#1 Kusturica, Milošević, Dodik, Karadžić...
Posted: 29/04/2011 01:16
U poslednjem broju nedeljnika Vreme objavljen je intervju sa Emirom Kusturicom. Između ostalog, Kusturica je rekao i sledeće:
U jednom trenutku ste poverovali da je Slobodan Milošević čovek koji ima viziju?
-Jesam
Na osnovu čega?
-Između ostalog i što je moj otac Murat, koji je bio stub moje životne arhitektonike govorio: da nema Miloševića, nas partizane bi zapišavali po ulicama. Ne zaboravite da je to bilo vrijeme kada je Vuk Drašković, kao vodeći opozicionar, poručivao da će svako ko Raškom zemljom bude nosio turski ili bilo čiji drugi barjak osim srpskog, ostati i bez ruke i bez barjaka.
I hteli ste da istetovirate Miloševićev lik na ramenu?
-Jesam. Volio sam da mogu tako nekome intenzivno da pripadam, ali on nije do kraja ispunio tu moju želju.
Koju želju?
-Da vodi zemlju koju volim i kojoj pripadam, i koja me do kraja stavlja pod nečiji autoritet. On nije bio taj.
Kada ste shvatili da je Milošević čovek koji nije u stanju da vodi supermarket, a ne državu, kako ste potom govorili?
-Kada su svi njegovi napori da srpski narod održi u koheziji, što su nastojali i drugi, propali pod pritiskom njegove žene i šahovske igre koju je gubio i počeo da se ponaša kao direktor preduzeća koje je bankrotiralo, a ne kao neko ko je branio do kraja interese svog naroda.
Dugujete li nešto Miloševiću kada ga tako branite?
-Ne dugujem.
...
Čime je Dodik zaslužio da postane vaš najbolji prijatelj?
-Dobro sad, nije baš najbolji prijatelj. Njega je Milošević gotovo trebalo da ubije. On je bio protiv nacionalista, protiv Karadžića, a zajedno smo učestvovali u reformatorskom pokretu koji je trebalo da spasi Bosnu rata.
A što ruši Bosnu?
-Ruši li?
Ruši.
-Mislim da se on boji majorizacije, a ovi koji su protiv njega kidišu na Dodikove fondove jer je on dobar ekonomista.
...
Pevali ste o Karadžiću koji je osumnjičen za najteže ratne zločine...
-Nismo pjevali o Karadžiću kao istorijskoj ličnosti, već o Draganu Dabiću koji fascinira svojom pojavom poput gospodina Verdua Čarlija Čaplina...
To je estetizacija lika ratnog zločinca?
-Nije.
Zar Karadžić nije bio komandant onih koje ste u "Mondu" 1992. nazivali besnim psima koji ispaljuju granate na Sarajevo?
-Jeste, kao što je Izetbegović bio general bez vojske. Govorio sam ono što sam u tom trenutku mogao da kažem znajući da rat nisu podstakli samo Izetbegović, Karadžić i Kljujić, već da su stvoreni uslovi za to, jer zapad nije želio da sačuva Jugoslaviju.
Gde je sada tu mesto za Rasima, rudara iz Lopara, koga ste sreli u Amsterdamu nakon što su ga mučili i potkovali četnici?
-Rekao sam da je pred Rasimom, koji me je gledao očima mučenika, klonula moja duša i da ću pred njim klečati kao pred uzvišenom svjetlosti, što i sada mislim.
U jednom trenutku ste poverovali da je Slobodan Milošević čovek koji ima viziju?
-Jesam
Na osnovu čega?
-Između ostalog i što je moj otac Murat, koji je bio stub moje životne arhitektonike govorio: da nema Miloševića, nas partizane bi zapišavali po ulicama. Ne zaboravite da je to bilo vrijeme kada je Vuk Drašković, kao vodeći opozicionar, poručivao da će svako ko Raškom zemljom bude nosio turski ili bilo čiji drugi barjak osim srpskog, ostati i bez ruke i bez barjaka.
I hteli ste da istetovirate Miloševićev lik na ramenu?
-Jesam. Volio sam da mogu tako nekome intenzivno da pripadam, ali on nije do kraja ispunio tu moju želju.
Koju želju?
-Da vodi zemlju koju volim i kojoj pripadam, i koja me do kraja stavlja pod nečiji autoritet. On nije bio taj.
Kada ste shvatili da je Milošević čovek koji nije u stanju da vodi supermarket, a ne državu, kako ste potom govorili?
-Kada su svi njegovi napori da srpski narod održi u koheziji, što su nastojali i drugi, propali pod pritiskom njegove žene i šahovske igre koju je gubio i počeo da se ponaša kao direktor preduzeća koje je bankrotiralo, a ne kao neko ko je branio do kraja interese svog naroda.
Dugujete li nešto Miloševiću kada ga tako branite?
-Ne dugujem.
...
Čime je Dodik zaslužio da postane vaš najbolji prijatelj?
-Dobro sad, nije baš najbolji prijatelj. Njega je Milošević gotovo trebalo da ubije. On je bio protiv nacionalista, protiv Karadžića, a zajedno smo učestvovali u reformatorskom pokretu koji je trebalo da spasi Bosnu rata.
A što ruši Bosnu?
-Ruši li?
Ruši.
-Mislim da se on boji majorizacije, a ovi koji su protiv njega kidišu na Dodikove fondove jer je on dobar ekonomista.
...
Pevali ste o Karadžiću koji je osumnjičen za najteže ratne zločine...
-Nismo pjevali o Karadžiću kao istorijskoj ličnosti, već o Draganu Dabiću koji fascinira svojom pojavom poput gospodina Verdua Čarlija Čaplina...
To je estetizacija lika ratnog zločinca?
-Nije.
Zar Karadžić nije bio komandant onih koje ste u "Mondu" 1992. nazivali besnim psima koji ispaljuju granate na Sarajevo?
-Jeste, kao što je Izetbegović bio general bez vojske. Govorio sam ono što sam u tom trenutku mogao da kažem znajući da rat nisu podstakli samo Izetbegović, Karadžić i Kljujić, već da su stvoreni uslovi za to, jer zapad nije želio da sačuva Jugoslaviju.
Gde je sada tu mesto za Rasima, rudara iz Lopara, koga ste sreli u Amsterdamu nakon što su ga mučili i potkovali četnici?
-Rekao sam da je pred Rasimom, koji me je gledao očima mučenika, klonula moja duša i da ću pred njim klečati kao pred uzvišenom svjetlosti, što i sada mislim.
