Forum Klix.ba

Ajmo neshtoo tuznoo...neka tuzhna ljubavna poezija..neshto shto puno boli..pls

Zauvjek_njegova wrote:Ajmo neshtoo tuznoo...neka tuzhna ljubavna poezija..neshto shto puno boli..pls

Što? Je l' te to lafac ostavio? Treba ti rame za plakanje-ninđa je vazda tu...

Mozda se curi jednostavno, samo place... Doslo joj.....
Ma samo "okini"!!!

Zauvjek_njegova wrote:Ajmo neshtoo tuznoo...neka tuzhna ljubavna poezija..neshto shto puno boli..pls

Zivim u senci senke, tvoje senke
i znam da znas
jos uvek sminkam stvarnost tvojom bojom
jer drukcije ne umem, ne razumem

Ne zelim pred laznim svetom celim
da se lazno veselim
to nije osmeh, to je grc
ljudi su slepi

Lepi dani, nasmejani
za tebe, za mene skice
druge duge ulice, srce skitnice
zgazeno nehotice znam da znas

Jer u svim snovima ti vrtim
sve te prazne reci praznim danima
nestajes i prica odavno nije fer
lepotica i zver, suvise razno sve je prazno

Prazno je zarazno, neprolazno
vracam se njima, zar mislis
da se stvarno ponosim time
u mojoj glavi posle svega

Sve one nemaju cak ni ime
samo te oci posecene vetrom
koje sjaje bas kao i moje
znam da znas

Al' ne vidis i ne cujes
i ne znas koje
male stvari se broje
i dok porazi se roje

Plasim se da priznam
da postojis, rane gnoje
i da mi falis
fale mi dodiri, fale mi reci

Fali mi osmeh, fali mi lice
fale mi lazi, fale sitnice, dosta krivice
ptice selice nestaju ja ostajem
i svi ti pogledi me plase

Prokleti srecni zagrljeni ljudi
sve te uloge su bile nase
samo moje i tvoje a gde smo sad
gledaj u mene, nema mene

Samo sene uspomene, samo tragovi
koliko dobijes, toliko das, ti nisi smela
znam da znas, znam da znas, znam da znas


Jedan zivot, gde prestajem ja
gde pocinjes ti
jedna ljubav, gde stali smo mi
gde sad su drugi

I reci sta je to ponos, sta je to sram
ne zelim da znam
i kad se svet srusi
na starom mestu bicu sam

Sve suze sveta sprala je kisa
na kraju nisi ni siguran
da si uopste plakao
niti da si dno dotakao

A nagao kakav jesam
slagao sam sebe da si laz
i vratio se svojim starim stazama
ali ni svi peroni sveta

Nimalo me nisu promenili
i dalje isti blejer iz bloka
uvek mastarskog oka
nikad izvan svog toka

Mikrofon i dalje rokam
na putu do doka luke srece
i dan je taj sto me vara
plavetnilo neba misli skrece

A onda padne noc, prokleto dugi sati
sakatim srcem shvatim
sitnice, ponos, inati nece mi dati
da pratim trag, a znam

Sve je nista, slomicu kazaljke
vreme ce stati, kosmos ce cekati
da samo umem da te vratim
trazim te, sanjam te pijanim ocima

U nocima, u tudjim licima
u stanovnicima nekih drugih svetova
gde je nas
micem usnama bez glasa

Dok pada zaborava plast
cutim jer znam da znas
uvek si znala i uvek znas
ti, jedina moja koja odavno nisi jedina

Svaka sekunda kao godina
al' barem znam na cemu sam
i barem znam da nema nas
i spreman sam da budem nasmejan

Pred svima iako te kad sam solo
i dalje oblikujem od oblaka dima
i kroz paucinu vracam dane
kad smo ti i ja jos bili tim

Oprosti sto nemam snage da te slazem
da ti zelim srecu sa njim
a i sta ce ti to od mene
sve uspomene sa kaputa stresi

Samo budi to sto jesi, tu gde si
sta god da se desi ti budi ok
i nikad ne saznaj kako to boli
kad nekoga volis, a mrzis

Kad mrzis, a volis i lomis se da izdrzis
ostaje nada da ce nekad negde neko
hteti da shvati mene
moja lutanja, mastanja i sanjanja

I znati da ih prati i ko zna
mozda jednom nadjes me
tamo gde prestajem ja
gde pocinjes ti, gde stali smo mi

Gde sada su drugi
ali sresces samo stranca
slucajnog prolaznika i pogled leden
iako te je taj neznanac
nekada voleo vise od sebe..


Izvoli

Mojne plakat

Evo tuzna poezija: Sunce sija ko tepsija na mom srcu depresija!

