#1 Tihovanje ili Karadzicevi savjeti za dusevno zdravlje
Posted: 09/10/2008 08:25
ooops, ovo je sigurno moglo ici na forum ZDRAVLJE...ali ovdje ce se vise citati, jer politiku volimo vise od zdravlja... 
Karadžićevi savjeti za duševno zdravlje
Ekskluzivno donosimo tekstove o meditaciji i duhovnom razvoju koje je Radovan Karadžić pisao pod pseudonimom Dragan Dabić i David Dabić u beogradskom časopisu Zdrav život.
Kao i sve istočnjačke meditacije, tako i hrišćanska isihastička, molitvena tihovanja uspostavljaju ravnotežu unutrašnjeg života usmeravanjem pažnje od svega čulnog ka vančulnom.
U tihovanje se ulazi sužavanjem čulnog polja, svođenjem broja, obima i intenziteta senzacija koje primamo iz materijalnog sveta na minimum, uz umirenje unutrašnjeg sveta, misli i osećanja do potpunog mira. Iz toga se i izvodi naš naziv "tihovanje", kao što se u osnovi pojma "isihasta" nalazi grčka reč mir.
Nema sumnje da se u osnovi meditiranja i molitvenih tihovanja nalazi nastojanje da se dosegnu viša stanja. Ponegde se, pre svega na Istoku, naglasak stavlja na višim stanjima svesti – svesnosti i "potpunog prisustva", a negde, kao kod nas, na stanje duše i njenom sjedinjenju sa Duhom Svetim, pri čemu se razume da se to postiže i kroz čistotu tela takođe, kao i da se i telesno oseća blagodat Duha svetoga, koja prožima telo i čini mu dobro. U svakom slučaju, sve to se postiže kroz primanje neobičnih energija. Vera vodi dostizanju blaženstva U svim religijama i civilizacijama se slažu da su ove energije višeg porekla, da su "nestvorene", bar na ovom svetu, u ovoj dimenziji, da su životodajne, da deluju blagotvorno, lekovito, i da nas opremaju snagom za svakodnevni život. Smisao vere i verovanja je objašnjen upravo takvim uzdizanjem, otklanjanjem bola i dostizanjem blaženstva, ne pukog zadovoljstva u uzbuđenju, već u odsustvu uzbuđenja, u miru. "Isključivanje svih želja, sem želje za blaženstvom, koje je naša prava priroda, i drugo ime za hindu boga (postojanje – svesnost – blaženstvo)" - kaže šri šri Paramahansa Jogananda, koji je među prvima Zapadu približio elemente hindu duhovnosti i religije, i dodaje da "...samo tako religija može biti univerzalno neophodna".
Tihovanje je visoka duhovnost
Postoje različiti nivoi religioznosti, a na Istoku govore o četiri, navodimo ih od najniže ka najvišoj:
Intelektualna religioznost (znanje o bogu) ispoljava se kao umovanje, razmatranje, pokušaji da se umom, pameću, analogijama, pojmovnim mišljenjem dokuče bog i njegova suština – gnoza.
Pobožnost je viši nivo religioznosti, istovremeno i najčešći, i ispoljava se u molitvama kao u razgovoru s bogom. Molitva je često lična, raspričana, sa rasutom pažnjom, izraženim traženjima i očekivanjima od boga. Dakle, pobožnost se živi delimično umom, delimično duhom, čime je i ograničena, pa su i dobrobiti od obične pobožnosti ograničene;
Meditacija, i analogno kod nas – tihovanje predstavlja vrlo visoku duhovnost i religioznost (mada se meditiranje, kako smo naveli, kod nas predstavlja kao nereligiozna, laička tehnika).
Verujete li u svet iznad čula?
Životne funkcije reguliše nešto drugo Kako je moguće da meditacija i tihovanje, ta usmerenost na molitvu i unutrašnji život imaju tako moćan uticaj na naše duhovne i posebno na telesne funkcije i telesno zdravlje? Na koje telesne sisteme i funkcije utiču stanja koja postižemo meditacijom i molitvenim tihovanjem, i kako?
Osim disanja, koje može da se izvodi i voljno, mada je mahom automatizovana radnja, sve ostale vitalne funkcije našeg organizma nisu u vlasti naše volje. One su regulisane kompleksnim autonomnim nervnim sistemom, simpatikusom i parasimpatikusom. Ravnoteža ova dva konkurentna dela vegetativnog nervnog sistema reguliše glavne vitalne procese i funkcije u telu. Efektori (izvršioci) ovih naloga koji idu mimo naše volje su glatki mišići, koji se nalaze u unitrašnjim organima, jednjaku, želucu, crevima, zidovima krvnih i limfnih sudova, kanalima žlezda.
