadistima, te kako je ta zemlja tempirana bomba. Zvuči pametno, samo što nije tako.

Jer istinski evropski rasadnik džihadista su Francuska i, recimo, Belgija. Brisel je ne samo, praktično, premda ne formalno, glavni grad Evropske unije, nego i glavni grad evropskog ISIL-a, . Problem džihadista u Evropi, jasno, neće biti riješen time što pregovori o pridruženju Bosne neće biti otvoreni. Ali ako bi iz Evrope nogirali Francusku, Belgiju i, recimo, zašto da ne, Holandiju – takva Evropa bi bila mnogo sigurnija od terorističkih napada.

Bosna, Crna Gora, Srbija i ostale balkanske zemlje, bezbjednosni su problem za sebe i komšije, ali ne i za EU. Francuska, međutim, kao i svaka imperijalna sila, jeste bezbjednosni problem za sve male nacije na svijetu. Ako ne vjerujte, pitajte stanovnike Libije.

U EU nas, dakle, neće primiti. Nego će nas, umjesto toga, utjerati u nekakvu novu Jugoslaviju. Koja će se zvati drugačije a njen će život početi ekonomskom unijom. Kao da ona Jugoslavija nije bila dovoljno balkanska, u ovu novu, drugog imena, umjesto Slovenije i Hrvatske spakovaće Kosovo i Albaniju. Biće, ta nova unija, so soli Balkana. Budući da bi bilo neracionalno sumnjati u zdrav razum stratega EU, moraću posumnjati u njihove dobre namjere.

Ono što ovaj prostor, prije svega ostalog (a tog ostalog je o-ho-ho) danas čini nestabilnim su dva živa, velikodržavna projekta: srpski i albanski. Ideja da se njihov uticaj kontroliše tako što će se ta dva nacionalizma i države na čije teritorije oni pretenduju (BiH, Makedonija, Crna Gora) ugurati u zajedničku državu/savez, tako da svi Srbi i svi Albanci žive u istoj državi/savezu/nazovi to kako hoćeš... nije tek idiotska, nego i vrlo opasna. Jer: a šta će se, molim vas, desiti kada se sutra, prekosutra ili zaksutra taj savez raspadne? Šta, ako ne rat, opet?

Nego, neka sutra – o njemu ćemo sutra.

Vratimo se na juče – na Makronovo „nećemo Balkan u EU“.

Interesi sila
Ona, EU, nije stvorena zbog Balkana, nego, prevashodno, zbog interesa Francuske, Njemačke i SAD. Kao što se EU zbog Balkana neće ni raspasti – nego će se to, desi li se, odnosno kad se desi, zbiti zbog interesa, jopet, Francuske, Njemačke i SAD.

Naše su države, dakako, korumpirane, raspale, zapravo uvrede za ideju države. No to nije razlog rečenog nam „ne“.

Balkanu nije namijenjena uloga Evrope, nego evropske kolonije. Balkan je teritorija sa koje će evropske banke u trezore smještene u uzoritim demokratijama odnositi novac, a stanovništvo koje tu teritoriju naseljava koristiti kao radnu snagu: stanovništvo, recimo, od marta sljedeće godine moći će po olakšanoj proceduri raditi u Njemačkoj, koja ima ozbiljan manjak jeftine radne snage.

EU priča o demokratizaciji, usvajanju evropskih standarda i dekorumpiranju Balkana je tek neznatno izmijenjeni stari kolonijalni narativ. Naravno da BiH, Crna Gora, Kosovo, Albanija, Srbija i Makedonija nisu demokratije. Naravno da su ovdašnji lideri i političke elite korumpirane do srži. Ali to nije poenta. Narativ o primitivnom Balkanu koji treba demokratizovati i evropeizovati zapravo je samo updateovani kolonijalni narativ o divljacima koje treba hristijanizovati i civilizovati.

Znam, znam, braćo i sestre... Kako mogu tvrditi da ste mali i beznačajni, kad ste vi svijetu dali Teslu, kravatu i Albertovu Milenu? Kako mogu tvrditi da živite u kolonijama, kad su vaši preci prolili rijeke krvi za vašu slobodu? Ali kako biste, ako ne kolonijom, nazvali zemlju koja je strancima već prodala obalu, telekomunikacije, banke, a sutra će i aerodrome, puteve, luke...

Savremeni kolonijalizam
Slobodno tržište znači baš to: ideološku konstrukciju pod kojom se sprovodi savremeni kolonijalizam.

Moraću se složiti sa samim sobom, koji je napisao:

“Moderni kolonijalizam, u poređenu sa onim klasičnim, ima bezbroj mana i niti jednu vrlinu. Jer nekada bi, kada bi te okupirali, nešto u okupiranoj zemlji morali napraviti: na primjer željeznicu, kao Englezi u Indiji, ili tramvaj, Vijećnicu i do danas najljepši gradski kvart, kao Austrijanci u Sarajevu. Onda, kad im imperija propadne, tebi barem nešto ostane. Danas, kada kolonizatori nisu države, nego kompanije: ni to. Danas otvore staklenu kancelariju, zaposle 10 slabo plaćenih primjeraka lokalnog stanovništva i samo muzu pare iz države – čiji je zadatak da ih neprekidno oslobađa takozvanih “biznis barijera”, pod koje spada sve što njima smanjuje profit”.

Ne manji problem od kolonizacije izvana je ono što možemo nazvati unutrašnja kolonizacija: činjenica da zemlju kolonizuje njena takozvana “elita”.

Ta dva procesa – kolonizacija izvana i iznutra – nisu u suprotnosti, nego u sinergiji. Kolonizatori, niti jedni niti drugi, ne mogu biti vaši prijatelji i saveznici – ne više nego što u savezništvu i prijateljstvu mogu biti eksploatator i resurs.

(Al Jazeera Balkans)

http://www.slobodna-bosna.ba/vijest/132 ... ovina.html

Haman2 · Post by **Haman2** » 09/11/2019 14:10

HASAN NUHANOVIĆ, SVJEDOK GENOCIDA, PISAC, AKTIVISTA: Kako sam “nestao” iz filma Jasmile Žbanić smiljenog po mojoj knjizi i životnoj priči?

Nedavno je u Stocu završeno snimanje igranog flma “Quo vadis, Aida”, redateljke i scenaristice Jasmile Žbanić, nagrađivane bosanskohercegovačke redateljice; film se bavi tragičnim događajima u Srebrenici iz jula 1995. uoči i nakon pada ove zaštićene zone Ujedinjenih naroda u ruke Vojske Republike Srpske...

Hasan Nuhanović (Foto: Arhiv)Jasmila Žbanić (Foto: Arhiv)

Za one koji su pratili dugogodišnje pripreme za realizaciju ovog zahtjevnog umjetničkog projekta iznenađenje je bilo da se u njemu ni na koji način, kao scenarista, suradnik na scenariju... ne pojavljuje Hasan Nuhanović, po čijoj je izvanrednoj biografskoj knjizi “Pod zastavom Ujedinjenih naroda”, kako se dugo tvrdilo, film Jasmile Žbanić trebao biti snimljen.

Hasan Nuhanović, koji je pad Srebenice dočekao kao prevoditelj Holandskog bataljona UN-a, na različite načine, svjedočenjem optuženim zločincima u Haagu, tužbama protiv holandskih vojnika odgovornih za genocid nad Bošnjacima Srebrenice, te književnim radom, bori se već dvije i pol decenije da se istina o tragediji njegovog rodnog mjesta, njegove obitelji i sugrađana sazna.

O tome kako i zbog čega se povukao iz filmskog projekta Jasmile Žbanić, Hasan Nuhanović je napisao ispovijest koju uz njegovu suglasnost objavljujemo u neznatna skraćenja.

Piše: HASAN NUHANOVIĆ

Nekoliko sedmica prije nego što sam potpisao ugovor sa firmom Deblokada, 2012. godine, na sastanak me je pozvao gospodin Ramiz Mehaković, šef kabineta federalnog premijera Nermina Nikšića. Saopštio mi je da postoji inicijativa Vlade Federacije BiH da se sačini tim od nekoliko autora knjiga o Srebreničkom genocidu, kao što smo ja i Emir Suljagić, te da bi član tog tima bio i Abdulah Sidran, a koji bi za zadatak imao da kreira scenarij po kojem bi se u doglednoj budućnosti snimio igrani film o Srebreničkom genocidu.

Tih dana je organizovan i sastanak na tu temu u zgradi Vlade Federacije BiH na kojem su, pored mene, prisustvovali Emir Suljagić, ministar kulture FBiH Salmir Kaplan i šef kabineta premijera FBiH, Ramiz Mehaković.

Ja sam se složio sa gospodinom Mehakovićem, njegovom idejom i vizijom, pri čemu sam mu rekao da sam ja već dao usmeno obećanje Jasmili Žbanić da ću sa njom i njenim timom raditi na filmu koji bi se bavio upravo tom istom temom, te da svoje obećanje ne mogu prekršiti iako, do tog momenta, ugovor nisam bio potpisao ni sa kim, niti sam imao bilo kakve formalno-pravne obaveze prema Jasmili Žbanić i firmi Deblokada.

Gospodin Mehaković je na to rekao da nije isključeno da Vlada Federacije i nju pozove da se uključi u ovaj zajednički projekat.

Ubrzo nakon sastanka sa Mehakovićem, Suljagićem i Kaplanom, pojavio se muž Jasmile Žbanić, Damir Ibrahimović, sa pripremljenim ugovorom gdje je jedino nedostajao moj potpis - putem kojeg bi firma Deblokada otkupila autorska prava za film po mojoj knjizi „Pod zastavom UN - međunarodna zajednica i zločin u Srebrenici“ na period od tri godine.

Potpisao sam taj ugovor, sa trajanjem do 23. jula 2015. godine, a što će se sasvim slučajno podudariti sa rođendanom mojeg ubijenog brata Muhameda-Brace Nuhanovića. Moj brat je ubijen nekoliko dana prije svog 21. rođendana.

Potpis na ugovor je stavio Damir Ibrahimović kao direktor firme Deblokada, i ja kao autor knjige.

Tada je započela moja formalna saradnja sa firmom Deblokada, odnosno sa Damirom Ibrahimovićem i njegovom suprugom Jasmilom Žbanić.

KAKO SE KOVAO SCENARIJ ZA FILM O SREBRENICI

NAPOMENA: Cijeli tekst ako kliknete na link. http://www.slobodna-bosna.ba/vijest/132 ... richi.html

Haman2 · Post by **Haman2** » 12/11/2019 16:09

SRBIJANSKI PLASTENICI ZA UZGOJ BOŠNJAČKIH IZDAJNIKA
Kraci izvod iz teksta
Autor: Sead Zubanović

Ćosićev uspješno realizovan plan sa Selimovićem, višestruko se isplatio velikosrpstvu. Izdaja bošnjaštva postala je unosan biznis. Meša je najveći uzor Emiru Kusturici, što je pomenuti u nekoliko navrata javno i rekao. Selimovićeva bista se iz tog razloga i našla ispred biblioteke havetinjskog „Andrić grada“. Kusturica je otišao i korak dalje pa je postao Nemanja. Svoje „korene“ našao je u crnogorskom plemenu Vujovića! Za nagradu „preobraćenja“ povjerena mu je izgradnja novog srpskog Gazimestana, pomenutog Andrić grada i za tu namjenu date ogromne pare na povjerenje, bez uvida u njihovo trošenje, odnosno rasipanje. Dževad Galijašević, nekadašnji Miloševićev učenik, već desetljećima mjesečno dobija, zvanično, tri hiljade bosanskih maraka iz kase genocidne tvorevine, za samoprijegoran rad na podrivanju temelja države Bosne i Hercegovine. Profesoru Salihu Selimoviću, koji je između mnogih svojih nebuloza rekao da ne može biti Bošnjak zato što je Srbin, finansiranje svih knjiga koje bude napisao, ponudio je lično ratni zločinac Vojislav Šešelj. Mlađahni i zaista karikaturalni, nazovi novinar lista „Oslobođenje“, Muharem Bazdulj za svoj transfer među Srbe, dobio je stan u Beogradu. To mu je omogućila rečenica u kojoj je izjavio da su srpski gubitci u ljudstvu tokom agresije na državu Bosnu i Hercegovinu, „naši gubitci“! Moralnom krahu Bošnjaka pridružili su se masovno i (pot)plaćeni svjedoci koji svjedoče na suđenjima protiv svojih sunarodnika, generala Armije Bosne i Hercegovine!

http://www.bosnjaci.net/prilog.php?pid=68749

Haman2 · Post by **Haman2** » 12/11/2019 21:36

Kako je svojevemeno razmisljao engleski diplomata? Da li je nesto od ovoga ugradjeno u Dejtonski mirovni sporazum. Po svoj prilici da jeste jer se neki problemi rjesavaju na isti nacin kao dvojno drzavljanstvo, ekonomske veze itd.

