Forum Klix.ba

Najšokantniji rat
izjavio Martin Bel, ratni izvještač BBC-a iz Sarajeva.

"To je bio rat koji se vodio protiv svih Ženevskih konvencija. Nije postojala distinkcija između vojnih i civilnih meta, osim da civili nisu mogli da se brane. Civili su toliko bili zahvaćeni tim ratom, i nije stvar samo u tome što nije postojala distinkcija između vojnika i civila, nego u tome što su civili bili meta, a politički lideri su koristili patnje svog naroda da postižu rezultate u svojim političkim ciljevima. Od svih 18 ratova o kojima sam izvještavao ovaj u Bosni i Hercegovini smatram najšokantnijim. Nikad se nisam našao u tako nemilosrednom ratu kao što je bio taj."

Svjetski mediji su izbacivali slike koje bi mogle uznemiriti gledateljstvo

Patnje veće nego bilo gdje drugo

U Sarajevo je Bel dolazio povremeno cijelog rata, čak i nakon što je ranjen šrapnelom granate. Nastojao je da, odlazeći i snimajući na najizloženijim mjestima grada, predstavi gledaocima vjerno na šta je mislio kad je rekao da je rat u Bosni i Hercegovini od 1992. do 95. najnemilosrdniji od svih koje je doživio.

"Sve se svodilo na preživljavanje, i to posebno zimi, budući da su zime vrlo oštre, isto tako nije bilo plina, električne struje, nije bilo hrane, tako da su ljudi zaista propatili i to u mjeri koju nisam vidio niti u jednom od prethodnih ratova kojima sam bio svjedok."

Ogorčenost odnosom svjetskih medija

Bel je napisao knjigu o svojim ratnim doživljajima i iskustvima u Sarajevu. "Nisam bio ni na čijoj strani, slike su govorilo u moje ime", napisao je u knjizi, a kao svjedok na suđenju generalu Perišiću, izrazio je i ogorčenost zbog odnosa svjetskih medija, uključujući i televiziju BBC, za koju je radio, prema ratu u Bosni i Hercegovini.



"Ponekad sam znao doći iz Vukovara, Tuzle ili Sarajeva, donesete snimke, montirate ih, to je sasvim drugačije, nemate isti miris, nemate isti doživljaj koji ste imali na terenu. Ali najgore od svega je što je postojao još jedan element, a to da je sve bilo pod jakim uticajem urednikâ. Nismo mogli prikazivati krvoprolića koja smo vidjeli, nismo smjeli uznemiravati gledalište. To je falsifikovalo neke od naših priloga, i ja sam godinama bio istu bitku sa svojim urednicima, i izgubio sam je."
Nemontirani dijelovi Belovih izvještaja iz Sarajeva, posebno onih o masakru na Markalama 28. avgusta 1995. godine, koji nikad nisu prikazani na BBC, postali su dokazni dokumenti Haškog tribunala o stvarnim razmjerama tog krvoprolića.


Dzevad Sabljaković

KAKO JE NASTAO MIT O NEPOZNATOM IZVRŠIOCU MASAKRA MARKALE 2
HAG/DEN HAAG, 16.01.2007.

Dejvid Harland, svedok optužbe na suđenju generalu Dragomiru Miloševiću, u unakrsnom ispitivanju rekao da je 28. avgusta 1995. savetovao generalu Rupertu Smitu da izjavi da "nije jasno ko je ispalio granate" na Gradsku pijacu u Sarajevu, kako "ne bi alarmirao bosanske Srbe" i najavio im da predstoje vazdušni udari NATO

Dejvid/David Harland, bivši šef civilog sektora UN u BiH, priznao je danas odgovornost za nastanak mita o tome da UNPROFOR nije utvrdio ko je ispalio minobacačke granate koje su 28. avgusta 1995. godine dovele do masakra poznatog kao "Markale 2" - ubistva 43 i ranjavanja 75 osoba na ulazu u Gradsku pijacu u Sarajevu. Masakr "Markale 2" je, inače, jedan od 15 "ilustrativnih primera" kampanje granatiranja Sarajeva, navedenih u optužnici protiv tadašnjeg komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS, generala Dragomira Miloševića.