Šta upravlja vitalnim funkcijama
Sve funkcije žlezda sa unutrašnjim i spoljašnjim lučenjem funkcionišu mimo naše volje, delimično se međusobno regulišu po tipu povratne sprege (bio feedback), a delimično su pod uticajem mikro i makroklime i okolnosti u kojima se odvija naš život.
Ako najvažnije vitalne funkcije nisu pod vlašću naše volje, pod čijom su? Ovde se otvara prostor za razmatranje uticaja neutvrđenih i nevidljivih sila, koje svakako postoje, i koje se u različitim kulturama i religijama nazivaju različito – kosmička energija, univerzalno energetsko polje (u sadejstvu sa ljudskim energetskim poljem) prana, mana, baraka, jesod, orenda, mgebe, životinjski magnetizam, bioplazma, odijska sila, orgonska energija, či, ili Duh Sveti – (nema nijedne kulture, civilizacije ili religije koja ne poznaje ove "više energije") a kako sada izgleda u svetlu prodora kvantne fizike, nijedan od ovih naziva nije pogrešan.
Otvoriti se višim energijama
Iako svojom voljom ne možemo uticati na autonomne funkcije, na njih možemo uticati posredno, preko onoga što introjiciramo (unosimo u sebe) pa bilo da je to hrana, piće, prizori, zvuci, mirisi, a presudan uticaj na zbivanja u sebi ostvarujemo mislima i osećanjima. Ako je nešto od ovoga nabrojanog loše, a većina onoga što sa svjih pet čula introjiciramo nije najboljeg kvaliteta, onda će i životni procesi u nama biti loši.
Smatra se da čulima i umom možemo pojmiti svega jedan odsto postojećega, tri odsto razumevamo "srcem", a sve ostalo predstavlja tajnu i tajanstvo, koje nam je nedostupno kroz pet čula (five senses) ali nam je dostupno izvančulno, ekstrasensorno. Svako od nas je svakodnevno "ekstrasens" u više navrata, a ljudi koji se bave meditativnim i molitvenim poniranjima u sebe imaju veoma bogata vančulna iskustva. Pored toga što njima zadovoljavaju svoju znatiželju i saznajne potrebe, oni istovremeno utiču i na svoje telesne vitalne procese na najbolji mogući način, jer je ono što vančulnim putem introjiciraju najbolje što čovek može da dosegne i dobije. Uglavnom se radi o energijama, nestvorenim i višim, koje se smatraju atributima samoga Boga.
DA LI VAM JE POTREBAN MIR? Odvojiti pažnju od čula Kao i sve istočnjačke meditacije, tako i hrišćanska isihastička, molitvena tihovanja uspostavljaju ravnotežu unutrašnjeg života usmeravanjem pažnje od svega čulnog ka vančulnom. U tihovanje se ulazi sužavanjem čulnog polja, svođenjem broja, obima i intenziteta senzacija koje primamo iz materijalnog sveta na minimum, uz umirenje unutrašnjeg sveta, misli i osećanja do potpunog mira. Iz toga se i izvodi naš naziv "tihovanje", kao što se u osnovi pojma "isihasta" nalazi grčka reč mir. Nema sumnje da se u osnovi meditiranja i molitvenih tihovanja nalazi nastojanje da se dosegnu viša stanja. Ponegde se, pre svega na Istoku, naglasak stavlja na višim stanjima svesti – svesnosti i "potpunog prisustva", a negde, kao kod nas, na stanje duše i njenom sjedinjenju sa Duhom Svetim, pri čemu se razume da se to postiže i kroz čistotu tela takođe, kao i da se i telesno oseća blagodat Duha svetoga, koja prožima telo i čini mu dobro. U svakom slučaju, sve to se postiže kroz primanje neobičnih energija.
Vera vodi dostizanju blaženstva
U svim religijama i civilizacijama se slažu da su ove energije višeg porekla, da su "nestvorene", bar na ovom svetu, u ovoj dimenziji, da su životodajne, da deluju blagotvorno, lekovito, i da nas opremaju snagom za svakodnevni život. Smisao vere i verovanja je objašnjen upravo takvim uzdizanjem, otklanjanjem bola i dostizanjem blaženstva, ne pukog zadovoljstva u uzbuđenju, već u odsustvu uzbuđenja, u miru. "Isključivanje svih želja, sem želje za blaženstvom, koje je naša prava priroda, i drugo ime za hindu boga (postojanje – svesnost – blaženstvo)" - kaže šri šri Paramahansa Jogananda, koji je među prvima Zapadu približio elemente hindu duhovnosti i religije, i dodaje da "...samo tako religija može biti univerzalno neophodna".
