Forum Klix.ba

Slovenska mitologija je velikim delom zaboravljena,pošto su naši vladari (pred Nemanjićki i Nemanjićki period) palili sve što ima veze sa starom religijom. Ipak ostalo je mnogo ostataka, čak i u crkvenim obredima.

U početku Onaj koji je iznad nas stvorio je Zlatno jaje i u njemu zarobio Rod-a. Rod je iz sebe stvorio Ladu-odnosno ljubav i iskoristio je da bi uništio svoj zatvor i stvorio univerzum (veliki prasak?). Reč ,,priroda'' predstavlja ono što je pri Rodu. Znači on je lepo tako stvori svet, razdvojio Jav-naš materijalni svet od Nava, odnosno nevidljivog sveta, duhovnog i spiritualnog u koji nije mogao svako da uđe.Takođe je razdvojio Prav od Kriva, odnosno dobro od zla. Imao je 4 sina - Peruna - bog groma i zastitnik ratnika, Svaroga - Kralj raja, Triglava i Svetovida - boga pravednosti. Bitni bogovi su još Belobog i Crnobog. U to vreme zemlja je bila prekrivena vodom. Belobog i Crnobog su poslali zlatnu patku da donese sa dna okeana zemlju, pa su bacili čari da se ta zemlja širi, i tako je nastalo tlo.Crnobog je hteo da baci u more i udavi Beloboga, ali se tlo prebrzo širilo tako da nije uspeo. Ovaj ga je video i naljutio se, a zbog uvrede Crnobog nije hteo da mu kaže kako da zaustavi širenje vode.Belobog salje pčele da ga uhode, a ima i dobar odnos sa ljudima. Kada je Belobog zaustavio tlo,Crnobog je bacio čini da će ljudi morati da jedu izmet pčela,ali da bi ih Belobog spasio pretvorio je pčeliji izmet u med. Zanimljiva je jos priča o prvoj kravi koju su bogovi dali ljudima po imenu Zemun. Ona se najela trave pa je dala mleko koje se vaznelo na nebesa i pretvorilo u zvezde. Tako je nastao mlečni put. Kad smo vec kod toga pojam kumstva je takođe Slovenskog porekla. Kum je predstavljao spiritualnog učitelja za čoveka kome je kum. Čak je i posle smrti trebao da vodi dušu preminulog. Odatle i naziv Kumova slama. To je bila slama koju je kum stavljao ispod tela da bi duši bilo mekše dok putuje u Svargu-raj. Zanimljiva je analogija sa istokom da su Sloveni imali pojam Razbude koji je slican sa Budom, odnosno čovekom koji je na višem stepenu umnosti i spiritualnog razvića,koji može da uđe u Nav. Hramovi su izgledali poput Stonhedža. Žrtvovalo se žito i surutka, koje je bilo piće bogova.
Što se tiče pokrštavanja, ono je išlo veoma teško. Do danas su mnogi praznici očuvani. Slave su paganske svetkovine bogova, samo što je crkva umesto imena bogova nametnula imena svetaca.Tako je Sveti Ilija praznik posvećen Perunu, sveti Vasilije-Velesu(zastitniku pastira i vukova).Velesove osbine su takođe u liku Svetog Save. Liturgija za kišu i slicni obredi su takođe ukradene od Slovena...