ENGLESKI DIPLOMATA TVRDI Velika Srbija je garant mira Balkanu!
Plan o velikoj Srbiji, ali i Albaniji i Hrvatskoj ovoga puta dolazi sa Ostrva.

Mapa Velike Srbije

Naime, Timoti Les, nekadašnji britanski diplomata u Banjaluci, objavio je u uglednom američkom magazinu „Forin afersu“ analizu političke situacije na Balkanu i došao je do zaključka da je vreme za novo prekrajanje granica.

„Zbog podeljenosti Evrope, SAD ponovo mora preuzeti vodeću ulogu i podržati interne fragmentacije multietničkih država po principu kako to zahtevaju manjine. U prvom razdoblju Vašington treba da prihvati ponudu Albanaca za federalizaciju Makedonije i zahtev Hrvatske za uspostavu trećeg entiteta u BiH. U drugom SAD moraju omogućiti da te buduće teritorije ostvare bliske političke i ekonomske veze sa svojim većim susedima uvođenjem dvojnog državljanstva i uspostavljanjem zajedničkih institucija, dok formalno ostaju u sastavu država u kojima su i sada. I u trećem, konačnom razdoblju, treba omogućiti secesiju tih teritorija od postojećih država i spajanje sa matičnim zemljama, možda u početku kao autonomne regije”, naveo je Les.

Kako navodi nekadašnji britanski diplomata, „hrvatski entitet” u BiH će se spojiti s Hrvatskom, Republika Srpska i sever Kosova sa Srbijom, a preševska dolina, zapadna Makedonija i najveći deo Kosova s Albanijom.

- U međuvremenu, Crna Gora, koja može ostati bez albanske enklave, mogla bi ostati nezavisna ili spojiti se sa proširenom Srbijom - piše dalje Les i navodi da bi ovi predlozi mogli šokirati one koji zagovaraju multietničnost, jer je to lepa ideja, ali neostvariva.

Ovakvo rešenje jeste komplikovano, navodi Les i dodaje da će, međutim, odvajanje umesto prisilnog suživota eliminisati rizik od ponovnog sukoba i da SAD moraju da završe posao koji su započele na Balkanu.

BiH najslabija karika u regionu

Timoti Les, bivši šef britanskog konzulata u Banjaluci i direktor agencije „Nova Evropa”, koja se bavi procenom političkog rizika u istočnoj Evropi, smatra da je BiH najslabija država regiona.

https://www.alo.rs/vesti/region/velika- ... 87684/vest

Napomena: Dogo boravio u Banja Luci sto se da primijetiti iz teksta ali ne treba ove idije zaboraviti. Vjerovatno da ona ima pristalica i medju svjetskim politicarima. Njegov plan je objavljen 2016.godine

Haman2 · Post by **Haman2** » 13/11/2019 13:20

Nekoliko interesantnih sadrzaja i Velikoj Srbiji kroz istoriju iz srpskog ugla gledanja.

Велика Србија

За друге употребе, погледајте Велика Србија (вишезначна одредница).
Идеја о стварању уједињене српске државе настала је у 19. веку у време националног буђења широм Европе и борбе српског народа за независност од османске окупације. Министар у влади Карађорђа, Иван Југовић, створио је 1808. године пројекат једне будуће српске државе која би поред тадашње устаничке Србије обухватала и Стару Србију, Црну Гору, Босну и Херцеговину. Овај пројекат наишао је на одбијање руског посланика Родофиникина који га је сматрао претераним и нереалним, насупрот Родофиникин је нудио свој пројект будуће српске државе која би поред устаничке Србије обухватала део данашње Македоније са Скопљем, као и Видин у Бугарској.

Идеја о јакој, слободној и самосталној националној држави је јасније уобличена 1844. године у „Начертанију” Илије Гарашанина, тајном политичком програму Кнежевине Србије,[1] према којем би нова српска држава укључила и друге вишенационалне или претежно српске области југоисточне Европе, попут Босне, Херцеговине, Црне Горе и северне Албаније (што је подразумевало Косово и Метохију).[1] Током 19. века српска интелигенција, уз изузетак мислилаца из левице који су били за Балканску федерацију, углавном је прихватила идеју уједињења свих Срба у јединствену државу. Овакав програм су прихватили и многи српски државници, укључујући кнеза Александра Карађорђевића,[a] Михаила Обреновића, Николу Пашића[2] и многе друге.

Током Првог светског рата српски политички прваци се Нишком декларацијом одлучују за стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, прокламоване заједнице југословенских народа. Током Другог светског рата у Југославији је вођен грађански рат између партизана, присталица равноправног југословенског уједињења по ондашњем комунистичком схватању (мада су српски комунисти безуспешно покушавали да Босна постане део једне комунистичке Србије, док исто тако и Моше Пијаде није имао 1942. године успеха о стварању једне аутономне српске покрајине у Хрватској)[c] и четника, заговорника стварања Велике Србије у оквиру Велике Југославије. Поразом четника у Другом светском рату поражена је и великосрпска политика, а Југославија је преуређена на федералном принципу. Након Титове смрти, осамдесетих година долази до обнове сепаратистичких покрета и протеривања 103.000 Срба и Црногораца са Косова,[3] чиме долази до обнове тежњи ка уједињењу Срба. Након сукоба деведесетих година на тлу бивше Југославије, поједини српски политичари оптужени су пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију за удружени злочиначки подухват, у ком се помиње и стварање Велике Србије.[4] Покушаји присилног стварања Велике Србије у мултиетничким областим су били повезани са етничким чишћењем мањинских група.[5][6] Стога, великосрпску идеју многи Хрвати и Бошњаци виде као препреку добросуседских односа,[7] док истовременом на српској страни многи аргументују да прича о Великој Србији служи за сопствени национализам поменутих народа.

Настанак идеје уједињења свих Срба у 19. веку

Кнежевина Србија почетком 19. века.

Идеја уједињења свих Срба у једну државу је уобличена почетком 19. века, након вишевековног живота без сопствене државе, као програм националне интеграције и стварања националне државе у максималним границама. Ова појава почетком 19. века је била уобичајена међу европским народима који су национално буђење доживели у раздобљу током и после Француске револуције и Наполеонских ратова.

Током османске владавине носилац српске државне идеје била је Српска православна црква.[8] Архимандрита пивског манастира и херцеговачког народног првака Арсенија Гаговића 1803. године је у Петрограду примио руски император, где је он изложио свој план о стварању Велике Србије. Руском императору Александру 1804. године стиже и мемоар карловачког митрополита Стефана Стратимировића у коме излаже сличне идеје.[9] Сава Текелија 1805. године настоји да задобије француског цара за стварање „илирског краљевства”.[10] Црногорски владика Петар I Петровић Његош 1807. године шаље руском императору план о обнови Славеноо-сербског царства, чије би средиште била би Црна Гора, којој би се присајединили Подгорица, Бока которска, Херцеговина, Далмација и Дубровник, који би постао престоница.[11]

Начертаније Илије Гарашанина (1844)
.
„Начертаније” (нацрт) некадашњи је тајни „програм спољашње и националне политике Србије”, који је крајем 1844. године написао министар унутрашњих дела Илија Гарашанин (1812—1874) за кнеза Александра Карађорђевића (1842—1858).[1]

„Србија се мора и у том смотренију у ред осталих европејских држава поставити, створивши један план за своју будућност, или тако рећи да састави себи једну домаћу политику по којим главним начелима треба Србија кроз више времена стално да се влада и све своје послове по њима постојано да управља. ”
— „Увод” — Начертанија
Према „Начертанију”, Србија би требало да ради на ослобађању Срба и осталих Словена и на припајању суседних области Босне, Херцеговине, Црне Горе и Северне Албаније (што је подразумевало и Косово и Метохију[12]), тада у саставу Османског царства, те касније и Срема, Бачке и Баната, тада у саставу Аустроугарске. Главна пропагандна активност Србије би се заснивала на припремању становништва ових области на сједињење са Србијом.[1] Борба за присаједињење ових области била би вођена постепеним откидањем османских територија, у процесу незаустављивог пропадања царства.[12] Према Гарашанину, Србија полаже историјско право на ове земље, које се темељи на Душановом царству из 14. века. На том темељу треба поново подићи велику српску државу:

„У кратко да рекнем: Србија мора настојавати да од зданија турске државе само камен по камен оцепљује и прима како би од овог доброг материјала на старом и добром темељу старог царства србског, опет велику нову србску државу саградити и подигнути могла. ”
— „Најпре да означимо наша отношенија спрема Бугарске” — Начертанија
Гарашанин је за време кнеза Александра био присталица борбе за уједињену српску државу. Касније, као министар спољних послова кнеза Михаила (1860—1868), Гарашанин је еволуирао према југословенском решењу, успостављајући везе са југословенским и илирским покретом у Хабзбуршкој монархији (бискупом Штросмајером) и бугарским револуционарним организацијама.[12] Програм Начертања су следиле све српске десничарске формације до 1918. године и касније.[1]

Српске сједињене државе (1848)
Главни чланак: Српске сједињене државе и Константин Николајевић
„Српске сједињене државе” је назив политичког програма из 1848. године који су заједно саставили Константин Николајевић, зет кнеза Александра Карађорђевића и Илија Гарашанин, министар унутрашњих дела. План је предвиђао поделу Османског царства на два вицекраљевства, Азијску Турску и Српске сједињене државе, које би ујединиле све Словене европског дела Царства.[13]

Њихов политички програм је даље предвиђао да се од јужнословенских покрајина Аустрије створи друго вицекраљевство под називом Јужна Славонија. Када околности буду дозволиле (Николајевић је био уверен да ће се Хабзбуршка монархија распасти), Српске сједињене државе и Јужна Славонија ујединиле би се у „једно целокупно и чисто Југословенско царство”.[13]

Срби сви и свуда Вука Караџића (1849)

Викизворник има изворни текст повезан са чланком Срби сви и свуда.
„Срби сви и свуда” је назив списа Вука Стефановића Караџића из 19. века, у којем је изнео схватања о пореклу, земљама, језику и вероисповестима Срба. Спис је објављен 1849. године у Бечу, као део књиге „Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона”, али је написан још 1836. године, због чега га неки аутори сматрају првим пројектом Велике Србије.[14]

Вук је своје идеје о томе да су сви штокавци Срби преузео од највећих научних имена у тадашњој филологији, а то су били Јернеј Копитар и Павел Шафарик. Вук наводи:[15]

„Заиста се зна да Срби живе у данашњој Србији (између Дрине и Тимока, између Дунава и Старе планине), у Метохији (од Косова преко Старе планине, гдје је Душанова столица Призрен, српска патријаршија Пећ, и манастир Дечани), у Босни, у Херцеговини, у Зети, у Црној Гори, у Банату, у Бачкој, у Сријему, у десном подунављу од више Осијека до Сентандреје, у Славонији, у Хрватској (и у Турској и Аустријској крајини), у Далмацији, и у свему Адријатичком приморју готово од Трста до Бојане.” Притом, не зна се „докле Срба има у Арнаутској и у Маћедонији.”

[img]https://upload.wikimedia.org/wikipedia/ ... ja.svg.png[/img]

Штокавски дијалекти
У чланку се тврди да су Срби сви који говоре српским језиком, а српским језиком Вук назива све штокавске говоре. Тако он закључује да постоје „Срби трију закона” (односно вера), али само они „грчког закона” (православне вере) себе зову Србима или „Србљима”, а остали „овога имена неће да приме”, па се они „закона турскога” називају Турцима, а они „закона римскога” себе зову по местима у којима живе, нпр. Славонци, Босанци (архаично Бошњаци), Далматинци, Дубровчани или у Бачкој Буњевцима, у Срему, Славонији и Хрватској Шокцима, а око Дубровника и по Боци Латинима. Ово су још неки Вукови савременици, али и наследници, а посебно хрватски филолози, оцењивали као пристрасност и национализам. У наредним годинама су објављени опсежни осврти више аутора, а међу њима је дело Анте Старчевић у којима се побија Караџићев језички пансрбизам (списи Богослава Шулека, Анте Старчевића, Мирка Боговића, Адолфа Вебера Ткалчевића и других).

Napomena: Mazda i nastavak radi boljeg uvida i razumijevanja danasnjih desavanja.

