Forum Klix.ba

Kako sam stigla u tridesete osjecam se da sad imam izbor -- mogu da radim sto vise i zaradim vise para i kupim vise stvari -- ili -- mogu da radim manje, da imam vise vremena s porodicom i manje stvari. Za sta ste se vi odlucili i zasto? Ja pokusavam da postignem neku work-life (posao-zivot) balance, ali nisam sigurna da je to moguce.

Da, veoma aktuelno pitanje danas, i ne samo na Zapadu.
Uglavnom ova ideja, odnosno prvi dio tvog pitanja bi bio potvrdan do 2000 godine, a drugi je potvrdan od tad pa na ovamo, rekao bih. Oni "uspjesni" danas imaju posao koji vole, neovisno o parama sve dok ti osigurava komforan zivot, i koji ne ustaju svako jutro zato sto moraju, vec zato sto vole. Znaci, neki posao od kuce, bez trke i frke, npr. neki urednik nekog radio programa, koji danas vecinom rade na svoj termin, i na taj nacin organizuju svoj zivot kako hoce i vole.

U istim sam govnima da izvines.Imas novac,kupis svasta nesta ali kad da uzivas u tom sto kupis e nema se vremena.Ja radim polazak os kuce 6,30 dolazak 18,00.1,30 minuta putujem u jednom pravcu na poso.Dakle ukupno na poslu8,30 i 3 prevoz zajedno 11,30.Dosjes kuci,vecera,rucak i ne postoji,tusiranje folovi 19,00 znaci ako ces leci u 23 da bi mogo normalno naspavan sutra na poso ostaje ti dnevno 4 sata za tebe.A gdje su kucni poslovi,gdje je kupovina,pa hos malo negdje i izac.Dakle ovo je bez extra prekovremenih.E sad skontaj ja i ne radio extra da zaradim nemam vremena.Ali naviklo se i to pa idemo dalje,nema druge.Mislim da je bolje vise vremena,jer zivot leti da toga nismo svjesni.

aa002g wrote:Kako sam stigla u tridesete osjecam se da sad imam izbor -- mogu da radim sto vise i zaradim vise para i kupim vise stvari -- ili -- mogu da radim manje, da imam vise vremena s porodicom i manje stvari. Za sta ste se vi odlucili i zasto? Ja pokusavam da postignem neku work-life (posao-zivot) balance, ali nisam sigurna da je to moguce.

znam kako ti je...mislim da je ravnoteza moguca, ali to mora biti zaista ono sto zelis. znaci, ako mislis da su ti vece sanse (ovo namjerno ovako kazem jer mislim da sanse na obje strane postoje) da ces zbog jednog izbora zazaliti nakon par godina, onda taj izbor odbaci...ja tako nekako kontam da je najbolje...

Kako ja volim tridesete, nekako bas volim

Ja sam pronasla balanca tako sto sam odlucila manje raditi, pomirila se da u ovom zivotu ne moram nesto posjedovati ( zivimo u iznamljenom stanu), volimo imati novac za putovanja i da mozemo izaci u restoran kada mi je zelja. Nismo optereceni materijalistickim pokusajima nadoknade ljubavi, komformistickim novim kuhinjama gdje se ladice zatvaraju na "slow touch" ili velikim autima i ostali cudima.

Ako mi zafali izazova ne trzim ga kroz posao ( jer dusa se mora prodati u mojoj firmi) pa sam kontala radi povisice ili visit karte ne zelim traciti vrijeme u bezpotrebnim pokusajima koji mi ne daju neko vece zadovoljstvo. ( Vidjela sudbine oko mene i ne zelim je sebi). Ako mi nedostaje izazova trazim ga u nekim drugim pokusajima kada naide period za te avanture ( ima tu more mogucnosti u drzavi u kojoj ja zivim i jos mi nikada nije prestavljao problem da ga nadem).

Polije cetiri dana u vrticu i na putu peti dan ( petak), dijete od cetiri godine tacno zna da je petak iako ne poznaje dane i ne zna brojati (kako treba a da ne preskace ) i kada me upita: "Mama je li danas dan za restorana, srce mi zaigra od radosti u mojoj potvrdi njoj da jeste i da cemo vecerati u gradu". Kada takve stvari postanu zadovoljstvo onda znam da sam dobro izabrala.

Balans je moguc, mi ga pravimo, drugi ga nece napraviti za nas. Ja sam skromnost za sebe izabrala u tridesetim i nisam se pokajala. Volim tridesete.........volim sebe i moje odluke u tridesetim........ Sretno tebi sa tvojim i nadam se da ces se pronaci

Arbajt

U tudjini zivot zivim,
Od arbajta ledja krivim,
Sve od jutra pa do mraka
Samo rintam samo sljakam.
Sve od jutra pa do mraka
Samo rintam samo sljakam.