Vesna:
Vesna je naime prolećna dobrota i blagost, poštovanje i sloga sreća i ljubav. Naime u proleće se ponovo uspostavlja zdravlje kako uma tako i telesno zdravlje, koje je narušila boginja zime Morena. Vesna je naročito obožavana kod Severnih slovena, ali njeno ime je vrlo često kod devojaka pravoslavnih Slovena tako da je očigledno da je i ovde bila obožavana, jedino što nemamo bas mnogo podataka o tome, posto su naši vladari sve to popalili. Vesna ima osobinu koja je česta kod žena, a to je suparništvo sa drugim ženama-odnosno sa Morenom. Vesna ima veličanstveni oblik. Daje krošnjama lisće, sve se zeleni, sve cveta...Ona je predstavljana kao žena koja je bila obučena samo u travu, pupoljke i cvetove. Ona je takođe boginja parfema, odnosno opojnih mirisa. Zbog svih tih osbina u borbi izmedju Vesne i Morene Sloveni su se opredeljivali za Vesnu, i sklapali sa njom savez. Poznat je običaj kada su sloveni iznosili lutku Morene i spaljivali ih, pa prizivali Vesnu. U obredu su učestvovale i dodole (pevačice) koje su bile obučene kao i Vesna u lisce, granje i cveće. Svi su se mazali nekim mirisima. Vesna kao i svaka prava dama je imala dva svoja zaštitnika: Boga Gerovita - viteza ratnika koji je nad njom bdio i Striboga - boga vetra koju ju je na krilima lakog povetarca donosio svakog proleća. Vesna je usklađivala u proleće narušen rad srca i razuma, čineći ljude dobrim i blagim, pa su oni mogli da neguju poštovanje i slogu.
PRAZNICI U ČAST VESNE: U čast Vesne su se na proleće odvijali razni praznici. Sa novosklopljenim bračnim parovima, slavlje kad su se pravili kolači od meda sa poetičnim nazivom - Medenjaci. Taj praznik se odrzao u hrišćanstvu, zadržao ime-to su Mladenci, s tim što će ga Pravoslavna crkva vezati za dan Četrdeset mucenika, 23. marta, kad je u četvrtom veku ubijeno 40 rimskih vojnika, koji se nisu želeli odreći, tada zabranjene, hrišćanske vere. Njen prolećni cvetni praznik, kojeg i danas praznujemo kao Cveti. U Vesninim obredima je nešto što nedvosmisleno podseća na hrišćansko pričešće, jer je žrec (vrač) svojim vernicima davao da progutaju leskov pupoljak, ili glogov list. U vreme cvetanja vrbe, deca su kićena vrbinim resama, a oko vrata su im stavljani zvonćići, da bi nagovestili brojnu i zdravu jagnjad. Nema sumnje da je i ovaj obred zadržao u pravoslavlju bar svoje ime - Vrbica. U proleće su i Sloveni bojili jaja i crvena boja je bila najprisutnija, jer je simbolizovala vatru i sunčevu toplotu, koju je Vesna donosila. Crvena jaja su, s vinom i hlebom, poklanjana domaćinu kuće. Hleb, vino i obojena jaja su u hrišćanstvu dobili samo još jaču simboliku. Pošto su svi Vesnini obredi bili posveceni proleću i novom životu, tako je proleće obeleženo i u hrišćanstvu, jer je na Blagovesti (7. april) Arahandel, noseći beli krin u ruci, obavestio Bogorodicu o njenom bezgrešnom začeću
- novom životu.
Baba Jaga
U slovenskoj mitologiji baba čarobnica koja živi u šumi, u sobi postavljenoj na kokošije noge. Oko njenog staništa je ograda od ljudskih kostiju i lobanja. Umesto brave postavljene su vilice oštrih zuba, umesto reze koristi se ljudskom nogom, a kao ključ služi ljudska ruka. Baba Jaga grabi junake i proždire ljude, a u peći peče ukradenu decu. Najčešće je zamišljana kao ružna starica ogromnih grudi, slepa ili bolesnih očiju.
Banik
U istočnoslovenskoj mitologiji duh koji boravi u prostorijama namenjenim kupanju. Verovalo se da posle svake tri grupe kupača i sam Banik pristupa kupanju i da ga u tome niko ne sme uznemiravati. Zbog toga su kupači uvek ostavljali malo vode Baniku. Mogao je kupačima da predskaže budućnost. Često su ga posećivali demoni šuma i đavoli.
Domovoj
U mitologiji Istočnih Slovena kućni duh, često nazivan ded ili gospodar kuće. Zamišljan je u ljudskom liku, najčešće kao omalen dlakavi starac, katkad s rogovima i repom. Mogao je da se preobražava u različite životinje, pre svega u mačku, psa i kravu, a ređe u zmiju i žabu. Najčešće boravi u kući, u uglu iza peći, na tavanu ili u dvorištu. Brine se o blagodeti kuće, posebno o stoci, zbog čega je povezan sa bogom Velesom. Njegova supruga, koja se zove Domovika, boravi u podrumu. Glas Domovoja se u kući često čuje, ali je opasno da ga ukućani vide. Raznim znacima nagoveštava nedaće ili smrt.
Kikimora
U istočnoslovenskoj mitologiji zao kućni duh zamišljan u liku malene žene. Stara se o domaćim životinjama, prvenstveno o živini. Verovalo se da vrednim domaćicama pomaže u poslu, dok lenjivim zagorčava život na različite načine. Neprijateljski je raspoložena prema muškarcima, a noću često uznemirava i decu.
Mora, Mara, Maruha
U slovenskoj mitologiji zli duh koji luta noću, sedi na grudima zaspalih i siše im krv. To može biti sen umrlog ili duša živog, koja u vidu leptira ili neke druge životinje napušta telo da bi mučila ljude. Verovalo se da postaje od ženskog deteta rođenog u krvavoj košuljici ili od devojke koja se povezala s đavolom. Pojavljuje se i u vidu različitih predmeta, na primer dlake i slamke, a može se provući kroz ključaonicu.
