supersonic wrote:lijepo se sjetiti tih parola Bratstva i Jedinstva. sad je pitanje koliko je to bila istina. iz pocetka jeste do 70ih, a onda je bila suplja prica koju smo pusili. da je u bivsoj drzavi bilo bar 20% pravih komunista, ovo nam se ne bi desilo.
al fino cuti kako su nas slusali i ameri i rusi:)))
a sad jeb ga. sad ti vladaju nacionalisti. mi se mozemo samo sjecati da smo nekad zivjeli, ako ne u blagostanju, onda bar u miru i rahatluku.
juga je bila cudo jedno, al sjebase je papci i seljaci:D
nebi se bas slozio kada kazes da je samo bilo 20% pravih komunista...
jednostavno si imao ljude na kljucnim polozajima koji su rovali protiv te jugoslavije...i jos sta je specificno za nas balkance je u tome da cutimo, a kada nas spuca po glavi onda je kasno *ebi ga...
ono sto mene sada najvise tjera na bijes je sljedece:
" RFE:
Za premijera dolazi Ante Marković. Sa njim raste nada da ekonomija može spasiti državu. Vi ste jedan od onih ljudi koji su, kad god su imali priliku, insistirali na tim ekonomskim pitanjima i privatno, a konačno - i po dužnosti.
BOGIĆEVIĆ:
Posao vlade, prije svega, je bila ekonomija. Predsjedništvo je bilo prinuđeno da usvaja niz zakona kao privremene mjere da bismo podržali reforme Ante Markovića. Podržali smo ih zato što su dale rezultate. Podsjetiću vas da smo prije usvajanja paketa mjera Ante Markovića imali inflaciju od nekliko stotina posto. Devedesete godine smo je sveli skoro na nulu, kurs marke i dinara je stabiliziran 1:7. Pored svega, imali smo, što je najvažnije, podršku iz Evrope i svijeta za tako uspješan paket ekonomskih reformi. Naravno, ja znam da je za uspješnu realizaciju ekonomije potreban politički ambijent, to nije sporno, ali sam očekivao da će ekonomija, ono od čega se živi, održati koliko-toliko razumnim ljude na ovim prostorima da ne dođe do krvoprolića.
RFE:
Ako se na trenutak vratimo na vaš prethodni odgovor, mislite li da smo imali jugoslovensku instituciju punu delegata, bez obzira koliko bili suprotni, koji moraju da se sastaju i prave kompromise, a uz to još i ekonomiju Ante Markovića koja bi produžavala potrebu tog političkog dogovora, da bi stvari možda bile drugačije?
BOGIĆEVIĆ:
Ja mislim da bi bile drugačije. Naravno, uz sve to je trebalo malo dobre volje da stvari krenu u tom pravcu.
RFE:
Nažalost, prvi protivnici reformi Ante Markovića su bili tada, možda baš po redoslijedu, Beograd, Zagreb, pa Ljubljana.
BOGIĆEVIĆ:
Nije sporno da su oni istrajavali na svom projektu koji je već bio utvrđen i po svaku cijenu, bez obzira na posljedice. Tada, recimo, da im je neko rekao da će deset godina kasnije doći do stvaranja Pakta o stabilnosti za jugoistočnu Evropu i da niko u rezervatu ne može opstati, da se Evropa ujedinjuje i da od Rima do Stokholma putujete bez pasoša, da im je neko tada rekao da je to što se čini besmisleno, da su evropski standardi puna ravnopravnost svih ljudi i građana u Jugoslaviji, bez majorizacije, bez vladavine jednih nad drugim, bez svega onoga što bi značilo eventualnu asimilaciju brojčano manjih naroda, i da je to bilo prihvaćeno, mi bismo imali podršku za Jugoslaviju u Evropi. To bi znažilo sasvim drugi put, bez 500.000 ubijenih i 5 miliona prognanih ljudi koji su ostali bez svojih kuća i bez svoje imovine.
RFE:
I vjerovatno bismo imali sada već članstvo u Evropskoj uniji?
BOGIĆEVIĆ:
Članstvo u Evropskoj uniji najverovatnije bi se do današnjeg dana već dogodilo. Imamo koliko hoćete primjera, od prve evropske trojke, Van den Bruk, Žan Pos i Đani de Mikelis, do Žaka Delora i Žaka Santera, koji su dolazili ovdje i koji su davali podršku takvom evropskom projektu. Tada su se u Evropi događali krupni procesi: pad Berlinskog zida, projekat Evrope Mastrihta, odnosno jedinstvene valute, širenje Evropske unije, to jest prerastanje Evropske zajednice u Uniju. Sve se to događalo tih godina uključujući i raspad Sovjetskog Saveza i prijetnje da će, ukoliko stvari tamo krenu krivim tokom, Evropa biti zapljusnuta milionima izbjeglica.
RFE:
U knjizi Stipe Mesića se citira vaš stav da bi rat u bivšoj Jugoslaviji bio poguban ne samo za nju već i za Evropu.
BOGIĆEVIĆ:
Ja sam tada to govorio. Naravno da nisam bio niti prorok niti mađioničar, ali nije bilo teško zakljužiti da je Jugoslavija dio Evrope, bar geografski, a sa druge strane, ne može se govoriti o ujedinjenoj Evropi dok je na bilo kom dijelu izjeda rak-rana, na bilo koji način, a rat posebno. To se zapravo i dogodilo. "
... ali jedinstvena, trojedna 