Vašington demantuje navode medija
Snažna podrška SAD Tribunalu
Beograd, Vašington - Vlada Sjedinjenih Država nastavlja da podržava napore Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju da se pred lice pravde izvedu oni koji su počinili ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava, kaže se u jučerašnjem saopštenju Ambasade SAD u SCG. Saopštenje je izdato povodom učestalih novinskih napisa i izveštaja elektronskih medija u kojima se tvrdi da je Vlada SAD promenila politiku prema Haškom tribunalu.
Sjedinjene Države nastavljaju da pružaju finansijsku i diplomatsku podršku MKSJ, navodi se i dodaje da Vlada SAD da traži od vlasti Srbije i Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske da ispune svoje zakonske obaveze i da u potpunosti sarađuju sa Tribunalom, što podrazumeva hapšenje i izručivanje Hagu svih optuženih begunaca koji se nalaze na njihovim teritorijama, a posebno Ratka Mladića, Radovana Karadžića i Ante Gotovinu - za koje će vrata Tribunala ostati trajno otvorena.
Sjedinjene Države i njeni saveznici jasno su stavili do znanja da je ispunjavanje međunarodnih obaveza prema MKSJ preduslov za dalje uključivanje u evroatlantsku zajednicu, dodaje se još u saopštenju Ambasade SAD dostavljenom našem listu.
Predstavnik Stejt departmenta Adam Ereli takođe je demantovao navode da je u politici SAD došlo do zaokreta u vezi s Tribunalom. Džefri Kumer je u tekstu koji je u ponedeljak objavio konzervativni list Vašington tajms naveo da je u politici SAD došlo do radikalnog zaokreta prema Haškom tribunalu i da se insistira na tome da suđenja za ratne zločine budu prebačena na sudove balkanskih zemalja. Komentarišući navode iz članka, Ereli je rekao da nema promene u politici SAD. R. D.
http://www.danas.co.yu/20041027/dogadjajdana2.html#3
Povodom kritika na račun Haškog tribunala iz pera Viliama Montgomerija, bivšeg ambasadora SAD u Srbiji i Crnoj Gori, i Džefrija Kunera, komentatora Vašington Tajmsa
Nacionalisti nemaju razloga za slavlje
Bogdan Ivanišević
Sredinom oktobra, brojni protivnici Haškog tribunala u Beogradu zaključili su da imaju razloga za slavlje: u roku od deset dana, bivši ambasador SAD u ovom regionu, kao i dnevni list blizak Bušovoj administraciji (Vašington Tajms), kritikovali su Tribunal i snažno se založili za suđenja haškim optuženicima pred domaćim sudovima. Nacionalisti u Srbiji dobili su moćnog saveznika u borbi protiv Tribunala - ili je tako bar izgledalo.
U trijumfalizam se, međutim, olako upalo. Dan nakon što je članak u Vašington Tajmsu najavio da se SAD okreću protiv Tribunala, portparol Stejt Dipartmenta je izjavio da američka podrška Tribunalu ostaje nepromenjena. Uz ovo bi trebalo primetiti da, sve i kad bi tvrdnje penzionisanog ambasadora i Vašington Tajmsa odražavale poziciju američke adminstracije, ta pozicija bi bila toliko pogrešna da bi pokušaj da se na njoj izgradi efikasna politika imao samo ograničene šanse na uspeh.
Bivši ambasador SAD u Hrvatskoj i Srbiji i Crnoj Gori, Viliam Montgomeri, u komentaru objavljenom u više medija na području bivše Jugoslavije sredinom oktobra, te komentator Vašington Tajmsa, Džefri Kuner, u tekstu objavljenom 24. oktobra, tvrde da Haški tribunal, a tužiteljica Karla del Ponte naročito, stvaraju političku nestabilnost u regionu i sprečavaju razvoj domaćeg pravosuđa.