Haman2 · Post by **Haman2** » 19/11/2019 16:33

PARTNERI NA VJEŽBI, DOK PALESTINA PATI: Izrael i NATO uvježbavaju F-35 sa sustavima "Patriot" koji „glume“ ruske S-400 (VIDEO)

Izrael je zajedno sa Sjedinjenim Državama i nekoliko europskih NATO saveznika ovaj tjedan završio vojne manevre „Blue Flag“, a dio ove vježbe je bio usredotočen na borbu protiv naprednih sustava protuzračne obrane, poput ruskog sustava S-400

Foto: Logicno.com

Vojne vježbe su se održale između 3. i 14. studenog u zračnoj bazi Uvda u pustinji Negev, južno od Izraela.

U obuci je sudjelovalo oko tisuću izraelskih, američkih, njemačkih, talijanskih i grčkih vojnih zrakoplova i 70 izraelskih borbenih zrakoplova, među kojima je prvi put bilo „stealth“ borbenih zrakoplova F-35 pete generacije.

U vježbe su bile uključene i izraelske raketne baterije „Patriot“, proizvedene u Sjedinjenim Državama, koje su “modificirane” tako da simuliraju napredne ruske sustave S-400, prenosi Breaking Defense, ne otkrivajući više detalja o obuci.

Moskva ima S-400 u Siriji za obranu zrakoplovne baze Hmeymim u Latakiji, isporučuje sustave Turskoj, članici NATO-a, i nudi S-400 Saudijskoj Arabiji. Isporuke Ankari su izvršene unatoč pritisku Washingtona, koji je pokušao uvjeriti svog saveznika da odustane od ideje o kupnji sustava i umjesto toga kupi “Patriot”.

Protuzračni raketni sustav S-400 „Trijumf“ dizajniran je tako da pruža vrlo učinkovitu zaštitu od zračnih napada od strateških balističkih, krstarećih, taktičkim i drugih projektila. Stoga može presresti ciljeve u zraku, uključujući zrakoplove i krstareće projektile, s udaljenosti od 400 kilometara.

Osim toga, ovi sustavi mogu uništiti balističke ciljeve koji se brzinom do 4,8 kilometara u sekundi kreću na visinama od nekoliko metara do desetke kilometara. S-400 također mogu istovremeno pratiti do 36 zračnih ciljeva bilo koje vrste i provesti protunapad s do 72 projektila.

Što se tiče vježbi u Izraelu, služiti se sustavima „Patriot“ umjesto ruskih S-400, za mnoge je besmisleno. Neovisno o cijeni i to što su ruski sustavi dvostruko jeftiniji od američkih, veći broj stručnjaka navodi kako su S-400 višestruko bolji i učinkovitiji od američkih. Turski predsjednik Erdogan i turski vojni vrh, koji su imali priliku usporediti dva sustava, tvrde “da je S-400 čak tri puta bolji od Patriota“. Uzmimo da Turci pretjeruju, zato što su se odlučili za ruske S-400, mogu pretjerivati u omjeru, ali ne i činjenici o tome koji je od dva sustava učinkovitiji.

Isto tvrde i bivši ravnatelj moćne pakistanske obavještajne službe ISI general Ehsanul Haq, te bivši zamjenik načelnika indijskih zrakoplovnih snaga Kapil Kak.

Umirovljeni general Kapil Kak, koji je zapovijedao borbenim zrakoplovstvom i uključen je u strateško planiranje Indije, rekao je kako je u pogledu praćenja i skeniranja radara, parametara visine i područja koje može pokrivati, sustav S-400 najbolji u svijetu.

Kazao je da američke ponuda za opskrbu sustavima „Patriot“ nikako ne može biti alternativa koja bi odgovarala indijskim strateškim zahtjevima.

“Moja ocjena je da je S-400 superiorniji od bilo kojeg drugog sustava, čak i od američkog „Patriota“. To također ovisi o verzijama „Patriota“ koje se nude. Za S-400 točno znamo što je, do s Amerikancima, kada pričamo o sustavima, nikada ne znamo na čemu smo. Upotrebljen je u Zaljevskom ratu i nadograđen naknadno. Ali što se tiče konfiguracije, znamo da nije superioran u odnosu na S-400. Mislim da „Patriot“ neće zanimati ni Tursku, kao ni Indiju”, rekao je general Kapil Kak, koji je bio i glavni instruktor na Fakultetu za obranu u Wellingtonu, glavnom gradu Novog Zelanda.

Nakon ovih, ali i brojnih drugih izjava, postavlja se pitanje kakva su F-35 iskustva mogli steći u vojnim manevrima „Blue Flag“, na kojima su se umjesto ruskih S-400 koristili američki „Patriot“?

http://www.slobodna-bosna.ba/vijest/133 ... video.html

Napomena: Pogledajte video. Ko sve od stranih zemalja ucestvuje i gdje.Naravno svakome bi tebalo biti jasno zasto se ne rjeseava palestinsko pitanja od okoncanja Drugog svjetskog rata do danas. Naravno, to ne treba dovoditi u vezu sa islamofobijom jer ce se pobuniti hafiz efendija.

Haman2 · Post by **Haman2** » 24/11/2019 20:11

BIVŠI NJEMAČKI PREDSJEDNIK WULFF O MUSLIMANIMA: "Bez njih ne bi prošli ni kvalifikacije..."
Christian Wulff, nekadašnji predsjednik Njemačke, izjavio je da je islam kao religija dio Njemačke i njenog društva.

"Pored naših vrijednosti koje su nastale pod utjecajem kršćanstva i judaizma, i islam nam pripada, i to je dio Njemačke. Oko 4-5 miliona muslimana koji žive u Njemačkoj nisu samo pojedinci nego imaju i svoje vjerske i kulturne vrijednosti, imaju svoje imame, džamije, vjerski i kulturni život, a sve to je nešto što pripada i nama", rekao je Wulff u obraćanju na konferenciji na temu "Socijalna kohezija u pluralnim društvima" održanoj u njemačkom gradu Bruhlu.

Istakao je da je u gradovima u Njemačkoj u kojima nema mnogo stranaca ksenofobija na vrlo visokom nivou, dok u regijama gdje ima mnogo ljudi stranog porijekla skoro da nema ksenofobije.

Napomenuo je da je ovo možda i najbolji primjer da se u mjestima gdje nema velikih predrasuda može živjeti u duhu bratstva i prijateljstva.

"Društvena kohezija u pluralnim zajednicama jedno je od najvažnijih pitanja za našu budućnost", kazao je Wulff, koji je bio predsjednik Njemačke od juna 2010. do februara 2012. godine.

Poručio je da je najvažnije da sadašnje mlade generacije u Njemačkoj djeluju aktivno da bi sačuvale jedinstvo njemačkog društva, naglasivši kako uvijek treba imati u vidu da nijedan građanin ne smije biti diskriminisan ili marginaliziran zbog svoje religije.

"U mome kabinetu smo imali jednog ministra muslimana. 2014. godine smo postali svjetski prvaci sa nogometašima stranog porijekla, Mesutom Ozilom, Kedirom, Boetengom. Siguran sam da danas samo sa Franzom, Hansom, Jensom, Lotharom i Robertom ne bi prošli ni kvalifikacije, a kamoli postali prvaci. Ko će davati golove kako bi se plasirali dalje? Naša nogometna reprezentacija je jasan primjer multinacionalnosti i otvorenosti prema svijetu", kazao je Wulff.

http://www.slobodna-bosna.ba/vijest/134 ... acije.html

Haman2 · Post by **Haman2** » 25/11/2019 19:27

GORI OD NACISTA Mučili su i ubijali druge logoraše u zamjenu za bolju hranu i posjet bordelu, no na kraju rata skončali su stravičnom smrću

Mučili su i ubijali druge logoraše u zamjenu za bolju hranu i posjet bordelu, no na kraju rata skončali su stravičnom smrću

Suradnja s nacistima kapo logorašima omogućavala je deset puta veću šansu da prežive užase holokausta, no cijena je bila njihova ljudskost

Mia Mitrović
25.11.2019.16:00

Bila je rana jesen 1945. a Eliezer Gruenbaum je šetao Parizom. Prije nekoliko mjeseci je oslobođen iz nacističkog logora. Ovaj poljski Židov nakon rata je postao zakleti komunist i koračao je prema jednoj pariškoj kavani gdje se trebao susresti s borcem iz Španjolskog građanskog rata i raspravljati o novom poljskom režimu.

Nije ni ušao u pariški bistro, kada je netko iz svog glasa povikao:

„Uhitite ga! Uhitite ga odmah! On je ubojica iz Auschwitza! To je on – monstrum iz Devetog bloka!”

Gruenbaum je protestirao.

„Ostavite me na miru! Zamijenili ste me s nekim”, branio se on, ali uzalud. Policija je već idući dan izdala uhidbeni nalog, a Gruenbaum je optužen za najgori mogući zločin za koji i jedan Židov može biti optužen: bio je kapo.

Suradnja s nacistima
Ova zloslutna riječ ima njemački i talijanski korijen, a izvorno joj je značenje 'glava'. Tom su se riječju u vrijeme Drugog svjetskog rata nazivali Židovi koji su u zamjenu za bolji tretman, odlučili raditi za naciste.

Suradnja s nacistima omogućavala im je bolju hranu, odjeću, autonomiju pa čak i povremene posjete bordelima, kao i deset puta veću šansu da prežive užase holokausta. U koncentracijskim logorima kapo su bili prva linija obrane, zaduženi za održavanje reda i discipline u najsramotnijim stratištima u povijesti čovječanstva.

Posao im je bio da nadziru svoje sunarodnjake i njihov ropski rad. Katkad su znali biti okrutniji i od samih nacista te kažnjavati logoraše zbog mizernih prijestupa. Najčešća kazna je bila batinanje do smrti.

Ugledne židovske novine The Jewish Chronicle nazvali su kapo 'najgorom uvredom koju jedan Židov može nanijeti drugome'.

Kapo sistem osmislio je Theodor Eicke, brigadni general SS-a. Pomoću sustava kapo SS-ovci su mogli istovremeno na najlakši način kontrolirati red u koncentracijskim logorima i ovlastiti nekoga da umjesto njih obavlja najgore poslove. Položaj između agresivnih SS-ovca koji su ih prezirali i ogorčenih logoraša koji su ih mrzili, iz njih je izvlačio ono najgore.

Benefite koje će dobiti pojedini kapo ovisili su o tome koliko revno obavlja svoj posao. Na žalost, taj se posao sastojao od sprečavanja izgladnjelih očajnika u bijegu, razdvajanja obitelji, premlaćivanja ljudi bez većeg razloga, slanje svojih sunarodnjaka u plinske komore i potom iznošenje njihovih mrtvih tijela.

Huškamo ih jedne protiv drugih
Sve vrijeme za vratom su im visili SS-ovi supervizori koji su provjeravali rade li svoj posao dovoljno okrutno. Zatvorenici su to znali pa su ih mrzili iz dna duše, no to je i bio cilj ovog neljudskog sistema.

„Od trenutka kada postane kapo, on više ne spava s ostalim logorašima. Njegova odgovornost je nadgledanje radnika, sprečavanje sabotaže, higijena... On organizira rad svojih ljudi, a onog trenutka kada više nismo zadovoljni njegovom učinkovitošću, vraćamo ga natrag među ostale. Kapo dobro zna da će ga osteli logoraši ubiti prve noći”, opisao je ovu službu Heinrich Himmler, zapovjednik SS-a.
„Kako nemamo dovoljno Nijemaca ovdje, koristimo francuskog kapu za Poljake, poljskog za Ruse i tako huškamo narode jedne protiv drugih”, dodao je.

NAPOMENA: Kliknite na link da pricitate cijeli tekst: https://100posto.jutarnji.hr/zivot/muci ... zasan-kraj

Haman2 · Post by **Haman2** » 26/11/2019 19:58

O OPSADI MOSTARA 1993: Promocija knjige Dragana Markovine “Libanon na Neretvi” i projekcija filma Dine Mustafića “I bi svjetlost” u Mostaru

Centar za kritičko mišljenje i portal Tacno.net organizuju promociju nove knjige Dragana Markovine “Libanon na Neretvi” i projekciju filma “I bi svjetlost” Dine Mustafića o opsadi Mostara 1993. godine.

Promocija knjige i filma održat će se 29. 11. 2019. godine u 18 sati u kongresnoj sali hotela Bristol.

O knjizi će govoriti književnik Nedžad Maksumić, prof. dr. Drago Bojić i režiser Dino Mustafić.