Tihovanje je visoka duhovnost
Postoje različiti nivoi religioznosti, a na Istoku govore o četiri, navodimo ih od najniže ka najvišoj: Intelektualna religioznost (znanje o bogu) ispoljava se kao umovanje, razmatranje, pokušaji da se umom, pameću, analogijama, pojmovnim mišljenjem dokuče bog i njegova suština – gnoza.
Pobožnost je viši nivo religioznosti, istovremeno i najčešći, i ispoljava se u molitvama kao u razgovoru s bogom. Molitva je često lična, raspričana, sa rasutom pažnjom, izraženim traženjima i očekivanjima od boga. Dakle, pobožnost se živi delimično umom, delimično duhom, čime je i ograničena, pa su i dobrobiti od obične pobožnosti ograničene; Meditacija, i analogno kod nas – tihovanje predstavlja vrlo visoku duhovnost i religioznost (mada se meditiranje, kako smo naveli, kod nas predstavlja kao nereligiozna, laička tehnika).
Verujete li u svet iznad čula? Životne funkcije reguliše nešto drugo Kako je moguće da meditacija i tihovanje, ta usmerenost na molitvu i unutrašnji život imaju tako moćan uticaj na naše duhovne i posebno na telesne funkcije i telesno zdravlje? Na koje telesne sisteme i funkcije utiču stanja koja postižemo meditacijom i molitvenim tihovanjem, i kako?
Osim disanja, koje može da se izvodi i voljno, mada je mahom automatizovana radnja, sve ostale vitalne funkcije našeg organizma nisu u vlasti naše volje. One su regulisane kompleksnim autonomnim nervnim sistemom, simpatikusom i parasimpatikusom. Ravnoteža ova dva konkurentna dela vegetativnog nervnog sistema reguliše glavne vitalne procese i funkcije u telu. Efektori (izvršioci) ovih naloga koji idu mimo naše volje su glatki mišići, koji se nalaze u unitrašnjim organima, jednjaku, želucu, crevima, zidovima krvnih i limfnih sudova, kanalima žlezda.
Šta upravlja vitalnim funkcijama
Sve funkcije žlezda sa unutrašnjim i spoljašnjim lučenjem funkcionišu mimo naše volje, delimično se međusobno regulišu po tipu povratne sprege (bio feedback), a delimično su pod uticajem mikro i makroklime i okolnosti u kojima se odvija naš život.
Ako najvažnije vitalne funkcije nisu pod vlašću naše volje, pod čijom su? Ovde se otvara prostor za razmatranje uticaja neutvrđenih i nevidljivih sila, koje svakako postoje, i koje se u različitim kulturama i religijama nazivaju različito – kosmička energija, univerzalno energetsko polje (u sadejstvu sa ljudskim energetskim poljem) prana, mana, baraka, jesod, orenda, mgebe, životinjski magnetizam, bioplazma, odijska sila, orgonska energija, či, ili Duh Sveti – (nema nijedne kulture, civilizacije ili religije koja ne poznaje ove "više energije") a kako sada izgleda u svetlu prodora kvantne fizike, nijedan od ovih naziva nije pogrešan.
Otvoriti se višim energijama
Iako svojom voljom ne možemo uticati na autonomne funkcije, na njih možemo uticati posredno, preko onoga što introjiciramo (unosimo u sebe) pa bilo da je to hrana, piće, prizori, zvuci, mirisi, a presudan uticaj na zbivanja u sebi ostvarujemo mislima i osećanjima. Ako je nešto od ovoga nabrojanog loše, a većina onoga što sa svjih pet čula introjiciramo nije najboljeg kvaliteta, onda će i životni procesi u nama biti loši.
Smatra se da čulima i umom možemo pojmiti svega jedan odsto postojećega, tri odsto razumevamo "srcem", a sve ostalo predstavlja tajnu i tajanstvo, koje nam je nedostupno kroz pet čula (five senses) ali nam je dostupno izvančulno, ekstrasensorno. Svako od nas je svakodnevno "ekstrasens" u više navrata, a ljudi koji se bave meditativnim i molitvenim poniranjima u sebe imaju veoma bogata vančulna iskustva. Pored toga što njima zadovoljavaju svoju znatiželju i saznajne potrebe, oni istovremeno utiču i na svoje telesne vitalne procese na najbolji mogući način, jer je ono što vančulnim putem introjiciraju najbolje što čovek može da dosegne i dobije. Uglavnom se radi o energijama, nestvorenim i višim, koje se smatraju atributima samoga Boga.