Arbajt, arbajt, samo arbajt,
Do penzije mores skapat,
Ko ne radi, mora bjezat,
Jer kod Svabe nema lezat.
Ko ne radi, mora bjezat,
Jer kod Svabe nema lezat.

Svakog dana heftu cjelu,
Provodim na baustelu,
Al u vece oci zare,
Kad u dusek trpam pare.
Al u vece oci zare,
Kad u dusek trpam pare.

Arbajt, arbajt, samo arbajt,
Do penzije mores skapat,
Ko ne radi, mora bjezat,
Jer kod Svabe nema lezat.
Ko ne radi, mora bjezat,
Jer kod Svabe nema lezat.

Dok se moje tjelo znoji,
Dusa me za Bosnom boli,
Da mi na dlan Svicu nose,
Ne bi dao pedalj Bosne.
Da mi na dlan Svicu nose,
Ne bi dao pedalj Bosne.

Arbajt, arbajt, samo arbajt,
Do penzije mores skapat,
Ko ne radi, mora bjezat,
Jer kod Svabe nema lezat.
Ko ne radi, mora bjezat,
Jer kod Svabe nema lezat.

Arbajt, arbajt,
Arbajt, arbajt,
Arbajt, arbajt,
Arbajt, arbajt.

Santos wrote:U istim sam govnima da izvines.Imas novac,kupis svasta nesta ali kad da uzivas u tom sto kupis e nema se vremena.Ja radim polazak os kuce 6,30 dolazak 18,00.1,30 minuta putujem u jednom pravcu na poso.Dakle ukupno na poslu8,30 i 3 prevoz zajedno 11,30.Dosjes kuci,vecera,rucak i ne postoji,tusiranje folovi 19,00 znaci ako ces leci u 23 da bi mogo normalno naspavan sutra na poso ostaje ti dnevno 4 sata za tebe.A gdje su kucni poslovi,gdje je kupovina,pa hos malo negdje i izac.Dakle ovo je bez extra prekovremenih.E sad skontaj ja i ne radio extra da zaradim nemam vremena.Ali naviklo se i to pa idemo dalje,nema druge.Mislim da je bolje vise vremena,jer zivot leti da toga nismo svjesni.

Gdje i sta radis, ako nije tajna?
P.S.
Ja tako nesto ne bih radio ako bas nema neki extra dobri razlog

Ako te bas interesuje,radi se o optici,dakle moja struka.Radio prije toga svasta dok nisam to izganjo.Eto zato putujem tako daleko.Doduse nije to tolko daleko nego idem malo autom,malo vozom da izbjegnem guzve i na kraju tramvajem do posla.Bolje i to nego ledja lomit.

Santos wrote:Ako te bas interesuje,radi se o optici,dakle moja struka.Radio prije toga svasta dok nisam to izganjo.Eto zato putujem tako daleko.Doduse nije to tolko daleko nego idem malo autom,malo vozom da izbjegnem guzve i na kraju tramvajem do posla.Bolje i to nego ledja lomit.

zajebano ti to.....necu da se hvalim ali meni treba 30 min i to moram da uskocim u autobus par stanica onda u prvi subway 5 stanica, presjednem na drugi i na trecoj sam napolju....fakticki iz firme mogu uci u podzemnu...ako idem autom 15 minuta....prvi posao mi je bio 25 km od kuce sto je bilo u prosjeku sat vremena u jednom pravcu....jednog dana sam stao i rekao necu vise da se jebem sa voznjom,zasto da dolazim kuci nervozan od voznje odoh trazit nesto novo i onda ubodem ovaj posao u centru...zasad sam zadovoljan....da mi sad ponude recimo 20% vise da predjem negdje da se vozi odbio bih....i onako me kolju za taksu
zalosno je da velika grupa nasih ljudi trce da bi zaradili malo vise para a zbog toga zrtvuju svoje zivote, nema ih nigdje sa familijama...i kad dodju kuci nisu nizasta....onda ti pocnu da seru kako ti stalno izlasis, pijes kafe, rucavas ....kad im kazem sto vi neradite isto...e nemoze mi radimo....stavljaju pare sa strane i onda kad odu u bosnu rasipaju se ne zbog toga sto hoce da se kurce nego sto su izgubili osjecaj za narod i vrijednost novca...
sve je do osobe...

Eh bas ne mogu takce ljude. Meni je bitno da zaradim dovoljno a da imam i dosta vremena za socijalni zivot i cak vremena za samu sebe; da ne radim nista jedan sat nego da uzivam u punoj kadi dok mi se ne prispava.