O samoj knjizi autor kaže: “Sav prethodni tekst kojeg sam ispisivao s dosta skrupula, trudeći se iznijeti vlastiti stav o svemu onome što se gradu desilo i o tome kako su četiri društvene ili nacionalne grupacije doživjele taj bolni proces te kako su u njemu sudjelovale, a istovremeno biti pošten prema svakoj od grupa, imao je dva ključna cilja. Jedan manji i vrlo sebičan odnosi se na terapeutsko djelovanje koje je stvaranje takvog teksta imalo na mene, na doživljaj rata i gubitka rodnog grada zbog izbjeglištva. Drugi, veći i onaj koji je motivacijski presudio da ova knjiga nastane, odnosi se na pokušaj da se ratne traume nadiđu i da sve društvene grupe u gradu jednostavno prihvate jedni druge takvima kakvi su, u ime toga da se pokuša uspostaviti kakva-takva održiva gradska zajednica koja će imati nekakvu, makar minimalnu, zajedničku viziju budućnosti. Da bismo o nečemu takvom uopće mogli razgovarati, potrebno je odgovoriti na pitanje je li moguće pomiriti antagonizirana društvena sjećanja? Drugim riječima ova knjiga sadržajno izgleda ovako kakvom je čitate, ponajprije zato što me u identitetskom i životnom smislu formirao jugoslavenski Mostar. Knjiga bi o istim temama bila u većoj ili manjoj mjeri sadržajno drukčija da ju je pisao netko koje potječe iz drugačijeg konteksta i pripadnosti. Od toga uostalom ne treba bježati i sasvim je logično. Imajući to u vidu, pred vama je tekst svođenja računa nakon definitivno intimizirane svijesti o porazu svijeta koji me formirao i zbog kojeg jesam upravo ovakav, kako u idejnom, tako i u profesionalno-historiografskom, ali i u intimnom smislu. Ovakav tekst nije mogao nastati sve dok sam taj poraz odbijao priznati i dok me ogorčenost zbog njega, u kombinaciji s bijesom prema aktualnoj stvarnosti izgrađenoj od strane pobjednika, snažno opsjedala. Tek s prihvaćanjem poraza mogao sam početi proces pomirenja s današnjim Mostarom i s racionalnim razgovorima o traumatičnom nasljeđu.”

Izdavač knjige je Centar za kritičko mišljenje i portal Tacno.net.

Film Dine Mustafića “I bi svjetlost” priča je o opsadi Mostara 1993.. Jedna od najtraumatičnijih priča prošlog rata je upravo opkoljeni Mostar.

Napomena: Cijeli tekst ako kliknete na link http://www.slobodna-bosna.ba/vijest/134 ... staru.html

Haman2 · Post by **Haman2** » 29/11/2019 18:14

"VELIKI SKOK NAZAD": Na današnji dan Mao Zedong je naredio da se pobiju svi vrapci u državi!
Ovo je diktatorsko naređenje uzrokovalo do tad neviđenu ekološku katastrofu, a razlog je bio bizaran, kao i njegov nalogodavac

Ekološke katastrofe česte su u povijesti čovječanstva, ali se rijetko koja može usporediti s onim koja je započeta 1958. godine u Kini. Naime tada je Mao Zedong, vođa Narodne Republike Kine, naredio da se svi vrapci u zemlji moraju ubiti.

Zašto su mu smetali nesretni vrapci? Mao je odlučio kako su vrapci štetočine koji u Kini uopće nisu potrebni. Ono što je on znao je da vrapci jedu previše žitarica i činilo mu se racionalnim kako će njihovo ubistvo značiti više hrane za tada gladni kineski narod.

Jasno je kako Mao nije bio neki veliki ljubitelj životinja, ali je fascinantno da nije baš ništa znao o važnosti hranidbenog lanca i postojanja uloge svake karike u njemu.

Prema Mao Zedongu, vrapci su stali na put ekonomskom razvoju Narodne Republike Kine. Tokom sljedeće tri godine 45 miliona ljudi umrlo je u gladi uzrokovanom lošim upravljanjem ekonomijom, državnim terorom i ekološkom katastrofom, piše Vintage News.

S bubnjevima ih tjerali da lete dok ne umru

Mao Zedong je poduzeo nekoliko masovnih kampanja u pokušaju modernizacije i poboljšanja života u Kini. U tu je svrhu trebala služiti i kampanja protiv vrabaca, koju je smatrao jednim od glavnih dijelova svog programa nazvanog "Veliki skok naprijed".

Taj je ekonomski i socijalni plan bio na snazi od 1958. do 1961. čiji je cilj bio iskoristiti kinesku ogromnu populaciju kako bi se zemlja brzo preobrazila iz poljoprivredne ekonomije u modernu industrijaliziranu.

"Kampanja protiv četiri pošasti" usmjerena protiv štakora, muha, komaraca, ali ponajviše vrabaca. Stanovništvo je poticano da ubija ove životinje što više može.

Ljudi su bili mobilizirani za iskorjenjivanje ptica. Koristili su bubnjeve da bi uplašili ptice pri slijetanju, prisilivši ih da lete dok ne bi umrle od iscrpljenosti.

Ljudi bi rušili gnijezda vrapca i gađali vrapce u zraku. Rezultat kampanje bio je potiskivanje ptica blizu izumiranja u cijeloj zemlji.

Nema podataka o tome koliko je tačno bilo vrabaca u Kini 1958., ali ako je na svakog čovjeka dolazio jedan vrabac, tada ih je bilo više od 600 miliona. Ne zna se niti koliko ih je tačno ubijeno, ali pomor je bio strašan, no to je dovelo i do ogromnih problema sljedeće godine - velikog porasta broja insekata na poljima.

NAPOMENA: Cijeli tekst i VIDEO ako kliknete na link. http://www.slobodna-bosna.ba/vijest/135 ... rzavi.html

muha_sa · Post by **muha_sa** » 29/11/2019 18:16

https://www.klix.ba/vijesti/bih/cak-20- ... /191129046

ZVANIČNI PODACI
|
Čak 20 parlamentaraca u BiH su milioneri, najbogatiji je "težak" skoro 60 miliona KM

Tačno dvadeset funkcionera u Parlamentarnoj skupštini BiH, Parlamentu Federacije BiH i Narodnoj skupštini RS-a posjeduje u svom vlasništvu imovinu koja se procjenjuje na milion KM i više.
Najveći broj parlamentaraca koji imaju imovinu vredniju od milion KM trenutno obnaša dužnost zastupnika u Zastupničkom domu Parlamenta Federacije BiH. Među njima je i zastupnik PDA Azmir Husić čija imovina se procjenjuje na nevjerovatnih 59 miliona i 990 hiljada KM. Husić je ujedno i najbogatiji bosanskohercegovački političar.

Zastupnik SDA u Zastupničkom domu Parlamenta FBiH Suad Kaknjo posjeduje imovinu vrijednosti 11 miliona i 52 hiljade KM, samostalni zastupnik Elmedin Voloder imovinu u vrijednosti 8 miliona i 700 hiljada KM, a samostalni zastupnik Eldin Vrače imovinu u vrijednosti 7 miliona i 990 hiljada KM.

KOLIKO SE ZARAĐUJEjučer
Objavljeni imovinski kartoni: Pročitajte šta posjeduju Dodik, Džaferović i Komšić

Nešto manje "teški" su federalni zastupnici Mujo Hasić iz SDP-a (5 miliona i 642 hiljade KM), nezavisni zastupnik i bivši SDP-ovac Mile Atlagić (4 miliona i 770 hiljada KM) i Hamdija Abdić iz SDA (2 miliona i 10 hiljada KM). Imovinu vredniju od milion KM imaju i dva delegata u Domu naroda Parlamenta FBiH i to Senad Ahmetović iz SBB-a (milion i 55 hiljada KM) i delegat A-SDA Ramo Isak (milion i 7 hiljada KM).

U Vijeću naroda RS-a nijedan delegat nema imovinu čija vrijednost premašuje milion KM. Situacija je drugačija u Narodnoj skupštini RS-a pa tako Milan Radović iz DNS-a posjeduje imovinu vrijednu 10 miliona i 693 hiljade KM, Miladin Stanić iz SDS-a imovinu vrijednu 6 miliona i 650 hiljada KM, a Perica Bundalo iz PDP-a imovinu vrijednu 3 miliona i 63 hiljade KM.

Na listi entitetskih zastupnika čija imovina ne prelazi vrijednost od dva miliona KM nalaze se Željko Babić iz SDS-a (milion i 408 hiljada KM), Gordana Tešanović iz SNSD-a (milion i 124 hiljade KM) i Vlado Đajić iz SNSD-a (milion i 10 hiljada KM).

VIŠEMILIONSKI IZNOSI1d
Ko su najbogatiji političari u Parlamentu BiH

Među državnim zakonodavcima, prema podacima koje su unijeli u svoje imovinske kartone, a koje je jučer objavila Centralna izborna komisija (CIK) BiH, ukupno je pet zastupnika i delegata s prijavljenom imovinom u vrijednosti višoj od milion KM.

Tako je u Zastupničkom domu Parlamentarne skupštine BiH "najteži" Vojin Mitrović iz SNSD-a (4 miliona i 100 hiljada KM), a slijede ga zastupnik u Klubu DF-a i bivši SDP-ovac Enver Bijedić (milion i 410 hiljada KM) te aktuelna SDP-ova zastupnica Nada Mladina (milion i 47 hiljada KM).

U Domu naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, koji ima 15 članova, najviše imovine imaju delegat i predsjednik SBB-a Fahrudin Radončić (4 miliona i 922 hiljade KM) i delegat SNSD-a Nikola Špirić (milion i 100 hiljada KM).

Kompletne podatke o imovini bosanskohercegovačkih parlamentaraca možete pogledati ovdje.

https://www.izbori.ba/Default.aspx

Haman2 · Post by **Haman2** » 29/11/2019 23:10

ŽURNAL OTKRIVA: Blok 6 postaje taoc ruske banke, Blok 7 Kinezima, ZAPAD NE ŽELI NI DA ČUJE
Ruska Sberbanka upisat će hipoteku nad Blokom 6 Termoelektrane Tuzla i dio upravne zgrade Elektroprivrede BiH, saznaje Žurnal. Hipoteka će biti upisana nakon što Elektroprivreda BiH zvanično potpiše ugovor o kreditiranju u iznosu od 145 miliona maraka sa konzorcijem kojeg čine Sberbanka, Intesa Sao Paolo i NLB Banka.

"Nadzorni odbor Elektroprivrede BiH u četvrtak je donio odluku o kreditnom zaduživanju kod konzorcija banaka predvođenog Sberbankom", potvrdio je izvor Žurnala iz ovog javnog preduzeća.

Novac od kredita Elektroprivreda BiH trebala bi iskoristiti za finansiranje dijela avansa za projekat izgradnje Bloka 7 Termoelektrane Tuzla. Naime, Elektroprivreda BiH obavezala se da će obezbijediti dio sredstava za gradnju Bloka 7 čiji veći dio, u iznosu od 614 miliona eura, finansira kineska Izvozno-uvozna banka. To znači da će ubuduće kontrolu nad Blokom 7 u Tuzli imati Kinezi, dok će ruska Sberbanka imati kontrolu nad Blokom 6 Termoelektrane Tuzla.

"Mi smo svjesni šta to znači, ali zapadne banke nisu iskazale spremnost da finansiraju ove naše projekte koji su od vitalnog značaja za energetsku politiku Federacije BiH", kazao nam je direktor Elektroprivrede BiH Bajazit Jašarević.

Tender za nabavku komercijalnog kredita Elektroprivreda BiH raspisala je 24. juna 2019. godine. Rok za dostavu ponuda je istekao mjesec dana kasnije, ali se ispostavilo da je pristigla samo jedna ponuda - konzorcija kojeg čine Sberbanka, Intesa Sao Paolo i NLB Banka. Odluka o izboru najpovoljnijeg ponuđača donesena je u oktobru, a Nadzorni odbor ovog javnog preduzeća saglasnost je dao na svojoj posljednjoj sjednici, jer je svim članovima Odbora mandat formalno istekao dan nakon sjednice. Prema tenderskoj dokumentaciji, rok otplate ovog kredita je pet godina, s tim da ne postoji grejs period. Ukoliko kredit ne bude redovno otplaćivan, konzorcij sa Sberbankom na čelu moći će aktivirati hipoteku nad Blokom 6.

"Procjena je da Blok 6 Termoelekrane Tuzla bude aktivan možda čak i do 2040. godine", kazao nam je Jašarević.

Blok 6 revitaliziran je 2013. godine i njegova snaga je 215 megavata. Snaga Bloka 7 koji će se graditi kineskim novcem je 450 MW. Podjećamo, Evropska energetska zajednica nekoliko je puta upozoravala BiH zbog gradnje Bloka 7, no oba doma Parlamenta Federacije BiH donijela su odluku o kreditnom zaduženju kod kineske Izvozno-uvozne banke.