Da li meditirate – ili tihujete? Neke elemente drugih kultura neretko dočekujemo sumnjičavo, uvereni da se susrećemo sa "nečistim silama". To se u najvećoj meri odnosi na vrste istočnjačkih tehnika meditacije, duhovnih i telesnih vežbi, ili postupaka unapređenja ljudskog zdravlja. Zašto je tako, i kako tu stvari zapravo stoje?
Mada se na raznim meridijanima nalazi u različitim fazama razvoja, ljudski rod je jedan. U razvoju individue i društva postoje opštevažeće zakonomernosti, koje se, kao u kakvoj arheologiji, prepoznaju poput godova u "preseku" svake kulture i civilizacije.
I kao što se svaka individua razvija kroz istovetne faze (mada kod individua ishod nikad nije istovetan, već u detaljima uvek neponovljiv, ali u prepoznatljivim okvirima i zakonitostima) tako se i društva razvijaju po fazama, i na veoma sličan način. Ono što postoji u jednoj autentičnoj kulturi, slično postoji i u drugoj, isto tako autentičnoj kulturi, ali se drugačije naziva i ispoljava.
Da, meditacija je povezana sa verom
Tačno je da su meditacije, molitve i druge tehnike duhovnog uzdizanja istovremeno i religijski elementi, i deo puta ka Bogu, ka višim sferama postojanja i sopstva. Ali, zar svaka kultura nije sistem mera, postupaka, verovanja i rituala pomoću kojih se čovek otima svojoj nižoj prirodi, u težnji ka višim oblicima postojanja? Zato osnovu svake kulture čini sistem verovanja – religija, a u osnovi svake religije je poimanje života kao svetinje (po čemu se sekte razlikuju od religija) te sistem mera za obezbeđivanje zdravog života. Nema autentične religije koja sebi kao cilj ne postavlja spasenje čoveka i na ovom, i na onom svetu, putem zdravog života, brige o telu i duhovnog uzdizanja, kroz udaljavanje od patnje i dostizanje blagostanja, što je drugo ime za uspostavljanjem veze sa višim svetom, entitetima, energijama, sve do sjedinjenja sa Bogom, koji je na ovom svetu prisutan i delatan, delotvoran u obliku energija, strujanja, topline, boja, mirisa, što sve spada u energije.
Meditiranje je prisutno u svakoj kulturi
Pošto su kulture (kad su nerazorene i neometane u autentičnom razvoju) celoviti organizmi, razume se da svaka ima iste vitalne "organe", koji je čine živim organizmom. To znači da i ono što nas kod drugih kultura plaši ili konsternira možda postoji i u našoj kulturi.
Meditiranje je jedna od pojava koje zapažamo kao nešto tuđe, iako ono postoji u svakoj kulturi.
I ne radi se samo o vremenu molitve (jer svaka molitva je vrsta meditiranja) niti o zauzimanju određenog položaja tela, već o brojnim momentima spontanog poniranja u sebe, za koje kažemo: "da se sastavim sa sobom", ili umirivanja strastvenog i zagriženog proživljavanja svakodnevice, za šta se u narodu kaže: "ravno mi sve odavde do...". Jutarnja kafa u samoći, dok čeljad još nije poustajala, predstavlja to "sastavljanje sa sobom" svake domaćice.
Tihovanje – za svakog
Ali, naša vekovima stara praksa isihastičkog tihovanja ima daleko veće sličnosti sa sistemom istočnjačkog meditiranja. Naše tihovanje se od istočnjačkih meditiranja razlikuje manje suštinski, a više formalno, po tome što se kod nas više praktikuje u monaštvu nego kod svetovnih ljudi. A to je prava šteta.
Razume se da bi naši ljudi koji se opredele za unapređenje života i zdravlja kroz duhovno uzdizanje daleko više postigli u svojoj, nego u nekoj dalekoj kulturi. Referentni okvir, ceo sistem verovanja, mišljenja i vrednovanja zasnovan je na kulturnim temeljima, pa tehnikama daleke kulture možemo završiti samo "početne razrede", a u svojoj kulturi nemamo ograničenja u napredovanju.
