Forum Klix.ba

'Meni je jadnoj na neki način sve to dosadilo ponavljati i boriti se. Ne znam više što bih rekla. Trebalo je predati zahtjev za povrat stana u vrijeme dok BiH još nije imala ambasadu u Japanu, tako da se u tom nekom prvom terminu nisam oglasila. Kasnije sam čekala putovnicu, jer su Japanci priznali BiH negdje 1998. godine. Kada sam dobila putovnicu, pojavila sam se u BiH negdje oko 2000. godine.

*mima* wrote:

poznanik wrote:

*mima* wrote:ko je Jadranka?

Umjetnica. Već 30 i više godina

sorry.....ali ne kontam.......sta je sa njom....nema stan?

Admir_1984 wrote:Valjda nije na vrijeme predala zahtjev za povrat stana i tako joj je propao vlastiti prijeratni stan

slucajna wrote:Treba joj vratiti njen stan, dati neki drugi je skroz bezveze,na kraju kad je toliko renomirana,zasto ga sam ne kupi i gdje je bila sve ove godine dok je bila zdrava?Ja znam jednu njenu pjesmu,cak i njoj se naslova sjetiti ne mogu,a tako je jako zasluzna...Treba li svi da trazimo stan od drzave?Mislim da su ta socijalisticka vremena prosla.

slucajna wrote:Ja znam jednu njenu pjesmu,cak i njoj se naslova sjetiti ne mogu,a tako je jako zasluzna....

Jadranka Stojaković u invalidskim kolicima!

Jadranka Stojaković leži nepokretna u apartmanu 113 banjsko-lečilišnog centra u Slatini nadomak Banjaluke. Ubeđena je da je bolest prolazna, da će stati na noge, kao što je na mnogobrojnim koncertima svoje obožavatelje dizala sa sedišta... Zato joj ni sada, u teškim trenucima, sa lica ne silazi osmeh, ne napušta je optimizam. I Zdravko Čolić, koji ju je nedavno zvao, poručio je: “Ne daj se generacijo”.

Pisac, kompozitor, izvođač, slikar, kulturni ambasador... Ni sama ne zna koliko je imala koncerata, izložbi. Sve je to iza nje, a pred njom je vreme najvećeg iskušenja.

- Velika mi je želja da se do 12. avgusta, kada mi je zakazan koncert u Rovinju, oporavim i da se sretnem sa publikom, da im pevam za njihovu, ali i za moju dušu. Nadam se da to neće biti iz invalidskih kolica. Ali, ne ide sve po planu. Eto, juče sam štakom zapela u toaletu, pala i ugruvala se. Verujem da će i to proći- kaže Jadranka Stojaković.

Nedavno je kao slikarku Udruženje likovnih umetnika BiH primilo u redovno članstvo, a preko njih će, nada se, isposlovati i invalidsku penziju. Članstvo će joj omogućiti da joj se plati socijalno i zdravstveno osiguranje. Veliki je ona borac. Dok razgovara s novinarem Novosti, pokazuje kako može da pomera kolena. Problem je u stopalima, koja su se spustila i mrdaju se tek koji centimetar. Sve to su posledice povrede koju je zadobila pre dve-tri godine na velikom koncertu u glavnom gradu Japana. Publika je pozvala na bis, ona je krenula sa gitarom, zapela na kabl i pala. Nešto se pomerilo u kičmenom stubu!

- Japan je bio moj izbor od kraja osamdesetih. Otišla sam tamo na njihov poziv. U Tokiju sam živela i stvarala više od dve decenije. Tu me zatekao i katastrofalni zemljotres. Toliko je drmalo da sam mislila kako je stigao sudnji dan. Ispod mog solitera stvorio se krater, zamlja se odvojila. Taj haos je trajao nekoliko minuta, a za mene kao godinama. Tokiju i Japanu sam rekla definitivno zbogom. A bila sam tamo kao kulturni ataše, promovisala našu muziku, slikarstvo, kulturu...

Još dok je boravila u Zemlji izlazećeg sunca, Jadranka se borila da joj bude vraćen stan u rodnom Sarajevu.
- Budući da sam tokom celog rata bila u Tokiju, stan mi je u ratu uzurpiran. Daleko od kuće nisam imala informaciju da je počeo proces povratka imovine, pa sam propustila prvi rok. Nije tada bilo ni ambasade BiH u Tokiju, nastavlja svoju životnu priču Jadranka Stojaković. Nakon svega, u borbi za povratak imovine, angažuje sarajevske advokate, pomaže joj i Helsinški odbor i druge nevladine organizacije, ali bez rezultata. Bivši korisnici su njen stan prodali, a novi vlasnici se uknjižili. Poznati sarajevski TV novinar Vehid Gunić već je pokrenuo akciju pod nazivom “Sarajevo mora obeštetiti Jadranku i dodeliti joj novi stan”.

- Obilazila me i moja dobra prijateljica i koleginica Ismeta Krvavac, zvao tekstopisac Valerijan Žujo, koji je napisao reči za hit “Sve smo mogli mi”, a nedavno me ovde u Slatini nazvao i Zdravko Čolić, moja stara sarajevska raja, baš me prijatno obradovao i podržao, kaže Jadranka.

Jadranku je nedavno zadesila još jedna neprijatnost. Pre dolaska u Slatinu na oporavak, u hotelu “San” u Laktašima, lopov joj je ukrao - laptop.
- S obzirom na to da sam nepokretna, soba je bila otključana. Spavala sam. Neznanac mi je ukrao viza karticu jedne japanske banke i laptop. U njemu je bila muzika koju sam komponovala za film Mladena Mitrovića. Mladen je, zajedno sa Kusturicom, taj film počeo snimati još pre tri decenije. Snimao je tadašnje klince i nakon toliko vremena te iste aktere je našao danas kao odrasle ljude. U tom kompjuteru je bio celokupan filmski muzički matrijal, za koji sam mogla zaraditi novac da barem platim skupe lekove i boravak u ovom izuzetnom centru. Tako ti je u životu: jedna nesreća izaziva drugu.

kasparaov wrote:evo ja mislim da treba da damo stan:aci luaks,aci pejovicu,nikoli rokvicu,ekremu jevricu,ceci,jeci,cici,mici

liberty wrote:nekima je ovdje očito do zezancije pa lupaju li lupaju i očito im je stalo da ovaj (u zadnje vrijeme nikakav) forum naprave još gorim...

da ne duljim: mnoge "babe" i "žabe" su dobi(ja)le stan(ove), a bogami i vile u sarajevu (i ostalim bh. gradovima) te ne vidim razloga zašto se ne nađe kakav stan i za jadranku stojaković, kojoj treba reći hvala za svu iskazanu ljubav prema svojoj i našoj bosni i hercegovini

zonbirile wrote:peti hit ko navede,od mene mu stan

nosara wrote:To treba da rijesi gradska uprava ili opstina N. Sarajevo... Neko dozivotno stanarsko pravo, kad vec Jadranka nije razmisljala pametno i zadrzala svoj stan...

I ne glupirajte se, doticna je bila faca u svom safu u lijepa vremena, kad silikoni i napuhane zvalje nisu bile mjerilo, vec se cijenio rad...