zanimljiv mi je ovaj aspekt programiranja i regionalnih/nacionalnih razlika. kazu, Ameri skloniji euforiji i slicno. Amri su totalo programirani da se boje, prvo crnaca, pa komunista, pa vijetnamaca, pa rusa, pa talibana, younameit. kod nas se desava nesto slicno.
ali nas je odgoj u vecini slucajeva kontraproduktivan. Amere se uci da pronadju polje u kojem su najbolji kao pojedinci. otud i uska specijalizacija u poslu, profesiji.
nas se uci da ce te kad-tad nesto potrefiti. ne sjedi na podu, prehladices se. ne sjedi na propuhu, okrenuce ti se usta. ne idi krajem, pasce sta s krova, ne idi sredinom da te ne udari auto... ne smij se glasno, oplakaces! i onda se okrenes, proslo pola zivota, a tebi neko ili nesto nije dopustio da budes sretan, da rizikujes, da se nadas boljem. kao, eto trenutno je mir, ali ovdje je svakako svakih 50 godina rat, ako ne i cesce. i pali ta logika na nekom kolektivnom nivou, ali sta je sa licnom srecom?
na licnom planu - imala sam period kad mi nista nije polazilo za rukom, ili bar ono bitno nije, ili se bar meni tad tako cinilo. na posao bih isla javnim prijevozom nervirajuci se sto je guzva, sto kasnim, sto narod smrdi, sto.... sta god. kuci isla tuzna, zabrinuto sabirala prihode i oduzimala rashode, zabrinuta lezala do kasno u noc. i onda jednog dana shvatim da nemam puno izbora - ili cu biti vjecito nesretna ocekujuci najgore (i prizivajuci tako najgore), ili cu iskoristiti karte koje su mi podijeljene. pa tako, korak po korak, dan po dan, jednog trena shvatih da ujutru vise ne vidim samo ruzno, ne cujem i ne njusim samo ruzno, vec da mi mirise pokosena trava, da je procvjetao novi grm, da komsinica ima lijepe zavjese, a da su oni iznad mene dobili bebu i da minus na kartici nije znak da ce sutra smak svijeta. prestadoh kupovati politicke magazine, prestadoh pratiti vijesti - i nista se bitno ne desi! dodik rekao ovo ili ono - ja ostanem u cudu, ne znam o cemu ljudi pricaju. i fino mi, ja razmisljam o mladom krompiru koji je upravo dosao na pijacu, a oni zapjenjeni objasnjavaju kako je onaj tamo imao odvratan komentar o nekom trecem. okrenem se i odem kuci, upalim svijecu, pijem caj, citam knjigu od 5 KM iz Konzuma i mirno zaspim. zivim u istom svijetu, u istom gradu, u istoj aktuelno-politickoj situaciji, s istom ili manjom platom, ali ja vise nisam ona ista. i ne zelim se vratiti na staro, svidja mi se imati bore od smijanja
ili ti, sam sebi kreiras srecu. Govorim o nekim normalnim situacijama, da sada ne idemo u extremne situacije, pregazi me pjano na pjesackom 