Delovi Montgomerijevog teksta graniče sa neverovatnim. Montgomeri piše da je Tribunal trebalo da izda sve optužnice u prve dve godine posle rata, kako ne bi potom izazivao političku nestabilnost u regionu. Ali Montgomeri mora da zna da, u okolnostima koje su vladale u neposrednom posleratnom periodu, nijedan tužilac ne bi bio u stanju da istraži i izda optužnice za ratne zločine u najvećem broju slučajeva koji to zaslužuju. A onda, s obzirom na preovlađujuću klimu nekažnjivosti koja je nastavila da vlada u regionu, mnogi zločini i zločinci ne bi bili uopšte kažnjeni. Ali, kao tipičan "realista" u spoljnoj politici, Montgomeri očigledno nema problema sa takvim ishodom. "Realisti" je stabilnost važnija od pravde i osnovne pristojnosti, koje - obe - zahtevaju da ratni zločinci odgovaraju za zločine. (Drugo, odvojeno pitanje, je da li nestabilnost uopšte proizlazi iz izdavanja haških optužnica; Montgomeri i mnogi protivnici Tribunala tvrde da proizlazi, ali pre će biti da - u meri u kojoj nestabilnost postoji kao problem - ona proizlazi iz nekažnjivosti koja je ostavila mnoge ratne zločince na mestima sa kojih su u stanju da destabiliziju demokratsku transformaciju u Srbiji i u drugim sredinama).
Montgomeri takođe tvrdi da je, procesuiranjem ratnih zločina u Hagu, Tribunal ometao razvoj domaćeg sudstva. U stvarnosti, domaće političke elite, a ne haški tužioci i sudije, bile te koje su kontrolisale domaće pravosuđe i sprečavale ga da na pravičan i učinkovit način procesuira, u samom regionu, ratne zločine. Rad Tribunala je, u stvari, podstakao stvaranje specijalnih veća za ratne zločine u zemljama bivše Jugoslavije.
Bivši ambasador, ne-pravnik po obrazovanju, veruje da haške tužioce i sudije može da nauči lekciju iz prava: tribunal je trebalo manje da se oslanja na koncept komandne odgovornosti, kaže on, jer nominalno nadređeni u ratu često nisu imali stvarnu kontrolu na terenu. Ali, to da nominalno nadređeni ne mora u stvarnosti imati i de facto kontrolu nad nominalno podređenima, oduvek je predstavljalo A u haškoj abecedi. Ključni zahtev uspešnog krivičnog gonjenja u svakom slučaju komandne odgovornosti je uvek bio da se ustanovi postojanje efektivne kontrole nadređenog nad podređenima. Ono sa čime nacionalističke elite u regionu imaju problem su upravo oni slučajevi u kojima Tribunal procesuira i kažnjava nadređene koji jesu imali efektivnu kontrolu nad podređenima, a ne navodna sklonost Tribunala da osudi one koji efektivnu kontrolu nisu imali.
Članak u Vašington Tajmsu je ruženje Tribunala iz pera Džefri Kunera, dugogodišnjeg lobiste u SAD za haškog begunca Ante Gotovinu. Rečnik koji Kuner u tekstu koristi karakterističan je za ekstremiste: Tribunal je "frankenštajnovsko čudoviste"; Karla del Ponte je "balkanska ledi Magbet" koja izdaje "duboko manjkave i slabe optužnice. Najočigledniji primer je lažna optužnica protiv hrvatskog generala-begunca Ante Gotovine". Kunerov tekst ne zavređuje osvrt, utoliko pre što su američki zvaničnici demantovali Kunerovu tvrdnju da se politika SAD prema Tribunalu dramatično menja.
(Autor je istrazivač u organizaciji Hjuman rajts voč)
http://www.danas.co.yu/
Projekat Inicijative mladih za ljudska prava "Haški tribunal-suočavanje sa prošlošću"
Nema pravde ni pomirenja dok su zločinci na slobodi
Novi Sad - Nema pravde za žrtve, pomirenja ni bezbednosti u regionu dok su zločinci na slobodi. Sve države bivše Jugoslavije obavezne su da sarađuju sa Haškim tribunalom i doprinesu da se odgovorni za strašne zločine privedu pred lice pravde, istaknuto je na jučerašnjoj konferenciji za novinare povodom projekta Inicijative mladih za ljudska prava "Haški tribunal-put suočavanja s prošlošću".