Kreditno zaduženje, naveli smo već, iznosi milijardu i 200 miliona maraka. Istovremeno, Elektroprivreda BiH mora obezbijediti 140 miliona maraka kao avans. Istina, ovo javno preduzeće imalo vlastita sredstva u iznosu od 120 miliona maraka, ali je Vlada Federacije BiH sa Fadilom Novalićem na čelu donijela odluku da u prošle i ove godine kompletnu dobit Elektroprivrede BiH prebaci u Budžet. Tako je prošle godine, odlukom Vlade FBiH kao većinskog vlasnika 63 miliona maraka dobiti Elektroprivrede BiH dodijeljeno Federaciji, dok su mali dioničari dobili oko 7 miliona maraka.

Nakon toga, Novalićeva Vlade je prošle sedmice usvojila zaključak prema kojem će dobit Elektroprivrede BiH u iznosu od 52 miliona maraka biti podijeljena dioničarima. Najveći dio novca, 46 miliona, bit će uplaćeno na račun Federacije BiH. Istovremeno, Elektroprivreda BiH će se morati kreditno zadužiti za 145 miliona maraka kako bi obezbijedila novac za investiranje u energetske objekte. I za to će zaduženje založiti Blok 6 Termoelektrane u Tuzli i dio upravne zgrade Elektroprivrede BiH.

http://www.slobodna-bosna.ba/vijest/135 ... chuje.html

Arachnoidea · Post by **Arachnoidea** » 30/11/2019 12:06

Haman2 wrote: ↑29/11/2019 23:10
ŽURNAL OTKRIVA: Blok 6 postaje taoc ruske banke, Blok 7 Kinezima, ZAPAD NE ŽELI NI DA ČUJE
Ruska Sberbanka upisat će hipoteku nad Blokom 6 Termoelektrane Tuzla i dio upravne zgrade Elektroprivrede BiH, saznaje Žurnal. Hipoteka će biti upisana nakon što Elektroprivreda BiH zvanično potpiše ugovor o kreditiranju u iznosu od 145 miliona maraka sa konzorcijem kojeg čine Sberbanka, Intesa Sao Paolo i NLB Banka.

"Nadzorni odbor Elektroprivrede BiH u četvrtak je donio odluku o kreditnom zaduživanju kod konzorcija banaka predvođenog Sberbankom", potvrdio je izvor Žurnala iz ovog javnog preduzeća.

Novac od kredita Elektroprivreda BiH trebala bi iskoristiti za finansiranje dijela avansa za projekat izgradnje Bloka 7 Termoelektrane Tuzla. Naime, Elektroprivreda BiH obavezala se da će obezbijediti dio sredstava za gradnju Bloka 7 čiji veći dio, u iznosu od 614 miliona eura, finansira kineska Izvozno-uvozna banka. To znači da će ubuduće kontrolu nad Blokom 7 u Tuzli imati Kinezi, dok će ruska Sberbanka imati kontrolu nad Blokom 6 Termoelektrane Tuzla.

"Mi smo svjesni šta to znači, ali zapadne banke nisu iskazale spremnost da finansiraju ove naše projekte koji su od vitalnog značaja za energetsku politiku Federacije BiH", kazao nam je direktor Elektroprivrede BiH Bajazit Jašarević.

Tender za nabavku komercijalnog kredita Elektroprivreda BiH raspisala je 24. juna 2019. godine. Rok za dostavu ponuda je istekao mjesec dana kasnije, ali se ispostavilo da je pristigla samo jedna ponuda - konzorcija kojeg čine Sberbanka, Intesa Sao Paolo i NLB Banka. Odluka o izboru najpovoljnijeg ponuđača donesena je u oktobru, a Nadzorni odbor ovog javnog preduzeća saglasnost je dao na svojoj posljednjoj sjednici, jer je svim članovima Odbora mandat formalno istekao dan nakon sjednice. Prema tenderskoj dokumentaciji, rok otplate ovog kredita je pet godina, s tim da ne postoji grejs period. Ukoliko kredit ne bude redovno otplaćivan, konzorcij sa Sberbankom na čelu moći će aktivirati hipoteku nad Blokom 6.

"Procjena je da Blok 6 Termoelekrane Tuzla bude aktivan možda čak i do 2040. godine", kazao nam je Jašarević.

Blok 6 revitaliziran je 2013. godine i njegova snaga je 215 megavata. Snaga Bloka 7 koji će se graditi kineskim novcem je 450 MW. Podjećamo, Evropska energetska zajednica nekoliko je puta upozoravala BiH zbog gradnje Bloka 7, no oba doma Parlamenta Federacije BiH donijela su odluku o kreditnom zaduženju kod kineske Izvozno-uvozne banke.

Kreditno zaduženje, naveli smo već, iznosi milijardu i 200 miliona maraka. Istovremeno, Elektroprivreda BiH mora obezbijediti 140 miliona maraka kao avans. Istina, ovo javno preduzeće imalo vlastita sredstva u iznosu od 120 miliona maraka, ali je Vlada Federacije BiH sa Fadilom Novalićem na čelu donijela odluku da u prošle i ove godine kompletnu dobit Elektroprivrede BiH prebaci u Budžet. Tako je prošle godine, odlukom Vlade FBiH kao većinskog vlasnika 63 miliona maraka dobiti Elektroprivrede BiH dodijeljeno Federaciji, dok su mali dioničari dobili oko 7 miliona maraka.

Nakon toga, Novalićeva Vlade je prošle sedmice usvojila zaključak prema kojem će dobit Elektroprivrede BiH u iznosu od 52 miliona maraka biti podijeljena dioničarima. Najveći dio novca, 46 miliona, bit će uplaćeno na račun Federacije BiH. Istovremeno, Elektroprivreda BiH će se morati kreditno zadužiti za 145 miliona maraka kako bi obezbijedila novac za investiranje u energetske objekte. I za to će zaduženje založiti Blok 6 Termoelektrane u Tuzli i dio upravne zgrade Elektroprivrede BiH.
http://www.slobodna-bosna.ba/vijest/135 ... chuje.html

Užasno me čudi i nervira nedostatak interesa i reakcije javnosti na kompletnu situaciju oko izgradnje Bloka 7. To se sve nekako u tišini završi pa evo čak i ovdje na forumu izgleda da je tema na totalnoj periferiji . Ne radi se o kreditu od nekih 10 miliona maraka, ogromni novci su u pitanju a da ne spominjem širenje ruskog i kineskog uticaja koji nam može itekako naškoditi. Trebali su malo sagledati situaciju u CG i kako su se oni proveli s tim "povoljnim" kreditom Kineza i šta im sve prijeti zbog nemogućnosti povrata tog novca.

Haman2 · Post by **Haman2** » 01/12/2019 19:11

Ko denacionalizuje Bošnjake

Retko izlazim u čaršiju i ne pratim lokalna politička dešavanja. Reklo bi se da do mene dolaze na sekundaran način, kroz „kulturne“ programe i vizuelne slike mog okruženja.
Piše: Mehmed Slezović

Foto: Privatna arhiva

Ne gledam televiziju, ali rado pogledam informativne jutub programe, one koje nedavno Kišjuhas, kolumnista Danasa, označi pornografijom, tačnije nacionalističkim grupnjakom, “ Tvrdom pornografijom parekselans“. Ako pitate zašto, stoga što su sagovornici ovih desničarskih jutub televizija izuzetno maštoviti i inventivni u fantazmagorijama pred kojim uvek zastanem pitajući se o mehanizmima kreativnosti koji dolaze iz neke vrste demonske opsednutosti nacijom.

Tako je nedavno na jutubu osvanuo snimak jedne četničke grupe iz nekog sela kod Trstenika koja uz gusle šalje poruke „četničkih izliva ljubavi“ Bošnjacima u Sandžaku. Takođe, u nedostatku ozbiljnih islamologa pogledam i famoznog Miroljuba Jeftića, koji sve više postaje takav tumač Kur’ana, da bi se i najveći fundamentalisti postideli pred njim.

Elem taj Miroljub Jeftić na kraju svog raspojasanog intervjua kao šlag na tortu izreče i ove reči:“Naši muslimani su Turci, jer pojam Turčin ne znači Turčin, već pripadnost islamu. Bošnjak je prelazni termin dok Bosnu ne utope u islamsku državu. Jedini pravi neprijatelj Bosne su muslimani zbog toga Bosna nema razloga da postoji jer niko je ne želi…Islam nema naciju …Oni bi se među sobom poklali da nema Republike Srpske“… i tako u nedogled.

Ako ovo nije jezik mržnje, šta je? Naravno, nauka po ovom profesoru, politikologu religije. Ali, ostavimo se Miroljuba Jeftića. Premda bi na mnoge od ovih sentenci trebalo reagovati, stručno, sa stanovišta religije, zbog religije kao i politike, zbog politike. Mnogo bi prostora to zahtevalo, možda će se neko naučno ambiciozan toga i prihvatiti i doktorirati na njemu i njegovim naučnim doprinosima ali sumnjam, jer mnogi kad se pomene ime ovog profesora samo odmahnu rukom.

Islam zaista ima moć da proizvede fanatike vere. Vernici bi rekli da to ne radi islam i da to nije islam, ali i oni koji se navodno iz naučnih razloga počnu baviti ovom religijom takođe završe u nekoj vrsti fanatizma. Opet bi vernici rekli nije u pitanju islam već šejtan kojeg je Allah prokleo. Da šejtana -Satanu, treba ozbiljno uzeti uverava me i kolega Miro Glavurtić koji mnogo činjenica iznese u svojoj knjizi iz koje saznah koliko je njegov kult moćan u katoličkom svetu. Pretpostavljam da se stvar mnogo ne razlikuje ni kad su pravoslavlje i islam u pitanju.

Elem prof. Jeftić, uverava Bošnjake da je to prolazni termin i da su zapravo Turci. Pomenuću jednog mog prijatelja inače ozbiljnog intelektualca koji je pola u šali, pola ozbiljno govorio: „Nama bi bolje bilo da smo se izjasnili kao Turci, imali bismo snažnu državu iza sebe, učili bismo turski jezik uz ovaj naš maternji.

Često razmišljam i pitam se da li sam pogrešio što sam se borio da se ne iseljavamo u Tursku, da konačno rešimo jednom to pitanje. I često razmišljam prolazeći pored onih jevrejskih kuća iznad bazena, hoće li i ove naše biti jednom ispražnjene kao što su njihove ostale prazne“. Bio je komunista i društveno politički radnik, jedan od retkih intelektualaca od akcije u Sandžaku, a ipak u svojim poznim godinama nije bio lišen svih ovih dilema. Zašto sam ga se setio?! Očito zato što se ovde ništa bitno ne menja po pitanju odnosa prema ovom narodu. Zato što je uz kosovski mit, uverenje da su ,,Bošnjaci Srbi Muhamedovog verozakona“, drugi najsnažniji mit. I ovim mitom bi se ozbiljno trebalo pozabaviti.

Ali da li sami Bošnjaci u Sandžaku doprinose tome? Nažalost da. Neki, opet bi se malo hvatali albanstva, neki su politički vrlo „pošteni muslimani“, neki su ekstremni Bošnjaci bez pokrića, a neki su i ekstremni muslimani, ali zamislite sad neki su i takvi koji raspravljaju staro sholastičko pitanje – koliko anđela može stati na vrhu igle. Jer šta je drugo nego to naučni simpozijum organizovan na temu „Značaj Mevluda u bošnjačkoj tradiciji.“ I gle među učesnicima naiđoh samo na jedan suvisli referat „Nepismenost među muslimanskim ženama nakon drugog svetskog rata“. Autor iz SANU.

Eto slike stanja samorazumevanja sandžačkih Bošnjaka. Ali ipak nemojmo preterivati u iznošenju prebrzih zaključaka. Ipak je ovo samo blagi iskaz političkog populizma u još uvek stidljivoj predizbornoj kampanji. No ništa ne mari, suština ostaje ista, a ona bi se mogla svesti na sledeće: „Oni, Bošnjaci u Sandžaku, stalno žive u očekivanju da će ih neko najružnije povrediti – neka institucija, neki glas, neki javni ili privatni autoritet koji od njih traži da dokažu ko su, zašto su tu, odakle dolaze, kuda idu, zašto se ne vraćaju kući, nek glas ili autoritet koji namerno nastoji da im priredi mali ili veliki šok, da ih iznervira, da ih uzdrma, da ih uvredi, da ih navede da izgube kontrolu nad sobom kako bi, koristeći upravo izgovor, napao ono što je u njima najličnije, najprisnije, najranjivije.

„Dragi čitaoče, moram vam ipak otkriti da sam u ovom citatu, uz reč oni, dodao Bošnjaci u Sandžaku. Citat je iz knjige Ašila Mbembea, – ,,Politika neprijateljstva“, odnosi se na ponovljene činove nasilja kojim su danas globalno izloženi oni označeni „Drugim“, na crnce, muslimane, emigrante i Jevreje, ali i one bele Evropljane koji su u uslovima neoliberalnog kapitalizma ostali na marginama društva bez posla i društvene brige. Dakle radi se o globalnom fenomenu. Tužno je što se u našim lokalnim srpskim prilikama ovo najviše odnosi na manjinske zajednice.