Poludnica
U slovenskoj mitologiji poljski duh zamišljen kao lepa visoka devojka, obučena u bele haljine. Pojavljuje se redovno leti u vreme žetve. Tad hoda po poljima i kad u podne naiđe na čoveka ili ženu u poslu, hvata ih za kosu i obara na zemlju bez milosti.
Rusalke
U mitologiji Istočnih Slovena demonska bića zamišljana u liku dugokosih lepih mladih devojaka, koje u noćima mladog Meseca igraju na proplancima, ovenčane zelenim vencima. Neprijateljski su raspoložene prema ljudima. Često mame prolaznike, zadaju im različite zagonetke ili ih ubijaju glasnim smehom. To su, u stvari, duše umrlih devojaka, prvenstveno utopljenica ili onih koje su umrle nasilnom smrću. U nedelju posle Duhova one izlaze iz vode, hodaju po polju ili se penju na drveće. Opasno je da se te nedelje bilo ko kupa u reci ili jezeru, jer ga rusalke mogu odvući u dubinu. Razni običaji pokazuju da su rusalke tesno povezane sa vodom i rastinjem, ali i sa svetom mrtvih.
Vile
U južnoslovenskoj mitologiji ženska natprirodna bića, naklonjena ljudima. Zamišljane su kao izuzetno lepe devojke zlatnih kosa i sa krilima, odevene u duge, prozračne haljine i naoružane strelama. One žive daleko od ljudi, po planinama (planinkinje, zagorkinje), pokraj voda (vodarkinje, brodarkinje) ili u oblacima (oblakinje). Verovalo se da se rađaju iz rose, nekog cveća, kad pada kiša i greje sunce i kad se na nebu pojavljuje duga. Svoje dvorce, izuzetne lepote i raskoši, grade na oblacima.
Mogu se preobražavati u različite životinje, prvenstveno u labuda, sokola, konja ili vuka. Često jašu na konju ili jelenu, odlaze u lov, a još češće igraju u kolu. Zaljubljuju se u junake, koje pomažu i savetima i delima, a katkad su njihove posestrime. Naklonjene su i devojkama, koje od njih mnogu izmoliti lepotu ili zaštitu. Vile osobito vešto vidaju rane zadobijene u bojevima, i to različitim biljem. Raspolažu i sposobnošću proricanja.
Vile teško praštaju uvrede i svojim strelama ili pogledom usmrćuju one koji ih povrede. Potčinjavaju se samo onima kojima pođe za rukom da im otmu odeću, a ako im neko oduzme krila, preobražavaju se u obične žene.
Mogu imati kozje, konjske ili magareće noge
Vođanoj
U slovenskoj mitologiji zao vodeni duh, koji živi u jezerima, barama i virovitim rekama, i to najčešće pokraj vodenica. Pojavljuje se u različitim vidovima: kao čovek sa kandžama i dugim repom, pokriven travom i mahovinom, kao starac zelene kose i brade ili kao riba pokrivena muljem. Danju se odmara u raskošnoj palati ispod vode, a svečeri izlazi i napada kupače koji se zateknu na reci posle zalaska sunca. Neprijateljski je raspoložen prema ljudima, posebno muškarcima, koje odvlači u vodu da bi ih oženio svojim kćerima ili da bi ih učinio svojim slugama. Često oštećuje vodenice, ribarske mreže i mostove. Da bi ga umilostivili, vodeničari i ribari prinose mu različite žrtve - petla, kokošku ili ovcu. Žrtvovan mu je i uhranjeni konj, koji je s kamenom oko vrata bacan u vodu
Vampir
Vampir je najznačajnije stvorenje koje smo podelili svetu. Kod slovena vampiri su nastajali ili ujedom drugih vampira, ili ako preko nečijeg groba pređe mačka. Pravednici nisu mogli da postanu vampiri. Sloveni su zamišljali vampire kao ljude bez kostiju, ispunjene nekom tečnošću koja mora da se regeneriše, pa moraju da piju krv. Da bi ste ubili vampira bio vam je potreban glogov kolac, za zaštitu je dovoljan bio venac od belog luka (zato do danas ljudi na kuće u selima stavljaju vence belog luka). Njegovo približavanje najpre osećaju psi, konji i volovi. Najčešće se javljaju na grobljima, raskršćima, po vodenicama ili u kućama svojih najbližih. Da se mrtvac ne povampiri treba uraditi sledeće: mrtvacu se zaseca koža, presecaju mu se tetive ispod kolena ili zabada glogovo trnje pod nokte kako mu đavo ne bi mogao odrati kožu i naduti je, to jest preobraziti ga u vampira. U meso ispod jezika takođe se zabada trn da bi vampiru onemogućio sisanje krvi, ili se telo sahranjuje licem prema zemlji ili se pokojniku oko vrata stavlja srp. Vampir se pronalazi i uništava na različite načine. Najčešće se na groblje odvodi crni ždrebac bez belege i, čim se primeti da zazire od nekog groba, smatra se da u njemu počiva vampir. Grob se zatim raskopava, a leš se probada glogovim kocem, spaljuje ili baca u vodu ili u kreč. Katkad se oko grobova posipao pepeo da bi se otkrile stope vampira. I dete rođeno od vampira ima sposobnosti da ga pronađe i ubije. Najljućim neprijateljem vampira neki smatraju četvorookog, tj. psa koji iznad svakog oka ima po jedan uvojak.
Vukodlak
Takođe spada u slovensku tradiciju, koju su od nas potom ukrali mnogi narodi. Nema o njima mnogo toga da kažem sto se ne zna. Polu vuk polu čovek, nastaje tokom punog meseca i ubija. Sredstva za ubijanje skoro slicna sa sredstvima za vampire