HoFsteady Crew wrote:


Zivim u senci senke, tvoje senke
i znam da znas
jos uvek sminkam stvarnost tvojom bojom
jer drukcije ne umem, ne razumem

Ne zelim pred laznim svetom celim
da se lazno veselim
to nije osmeh, to je grc
ljudi su slepi

Lepi dani, nasmejani
za tebe, za mene skice
druge duge ulice, srce skitnice
zgazeno nehotice znam da znas

Jer u svim snovima ti vrtim
sve te prazne reci praznim danima
nestajes i prica odavno nije fer
lepotica i zver, suvise razno sve je prazno

Prazno je zarazno, neprolazno
vracam se njima, zar mislis
da se stvarno ponosim time
u mojoj glavi posle svega

Sve one nemaju cak ni ime
samo te oci posecene vetrom
koje sjaje bas kao i moje
znam da znas

Al' ne vidis i ne cujes
i ne znas koje
male stvari se broje
i dok porazi se roje

Plasim se da priznam
da postojis, rane gnoje
i da mi falis
fale mi dodiri, fale mi reci

Fali mi osmeh, fali mi lice
fale mi lazi, fale sitnice, dosta krivice
ptice selice nestaju ja ostajem
i svi ti pogledi me plase

Prokleti srecni zagrljeni ljudi
sve te uloge su bile nase
samo moje i tvoje a gde smo sad
gledaj u mene, nema mene

Samo sene uspomene, samo tragovi
koliko dobijes, toliko das, ti nisi smela
znam da znas, znam da znas, znam da znas


Jedan zivot, gde prestajem ja
gde pocinjes ti
jedna ljubav, gde stali smo mi
gde sad su drugi

I reci sta je to ponos, sta je to sram
ne zelim da znam
i kad se svet srusi
na starom mestu bicu sam

Sve suze sveta sprala je kisa
na kraju nisi ni siguran
da si uopste plakao
niti da si dno dotakao

A nagao kakav jesam
slagao sam sebe da si laz
i vratio se svojim starim stazama
ali ni svi peroni sveta

Nimalo me nisu promenili
i dalje isti blejer iz bloka
uvek mastarskog oka
nikad izvan svog toka

Mikrofon i dalje rokam
na putu do doka luke srece
i dan je taj sto me vara
plavetnilo neba misli skrece

A onda padne noc, prokleto dugi sati
sakatim srcem shvatim
sitnice, ponos, inati nece mi dati
da pratim trag, a znam

Sve je nista, slomicu kazaljke
vreme ce stati, kosmos ce cekati
da samo umem da te vratim
trazim te, sanjam te pijanim ocima

U nocima, u tudjim licima
u stanovnicima nekih drugih svetova
gde je nas
micem usnama bez glasa

Dok pada zaborava plast
cutim jer znam da znas
uvek si znala i uvek znas
ti, jedina moja koja odavno nisi jedina

Svaka sekunda kao godina
al' barem znam na cemu sam
i barem znam da nema nas
i spreman sam da budem nasmejan

Pred svima iako te kad sam solo
i dalje oblikujem od oblaka dima
i kroz paucinu vracam dane
kad smo ti i ja jos bili tim

Oprosti sto nemam snage da te slazem
da ti zelim srecu sa njim
a i sta ce ti to od mene
sve uspomene sa kaputa stresi

Samo budi to sto jesi, tu gde si
sta god da se desi ti budi ok
i nikad ne saznaj kako to boli
kad nekoga volis, a mrzis

Kad mrzis, a volis i lomis se da izdrzis
ostaje nada da ce nekad negde neko
hteti da shvati mene
moja lutanja, mastanja i sanjanja

I znati da ih prati i ko zna
mozda jednom nadjes me
tamo gde prestajem ja
gde pocinjes ti, gde stali smo mi

Gde sada su drugi
ali sresces samo stranca
slucajnog prolaznika i pogled leden
iako te je taj neznanac
nekada voleo vise od sebe..

Najjaca pjesma ubjedljivo..

Skamenjena na velikom trgu snova,
naslonjena uz bridove neba,
prestrasena u grlu rose,
nijema poput leptira
okrecem svoje lice zemlji
jer svuda nalazim tebe.
Hrabra na zici iznad ponora,
ponosna medju obalama ohole rijeke,
ja dozivam noc prisutnih godina,
sav ocaj napustenih drvoreda,
sve naricaljke predaka
jer svuda nalazim tebe.

U ustima ovog zdenca
ne dodirujem rubove vode,
ni dno u srcima riba,
prolazim poput kise
kroz tkanine jesenjih gradova,
vezujem se gladju,
ranjavam vid na ostrici sunca
stojim na paljevini vlastita sluha,
poklanjam se izvoru mora
i pronalazim svoj strah.

Odrezala sam kosu
spalila sam lice
oderala sam kozu
pretvorila sam se u izgorio pejzaz,
ali ti me prepoznajes.

Zbog tebe
odijevala sam se u lice trava
i zaustavljala sam sjene mjeseca
na svim oblicima tvog vrata,
zbog tebe
u ovoj polovini mog dlana,
rasprostirala sam vrtove rijeci
koje pamtim od djetinjstva,
kad su igre bile svecane,
a kosa jos mlada.


