flag wrote:Hej Bugojanac, salis li se za ovo Posadi uporedo koju tikvu i lubenicu pa nakalemi lubenicu na tikvu... Hajde molim te objasni kako se ovo radi? Rado bih ovo pokusao.
Pozz
Poštovanje!
Ja volim šalu, ali ne dvosmislenu, nego jasnu i otvorenu, što znači da nikad ne bih u vidu šale nekome nešto predlagao i navodio ga na grešku. Potpuno ozbiljno sam sve govorio. Naše zemlje su "teške" i hladne za lubenicu, ali nisu za tikvu. Tu je kvaka, a lubenica i tikva su srodnici (puzavice...). Kad izrastu prva dva lista kod lubenice i tikve, odsiječeš vrhove obima. Tikvin baciš, a između tikvinih listova šilom (ekserom...) napraviš rupu u koju uguraš odsječeni vrh lubenice i nježno omotaš folijom i sl. Pošto je borba za život najjača, da bi živjela, tj. vršila fotosintezu, tikva će hraniti lubenicu, koja će pustiti prave listove i tako putem sunca omogućiti željenu fotosintezu. Ček, ček! Da vidim jesam li to snimio u moje dokumente!
Slika : Tikva - Lagenario sp. na koju se kalemi plemka lubenice.
Uostalom, ukucaj "Kalemljenje lubenice! i na "Privreda info" vidjećeš sve. Sretno!
Tikva - Lagenario sp.
KAKO SE TO RADI KALEMLJENJE
Vreme setve lubenice i vrga podešava se tako da iznikle biljčice budu skoro iste starosti, ili vrg stariji za dan, dva. Seme vrga je vrlo tvrdo i sporo niče, jer voda teško prodire kroz debelu ljusku. Nicanje može da se ubrza ako se seme kvasi vodom i drži na toplom mestu, ali tako da ne ostane nikada potpuno suvo, da ne bi klica uginula. Vrg treba sejati ili naklijavati dva - tri dana duže nego lubenicu, kako bi se seme obe vrste ''otvorilo'' u isto vreme. Kada semenke puknu - ''zinu'' , tj. kada se pojavi vrh klice, treba ih posejati u toplu leju i odmah zaliti kako bi se nicanje normalno nastavilo. Naklijavanje ili setva treba da počnu oko petnaestog marta, kako bi se kalemljenje obavilo krajem marta ili početkom aprila, jer rasad lubenice pri rasađivanju oko petnaestog maja treba da bude star 30 - 35 dana.
Vrg može da se seje u saksije, po dve semenke, ili u sandučiće, u redove ili omaške, gde će se i kalemiti, s tim što će se posle pregleda prijema svi uspeli kalemovi presaditi u saksije ili plastične kese napunjene plodnom zemljom. Vrg u fazi mladih biljaka podnosi presađivanje. Nedelju dana posle kalemljenja već se vidi šta je uspelo, i tada se kalemovi pažljivo čupaju i presađuju u duboke saksije ili plastične vrećice, kako bi se obezbedilo da u svakoj bude po jedna biljka. Sudovi treba da budu prečnika 10 - 12 cm a dubine 15cm. Naime, vrat korena vrga je dug, pa ako je saksija plitka, a seme posejano na dubinu 3 - 4 cm, ostaje samo malo mesta pri dnu do presađivanja potpuno ispuni prepletenim žilama donju polovinu saksije, tako da dobro drži zemlju posle vađenja iz saksije radi presađivanja.
Samo kalemljenje izvodi se pomoću žileta ili skalpela i male burgije od čelične žice ili bukove čačkalice. Burgija je u stvari trouglasti ili četvorougli šiljak.
Žiletom se odseca temeni pupoljak vrga i na taj način napravi ''čelo '' između kotiledonih listova. Ovi treba da ostanu nepovređeni. Onda se podloga (vrg), uhvati pristima za vrat a u sred čela se odozgo, drugom rukom, pritisne burgijom i vrti rupa kroz stablo, duboko 2 - 3 cm. Ova ''rupa'' je puna soka, i u nju se jednostavno zavuče plemka.
Plemka se priprema od mladih biljaka lubenice tako što se njihovo stablo preseče koso, 3-4 cm ispod kotiledona, a to je često isto što i iznad korenovog sistema. Rasad lubenice se čupa, koren odseca, i tako dobijeni pelcer zavuče u rupu na vrgu. Zavlači se pažljivo, tako da ostane oko santimetar stabla iznad spojnog mesta. Ovde nema nekih čvrstih pravila o tome koliko duboko se pelcer uvlači u podlogu. Važno je da podloga nije pukla, da je dosta deblja od lubenice kako bi mogla uspešno da se kalemi, pa je odavde logično i to da stablo lubenice treba da bude tanko, mlado, bez šupljine.
Ako je podloga dosta stara i čvrsta a pelceri suviše mladi, sočni i nežni, dešava se to da rana u stablu vrga tako brzo počne da zarasta da prosto ''pregrize'' plemku, a ova se onda suši i propada. Zbog toga je važno da obe vrste budu stare svega 3 - 4 dana.
Od raznih vrsta lagenarija, najdeblje stablo u fazi mladih biljaka ima jurgeta, a najtanje lejka. Nategača (''ajduk'') takođe ima dosta debelu stabljiku, a tikva za vodu tanku.
Hibrid izmedu nategače i jurgete je dobar za kalemljenje jer ima debelu stabljiku na koji se lako primaju kalemovi.
KALEMLJENJE UBUŠIVANJEM
Prednosti:
1. Jedini zadatak posle kalemljenja je da se ukloni štipaljka-nema dodatnog “doterivanja” biljke posle procesa kalemljenja.
Mane:
1. Ova metoda zahteva više veštine nego ostale
2. Ovim načinom kalemljenja, kalemljene biljke zahtevaju pažljivu kontrolu uslova-vlažnosti, temperature i osvetljavanja. Može doći do velikih gubitaka zbog nedovoljno kontrolisanih uslova, kao i moguće pojave bolesti zbog visoke vlage.
Uostalom, ukucaj "Kalemljenje lubenice" i na "Privreda info" vidjećeš sve. Sretno, i požuri!
ja samo se držim one stare da još ništa ne sijem dok ne prođe "praznica" 
s kineskim robotima? Valja biznis praviti. 
ova je zaista prava zaraza i odmor za dušu. ovi video klipovi su extra. sad sam se zarazila sa onom visečom saksijom i paradajzom, pa da mi kažete malo mi je nejasno kakva posuda mi može poslužiti za to pošto vidim da je na videu vjerovatno neki fabrički original. može li obična saksija pa da probušim rupe ili nešto drugo.