(izvor Jutarnji.hr)
http://www.madeinmontenegro.com
sad moze tihovati u hagu...
Karadžićevi savjeti za duševno zdravlje
Ekskluzivno donosimo tekstove o meditaciji i duhovnom razvoju koje je Radovan Karadžić pisao pod pseudonimom Dragan Dabić i David Dabić u beogradskom časopisu Zdrav život.
Kao i sve istočnjačke meditacije, tako i hrišćanska isihastička, molitvena tihovanja uspostavljaju ravnotežu unutrašnjeg života usmeravanjem pažnje od svega čulnog ka vančulnom.
U tihovanje se ulazi sužavanjem čulnog polja, svođenjem broja, obima i intenziteta senzacija koje primamo iz materijalnog sveta na minimum, uz umirenje unutrašnjeg sveta, misli i osećanja do potpunog mira. Iz toga se i izvodi naš naziv "tihovanje", kao što se u osnovi pojma "isihasta" nalazi grčka reč mir.
Nema sumnje da se u osnovi meditiranja i molitvenih tihovanja nalazi nastojanje da se dosegnu viša stanja. Ponegde se, pre svega na Istoku, naglasak stavlja na višim stanjima svesti – svesnosti i "potpunog prisustva", a negde, kao kod nas, na stanje duše i njenom sjedinjenju sa Duhom Svetim, pri čemu se razume da se to postiže i kroz čistotu tela takođe, kao i da se i telesno oseća blagodat Duha svetoga, koja prožima telo i čini mu dobro. U svakom slučaju, sve to se postiže kroz primanje neobičnih energija. Vera vodi dostizanju blaženstva U svim religijama i civilizacijama se slažu da su ove energije višeg porekla, da su "nestvorene", bar na ovom svetu, u ovoj dimenziji, da su životodajne, da deluju blagotvorno, lekovito, i da nas opremaju snagom za svakodnevni život. Smisao vere i verovanja je objašnjen upravo takvim uzdizanjem, otklanjanjem bola i dostizanjem blaženstva, ne pukog zadovoljstva u uzbuđenju, već u odsustvu uzbuđenja, u miru. "Isključivanje svih želja, sem želje za blaženstvom, koje je naša prava priroda, i drugo ime za hindu boga (postojanje – svesnost – blaženstvo)" - kaže šri šri Paramahansa Jogananda, koji je među prvima Zapadu približio elemente hindu duhovnosti i religije, i dodaje da "...samo tako religija može biti univerzalno neophodna".
Tihovanje je visoka duhovnost
Postoje različiti nivoi religioznosti, a na Istoku govore o četiri, navodimo ih od najniže ka najvišoj:
Intelektualna religioznost (znanje o bogu) ispoljava se kao umovanje, razmatranje, pokušaji da se umom, pameću, analogijama, pojmovnim mišljenjem dokuče bog i njegova suština – gnoza.
Pobožnost je viši nivo religioznosti, istovremeno i najčešći, i ispoljava se u molitvama kao u razgovoru s bogom. Molitva je često lična, raspričana, sa rasutom pažnjom, izraženim traženjima i očekivanjima od boga. Dakle, pobožnost se živi delimično umom, delimično duhom, čime je i ograničena, pa su i dobrobiti od obične pobožnosti ograničene;
Meditacija, i analogno kod nas – tihovanje predstavlja vrlo visoku duhovnost i religioznost (mada se meditiranje, kako smo naveli, kod nas predstavlja kao nereligiozna, laička tehnika).
Verujete li u svet iznad čula?
Životne funkcije reguliše nešto drugo Kako je moguće da meditacija i tihovanje, ta usmerenost na molitvu i unutrašnji život imaju tako moćan uticaj na naše duhovne i posebno na telesne funkcije i telesno zdravlje? Na koje telesne sisteme i funkcije utiču stanja koja postižemo meditacijom i molitvenim tihovanjem, i kako?
Osim disanja, koje može da se izvodi i voljno, mada je mahom automatizovana radnja, sve ostale vitalne funkcije našeg organizma nisu u vlasti naše volje. One su regulisane kompleksnim autonomnim nervnim sistemom, simpatikusom i parasimpatikusom. Ravnoteža ova dva konkurentna dela vegetativnog nervnog sistema reguliše glavne vitalne procese i funkcije u telu. Efektori (izvršioci) ovih naloga koji idu mimo naše volje su glatki mišići, koji se nalaze u unitrašnjim organima, jednjaku, želucu, crevima, zidovima krvnih i limfnih sudova, kanalima žlezda.