Ovaj projekat ima za cilj da otvori javnud ebatu na lokalnom nivou i ukaže na činjenicu da Tribunal u hagu nije ustanovljen da bi sudio samo Srbima, već da je saradnja sa ovim sudom značajna kakobi prvda bila zadovoljena, a ratni zločinci kažnjeni. Izvršni direktor Inicijative Andrej Nosov je rekao da će pored tribina na ovu temu, koja je sinoć održana i u Novom Sadu, uskoro na brojnim lokalnim tv stanicama biti emitovani spotovi koji će govoriti o zločinima "počinjenim u naše ime" koji moraju dobiti epilog.
Sajt sa podacima
Od danas će precizni podaci o naredbama suda, kao i o ostalim pitanjima vezanim za rad Veća za ratne zločine javnosti biti dostupni na internet adresi
http://www.okruznisudbg.org.yu, saopštila je juče Sonja Prostran.
- Istina o zločinima mora izaći na videlo ma koliko bolna bila, jer je ćutanje nastavak zločina - naglasio je Nosov.
Zločin koji se ne može prepričati
Predstavnica Pokreta majki enklava Srebrenica i Žepa Sabra Kulenović izjavila je da je u Srebrenici u julu 1995. počinjen genocid i zločin "koji se ne može prepričati", ali da ona, iako je tada izgubila sve muškarce u familiji, danas nikoga ne mrzi.
- U sebi nemam mržnje. Ne može se živeti sa mržnjom u srcu - kazala je Sabra Kulenović na konferenciji za novinare u Novom Sadu.
Ona je navela da je u Srbiju došla kako bi kazala istinu o događanjima u Srebrenici i ocenila da u suočavanju sa ratnim zločinima ima napretka "korak po korak".
- U Srebrenici je za nekoliko dana nestalo više od 10.000 ljudi. Od moje familije, od njenog muškog dela, ostao mi je živ jedino brat, koji danas ima 46 godina - ispričala je Sabra Kulenović.
Zumra Šehomerović, takođe iz Pokreta majki enklava Srebrenica i Žepa, izrazila je razočaranje što su mnogi ratni zločinci još uvek na slobodi.
Kanadski ambasador u SCG Donald Meklelan je ponovio da Kanada snažno podržava rad Haškog tribunala i zahteva od naše zemlje da sarađuje sa ovim sudom jer će se u suprotnom suočiti sa delotvornim pretnjama međunarodne zajednice o uskraćivanju finansijske pomoći i ulaska u evroatlantske integracije. savetnik Nemačke ambasade u SCG Joakim Bleihar je naglasio da se u Hagu ne sudi kolektivitetima i etničkim zajednicama nego pojedincima koji se moraju suočiti s odgovornošću za počinjene zločine.
Aleksandra Milenov, koordinator za informisanje javnosti kancelarije Haškog suda u Beogradu istakla je da se sudu prebacuje da je antisrpski, antihrvatski, antimuslimanski i antialbanski i naglasila da opravdavanje "patriota" neće doprineti pomirenju u regionu. Tužilaštvo i Veće za ratne zločine pri Okružnom sudu u Beogradu rade na brojnim slučajevama, ali napredak i procesuiranje otežava i činjenica da se sa "brdom posla" suočavaju samo dvojica istražnih sudija.
Sonja Prostran, portparol Veća za ratne zločine Okružnog suda demantovala je navode u medijima da je među posmrtnim ostacima oko 800 ljudi u Batajnici bilo i srpske nacionalnosti. Ona je rekla da takva inforamcija nije potekla iz ovog suda.
Portparol Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu Sonja Prostran izjavila je danas da je taj sud do sada izdao značajan broj naredbi za prinudno dovođenje osoba koje je Haški tribunal optužio za ratne zločine, ali da MUP Srbije ne postupa po naredbama suda.
- Poslednja naša naredba koju je policija sprovela bilo je hapšenje Veselina Šljivančanina. Posle toga, nijedna naredba za prinudno dovođenje nije sprovedena - rekla je Prostran na konferenciji za novinare u Novom Sadu.
Prostran nije precizirala o koliko naredbi je reč, ali je dodala da ih je znatno više od tri naredbe za prinudno dovođenje trojice vojnih i policijskih generala. Prostran je dodala da, osim predmeta vezanog za ratni zločin na poljoprivrednom dobru Ovčara pored Vukovara, postoji još niz predmeta na kojima rade istražne sudije tog suda. R. Balać
http://www.danas.co.yu/20041028/hronika1.html