Taj mit, koji se održava već više od deset godina, rekao je Harland odgovarajući na pitanja Miloševićevog branioca, beogradskog advokata Branislava Tapuškovića, je nastao zbog "neutralne izjave" tadašnjeg komandanta UNPROFOR, generala Ruperta Smita/Smith. On je, naime, na dan "Markala 2" izjavio da "nije jasno ko je ispalio granate, mada je već imao tehnički izveštaj obaveštajnog odeljenja UNPROFOR da je izvan razumne sumnje utvrđeno da su one ispaljene sa položaja VRS u Lukavici."

Harlandova odgovornost je u tome što je upravo on savetovao generala Smita da istupi sa "neutralnom izjavom, kako ne bi alarmirao bosanske Srbe koji bi – da je odmah upro prstom u njih – znali da predstoje vazdušni udari NATO na njihove pozicije." A to bi, smatrao je on, ugrozilo bezbednost snaga UN koje su se u tom trenutku nalazile na teritoriji pod kontrolom VRS ili na položajima koji bi mogli da budu izloženi odmazdi srpskih snaga.

...
http://www.sense-agency.com/ba/stream.p ... 9046&kat=6

NEGIRANJE "TEORIJA ZAVERE"
HAG/DEN HAAG, 13.02.2007.

Granata na Markale je u avgustu 1995. godine ispaljena sa teritorije pod kontrolom bosanskih Srba, smatra vojni posmatrač UN Tom Knustad koji se u trenutku eksplozije našao na posmatračkom mestu na pravcu iz kojeg je granata došla

Granata koja je 28. avgusta 1995. godine pogodila sarajevsku pijacu Markale i ubila 43, a ranila 75 ljudi ispaljena je sa teritorije pod kontrolom vojske bosanskih Srba, zaključak je norveškog oficira Toma/Thom Knustada. On se u trenutku eksplozije nalazio na posmatračkom mestu UN u južnom delu grada, na koti Čolina Kapa. Svedočeći na suđenju generalu Dragomiru Miloševiću, Knustad kaže da je tog 28. avgusta oko 11 časova pre podne čuo eksploziju i video crni dim sa pijace, ali da nije video odakle je granata ispaljena.

Međutim, kolege iz njegovog posmatračkog tima su, kaže, nakon eksplozije na Markalama izvršili uviđaj i zaključili da su granate ispaljene iz pravca juga na kojem se nalazilo i Knustadovo posmatračko mesto. Pošto je u tom području bila linija sukoba, teoretski bi bilo moguće da granate dođu sa teritorije pod kontrolom Armije BiH. Svedok je, međutim, izričito odbacio takvu mogućnost rekavši da bi on sa mesta na kojem se nalazio svakako čuo ispaljenje granata od 120 mm sa tog područja. Pošto nikakav zvuk nije čuo, uveren je da je došla sa druge strane brda sa položaja Vojske Republike Srpske (VRS). U to je ubeđen iako su i on i njegove kolege iz posmatračke misije znali za, kako je rekao, "razne teorije zavere" po kojima je Armija BiH "pucala na vlastiti narod".

Naglasio je da je njegov posmatrački tim obavio niz uviđaja i na drugim mestima gde su sarajevski civili stradali od udara granata, ali da ni u jednom od tih slučajeva nisu utvrdili da je Armija BiH pucala na građane Sarajeva.

U unakrsnom ispitivanju, branioci optuženog generala su ipak nastojali da dokažu da je granata ispaljena sa teritorije pod kontrolom Armije BiH. U prilog tome, branilac Tapušković je predočio izveštaj generala Žanvijea/Janvier u kojem kaže da je "teško utvrditi mesto ispaljenja granata" uopšte, pa tako i ove koja je pogodila Markale. Svedok se sa tim navodima složio i još jednom objasnio kako je on, i pored toga, zaključio odakle je granata ispaljena.

Pošto je Knustad u glavnom svedočenju rekao da je jednom prilikom bio očevidac ispaljivanja modifikovane avio-bombe na grad sa teritorije pod kontrolom VRS, branilac je nastojao da taj projektil – poznat kao "krmača" - prikaže praktično bezopasnim. Pitao je svedoka da li je istina da su "krmače" letele toliko sporo da su stanovnici mogli na vreme da ih uoče i da su "imali minut-dva" da se sklone. "Ne", odgovorio je Knustad.

Na kraju današnjeg zasedanja svedočenje je otpočeo Azem Agović, koji je 3. marta 1995. godine u jednom od sarajevskih tramvaja ranjen snajperom.

http://www.sense-agency.com/ba/stream.p ... 9196&kat=6

ULEPŠAVANJE SARAJEVSKE STVARNOSTI
HAG/DEN HAAG, 27.04.2007.