Nisam zaboravila korijenje ociju
na obali onog drugog svijeta
sto me doziva
mrezom svog glasa
i tjeskobom snijega,
nisam stajala kraj rijeke,
nisam gledala brodove
koji odnose dijelove naseg tijela,
nisam okusila ruze
na snopovima plemenitih ljeta.

Zbog tebe
pamtila sam oblike zagrljaja,
dvije male bitke
na obronku straha,
robovala sam stablima
i pijesku pred zatisje vjetra,
nosila sam tudje haljine,
pretvarala sam se u zeca i srnu,
moja su stopala
bila ograda od zice.

Zbog tebe
ne znam vitka i rana jutra
i ja se bez sjecanja
radujem oblini mladog sljunka,
jer tko ce od sinova mojih
nalik mijenama duge,
zaustaviti mahovinu i dane
sto prodiru u pore mog sna?

Tko ce kad tebe nema
zatvoriti vrata
zatvoriti usta
zaustaviti krv,
pred dolaskom divljih stada godina?

Irena Vrkljan

uzela si zilet da sijeces vene,
a cime cu se ja brijati, mislis li na mene....

Dioda wrote:uzela si zilet da sijeces vene,
a cime cu se ja brijati, mislis li na mene....

Shta ti je rec' zhenska solidarnost.

burek_in_space wrote:

Dioda wrote:uzela si zilet da sijeces vene,
a cime cu se ja brijati, mislis li na mene....

Shta ti je rec' zhenska solidarnost.

meni je tuzno ovo sto sam napisala bureCe
evo grcam u suzama...nezaustavljivo srljam u depresiju...

@HoFsteady Crew- da sam kojim slucajem u kakvom crnjaku, sada bih ja mislim grdne suze prolila uz ovu

Ali posto nisam, samo cu reci da je ubjedljivo najjaca

A ti draga postavljacice teme ne budi mazohista Naravno, ako trazis za sebe

Dioda wrote:

burek_in_space wrote:

Dioda wrote:uzela si zilet da sijeces vene,
a cime cu se ja brijati, mislis li na mene....

Shta ti je rec' zhenska solidarnost.

meni je tuzno ovo sto sam napisala bureCe
evo grcam u suzama...nezaustavljivo srljam u depresiju...

Sunce je raspizdilo svoje zrake,
vrapci se deru kao konji,
u dushi mi opsesija,
puca me depresija,
Hebo mater ako te ne volim.

Sunce je raspizdilo svoje zrake,
vrapci se deru kao konji,
u dushi mi opsesija,
puca me depresija,
Hebo mater ako te ne volim. [/quote]


ovo je... muska je tuga pregolema...

Dioda wrote:
ovo je... muska je tuga pregolema...

Loulou wrote:

E ovo je stvarno da se ubijes odmah

evo i od mene nesto za noza.....

http://www.youtube.com/watch?v=uOPgvmw9 ... PL&index=9

Borej wrote:evo i od mene nesto za noza.....

http://www.youtube.com/watch?v=uOPgvmw9 ... PL&index=9

Uuuuuh doobra! Evo vas sam se isjekla....

a onda nabasah na ovo:

http://www.youtube.com/watch?v=st7ADpXp ... re=related

Može l' 'vako nešto?

Pijem da je zaboravim - Hasim Kucuk Hoki

U očima krijem tugu, samoća mi dušu para.
Pijem da je zaboravim, a želja se veca stvara. 2x

Nazdravite drugovi, sa mnom i sa tugom.
Otisla je voljena, u zagrljaj drugom.

S' punom casom ja tugujem, ona mi je samo vjerna.
Času gledam mislim na nju, sad je časa razbijena. 2x

Uz muziku i uz pjesmu, da mi brzo prodje vrijeme.
A u zoru s' uzdisajem, u prozore gledam njene.

Tako dane ja provodim, i besane svoje noći.
A srce mi ne vjeruje, da mu ona nece doći.

Jara wrote:Može l' 'vako nešto?

Pijem da je zaboravim - Hasim Kucuk Hoki

U očima krijem tugu, samoća mi dušu para.
Pijem da je zaboravim, a želja se veca stvara. 2x

Nazdravite drugovi, sa mnom i sa tugom.
Otisla je voljena, u zagrljaj drugom.

S' punom casom ja tugujem, ona mi je samo vjerna.
Času gledam mislim na nju, sad je časa razbijena. 2x

Uz muziku i uz pjesmu, da mi brzo prodje vrijeme.
A u zoru s' uzdisajem, u prozore gledam njene.

Tako dane ja provodim, i besane svoje noći.
A srce mi ne vjeruje, da mu ona nece doći.

E jbg sad.

A ja se borim evo vec pola sata da je ne postavim jer odmah moram i pivu uz nju otvoriti.

@bureCe buahahahahaha ovo sam zaboravila...moram sad pogledati, mislim da ima onaj dio - dabogda dobila pjesak u bubreguuuuuuuuuuu

meni se place


od smijeha