Šta upravlja vitalnim funkcijama
Sve funkcije žlezda sa unutrašnjim i spoljašnjim lučenjem funkcionišu mimo naše volje, delimično se međusobno regulišu po tipu povratne sprege (bio feedback), a delimično su pod uticajem mikro i makroklime i okolnosti u kojima se odvija naš život.
Ako najvažnije vitalne funkcije nisu pod vlašću naše volje, pod čijom su? Ovde se otvara prostor za razmatranje uticaja neutvrđenih i nevidljivih sila, koje svakako postoje, i koje se u različitim kulturama i religijama nazivaju različito – kosmička energija, univerzalno energetsko polje (u sadejstvu sa ljudskim energetskim poljem) prana, mana, baraka, jesod, orenda, mgebe, životinjski magnetizam, bioplazma, odijska sila, orgonska energija, či, ili Duh Sveti – (nema nijedne kulture, civilizacije ili religije koja ne poznaje ove "više energije") a kako sada izgleda u svetlu prodora kvantne fizike, nijedan od ovih naziva nije pogrešan.
Otvoriti se višim energijama
Iako svojom voljom ne možemo uticati na autonomne funkcije, na njih možemo uticati posredno, preko onoga što introjiciramo (unosimo u sebe) pa bilo da je to hrana, piće, prizori, zvuci, mirisi, a presudan uticaj na zbivanja u sebi ostvarujemo mislima i osećanjima. Ako je nešto od ovoga nabrojanog loše, a većina onoga što sa svjih pet čula introjiciramo nije najboljeg kvaliteta, onda će i životni procesi u nama biti loši.
Smatra se da čulima i umom možemo pojmiti svega jedan odsto postojećega, tri odsto razumevamo "srcem", a sve ostalo predstavlja tajnu i tajanstvo, koje nam je nedostupno kroz pet čula (five senses) ali nam je dostupno izvančulno, ekstrasensorno. Svako od nas je svakodnevno "ekstrasens" u više navrata, a ljudi koji se bave meditativnim i molitvenim poniranjima u sebe imaju veoma bogata vančulna iskustva. Pored toga što njima zadovoljavaju svoju znatiželju i saznajne potrebe, oni istovremeno utiču i na svoje telesne vitalne procese na najbolji mogući način, jer je ono što vančulnim putem introjiciraju najbolje što čovek može da dosegne i dobije. Uglavnom se radi o energijama, nestvorenim i višim, koje se smatraju atributima samoga Boga.
DA LI VAM JE POTREBAN MIR? Odvojiti pažnju od čula Kao i sve istočnjačke meditacije, tako i hrišćanska isihastička, molitvena tihovanja uspostavljaju ravnotežu unutrašnjeg života usmeravanjem pažnje od svega čulnog ka vančulnom. U tihovanje se ulazi sužavanjem čulnog polja, svođenjem broja, obima i intenziteta senzacija koje primamo iz materijalnog sveta na minimum, uz umirenje unutrašnjeg sveta, misli i osećanja do potpunog mira. Iz toga se i izvodi naš naziv "tihovanje", kao što se u osnovi pojma "isihasta" nalazi grčka reč mir. Nema sumnje da se u osnovi meditiranja i molitvenih tihovanja nalazi nastojanje da se dosegnu viša stanja. Ponegde se, pre svega na Istoku, naglasak stavlja na višim stanjima svesti – svesnosti i "potpunog prisustva", a negde, kao kod nas, na stanje duše i njenom sjedinjenju sa Duhom Svetim, pri čemu se razume da se to postiže i kroz čistotu tela takođe, kao i da se i telesno oseća blagodat Duha svetoga, koja prožima telo i čini mu dobro. U svakom slučaju, sve to se postiže kroz primanje neobičnih energija.
Vera vodi dostizanju blaženstva
U svim religijama i civilizacijama se slažu da su ove energije višeg porekla, da su "nestvorene", bar na ovom svetu, u ovoj dimenziji, da su životodajne, da deluju blagotvorno, lekovito, i da nas opremaju snagom za svakodnevni život. Smisao vere i verovanja je objašnjen upravo takvim uzdizanjem, otklanjanjem bola i dostizanjem blaženstva, ne pukog zadovoljstva u uzbuđenju, već u odsustvu uzbuđenja, u miru. "Isključivanje svih želja, sem želje za blaženstvom, koje je naša prava priroda, i drugo ime za hindu boga (postojanje – svesnost – blaženstvo)" - kaže šri šri Paramahansa Jogananda, koji je među prvima Zapadu približio elemente hindu duhovnosti i religije, i dodaje da "...samo tako religija može biti univerzalno neophodna".