PANTEON SLOVENSKIH BOGOVA


Sloveni su narod koji o sebi govori kao o potomcima svojih bogova. Bogovi su bili njihovi preci, učitelji i roditelji. Zato se oni pet puta dnevno kupaju da bi čisti izašli pred svoje bogove i slavili ih... "spevovima, pesmom, igrom, pozorištem i smehom".




Perun

Perun on je bog groma,zaštitnik ratnika.On je takođe i nepobedivi ratnik i uništavao je borbom neprijatelske zemlje. Predstavljan je u oklopu, sa bradom kao čovek zrelijih godina (na kipu u Kijevu zlatna brada srebrno lice) kako u ruci drži ili rog ili batinu ili luk i strele. Verovalo se da dolazi svako proleće da donese kišu, načini zemlju plodnom i otera oblake. Njemu je bio posvećen četvrtak koji se zvao perundan. Pod njegovu upravu je spadala i vatra, grom, Sunce, zvezda-uglavnom sve što je izazivalo strahopoštvanje. Dakle u hrišćanstvu je zamenjen svetim Ilijom. Ali i mnogi drugi svetci su pokupili njegove osobine. Praznik posvećen Perunu je bio negde oko Sv.Ilije uvek u četvrtak i naredni ponedeljak. U Peruna i Velesa su se zaklinjali kada su sklapali mireve. Perun je bio kažnjavač nevernih.

SVAROG je Svebog, Nebo, Apsolut. On nije personifikovan već se u njemu sadrže i iz njega proizilaze sva ostala božanstva, a osnovno trojstvo čine Svarog, Svetovid i Perun. (stvoritelj, zaštitnik, razoritelj). Svarog je Rodov sin. Njemu je Rod podario svoje moći da bi nastavio stvaranje sveta. Svarog je bio kralj Svarge (na sanskritu Nebo), sveta mrtvih,do koga se stiže preko mlečnog puta.