Autor je slikar i profesor iz Novog Pazara

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stav ... -bosnjake/

muha_sa · Post by **muha_sa** » 02/12/2019 13:14

https://avaz.ba/vijesti/bih/532491/avaz ... ce-ljekare

ZAPOŠLJAVANJE Ministarstvo pravde BiH pokrenulo proceduru

"Avaz" saznaje: Raspisan konkurs za državni zatvor, traže 100 radnika, inspektore, policajce, ljekare...
Konkurs je objavljen u petak, 29. novembra, a ostaje otvoren 15 dana od tog dana

Ministarstvo pravde BiH raspisalo je javni konkurs za prijem u radni odnos 100 zaposlenika u Zavodu za izvršenje kaznenih sankcija, pritvora i drugih mjera BiH u Istočnom Sarajevu, potvrđeno je za „Avaz“ u tom ministarstvu.

Od ukupno 100 pozicija oglašenih na prvom konkursu za zapošljavanje u državnom zatvoru najviše ih se odnosi na „ovlašteni zavodski službenik u činu starijeg policajca“, kojih se traži čak 61.

Konkurs je objavljen u petak, 29. novembra, a ostaje otvoren 15 dana od tog dana.

Inače, ranije je objavljeno da će državni zatvor, po sistematizaciji radnih mjesta, imati oko 300 čuvara, administrativnih radnika, kuhara, odgajatelja...

U ovaj objekt uloženo je oko 40 miliona eura. Tehnički prijem državnog zatvora izvršen je još početkom oktobra prošle godine, no, još se ne zna kada će zatvor početi s radom, odnosno kada će u njega ući osuđeni za najteža krivična djela, među kojima su i ratni zločini.

Trenutno se dan smještaja osuđenika koji bi trebali biti prebačeni u državni zatvor u entitetskim zavodima plaća 40 KM, a takvih je zatvorenika oko 480. To znači da mjesečno u te svrhe bude isplaćeno više od 570.000 maraka!

Podsjećamo, Marko Vujević, diplomirani pravnik, imenovan je za vršioca dužnosti upravnika Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, pritvora i drugih mjera Bosne i Hercegovine.

Okorjele kriminalce i ratne zločince u državnom zatvoru čekaju uvjeti gotovo ravni onim hotelskim. Dok, primjerice, u ustanovama gdje se zbrinjavaju mentalno invalidna djeca, poput one u Pazariću, vladaju katastrofalni uvjeti, osuđenici za najteža krivična djela na raspolaganju će imati najmoderniju kuhinju, udobne sobe, najmoderniju stomatološku ordinaciju, salu za rekreaciju, fitnes i „ljubavnu sobu“...

Zatvor će imati i takozvanu gumenu sobu, u koju će biti smješteni zatvorenici za koje se procjenjuje da su u opasnosti od samopovređivanja.

Jasno je da se u BiH evropski standardi i osnovna ljudska prava poštuju kada su u pitanju zatvorenici, ali ne i djeca.

Haman2 · Post by **Haman2** » 02/12/2019 13:27

Ovi u Pazaricu ali i oni u psihijatriskim bolnicama za drustvo su otpisane osobe. Drzava ulaze a nista ne dobiva. Medjtim ulaganje u ove zlocince moze biti isplativo u slucaju novog rata. Mozda bas zbog toga jedni primaju minimum a drugi maksimum.

Haman2 · Post by **Haman2** » 02/12/2019 16:20

VILDANA SELIMBEGOVIĆ, SASVIM LIČNO: "Četnici orgijaju s obje strane Drine, a usred Sarajeva napadnut je Dino Mustafić"

"Antifašisti s prostora cijele bivše Jugoslavije u subotu su se okupili u Jajcu: razvili su zastave s petokrakom, zapjevali prateći jednog veselog Makedonca i uskoro se razvilo i Kozaračko kolo"

Vildana Selimbegović (Foto: N1)

Proslavili su tako 76. rođendan zemlje koja se devedesetih krvavo raspala, obilježili Drugo zasjedanje AVNOJ-a (Antifašističko vijeće narodnog oslobođenja Jugoslavije), dvodnevni samit 142 delegata koji su tog 29. novembra 1943. godine položili temelje jednog novog, pravednijeg uređenja u zemljama Jugoslavije, temelje jedne prave istinski demokratske, narodne vladavine, kako je oko 21 čas, dva sata nakon početka zasjedanja, referisao Josip Broz Tito, koji je dan kasnije, na prijedlog slovenske delegacije koju je vodio dr. Josip Vidmar, odlukom AVNOJ-a proglašen maršalom. Jugoslavija se - na temelju zaključaka AVNOJ-a - imala izgraditi na demokratskom principu kao državna zajednica ravnopravnih naroda, jugoslovenskoj izbjegličkoj vladi zabranjen je povratak u zemlju, kao i kralju Petru II Karađorđeviću, a hoće li zemlja biti republika ili monarhija - ostavljeno je narodu da odluči na kraju rata (izbori za Ustavotvornu skupštinu održani su 11. novembra 1945, a nova se prvi put sastala 29. novembra 1945. i jednoglasno usvojila Deklaraciju o proglašenju Federativne Narodne Republike Jugoslavije). Titovi partizani su snagom svoga antifašističkog stava i rezultatima borbe izvojevali i međunarodno priznanje Jugoslavije, države kojoj današnje zemlje na prostoru od Vardara do Triglava zamjeraju sve u što se zaklinjala - od ravnopravnosti do demokratičnosti.

Slučajno ili ne, tek ovog 29. novembra Hrvatski sabor je dopunio Zakon o odlikovanjima i priznanjima Republike Hrvatske pa utvrdio odlikovanje “Velereda Predsjednika Republike Franje Tuđmana s lentom i Danicom”. To novo važno odlikovanje u redu je najviših priznanja koje Hrvatska dodjeljuje, a do sada su bila četiri velereda, s imenima hrvatskih kraljeva Tomislava, Petra Krešimira IV, Dmitra Zvonimira i kraljice Jelene. Ovaj najnoviji dodjeljivat će se državljanima Hrvatske svake godine, 10. decembra, na obljetnicu smrti Franje Tuđmana, “kao izraz najvišeg priznanja Republike Hrvatske za promicanje hrvatskih državnih i nacionalnih interesa u zemlji i inozemstvu”. Tuđmana partizani pamte kao Titovog generala, koji se s antifašizmom obračunao na teritoriji Bosne i Hercegovine: Međunarodni krivični sud za zločine počinjene u ratovima devedesetih u Haagu je prije dvije godine utvrdio postojanje udruženog zločinačkog pothvata u koji je bio uključen kao predsjednik Hrvatske, zajedno sa svojim tadašnjim ministrom obrane Gojkom Šuškom i načelnikom Glavnog stožera Hrvatske vojske Jankom Bobetkom.

Njihovo zločinačko udruživanje s ciljem etničkog čišćenja nehrvata i pripojenja dijela teritorija Bosne i Hercegovine Hrvatskoj u Haagu je izmjereno kaznom od 111 godina zatvora šestorici bivših dužnosnika Herceg-Bosne zbog zločina počinjenih nad Bošnjacima 1993. i 1994. Saučesnici Tuđmanovog zločinačkog poduhvata i proglašeni krivci s vrha HZHB su ratni premijer te tvorevine Jadranko Prlić, ministar obrane Bruno Stojić, načelnici Glavnog stožera HVO-a general Slobodan Praljak i Milivoj Petković te zapovjednici Vojne policije HVO-a Valentin Ćorić i voditelj Ureda za zatočeničke centre Berko Pušić.

S obzirom na to da je Praljak u sudnicu prokrijumčario otrov i popio ga pred TV kamerama, nakon čega je umro i gotovo istog trena postao heroj - neće biti nikakvo iznenađenje ako baš on bude posthumno prvi veleredovan. Aktualna predsjednica Hrvatske, naime, u svojim hvalospjevima Tuđmana i tuđmanizma preozbiljno koketira s njegovim grijesima, nerijetko ne krije žal što su (i hrvatski) partizani bili na strani pobjednika u Drugom svjetskom ratu, a nedavno je i javno zaplakala što je rođena s krive strane željezne zavjese.

Od povampirenih ustaša boluje i Bosna i Hercegovina: na dan oslobođenja Travnika u Drugom svjetskom ratu, i ovog 22. oktobra javno se plakalo za NDH, a položen je i vijenac u čast poginulih “domoljubnih hrvatskih snaga”. U Širokom Brijegu se - u vrijeme nastajanja ovog teksta - ukazala slika Slobodana Praljka. Četnici svako malo orgijaju s obje strane Drine, a usred Sarajeva je Dino Mustafić žestoko napadnut zbog režije događaja kojim su ovdašnji antifašisti obilježili Dan državnosti Bosne i Hercegovine, 25. novembar, za one koji robuju samo svojim nacionalnim historijama inače dan održavanja Drugog zasjedanja ZAVNOBiH-a. I Dino i ZAVNOBiH i svi koji ne pristaju da zaborave na značaj ovog datuma za historiju Bosne i Hercegovine, krivi su zbog “veličanja komunizma” i organizacije svečanosti “na koju bi se i Dodik odazvao”. Neka anonimna duša, odana endehaovskoj tradiciji i posvećena veličanju lika i djela Mustafe Busuladžića, poliglote, kritičara, publiciste, antikomuniste, antisemitiste, osula je drvlje i kamenje na Mustafića, braneći Busuladžićevo pravo na fašizam. Nastradala je i vladajuća šestorka u Kantonu, zbog pokroviteljstva ovog događaja, iako stameno čuva Busuladžićevo ime i na osnovnoj školi i na jednoj od sarajevskih ulica.

Čak i ako je riječ - a nema sumnje da i toga ima - o dnevno-političkom obračunu sa šestorkom, nemamo pravo zatvarati oči pred suštinom problema. Povampirenjem fašizma. Od koga naročito nije imun ovaj naš trougao u srcu brdovitog Balkana, ili da budem posve precizna: nisu krivi partizani što je Hrvatska za dom spremna i što su Draža Mihailović i posmrtni ostaci Slobodana Miloševića u koje se Vučić svakako ubraja zakletva Srbiji, ali i Miloradu Dodiku. Partizani su krivi što su ustaše i četnici i njihove mustafe busuladžići poraženi skupa sa ostalim fašistima prije gotovo 75 godina. Problem današnje BiH, Srbije i Hrvatske je što taj poraz retroaktivno pokušavaju pretvoriti u pobjedu. Srljanjem u fašizam. Ovih dana internetom kruži snimak iz jedne đenovske crkve u kojoj je katolički svećenik nakon mise 2012. s vjernicima zapjevao Bella, ciao. Što će reći da i za nas ima nade, sve dok se igra Kozaračko.

http://www.slobodna-bosna.ba/vijest/135 ... tafic.html

Haman2 · Post by **Haman2** » 03/12/2019 21:10

Kim Džong Un: Vrhovni vođa Severne Koreje otvorio socijalistički grad iz bajke

Piše: BBC News na srpskom03. decembra 2019. 15.55

U ovom gradu trebalo bi da živi oko 4.000 porodica

Severnokorejski vođa Kim Džong Un otvorio je novi grad kojeg su tamošnji mediji nazvali „modernom civilizacijom u malom“.

Kim je presekao crvenu vrpcu u mestu Samđion, a ovaj projekat je vlast označila kao najznačajniji u građevinskoj industriji.

U ovom gradu živeće oko 4.000 porodica u najmodernijim stanovima, a moći će da koriste staze za skijanje, stadion i mnoge druge objekte, navodi KCNA, severnokorejska novinska agencije.

Ipak, pojedini strani mediji tvrde da je bilo slučajeva prisilnog rada tokom izgradnje ovog grada.

A grad, čak iako sve bude kako tvrde severnokorejski mediji, predstavljaće izuzetak u Severnoj Koreji gde većina stanovnika živi u lošim uslovima.

„Mnogi ljudi gladuju, nedostaju benzin, struja, voda i ostale osnovne potrepštine“, saopštila je nevladina organizacija Nacionalni komitet Severne Koreje.

Napomena: Kliknite na lik da pogledate i druge fotografija.
https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/k ... -iz-bajke/

Novak20 · Post by **Novak20** » 04/12/2019 12:28

Zanimljivo.