Tihovanje je visoka duhovnost
Postoje različiti nivoi religioznosti, a na Istoku govore o četiri, navodimo ih od najniže ka najvišoj: Intelektualna religioznost (znanje o bogu) ispoljava se kao umovanje, razmatranje, pokušaji da se umom, pameću, analogijama, pojmovnim mišljenjem dokuče bog i njegova suština – gnoza.
Pobožnost je viši nivo religioznosti, istovremeno i najčešći, i ispoljava se u molitvama kao u razgovoru s bogom. Molitva je često lična, raspričana, sa rasutom pažnjom, izraženim traženjima i očekivanjima od boga. Dakle, pobožnost se živi delimično umom, delimično duhom, čime je i ograničena, pa su i dobrobiti od obične pobožnosti ograničene; Meditacija, i analogno kod nas – tihovanje predstavlja vrlo visoku duhovnost i religioznost (mada se meditiranje, kako smo naveli, kod nas predstavlja kao nereligiozna, laička tehnika).
Verujete li u svet iznad čula? Životne funkcije reguliše nešto drugo Kako je moguće da meditacija i tihovanje, ta usmerenost na molitvu i unutrašnji život imaju tako moćan uticaj na naše duhovne i posebno na telesne funkcije i telesno zdravlje? Na koje telesne sisteme i funkcije utiču stanja koja postižemo meditacijom i molitvenim tihovanjem, i kako?
Osim disanja, koje može da se izvodi i voljno, mada je mahom automatizovana radnja, sve ostale vitalne funkcije našeg organizma nisu u vlasti naše volje. One su regulisane kompleksnim autonomnim nervnim sistemom, simpatikusom i parasimpatikusom. Ravnoteža ova dva konkurentna dela vegetativnog nervnog sistema reguliše glavne vitalne procese i funkcije u telu. Efektori (izvršioci) ovih naloga koji idu mimo naše volje su glatki mišići, koji se nalaze u unitrašnjim organima, jednjaku, želucu, crevima, zidovima krvnih i limfnih sudova, kanalima žlezda.
Šta upravlja vitalnim funkcijama
Sve funkcije žlezda sa unutrašnjim i spoljašnjim lučenjem funkcionišu mimo naše volje, delimično se međusobno regulišu po tipu povratne sprege (bio feedback), a delimično su pod uticajem mikro i makroklime i okolnosti u kojima se odvija naš život.
Ako najvažnije vitalne funkcije nisu pod vlašću naše volje, pod čijom su? Ovde se otvara prostor za razmatranje uticaja neutvrđenih i nevidljivih sila, koje svakako postoje, i koje se u različitim kulturama i religijama nazivaju različito – kosmička energija, univerzalno energetsko polje (u sadejstvu sa ljudskim energetskim poljem) prana, mana, baraka, jesod, orenda, mgebe, životinjski magnetizam, bioplazma, odijska sila, orgonska energija, či, ili Duh Sveti – (nema nijedne kulture, civilizacije ili religije koja ne poznaje ove "više energije") a kako sada izgleda u svetlu prodora kvantne fizike, nijedan od ovih naziva nije pogrešan.
Otvoriti se višim energijama
Iako svojom voljom ne možemo uticati na autonomne funkcije, na njih možemo uticati posredno, preko onoga što introjiciramo (unosimo u sebe) pa bilo da je to hrana, piće, prizori, zvuci, mirisi, a presudan uticaj na zbivanja u sebi ostvarujemo mislima i osećanjima. Ako je nešto od ovoga nabrojanog loše, a većina onoga što sa svjih pet čula introjiciramo nije najboljeg kvaliteta, onda će i životni procesi u nama biti loši.
Smatra se da čulima i umom možemo pojmiti svega jedan odsto postojećega, tri odsto razumevamo "srcem", a sve ostalo predstavlja tajnu i tajanstvo, koje nam je nedostupno kroz pet čula (five senses) ali nam je dostupno izvančulno, ekstrasensorno. Svako od nas je svakodnevno "ekstrasens" u više navrata, a ljudi koji se bave meditativnim i molitvenim poniranjima u sebe imaju veoma bogata vančulna iskustva. Pored toga što njima zadovoljavaju svoju znatiželju i saznajne potrebe, oni istovremeno utiču i na svoje telesne vitalne procese na najbolji mogući način, jer je ono što vančulnim putem introjiciraju najbolje što čovek može da dosegne i dobije. Uglavnom se radi o energijama, nestvorenim i višim, koje se smatraju atributima samoga Boga.
