Što se tiče Vračarevića i njegove "realnosti" on je priča za sebe.
Ukratko, on je sam sebi dodijeljivao pojaseve i kada su ga drugi prokužili šta radi on je počeo da pravi svoju školu i da je naziva boljom i "realnijom" od drugih.
Veliki je majstor propagande i ko ne zna o čemu se tu u stvari radi veoma lako povjeruje u njegov 10. dan za aikido (Koji trenutno niko nema ni u Japanu) Jedna od njegovih poznatijih propagandnih bombi je izjava da je Steven Seagal prešao na njegov realni aikido i da dolazi kod njega u Beograd da trenira. (ovo je bilo aktuelno oko 1999. ili 2000.godine)
Klikni na ovaj link i nađi skenirano pismo sa naslovom "SAJONARA MAJSTORU VRAČAREVIĆU" i pročitaj pa će ti se sve samo kazati.
http://forum.krstarica.com/showthread.p ... ido-reopen
(Inače ovde se radi se o javnom pismu koje je napisao japanski aikido majstor Kenji Shimizu a kojeg je Vračarević zvao da održi nekoliko seminara. Tekst je objavljen u jugoslovenskom časopisu "Crni Pojas" negdje 1989. ili 1990.godine-tadašnja br.1 revija za borilačke vještine od Slovenije do Makedonije)
Moje je mišljenje da je sa tim samo napravio veliku grešku jer je trebao da nastavi da bježba aikido bez obzira na sve, jer je bio jedan od pionira aikidoa u bivšoj Jugoslaviji, zbog čega je imao veliko poštovanje.
A ako je već imao želju i potrebu da napravi nešto drugačije mogao je to uraditi uporedo sa svojojm aikido školom, što bi mu samo povećalo autoritet i poštovanje drugih majstora.(tako je mogao da napravi svoju šklou samoodbrane koja se naslanja na aikido i da uzima pare i uživa)
Ovako se samo ljudi prepiru oko toga šta je starije koka ili jaje, tačnije šta je bolje Aikido iz Japana ili Vračarević.
Aikido tehnika je veoma specifična i uverzalna i kao takva se ne može mijenjati i prekrajati, ko se bolje razumije u aikido pokret vidjeće da i "realni" aikido koristi potpuno iste principe pa čak i iste tehnike, jer se radi o istom konceptu. Jedina "novina" u "realnom" aikidou je plavi kimono i izbacivanje japanskih naziva za tehnike kao i korištenje grublje kontrole u zaršetku tehnike. (što se veoma lako uradi i sa tradicionalnim aikido tehnikama)
Istina je da danas postoji nekoliko stilova i u Japanu ali se opet radi o istom konceptu i istim tehnikama i sve spomenute škole nastaju iz finasijsko-administrativnih razloga a ne zbog razlike u tehnikama i slično tome.
Na kraju želim da kažem da nemam ništa protiv "realne" škole iz Beograda, jer je fino da ljudi a posebno mladi treniraju bilo šta i da se bave a nečim što će ih što dalje udaljiti od droge i ostalih mračnih stvari koje vrebaju na svakom koraku. Na kraju svako ima pravo izbora pa ko šta voli i šta ga privlači neka to i trenira.
U zadnja dva minuta je sve riješeno, bjela ostaje bez glave. 