Mislim da Muslimanska braća imaju blagu prednost u odnosu na Vehabije na ovim prostorima. Što se para tiče, dobro su došle i od jednih i od drugih.

https://www.dnevnik.ba/kolumne/zlatko-d ... -medu-nama

Piše Zlatko Dizdarević za riječki Novi List.

Mimo svih ovih domaćih bh muka na koje se sve učestalije prelijevaju i komšijsko-susjedski politički nestašluci provukla se i jedna zanimljiva vjestica koja kazuje kako, zapravo, ništa više nije toliko daleko koliko je bilo nekada.

Javlja se da je Turska otvorila vojnu bazu u Kataru, sa pet hiljada vojnika. Bazu je otvorio lično, a ko bi drugi, turski predsjednik Erdogan. Mnogi među nebrojenim ovdašnjim »političkim analitičarima« kazat će – pa šta, kakve to veze ima sa nama, daleko je to od nas...

Uz samu vijest o odjednom bazi u Kataru, ostalo je neinteresantno i sve ono što ide u paketu sa tim. Recimo, bijes zemalja Zaljeva (plus i njima prijateljskog Izraela) kojima su i Katar pa zato i Turska crvena krpa u tamošnjoj regionalnoj »geostrategiji«.

Problem je što smo mi ovdje sve dalje od svijeta uz pamet blokiranu domaćim sudarima i lokal-političkim naduravanjima koja su oduzela potrebu i mudrost osmatranja bilo čega što seže izvan lokalnog dvorišta i piljarskog interesa domaće mahale.

Naravno, nikom ozbiljnom neće pasti na pamet da je ovdašnjem stanovniku u njegovim egzistencijalnim mukama, eto baš važno šta se dešava sa turskim bazama u Kataru, i nervozama Rijada, Kaira, Tel Aviva i ostalih tamo ovim povodima.

Ličilo bi to na sjajnu sekvencu iz filma »Ničija zemlja« i onom zblanutošću nad »sranjem u Ruandi«. Ipak, Turska i njeno dalje širenje utjecaja sa prostora izvan »zelene transferzale« od Trakije pa preko osmanskog Balkana do Bihaća, ima svoje refleksije na podosta stanovnika ovdje.

Sentimenti i strast pripadanja »našim« centrima na tri strane izvan Bosne i Hercegovine nisu kod mnogih naivni, i šire se na razne načine. Svačije ambicije prema Zaljevu mogu se, naravno, promatrati i kroz naftu i plin koji su postali važniji od krvi, posebno tuđe, ali naivno bi bilo u toj osvajački strateškoj storiji o energiji smetnuti s uma i onu natuknicu o krvi, ma koliko se ovdje radilo više o metafori ideološko-vjerskog i mentalnog pripadništva.

Zanimljivo je ovdje prisjetiti se nekih epizoda skoro pa anegdotskog karaktera što su se u bliskoj prošlosti knjižile na međunarodnu politiku pa i puki protokol unutar nje, a zgodne su i za prepoznavanje veze između Erdogana u Kataru, te Egipta, Saudijske Arabije i drugih na Bliskom istoku sa Bosnom i Hercegovinom.

Neke od pričica su svojevremeno prepoznavane i komentarisane tek onoliko koliko je odgovaralo učesnicima u njima a široj javnosti nisu saopštavanje ni jasno ni pecizno. Na prvi pogled su nepovezane, ali zgodne za razumijevanje ovdašnjih relacija spram nekih od »genetskih« partnera po svijetu.

Prije sedam godina, u junu 2012. godine, u Egiptu je na krilima tzv. »arapskog proljeća« za predsjednika izabran Mohamed Mursi. Bio je lider Muslimanske braće, planetarne islamističke organizacije sa rodnim mjestom (1928.) u Egiptu. Do ovih izbora, sve od Nasera i Sadata do Mubaraka, bili su zabranjivani.

Prvi bogati strateški i »prirodni« partner iz arapskog svijeta novom predsjedniku Mursiju i njegovoj organizaciji bio je Katar. Ušli su u Egipat odmah sa mnogim obećanjima i dvadesetak milijardi dolara kojima je te projekte trebalo hitno podržati.

Katar je, pored Egipta i Turske, glavno uporište »Muslimanske braće«. Sa evropskih prostora najgrlatiji političar, tada predsjedavajući Predsjedništva BiH Bakir Izetbegović, oduševljeno je pred tv kamerama, uz podignuta četiri prsta (simbol »Braće«) pozdravljao pobjedu »demokracije« i Mursija kao predsjednika u Egiptu.

Samo malo kasnije, u avgustu iste godine, u »bajramskom intervjuu Oslobođenju« Izetbegović je uz ostalo kazao i kako su »Muslimanska braća organizacija koja je prošla scilu i haribdu u proteklim decenijama, sazrela u uslovima ilegalnog rada i teškog pritiska režima, a njen temelj se od početka nalazio u akademskoj zajednici...« Zanimljivo.

Godinu dana poslije, mnogi koji su iz svojih interesa podržavali tzv. Mursijevu »demokraciju« u Egiptu povukli su ručnu. Poseban bijes iz dubinsko vjerskih i drugih opipljivijih regionalnih interesa i razloga pokazao je Rijad.

Doktrinarno, islamski ekstremizam saudijskih vehabija i egipatske »braće« nije se napajao na istim izvorima. Neprijateljstvo je duboko. Nije nebitno ni to što su i ideolozi »proljeća« u Washingtonu procijenili da su »Braća« nepouzdana u igri čuvanja Izraela, što je Egiptu bio primarni zadatak po Sporazumu iz Camp Davida.

Put za vraćanje na vlast vojske i generala Sisija bio je otvoren. Ostalo je poznato. Mursi je svrgnut nakon samo godinu dana vlasti, a skončao je i doslovce u sudnici 2019. slušajući najteže optužbe genarala i pristalica nove – stare politike iz zemlje i inozemstva. Katar je brzo nakon pada Mursija praktično protjeran iz Egipta.

Sa svojim novcima i interesima a protiv »braće« instalirala se Saudijska Arabija. I opet među najgrlatijim iz svijeta u protestima zbog rušenja Mursijeve »demokracije«, uz podignuta četiri prsta, bio je Bakir Izetbegović.

Glasniji od njega sa ovih strana jedino je Erdogan. Zapadni ambasadori u Sarajevu bili su zblanuti, po običaju tiho i iza leđa javnosti. Diplomatska elegancija i uljudba.

Pričica ima zanimljiv lokalni rep, formalno jasan ali sveden na glasni šapat. Iz »prijateljske Saudijske Arabije«, dolazi 2015. poziv predsjedavajućem Predsjedništva BiH, tada na toj poziciji Draganu Čoviću, da dođe u zvaničnu posjetu Rijadu.

U onim političkim krugovima u BiH u kojima »se zna« odavno ko iz Predsjedništva ide u koju zemlju u posjetu, ne krije se začuđenost (malo je kazati) pred činjenicom da je Rijad pozivom zaobišao Izetbegovića. U diplomaciji na ovom nivou to nije slučajnost, već poruka. Konsternacija je bila posebna u kabinetu i bližoj okolici Izetbegovića.

Pa otud čak i raspitivanja ispotiha kod onih koji bi to mogli znati, otkud ovaj šamar. Naravno, malo je ko bio spreman objasniti šefu da su mu se eto kao bumerang vratila ona četiri prsta oduševljeno podizana »demokratskom bratu«. Time, usput, i katarskoj braći koja su nešto kasnije agresivno ekskomunicirana iz svega u Zaljevu na što je Rijad imao utjecaj podržavan i od Emirata, Egipta, Bahreina...

Usput, Čovićeva posjeta onda bila je na ivici spektakla. Uz sjaj prijema, obećanja i planova bi i poziv kralju da dođe u BiH. Neupitna je bila i potpuna suglasnost sa mlađanim, presudno utjecajnim prestolonasljednikom Muhammed bin Salmanom, da je »terorizam ozbiljno kršenje ljudskog dostojanstva i prava na život i prava na opću sigurnost...« Skoro pa nije bilo mjesta na svijetu za grotesku u upozoravanju na opasnosti od terorizma nego što je to bio Rijad.

Ostalo je u krugovima koji su pratili ovaj spektakl nepoznato da li je Izetbegović ikada dokučio otkud Čović mimo internog »reda« u Rijadu a ne on. Katar u međuvremenu nije »pao« jer mu konstantno, evo, pomaže Turska uz još neke interesne partnere.

Uz pomenutu posjetu stigao je i iznenadni prijedlog da se državljanima Saudijske Arabije, uz ostalo, odobri bezvizni režim (čak i bez reciprociteta). Naravno, nije prošlo. Bosna je ipak u srcu Evrope, bez obzira što nije u EU, pa ta stvar nije samo »bilateralna«. A Muslimanska braća ostaju kod nekih kao poželjna zahvaljujući najvećem bratu Erdoganu i njegovim ovdašnjim lokalnim obožavateljima. Na sreću, ne i većini Bošnjaka. Bez obzira na »temelje Braće u akademskoj zajednici...«

Taj »akademizam« lijepo je definirao dugogodišnji ideolog Muslimanske braće Said Kutba u knjizi »Znakovi pored puta« koja je odavno među njima tamo i ovdje političko-vjerski manifest islamskog fundamentalizma. Recimo, jedan od pokretačkih »akademskih citata« iz te knjige glasi: »Svijet je danas na rubu litice, Istok i Zapad su poraženi, pa je sada Islam alternativa kao spoj vjerovanja i prakse... Put spasenja vodi kroz formiranje zajednice koja će ići ispred ostalih tako što će povesti ‘veliki rat’, pribjeći sili kako bi se promijenilo postojeće stanje...«

Erdogan, eto, ode sa vojnom bazom u Katar koji mu je daleko od kuće ali blizu srcu i interesima. On je govorio još poodavno da su mu džamije kasarne, kupole šljemovi, minareti bajoneti a vjernici vojska... Bakir Izetbegović, čiji je otac tom Erdoganu ostavio Bosnu u »amanet«, ipak se preigrao i sa Mursijem i onima koji su ga doveli »proljećem«.

Za vojnu bazu poput Katara BiH ionako nema uslova, ali bi se o razornoj filozofiji i ambiciji »braće« koja ne priznaju ni naciju ni državu, u ovakvoj bh realnosti moglo malo više povesti računa. Pa i naložiti svojim »analitičarima« da pažljivije osluškuju vijesti što su na prvi pogled iz velike daljine i ne tiču se svih nas, već samo braće. Mnoge od tih vijesti vrate se na razne načine, pa ih valja znati, makar akademski, prenosi Novi List.

Eto to mi je palo na pamet čitajući onu nebitnu crticu iz daljine o bratu koji se širi na »putu spasenja«.

Haman2 · Post by **Haman2** » 04/12/2019 18:59

MILOMIR MARIĆ TREBA ODGOVORITI, GDJE JE IZ LOGORA „BUNKER“ NESTAO ZIJAD ČIŠIJA
Autor: Eset Muračević
Objavljeno: 04. December 2019. 15:12:32

ESET MURAČEVIĆ: Milomir Marić, svojim medijskim djelovanjem zdušno im pomaže. Ništa čudno od osobe koja je čitav svoj život, u vremenu iza, posvetila veličanju uspjeha ekstremista, probisvjeta i brojnih drugih koji su u minulom ratu u Bosni i Hercegovini iza sebe ostavili krvavi trag. Potpisnik ovog teksta omao je priliku da se tokom svog sedmomjesečnog, prinudnog zatočenja u zloglasnom logoru, sredinom 1992. godine, sretne sa ovom perjanicom huškačkog novinarstva za kojeg je Risto Đogo bio mala maca. Tada je, kao dopisnik lista „Duga“, u agresorskom logoru „Bunker“ kod Pansina „Kon-Tiki“ u Vogošći pravio reportažu o prinudno zatočenim Bošnjacima u ovom logoru. Brojni civili, žene, djeca koji su ovdje bili zatočeni za njega su bili mudžahedini, ekstremisti, teroristi... Zijadu Čišiji je teatralno derao rolku zelene boje jer je po Milomiru ona bila obilježje „Zelenih beretki“. Zajedno sa odlaskom Milomira Marića iz „Bunkera“ je nestao i Zijad Čišija čije posmrtne ostatke još uvijek nije našla njegova porodica. Zna li Milomir šta je bilo sa njim, kao što zna šta treba učiniti da dio Bosne i Hercegovine bude pripojen Srbiji. Bosna i Hercegovina jeste čudna zemlja.
Perjanica huškačke politke protiv Bosne i Hercegovine, zasigurno, jeste Milomir Marić, sa srbijanske televizije „Happy“ koji u jednu od svojih emisija „Ćirilica“ redovno u goste dovodi Srbijance koji se fale „svojim“ plijenom koji se zove „Republika Srpska“. I ne samo njih. U goste dovodi i neke iz naše zemlje kojima Bosna i Hercegovina nije u srcu iako redovno iz njenog Budžeta primaju platu i „krčme“ druga sredstva kojima pokušavaju da je rasture. Gost njegove sinošnje (02.12. 2019.) emisije bio je Milorad Dodik, član Predsjedništva Bosne i Hercegovne koji je, po ko zna koji put, zapjenušeno, u zanosu, govorio tome kako Bosna i Hercegovina nema hiljadugoošnje postojanje, minimizirao odluke ZAVNBiH-a, „kurčio“ se svojim odnosom prema predstavnicima Međunaodne zajednce te se falio kako, nakon toga što je stavljen na američku „Crnu listu“, lakše i bolje živi. Naravno, nije odustao od svojih stavova vezanih za negiranje genocida u Srebrenici i to da Drina neće biti granica, ne između Srbije i BiH, već između Srbije i Republike Srpske, te snova vezanih za to kako će Srbija i Republika Srpska biti jedna cjelina.