Da li meditirate – ili tihujete? Neke elemente drugih kultura neretko dočekujemo sumnjičavo, uvereni da se susrećemo sa "nečistim silama". To se u najvećoj meri odnosi na vrste istočnjačkih tehnika meditacije, duhovnih i telesnih vežbi, ili postupaka unapređenja ljudskog zdravlja. Zašto je tako, i kako tu stvari zapravo stoje?
Mada se na raznim meridijanima nalazi u različitim fazama razvoja, ljudski rod je jedan. U razvoju individue i društva postoje opštevažeće zakonomernosti, koje se, kao u kakvoj arheologiji, prepoznaju poput godova u "preseku" svake kulture i civilizacije.
I kao što se svaka individua razvija kroz istovetne faze (mada kod individua ishod nikad nije istovetan, već u detaljima uvek neponovljiv, ali u prepoznatljivim okvirima i zakonitostima) tako se i društva razvijaju po fazama, i na veoma sličan način. Ono što postoji u jednoj autentičnoj kulturi, slično postoji i u drugoj, isto tako autentičnoj kulturi, ali se drugačije naziva i ispoljava.
Da, meditacija je povezana sa verom
Tačno je da su meditacije, molitve i druge tehnike duhovnog uzdizanja istovremeno i religijski elementi, i deo puta ka Bogu, ka višim sferama postojanja i sopstva. Ali, zar svaka kultura nije sistem mera, postupaka, verovanja i rituala pomoću kojih se čovek otima svojoj nižoj prirodi, u težnji ka višim oblicima postojanja? Zato osnovu svake kulture čini sistem verovanja – religija, a u osnovi svake religije je poimanje života kao svetinje (po čemu se sekte razlikuju od religija) te sistem mera za obezbeđivanje zdravog života. Nema autentične religije koja sebi kao cilj ne postavlja spasenje čoveka i na ovom, i na onom svetu, putem zdravog života, brige o telu i duhovnog uzdizanja, kroz udaljavanje od patnje i dostizanje blagostanja, što je drugo ime za uspostavljanjem veze sa višim svetom, entitetima, energijama, sve do sjedinjenja sa Bogom, koji je na ovom svetu prisutan i delatan, delotvoran u obliku energija, strujanja, topline, boja, mirisa, što sve spada u energije.
Meditiranje je prisutno u svakoj kulturi
Pošto su kulture (kad su nerazorene i neometane u autentičnom razvoju) celoviti organizmi, razume se da svaka ima iste vitalne "organe", koji je čine živim organizmom. To znači da i ono što nas kod drugih kultura plaši ili konsternira možda postoji i u našoj kulturi.
Meditiranje je jedna od pojava koje zapažamo kao nešto tuđe, iako ono postoji u svakoj kulturi.
I ne radi se samo o vremenu molitve (jer svaka molitva je vrsta meditiranja) niti o zauzimanju određenog položaja tela, već o brojnim momentima spontanog poniranja u sebe, za koje kažemo: "da se sastavim sa sobom", ili umirivanja strastvenog i zagriženog proživljavanja svakodnevice, za šta se u narodu kaže: "ravno mi sve odavde do...". Jutarnja kafa u samoći, dok čeljad još nije poustajala, predstavlja to "sastavljanje sa sobom" svake domaćice.
Tihovanje – za svakog
Ali, naša vekovima stara praksa isihastičkog tihovanja ima daleko veće sličnosti sa sistemom istočnjačkog meditiranja. Naše tihovanje se od istočnjačkih meditiranja razlikuje manje suštinski, a više formalno, po tome što se kod nas više praktikuje u monaštvu nego kod svetovnih ljudi. A to je prava šteta.
Razume se da bi naši ljudi koji se opredele za unapređenje života i zdravlja kroz duhovno uzdizanje daleko više postigli u svojoj, nego u nekoj dalekoj kulturi. Referentni okvir, ceo sistem verovanja, mišljenja i vrednovanja zasnovan je na kulturnim temeljima, pa tehnikama daleke kulture možemo završiti samo "početne razrede", a u svojoj kulturi nemamo ograničenja u napredovanju.
(izvor Jutarnji.hr)
http://www.madeinmontenegro.com
sad moze tihovati u hagu...