SVETOVID - Zaštitnik: onaj koji daje uvide i prosvetljenje. Njegov simbol je rog pun medovine (svetog nektara, ambrozije, koja pomaže ulazak u sfere svetlosti i proširenje svesti). Njegov kontinuitet je Sveti Vid. Vidovdan. Njegova životinja je konj, a sveto drvo lipa.
BELOBOG I CRNOBOG - dvojnost osnovnih energija koje održavaju Kosmos: plus-minus, spolja-unutra, dan-noć, itd. Njihovo večno nadmetanje prouzrokuje sveukupno kretanje i kreaciju nepreglednog mnoštva oblika pojavnog sveta.
SURIJA ili HOROS - dva imena za Boga Sunca. Sunce, kao životodavni izvor veoma je poštovano. Horos je takođe Bog Sunca u starom Egiptu, a Surija u Indiji. Neka slovenska plemena smatraju sebe Sinovima Sunca - "Sure ili Surenži koji žive na obalama Plavog (sinjeg) mora".
STRIBOG - Bog vetra i vazduha
RADGOST - Bog gostoprimstva. Izraz poštovanja svakog ljudskog bića, kao dela menifestacije Boga. Kult putnika-namernika. Simbol: hleb i so.
ČISLOBOG - Bog broja i mere. Onaj koji brine o Kosmičkom redu. Simbol mi je mandala koja se sastoji od osnovnih geometrijskih oblika kao osnove savršenstva i harmonije. Spoznanja da su osnovna tajna svih nauka: broj i mera.
JARO - simbol mladosti, proleća setve. Atributi: gostoprimstvo, molitva, kupanje. Bilje - sve što se seje s proleće: jaro žito, ...
LADA - nevesta, čuvarka porodičnih i moralnih vrednosti: čast, rodoljublje i ljubav. Cvet: perunika.
VELES - Veliki otac naroda koji je Slovenima dao dragocena znanja: ratarstvo, pčelarstvo i grnčarstvo. On štiti šume, ptice i zveri. Njemu je posvećena Velesova knjiga.

SMURGL - zaštitnik ognjišta i duhova predaka. Istočnik krsne slave koju Srbi i danas svetkuju i štuju. Simbol mu je ognjište ograđeno sa četiri kremen-kamena, između kojih je ravnokraki krst a sve to zatvoreno u rombu koji simboliše krov (moguća preteča srpskog simbola sa ocilima. Da li su se tokom vremena okrenula?).

KRIŠEN - slavljen o Koledu i simbolizovan bakljom (krijesnice, kresovi, u indijskoj tradiciji Krišna).
VIŠNJI - Svevišnji (takođe postoji u indijskoj tradiciji kao Višnu). Sveto drvo: Višnja.
KOLEDO - Vrlo značajan praznik koji se i danas proslavlja na dan sunčeve prekretnice. Koledari. Stari Sloveni su samo tada i na Rusalje prinosili životinjske žrtve, kao i na dan Crvene planine, tj. Karpata, iskazujući im tako zahvalnost zbog zaštite koju su prilikom raznih najezda nalazili u ovim planinama.


Posle smrti covek odlazi na belom konju po mlecnom putu i u Svargi ga docekuje Perunko-Perunov sin i poji mu konja i daje hranu. Inače oni obicaji da se sada na grobovima ostavlja hrana datira od tada samo sto je malo izvrnuta,ostavlja se hrana samo na pogrebu jer u Svargi ima hrane dovoljno i neće se čovek svaki put vracati po hranu.

pozivas li ti u neko vracanje predkrscanskoj vjeri?

Zasto mora biti pozivanje i u sta? Zar vi ne biste zeljeli znati sta i kako je nekad bilo? U sta su vjerovali ljudi na ovim prostorima prije dolaska monoteistickih religija? To je dio nase istorije i nase kulture, i svidjalo se to nama ili ne - tragovi Slavenske mitologije se i dan danas srecu u nasim svakodnevnim zivotima. Pocevsi od kuckanja u drvo, protiv uroka, pa do salivanja strave... Mene veoma zanima, a na zalost, ne postoji bas puno pisanih tragova o Slavenskoj religiji.

Otkako je svijeta i vijeka, obrazovani ljudi uce o Staroj Grckoj, o njenoj religiji i kulturi, kao i o Rimskoj. Zasto bi nasa 'Stara kultura' bila manje vrijedna?

Ne vidim razloga za proteste. Ako vas tema ne zanima - zaobidjite, a nemojte od nje praviti politiku. Politika je gore, kod Zuma

iskreno, ja pomislih da poziva zbog ovog posta:
PostPostao/la Zla polusestra dana 26 jun 2010, 17:05
inace...bas volim ovakve teme.

Kucanje u drvo postoji sirom svijeta,kod arapa,albanaca,turaka,svedjana...odakle je to konkrento? nije uglavnom "nase" lokalno? prije ce biti da je neko sujeverje iz semitiskih religija,,cim postoji na tako razlicitim lokacijama

Uvijek me fascinira kako kad se otvori neka tema o starim ,nepoznatim ili novim religijama koje su obitavale ovdje ili negdje drugo nalijece konjica nosena iracionalnim osjecajem da im se govori da trebaju da napuste svoje ili jos gore-da to njihovo nije njihovo,a pri tome ne vide nista sporno u pozivanju drugih da napuste svoje (ne)vjerovanje i uzmu ono njihovo-jedino ispravno.....to je biva zadaca,a ovo prvo agresija.
Cega vas je strah?

theTruePath wrote:Kucanje u drvo postoji sirom svijeta,kod arapa,albanaca,turaka,svedjana...odakle je to konkrento? nije uglavnom "nase" lokalno? prije ce biti da je neko sujeverje iz semitiskih religija,,cim postoji na tako razlicitim lokacijama

Kuckanje u drvo potjece iz starog vjerovanja dijeljenog medju narodima danasnje Evrope (nema veze sa Semitima) da u sumama zive mala vragolasta bica, koja vole napakostiti - iz ciste obijesti (trikster). Te kada bi se nesto reklo tipa da se necim pohvali - kuckalo se u drvo da bi se ta bica zaglusila, da te ne cuju da se hvalis, pa da ti iz ciste pakosti to nesto ne pokvare.

Bila je negdje neka prica, sjecam se, ja sam je cula kao mala.... Bas o tome, i bas iz nasih krajeva... POkusacu isceprkati pa cu postaviti.

http://de.wiktionary.org/wiki/auf_Holz_klopfen
http://en.wikipedia.org/wiki/Knocking_on_wood
triput cuknuti o drvo je bas rasirena pojava.

Slavenska religija propovjeda prirodnu životnu filozofiju - filozofiju uspravnog čovjeka koji živi život i prihvata ga takvim kakav jeste.