Snimak ove i snimk drugih emisija „Ćirilice“ trebali bi pogledati i dobro analizirati svi građani Bosne i Hercegovine, a pogotovo oni koji koaliraju sa ovim prevarantom. U vrijeme kada bajni federalni ministri i drugi predstavnici vlasti tolerišu „Dvije škole pod jednim krovom“, nemogućnost da u školske programe uvedu izučavanje historijskih činjenica iz naše bliske prošlosti, Dodik ide dalje. Javno ističe kako će, školske knijige, od Bukvara do udžbenika historije, u Srbiji i Republici Srpskoj, biti iste. Dakle, učenici dijela jedne zemlje trebali bi se obrazovati po školskom programu druge države (!!??). Na ovakve Dodikove izjave nema nikakvih reakcija bosanskohercegovačkih patriota. Sramota! Bosanskohercegovačke patriote malo čine da se u obrazovni program ubace dešavanja o tome šta se u našoj zemlji dešavalo tokom odbrambeno-oslobodilačkog rata u BiH 1992.-1995. godne.

NAPOMENA: Kliknite na link da procitate cijeli tekst i pogledate VIDEO http://www.bosnjaci.net/foto/Eset_Murac ... Cisija.jpg

Haman2 · Post by **Haman2** » 05/12/2019 14:35

SA SAMO 27 GODINA DOŠAO JE U BOSNU I SVIJETU PRIKAZAO BRUTALNU AGRESIJU SRBIJE NA BiH: "Arkanovci su se derali da ništa ne slikam, bilo je puno vrištanja. Onda su ubili muškarca pa ženu..." (FOTO)

Ron Haviv (54), ikona svjetskog fotonovinarstva prošao je 100 zemalja i 25 ratišta širom svijeta.

U Zagrebu je nedavno radionicu o ratnoj fotografiji za studente s Balkana održao Ron Haviv, jedan od najpoznatijih svjetskih fotoreportera. Bio je na 25 ratišta u svijetu, a za DNEVNIK.hr ispričao je kako su nastale neke od njegovih kultnih fotografija.

Ron Haviv (54), ikona svjetskog fotonovinarstva koji je prošao 100 zemalja i 25 ratišta diljem svijeta, nedavno je boravio u Zagrebu. Sa samo 27 godina došao je na ratište u BiH. I prije nego je rat u Bosni počeo, snimio je nezamislive zločine.

Na fotografiji koja je obišla svijet snimljen je jedan od Arkanovih ljudi, s puškom u jednoj i cigaretom u drugoj ruci. Vojničkom čizmom zamahuje prema glavi žene koja na samrti leži na ulici. Dva naoružana muškarca nezainteresirano prolaze kraj njih. Na drugoj fotografiji mladić na koljenima moli arkanovce za život.

Napomena: Cijeli tekst i fotografija ako kliknete na link http://www.slobodna-bosna.ba/vijest/135 ... _foto.html

Haman2 · Post by **Haman2** » 07/12/2019 14:44

NATO NAS JE VEĆ KAZNIO ZBOG ANP-A, ALI MI TO NISMO ZNALI

Prema posljednjim podacima, za deset mjeseci ove godine, Republika Srpska je izvezla oružja i municije u vrijednosti milion i po maraka, dok je s druge strane Federacija BiH ostvarila izvoz u vrijednosti od 159 miliona maraka.

Dok se Republika Srpska hvali oklopnim vozilom Despot i kupuje puške iz Srbije, Federacija BiH na svjetskom tržištu uzima veliki novac prodajom proizvoda namjenske industrije. Namjenskoj industriji u Republici Srpskoj nije ni Despot pomogao da se oporavi i ostvari značjniji izvozni rezultat.

Prema posljednjim podacima, za deset mjeseci ove godine, Republika Srpska je izvezla oružja i municije u vrijednosti milion i po maraka, dok je s druge strane Federacija BiH ostvarila izvoz u vrijednosti od 159 miliona maraka.

Izvoz proizvoda namjenske industrije iz Bosne i Hercegovine konstantno raste u posljednjih nekoliko godina, a razlog je prije svega oporavak nekoliko ključnih preduzeća iz ove oblasti u Federaciji BiH te razvoj novih proizvoda, koji, s manje ili više uspjeha, privlače i nove kupce na svjetskom tržištu.

Prema zvaničnim podacima, izvoz oružja i municije u prošloj godini iznosio je 205 miliona maraka. Izvoz oružja 2017. godine iznosio je 193 miliona maraka, dok je godinu ranije izvoz iznosio 57 miliona maraka. Dakle, za tri godine je izvoz povećan tri puta.

Gledajući listu najznačajnijih kupaca našeg oružja i municije može se zaključiti da je u ovoj godini među 10 najznačajnijih kupaca samo Turska članica NATO-a, dok su ostale zemlje članice NATO-a ispale sa liste najvećih kupaca.

To se podudara sa anti-NATO kampanjom iz Republike Srpske i odbijanjem slanja Godišnjeg nacionalnog plana reformi BiH u NATO. Vjerovatno je i to jedan od razloga što su zemlje članice NATO-a smanjile narudžbe oružja i municije proizvedenog u BiH.

U 2018. godini među 10 najznačajnijih kupaca oružja proizvedenog u našoj zemlji bilo je šest zemalja članica NATO saveza: SAD, Turska, Hrvatska, Rumunija, Bugarska i Njemačka. Ovih šest zemalja prošle godine su kupile oružja i municije iz BiH za oko 60 miliona maraka. Članice NATO-a 2017. godine su kupile oružje i municiju iz BiH u vrijednosti 54 miliona maraka.

Ove godine smo članicama NATO saveza prodali oružje i municiju u vrijednosti od pet miliona maraka, što doovljno govori o benefitima od NATO-a. Ostaje još nada da su kupci samo nakratko izgubljeni i da ih slijedeće godine možemo vratiti nakon što program reformi BiH prihvati NATO. /J.Salkić/

https://stav.ba/nato-nas-je-vec-kaznio- ... smo-znali/

Haman2 · Post by **Haman2** » 07/12/2019 15:54

NASTAVLJA SE ODRON U SDP-u: Čanić, Džafić i Osmančević pristupili SD-u Envera Bijedića

Ibrahim Čanić, Faruk Džafić i ljekar Jasmin Osmančević, potpisivanjem pristupnica u prostorijama SDBiH, odlučili su svoj politički angažman nastaviti u Socijaldemokratama BiH, saopćeno je iz ove stranke.

- Ovim činom, potisivanja pristupnica oficijelno postajemo Socijaldemokrata BiH, što nam je izuzetno drago. Drago nam je iz razloga što ćemo postati dio tima jako hrabrih ljudi, ljudi koji su odlučili da participiraju u vlasti I da se na taj način uhvate u koštac sa svakodnevnim problemima građana. Lično obećavam da ću kroz svoj rad permanentno se zalagati i promovisati temeljne principe socijaldemokratije. Dubokog sam ubjeđenja da će ovaj tim ljudi koji će u narednom period enormno jačati, uraditi velike stvari za sve građane BiH iz razloga što je ovih dana aktuelna i priča oko participiranja u vlasti na federalnom i državnom nivou - istakao je nakon potpisivanja Faruk Džafić.

Dodaje, također, da je duboko ubijeđen će njegova nova stranka naredne godine biti značajan faktor na lokalnim nivoima vlasti.

Ibrahim Čanić, profesor tjelesnog odgoja i sporta, zaposlen je u Gimnaziji "Ismet Mujezinović" u Tuzli, činom potpisivanja sada je bivši član Općinskog odbora SDP Kalesija.

Faruk Džafić, je uposlenik NLB banke, bivši član OO SDP Kalesija i član Predsjedništva OO Kalesija.

Dr. Jasmin Osmančević, bio je zamjenik predsjedavajućeg OV Kalesija ispred Bosanskohercegovačke patriotske stranke Sefera Halilovića.

SB

Hafis · Post by **Hafis** » 07/12/2019 17:21

Haman2 wrote: ↑05/12/2019 14:35
SA SAMO 27 GODINA DOŠAO JE U BOSNU I SVIJETU PRIKAZAO BRUTALNU AGRESIJU SRBIJE NA BiH: "Arkanovci su se derali da ništa ne slikam, bilo je puno vrištanja. Onda su ubili muškarca pa ženu..." (FOTO)

Ron Haviv (54), ikona svjetskog fotonovinarstva prošao je 100 zemalja i 25 ratišta širom svijeta.

U Zagrebu je nedavno radionicu o ratnoj fotografiji za studente s Balkana održao Ron Haviv, jedan od najpoznatijih svjetskih fotoreportera. Bio je na 25 ratišta u svijetu, a za DNEVNIK.hr ispričao je kako su nastale neke od njegovih kultnih fotografija.

Ron Haviv (54), ikona svjetskog fotonovinarstva koji je prošao 100 zemalja i 25 ratišta diljem svijeta, nedavno je boravio u Zagrebu. Sa samo 27 godina došao je na ratište u BiH. I prije nego je rat u Bosni počeo, snimio je nezamislive zločine.

Na fotografiji koja je obišla svijet snimljen je jedan od Arkanovih ljudi, s puškom u jednoj i cigaretom u drugoj ruci. Vojničkom čizmom zamahuje prema glavi žene koja na samrti leži na ulici. Dva naoružana muškarca nezainteresirano prolaze kraj njih. Na drugoj fotografiji mladić na koljenima moli arkanovce za život.
Napomena: Cijeli tekst i fotografija ako kliknete na link http://www.slobodna-bosna.ba/vijest/135 ... _foto.html

Haviv? Davno sam se s njim bavio. Nije tema, ali eto, da se zna.

Živuća legenda ratnog novinarstva, bez daljnjeg. Hladan i bešćutan, koliko to čovjek maksimalno može biti.
U ovom našem ludom ratu prošao sve kao reporter, od Tenje i Vukovara, preko Manjače i drugih logora do opkoljenog Sarajeva. Snimao za sve vojske. O značaju svojih fotografija je rekao: ako već nisu uspjele zaustaviti rat, nadam se da su pomogle njegovu skraćivanju. Svi ratovi koje sam snimao, isti su. Fotoreporter je samo neutralni promatrač, a posao mu je napraviti dobre fotografije. Ako ih uspije objaviti, može se nadati da će njegov trud postići neki učinak.
Pokušaj neutralnog balansiranja među zaraćenim stranama mu je u upravo propao kada je Bijeljini snimao arkanovce dok su ubijali stanovništvo. Snimio je vojnika dok je nogom udarao ženu na izdisaju na sred pločnika. Suzdržao se i nije reagirao.
Na pitanje kako to da su mu sve sukobljene strane dopustile snimati, kaže: Sve zaraćene strane bile su uvjerene u ispravnost onoga što čine. Nije bio problem uvjeriti ljude da vas puste snimati, trebalo je samo pitati.”

Zanimljivo

#176 Re: Zanimljivo

#177 Re: Zanimljivo

#178 Re: Zanimljivo

#179 Re: Zanimljivo

#180 Re: Zanimljivo

#181 Re: Zanimljivo

#182 Re: Zanimljivo

#183 Re: Zanimljivo

#184 Re: Zanimljivo

#185 Re: Zanimljivo

#186 Re: Zanimljivo

#187 Re: Zanimljivo

#188 Re: Zanimljivo

#189 Re: Zanimljivo

#190 Re: Zanimljivo

#191 Re: Zanimljivo

#192 Re: Zanimljivo

#193 Re: Zanimljivo

#194 Re: Zanimljivo

#195 Re: Zanimljivo

#196 Re: Zanimljivo

#197 Re: Zanimljivo

#198 Re: Zanimljivo

#199 Re: Zanimljivo

#200 Re: Zanimljivo