Malo previse generalizujete. Evo, ja sam Bosanka i prezadovoljna sam svojim poslom. Imam dobru platu, dobrog direktora, dobrog gazdu, a sa kolektivom sam u odlicnim odnosima, pauze su fleksibilne, kafu mogu piti koliko puta dnevno hocu, sve dok posao ne kaska.
Naravno, nije sve idealno, i ne moze biti, ali ja sam prezadovoljna. Voljela bih da imam duzi odmor (a ko ne bi?), drugacije sam zamisljala svoje radno mjesto kad sam studirala (ko nije?), naravno da ne mogu sa svima u kolektivu biti u odlicnim odnosima, tesko je naci jednu osobu da ti u svemu odgovara, a ne deset. Naravno, mogla bih ja i drugu pricu pricati, kako se slomih od posla, kako radim subotom, kako me ona "krava" nervira, kolega sa kojim radim zadatke je metiljav i peglativan, kako se ne stignem odmoriti i blabla. Ali, osoba koja radi trebala bi biti dovoljno zrela da postavi sebi neke stvari: na poslu provodis osam sati dnevno, u sustini sa ljudima na poslu provodis vise vremena nego sa ukucanima, i bolje neke stvari prihvatiti i pomiriti se sa njima, traziti ono dobro, a ne lose i onda ce i tebi biti lakse ici na posao. Ja imam srecu pa mi kolege ne podmecu nogu, moramo funkcionisai zajedno, jer ako jedno popusti, svi osjete.
I eto, Bosanka sam, ne mislim da je na zapadu sve idealno, i prezadovoljna sam svojim poslom (cak mi je i zanimljiv
)