Polusestro,de mi reci jesi li rodjena kao muslimanka ili krscanka? i kako konkretno praktikujes svoju sadasnju vjeru? ides li u sumu i providis zrtve svojim bogovima? mrtav ozbiljan

Nebitno je da li sam rođena kao muslimanka ili kao krišćanka. Bitno je da se tako ne osjećam.
A o religiji starih Slavena tek učim i upoznajem se s njom. I što više učim, sve više mi se sviđa.
Stara slavenska religija je dio nas, sve ostalo je strano.

de ba, kakve veze ima u kojoj je vjeri rođena žena.
nego, naivno je misliti da je izvor međuslavenskog sukoba religija. ratovi su se ovdje vodili iz čisto materijalnog interesa a religija je zloupotrebljavana kako bi se mase navele na ratovanje.

Zla polusestra wrote: Stara slavenska religija je dio nas, sve ostalo je strano.

da li misliš da je sve što je strano i loše?

Veles-slavenski bog

theTruePath wrote:Polusestro,de mi reci jesi li rodjena kao muslimanka ili krscanka? i kako konkretno praktikujes svoju sadasnju vjeru? ides li u sumu i providis zrtve svojim bogovima? mrtav ozbiljan

Da citiram samog sebe sa jedne druge teme, rodjena je kao beba. Sve ostalo je doslo poslije.

A tema je super, jako je tesko naci vise informacija o staroslovenskoj religiji. Mene konkretno zanimaju ostaci staroslovenske religije koji su se zadrzali i utopili u nove monoteisticke religije koje su dosle od 6. vijeka pa dalje.

Nesto sam citao o slavama u pravoslavlju, kao unikatnoj pojavi unutar eastrn orthodox religije. Pretpostavlja se da su slave ostatak staroslovenske religije, odnosno sveci koji se na slavama slave su ustvari mnogobrojni bogovi staroslovenskog panteona. Zna li neko nesto vise o ovome?

Interesantno je

Slovenski praznici
Zima
Koljada - Zimski solsticij

Većina se slaže da reč potiče od latinske reči "calendae" što je značilo odnosno predstavljalo prvih 10 dana bilo kog meseca.Neki, ipak, veruju da je reč izvedena iz reči "Kolo" ili točak - slično kao što je i "Yule" anglo-saksonska reč za točak.Originalno ime ovog praznika je možda "Ovsen". Ovaj praznik je bio ispunjen veseljem i bio je velika pijanka da se tako izrazim.Povorke ljudi maskiranih u životinje (ponekad i muskaraca obucenih u zene i obrnuto) su obilazile selo. Često su bili praćeni "jarcem" - jarećom glavom, pravom ili obično napravljenom i napunjenom postavljenom na štap. Osoba koja bi držala "jarca" bi bila prekrivena ćebetom da odigra ulogu. Ponekad dete na konjskim leđima - simbol preporođenog sunca - bi ih pratilo; konja bi obično glumila dva mlada čoveka u kostimima konja. Jedan od upućenih bi nosio solarni simbol za predenje ,u unutrašnjosti osvetljen od strane sveće, na štapu. Kasnije kada je Hrišćanstvo stupilo na scenu, vrteće "sunce" je postalo zvezda. Ova neobična grupa bi stala i pevala Koljadarske pesme od kuće do kuće.U ove pesme su obično bile uključene invokacije "Koljadi", bogu ili boginji praznika,pohvale i veličanje i dobre želje,traženje milostinje i pretnje za uskraćivanje ili odbijanje.Milostinje, takođe zvane "koljada", su obično bile u obliku peciva (kolača) ili ti "korovki" oblikovanih u krave ili koze.Ponekad su bile u obliku samo glave te životinje, ali često su opisane kako imaju i rogove i repove i sve ostalo.Korovki su tradicionalno pečeni od strane starih ljudi u kući,baba i deda. "Trikovi" onih koji nisu bili nagrađeni su mogli biti poprilično brutalni: Smeće bi bilo donošeno iz celog sela i nagomilano ispred kapije uvredljivog domaćina, njihova kapija bi nekad bila otkinuta i bačena u najbližu vodu ili bi stoka bila odvođena. U Poljskoj jedan pevač bi nosio hrpu grančica lešnika i pošto bi otpevao pesmu koljada, bi nežno pogodio svog domaćina ili domaćicu sa malim štapićem glasno želeći "Na shchestia, na zdravia, na tot Noviy Reek" (sreća,zdravlje,u Novoj godini). Mala grančica bi bila ostavljena kod tog farmera koji bi je zakucao iznad vrata za imućnost i zdravlje. Lomače bi nekada bile zapaljene i mrtvi preci bili zamoljeni da uđu i da se ugreju.Oponašane sahrane su održavane,gde se osoba koja se pretvara da je mrtva unosi u kuću u sred oba i smejanja i jadikovanja. Ponekad se čak koristio i pravi leš. Jedna mlada devojka bi bila izabrana i tradicija bi je naterala da poljubi leš u usne. Ako je korišćen odglumljeni, ne pravi leš,ta osoba bi skočila nakon što je poljubljena - simbol ponovnog rođenja. Praznična hrana je bila kut'ia,tradicionalna hrana za sahrane koja se sastoji od celih semenki (žito) i svinjetine. Celo seme je univerzumski simbol - "seme kao misteriozni sadržalac novog života".
Zadnjeg dana koljada sezone u Poljskoj, svi neoženjeni muškarci u selu bi se okupili zajedno da se upute ka Ovsu (zob).Nemoguće je rešiti ih se kašičicom ovsa; potrebna je barem posuda zapremine 7 litara.Farmer bi bio oprezan to veče i čuvao bi svoje semenje preko noći,jer bi pevači mogli da ga pokradu što je deo večernjeg običaja. Od novca koji su dobili prodajom ovsa muškarci bi angažovali muzičare i organizovali veliku igranku u selu tokom pred-prolećnog festivalskog perioda.

Novogodišnji dan - originalno na Zimskom sosticiju,Novogodišnji dan je smatran za najmoćnije vreme za predskazivanje.Tradicionalna Novogodišnja divinacija se zvala podbljunaja ili "ispod tanjira".U ovo vreme se tradicionalno jela svinjetina.