Pošto je na suđenju generalu Dragomiru Miloševiću prikazan njegov izveštaj o masakru na Markalama 28. avgusta 1995. godine, Martin Bel priznao da "ni danas nije srećan zbog toga što – zbog uređivačke politike BBC – nije mogao da prikaže stvarne razmere krvoprolića, da se javnost ne bi previše uznemiravala." BBC bi se, smatra Bel, "morao zbog toga stideti."

"U tom gradu u to vreme nije bilo sigurnog mesta" – rekao je Martin Bel/Bell, jedan od najpoznatijih članova ratnog sarajevskog novinarskog kora, svedočeći na suđenju generalu Dragomiru Miloševiću, bivšem komandantu Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS, optuženom za artiljerijski i snajperski teror nad gradom od avgusta 1994. godine do kraja rata u BiH.

Bel je, zapravo, svedočio izveštajima koje je tokom rata iz Sarajeva slao za televizijsku mrežu BBC. Sa dvadesetak video inserata iz njegovih ratnih izveštaja tužilaštvo je pokrilo sve elemente iz optužnice protiv generala Miloševića: bezobzirno granatiranje grada i građevina koje su ga simbolisale; snajperski teror nad stanovnicima Sarajeva od kojeg niko, pa ni pripadnici UNPROFOR, nisu mogli da se zaštite; oskudice hrane, vode, struje, gasa i drugih elementarnih životnih potreba, nametnute građanima višegodišnjom opsadom i blokadom humanitarne pomoći.

Britanski novinar je potvrdio tezu optužbe da je u proleće 1995. godine, pod komandom optuženog Miloševića, arsenal Sarajevsko-romanijskog korpusa "obogaćen" novim vrstama oružja: navođenim projektilima, fosfornim bombama i modifikovanim avio bombama. Prikazan je video insert iz Belovog izveštaja od 7. aprila 1995. godine u kojem se prikazuje stravično razaranje izazvano eksplozijom modifikovane avio bombe u Hrasnici. Takve bombe Bel je opisao kao "oružje za masovno uništavanje."

Pošto je u sudnici prikazan njegov izveštaj o masakru na Markalama 28. avgusta 1995. godine, Bel je priznao da "ni danas nije srećan zbog toga što – zbog uređivačke politike BBC – nije mogao da prikaže stvarne razmere krvoprolića, da se javnost ne bi previše uznemiravala." BBC bi se, smatra Bel, "morao zbog toga stideti."

Tužiteljica Karolin Edžerton/Carolyn Edgerton je zatim prikazala šokantne snimke masakra na Markalama 28. avgusta 1885. kojima je Bel u trenutku montiranja izveštaja raspolagao, ali ih zbog politike svoje TV kuće nije mogao koristiti. Mada su u dosadašnjem toku suđenja u nekoliko navrata intervenisale da se sa ekrana pred njima uklone neke drastične fotografije žrtava granatiranja ili snajperskih incidenata, sudije su ovog puta bez protesta odgledale petominutni video-insert sa snimcima načinjenim neposredno nakon eksplozije. Zamoljen da ih komentariše, Bel je rekao da su to "najšokantniji ratni snimci" i da je smatrao da se moraju objaviti jer se "ta klanica ne sme nastaviti i mora se prekinuti, zbog ljudskosti."

U unakrsnom ispitivanju Martina Bela, odbrana generala Miloševića je insistirala na svojoj staroj tezi da je Armija BiH granatirala sopstvene građane, ponovo se pozivajući na izveštaj danskog vojnog posmatrača koji tvrdi da je video da je modifikovana avio bomba koja je pogodila zgradu televizije ispaljena sa teritorije pod kontrolom Armije BiH, kao i na izjavu generala Nikolaja da mu je general Van Bol rekao da "postoji bar jedan primer kada su snage Armije BiH otvarale vatru na svoju teritoriju."

Bel je, u odgovoru, izrazio sumnju u pogledu tačnosti izveštaja danskog posmatrača i onoga što je "jedan general rekao drugom generalu." To su, rekao je Bel, "toliko važne tvrdnje da bi morali da postoje neki dokumentovani dokazi o tome."

Odbrana generala Miloševića trenutno ne raspolaže takvim dokazima, ali je obećala da će ih potražiti.

http://www.sense-agency.com/ba/stream.p ... 9572&kat=6