Proleće

Strinennia - 9. Mart. Glinene slike Ševa (ptica) su se pravile, njihove glave su premazivane medom i posute nekim šljokicama nečim blistavim lažnim zlatom možda. Nošene su kroz selo u sred pevanja vesnjanki, invokacije Proleća. Za ptice se mislilo da donose proleće sa svojim povratkom. Deci su davani kolači u obliku ptica da ih bacaju u vazduh dok izgovaraju "Vrane su došle."Ponekad su ovi kolači vezivani za motke ili stubove u baštama.Pečenje ovih kolača bi trebalo da osigura to da se ptice vrate. Maslenica (eng."Butter woman") od reči Maslo što znači buter, puter. Originalno je praktikovano na prolećnu ravnodnevnicu, ali kasnije se slavila nedelju pre uskršnjeg posta.Maslenica ponekad zvana Shrovetide, je bilo slavlje vraćajućeg svetla, vreme igara i takmičenja, posebno jahanja konja, obaranja ruke,klizajuće i oponašajuće bitke. To je bilo vreme za zaštitu i pročišćujuće rituale i vreme pohlepe,nepristojnosti i razlaganja. Na početku proslava, kukuruzna lutka u prirodnoj veličini bi bila napravljena kao personifikacija praznika.Lutka bi bila dozvana,invocirana i dobrodošla imenom Maslenica. Ponekad pijani seljanin bi bio izabran umesto lutke da predstavlja Maslenicu.On bi ili bio obučen u žensku odeću ili u običnu na koju su svuda prišiveni zvončići.Njegovo lice bi bilo namazano garežom i postavili bi ga da sedi na točku koji je položen na motku unutar saonica.Vino i kolači bi ga okružili i što više ljudi bi ga pratilo u drugim saonicama.Masa ljudi bi ih pratila peške,smejući se, igrajući i pevajući ritualne pesme.Kukuruzne Maslenice su takođe vožene u nosilima,kolicima ili saonicama praćene masom slavljenika. Mnogi običaji u čast sunca su bili uključeni u proslavama,kao što je paljenje lomače,guranje točka čija je osovinska motka u stvari baklja ili kruženje po selu sa bakljama na konjskim leđima.Zgrade na farmi su takođe bile zaokružene u ovo vreme,ili sa religioznom ikonom ili sa metlama,čisteći oko čitavog poseda tri puta da se stvori magični krug koji je štitio od bolesti i zlih duhova. Tradicionalno, kuća i štala su čišćene i dekorisane i praznična hrana kao što su bliny (palačinke), kulich (sladak hleb) and paskha (hleb sa sirom u obliku piramide) su spremani. Specijalne vekne hleba su pravljene i davane stoki da jedu kako bi ih zaštitili od nečistih duhova.Kozuli,kolači u obliku stoke,jarčeva, itd. su spremani i jedeni da bi se povecao broj stada ili krda.Jaja su ukrašavana i kotrljana po zemlji da bi se prenela plodnost sa jajeta na zemlju.Običajno menjanje partnera (svingeri) koje se pojavilo u ovo doba je služilo da se pojača plodnost i životinja i seljana takođe.
Maslenica se smatrala kao doba koje je služilo za pročišćenje.Sva so se spremala za sledeću godinu, pošto se so koristila za čišćenje i lečenje.Ritualne kupke da se pripreme za nastojeće radove u poljima su takođe obavljane pre izlaska sunca i praćene su kađenjem u dimu smreke.
Još jedan važan deo Slovenskih rituala je obrok na sahranama.Velika gozba je pripremljena i doneta na groblje gde je pojedena kroz smeh i jadikovanje.Hrana je uvek ostavljena za mrtve.U Istočno Evropskom ritualu,pogrebna i ceremonija plodnosti su isprepletene.Za Volosa,boga krda,mnogi smatraju da je isti bog kao i Veles,podzemnog božanstva.
Na kraju nedelje Maslenica (ako je lutka korišćena) je odneta na polje,van sela,obično gde su zimski usevi posejani.Tamo je uništena, ili tako što se rastrgne i bačena u polje ili zapaljena.Ovo je poslednji trag ranijeg kulta umirućeg i uskrsnutog Boga, Volos verovatno, čija je smrt donela život poljima.Bog je uvek uništen sa smehom pošto je takva smrt ustvari donosila život.Manje lutke su takođe pravljene za individualna domaćinstva koje su takođe rastrzane na kraju nedelje i date stoki da pojede.ovo se radilo da bi se osigurala njihova plodnost a običajna vrbina grana koja im se davala je služila da ih zaštiti za celu narednu godinu.
Krasnaja Gorka - "lep" ili "crveni" mali brežuljak - Nedelja (kao dan) posle Uskrsa.U Rusiji žena koja drži crveno jaje i okruglu veknu hleba bi se okrenula ka istoku i otpevala prolećnu pesmu.Kasnije,lutka koja predstavlja Marzenu, babu Zimu,je nošena na ivicu sela i bačena ili uništena.Xorovodi,Ruski kružni plesovi,su počeli na ovaj dan kao i Prolećne pesme igre; Ženski izvođač bi ušao u centar kruga i oponašao šivenje,širenje,itd...lana sve do prela.Ona i svi u krugu bi pevali:
Budi dobro,budi dobro,moj lane.
Budi dobro,moj beli lane.
Ovo je oblik simpatetične magije da se osigura obilna žetva lana.
Radunica - Drugi Utorak posle Uskrsa.ovaj praznik je originalno poznat kao Nav Dien (Dan mrtvih) i bio je dvogodišnji praznik, proslavljali su se preci.Originalni datumi ovih praznika su verovatno veče uoči Maja i veče uoči Novembra.Uobičajeno su se proslavljali na grobljima kroz mnogo ritualnog jadikovanja.Nuđena su često jaja mrtvima,i ostavljana na groblju.
Penjanje (uzlazak) - 40 dana posle Uskrsa.Ovaj dan je možda originalno padao na veče uoči Maja i bio vezan sa Nav Dien praznikom.Na ovaj dan su ponovo pravljeni kolači u obliku ševa.Posle večere nakon što bi se ljudi odmorili odnosili bi ove kolače u polja raža.Molitva bki bila ponuđena na svakoj strani polja,dok su ševe bacane u vazduh a ljudi plakali "Da moj raž raste visoko,što više!'' Ševe su onda pojedene.
Seoske devojke bi po običaju imitirale pesme prolećnih ptica.Pesme su pevane na suprotnim krajevima sela tako što jedan refren odgovara onom drugom.Kada se završi,još jedna pesma bi bila započeta u daljini i na ovaj način bi pesme putovale iz sela u selo.
Dan svetog Đorđa (St. Egorij (George)) - 23. April George je grčka reč za farmera.Prvog dana je stoka odvođena na polja, tako što su ih terali macama (vrbama) koje su bile blagosiljane na Nedelju šake ili dlana.Smatralo se da se energija vrbe prebacuje na ovaj način na životinje, ili osobe, tako što se bičuju njome.
Ljudi hodaju po poljima i pevaju invokacije Egoriju moleći ga da zaštiti stoku od divljih životinja u polju i van polja.Ove invokacije su verovatno nastale kao molitve Velesu, vladaocu rogatih životinja, bogatstva i podzemlja. Nakon što bi stoka otišla, celo selo bi se okupilo zajedno na jedan svečani momenat.Neke od maca (vrba) su tada zabadane u polja raža da im daju snagu, a druge su donete kući da obezbede povratak stoke.
Egorij je praznik kojim dominiraju muškarci.Jedan ritual se sastojao od toga da stariji muškarac iz sela ode dole do reke i sakupi po jedan kamen za svaku životinju njihovom krdu.Onda bi to stavljali u vreću i okačili u dvorište govoreći:
Car polja,Carina polja,
Car šume,Carina šume,
Car vode,Carina vode,
Zaštiti moje stado (krdo),od zlog oka,
Od pakosnih ljudi,od divljih zveri,
I od svih drugih.
Uoči ovog praznika deca obavljaju vrstu poklade tako što pevaju od kuće do kuće za hranu, poklanjaju blagoslove onima koji su darežljivi i bacaju kletve na one koji nisu.
Ako su domaćini bili darežljivi deca bi im poželela 200 krava i 150 bikova za svakog.A ako su bili škrti,čuli bi ovo:
Ni domaćinstva,ni dvorišta
Ni jednog pera kokoške
Neka vam bog da bubašvabe i stenice.
Rusal'naia nedelja - originalno odmah nakon večeri uoči Maja, ovaj praznik se kasnije proslavljao 7. ili 8. nedelje posle uskrsa.Tokom ove nedelje Rusalke, ženski vodeni duhovi, su napuštale reke i odlazile u šume i polja.Za breze se smatralo da su izvor vegetativne moći i kuće su ukrašavane granama breza, i unutra i spolja.
U sredu tokom ovog praznika, devojke bi otišle u šumu i odabrale i obeležile breze.Sledeći dan Semik,donoseći pečena jaja i pivo,bi ukrasili odabrano drveće cvećem.Jedna posebna breza bi bila odabrana i uvrnuta, ukovrdžana.To jest, krajevi grana bi bili vezani u čvor i uvrnuti da formiraju pletenice i vence.Pržena jaja bi bila postavljena svuda oko breze dok Semikajas (pesme pevane samo na Semik) su pevane.Onda ceremonija kumica (kumit'sja) bi bila održana: Devojke bi ljubile jedna drugu kroz vence i zaklinjale bi se na prijateljstvo.Za ove čini se verovalo da osiguravaju doživotno prijateljstvo ili, ''kume''.
Ovo drvo bi nekad bilo ostavljeno u šumi a nekad sasečeno i doneto u selo. Muškarcima nije bilo dozvoljeno da diraju drvo.Ponekad bi obukli drvo u žensku odeću i/ili bi odsekli donje grane.Poneka je ovo drvo postavljeno u kuću kao gost.Ako je ostavljeno u šumi vrh drveta bii bio savijen i zavezan za travu na zemlji, da se obezbedi to da će se njegova sveta energija vratiti u zemlju. devojke bi pevale i igrale xorovod oko drveta.
Teranje Rusalki je bilo obavljano na kraju nedelje.Pravljene su lutke rusalki i rastrzane u poljima žita.
U Nedelju ove nedelje,devojke bi obavljale memorijalne rituale na grobovima svojih roditelja a kasnije podelile jaja između članova porodice. Onda bi sveta breza bila uklonjena iz sela i bačena u lokalnu reku ili potok. devojke bi skinule vence sa svojih glava i bacile ih u reku posle breze.Ako su venci otplovili to bi značilo da će ljubav doći iz pravca u kojem su ti venci otišli.Ako bi venac potonuo ta devojka bi umrla do sledeće godine.Ako je kružio,nesreća bi došla.
Semik - Četvrtak Rusalnaje nedelje.Ovo je dan kada se izvode sahrane za sve one koji još nisu odgovarajuće sahranjeni.

Leto

Kupalo - Slavlje letnjeg solsticija.Kupalo dolazi iz reči kupati što znači kupati i masovna kupanja su održavana ujutru na ovaj praznik.Na ovaj praznik sunce se navodno kupalo potapajući se u vode na horizontu.ovo je ispunjavalo vodu sunčevim moćima i zato su svi koji su se kupali absorbovali bar malo ove moći.
Vatra je bila sveta za stare Slovene i vatrama nikad nije bilo dozvoljeno da izađu.U svetilištima,vatre su dvorene od strane sveštenika i u kućama, čuvane od strane majke.Na veče uoči Kupala,ipak sve vatre su ugašene i ponovo upaljene ''novom vatrom''.Nova vatra je stvorena trenjem.Klin bi bio rotiran unutar rupe bloka od drveta napravljenog specijalno za ovu svrhu.Na nekim područjima životinje su žrtvovane na veče uoči Kupala i gozba pripremljena od njih potpuno od strane muškaraca bi bila podeljena svima.Lomače su paljene i parovi su preskakali preko njih.Smatralo se za dobro predskazanje braka ako par preskoči lomaču nepuštajući ruke jedno drugom.Stoka je terana kroz vatre kako bi se osigurala plodnost.
Na početku slavlja,slika Kupala bi bila napravljena od slamki,obučen kao žena i postavljen ispod svetog drveta.Na kraju festivala ta slika bi bila ritualno uništena spaljivanjem,''davljenjem'' ili rastrzanjem.Kasnije,detaljne oponašane sahrane su održavane.Dva čoveka koja se prave da su sveštenik i đakon bi kadili figuru, sa mešavinom balege i izgorenih starih cipela koje su gorene na uglju u glinenoj posudi.Sahrana je održana kroz mnogo jadikovanja i smejanja.
kupalo je period najmoćniji za sakupljanje magičnih i lekovitih biljaka.Smatralo se za jedino doba kada se prikuplja magična vatrena paprat.Na veče uoči Kupala,za cvet paprati se kaže da se penje na biljku i rasprsne u cvet,procveta.Svako ko bi ga se dočepao bi imao magične moći uključujući sposobnost da nađe blaga.Da bi se sakupila biljka, taj neko mora da iscrta magični krug oko biljke i da ignoriše podsmeh demona koji će pokušati da ga uplaše.Kupalo je obeležavao kraj Prolećnog festivala perioda koji je počinjao početkom marta.

Perunov dan - 20. jul. Na ovaj dan ljudska žrtva bi bila odabran glasanjem.Postoji zapis o sinu vikinga koji je bio izabran i viking je odbio da ga da.kao rezultat oboje su ubijeni.Ovaj dan se smatra kao ''Užasan'' praznik.Na žrtvu se gledalo kao na veliku potrebu da se smiri bog i da se spreči da uništava useve kasnim letnjim olujama.Bik je takođe bio žrtvovan i pojeden.

Jesen

Dan svetog Ilije - 2. avgust.U Ukrajini, ovaj dan je obeležavao početak jeseni.Govoreno je ''Do večere,leto je.Posle večere,jesen je.'' Ilija je vrlo blisko povezan sa Perunom i ovo je verovatno bio jedan od Perunovih praznika.Posle ovog dana plivanje nije bilo dozvojeno jer će Ilija prokleti svakoga koga nađe kako pliva posle njegovog danag veselja.

Žetva - Praznici žetve su se pojavljivali bilo kad od 2. avgusta pa do jesenje ravnodnevnice i trajali su od 4 dana pa do nedelju dana.Mnogi rituali su skoncentrisani oko košenja i mlaćenja.Praznici žetve kod Slovena su bili mnogo više praktični nego ritualni.Pesme pevane u ovo vreme se skoro potpuno tiču rada ili pohvala domaćina i domaćice ili onoga ko je doneo nagradu.Radne partije zvane tolo'ka ili pomoi'su bile formirane i putovale su od farme do farme dok sav posao nije završen.Domaćin je bio obavezan da obezbedi hranu i zabavu.

Yablochnyi/Medovoy Spas - ili ''Jabučni/Medni spasilac''.ovo je preko-četvrtni praznik između letnjeg solsticija i ravnodnevnice.Slavi bogatstvo žetve,kada su voće i med spremni za sakupljanje.Prvo voće i med uzet na ovaj dan i saće su blagosiljane.
Zaziuki - na ili oko 7. avgusta, moguće je da je isti praznik kao i Spas.Određena pažnja je posvećena prvom svežnju ili ti snopu (zazhinochnyi ili zazhinnyi) koji je obično unošen u kuću i mlaćen odvojeno.Ponekad je blagosiljan a onda pomešan nazad sa semenima.Kraj slavlja žetve se nazivao Dozinki.Poslednji svežanj (dozhinochnyi orotzhinnyi) je takođe donošen u kuću gde je ili ukrašavan cvećem i mašnama ili obučen u žensku odeću.onda je postavljen u ćošak blizu ulaza u kuću sve do 1. oktobra kada je dat stoki.Ponekad ceremonija poslednjeg svežnja je spajana sa ritualom koji okružuje malo parče polja koje je ostavljeno neposečeno.Duh žetve je prethodio kosače i krio se u neposečenom žitu.Ovaj mali deo je brada Volosa, boga životinja i imućstva.Neposečeni snopovi pšenice u Volosovoj bradi su ukrašavani mašnama i glave su bile savijene do zemlje u ritualu po imenu ''Kovrdžanje brade''.Za ovo se verovalo da šalje duha žetve ponovo u zemlju.So i hleb su tradicionalno bili ostavljani kao ponude Volosovoj bradi.
Mokošin dan (Dan boginje Mokoš) - Mokoš je obožavana na petak između 25. oktobra i 1. novembra.Njoj su davane ponude u obliku povrća.

U početku Onaj koji je iznad nas stvorio je Zlatno jaje i u njemu zarobio Rod-a. Rod je iz sebe stvorio Ladu-odnosno ljubav i iskoristio je da bi uništio svoj zatvor i stvorio univerzum (veliki prasak?).

Nema baš ni jednog dokaza da su stari Sloveni vjerovali u ovakvu kosmogoniju. Većina iznesenog u uvodnom postu je zapravo sklepana konstrukcija ruskih neopagana, koji su, većinom bliski ekstremnoj desnici. S druge strane, o drevnoj religiji su napisane izvrsne naučne studije, a valjda najbolji je Slovenska mitologija - enciklopedijski riječik. U predgovoru ove knjige je sažeto zapravo sve što zaista možemo tvrditi za staroslovensku religiju. Evo linka:

http://www.2shared.com/document/t-EF3e6 ... ogija.html