Budizam, religija ili filozofija ?

[Sati]

Ne mislim na meditaciju nego na posmatranje u svakodnevnom životu.

A koja je razlika
Ne vežbamo meditaciju da bismo stalno sedeli pod staklenim zvonom,
već da bismo je primenili u svakodnevnom životu, dakle posmatrali razne podražaje
koji nam dolaze preko čula i uma, kao i svoje rekacije na njih. Vežbanje u svakoj prilici je ključ uspeha.

[Sati]

Vežbanje

Monasi, na ovome svetu postoje četiri vrste ljudi. Koje četiri? Oni
koji ne vežbaju za svoju dobrobit, a ni za tuđu. Oni koji vežbaju za
dobrobit drugih, ali ne i za svoju. Oni koji vežbaju za svoju
dobrobit, ali ne i za dobrobit drugih. Oni koji vežbaju i za svoju i
za tuđu dobrobit.

Baš kao što se ugarak sa pogrebne lomače -- što gori na oba kraja, a
pokriven je balegom u sredini -- ne koristi kao ogrev ni u selu, a ni
van njega. Kažem vam da je on slican čoveku koji ne vežba za svoju
dobrobit, a ni za tuđu. Onaj čovek koji vežba za dobrobit drugih, ali
ne i za svoju dobrobit iznad je i plemenitiji od onog prvoga Onaj
koji vežba za svoju dobrobit, ali ne i za dobrobit drugih najviši je
od ove trojice. A čovek koji vežba za dobrobit svoju i drugih jeste,
od sve četvorice, najuzvišeniji, kralj, najizvrsniji, vrhovni. Baš kao
što od krave dolazi mleko, od mleka buter, od butera ghi, od ghija
poslastica, a od sve četvoro tu poslasticu ljudi najviše cene -- na
isti način, od one četiri vrste ljudi,, upravo onaj ko vežba za dobro
svoje i drugih smatra se najuzvišenijim, kraljem, najizvrsnijim,
vrhovnikom.

Buda
Ćhavalata sutta, AN IV.95

[Sati]

Prirodna reakcija otvorenog srca

Mudrost zamenjuje neznanje u našim umovima onda kada shvatimo da sreća
ne leži u akumuliranju sve više prijatnih doživljaja, da nam
udovoljavanje žeđi čula ne donosi osećaj celovitosti ili potpunosti.
Ono nas samo vodi ka jos više želja i ka jos više odbojnosti. Kada na
osnovu sopstvenog iskustva razumemo da sreća ne dolazi od posezanja za
nečim, već od njegovog napuštanja, ne od jurnjave za prijatnim
iskustvima, već od otvaranja u sadašnjem trenutku za ono što je
istinito, ta transformacija razumevanja oslobađa energiju saosećanja
u nama. Naši umovi nisu više zaokupljeni jedino odgurivanjem bola ili
prijanjanjem za zadovoljstvo. Saosećanje tada postaje prirodnia
reakcija jednog potpuno otvorenog srca.

Joseph Goldstein

[Sati]

Prostor i Buda-priroda

Jedna od najčešćih analogija koje se koriste da bi se opisala
Buda-priroda, kvalitet probuđenosti, jeste sam prostor. Ova analogija
ima tri vida. Prvi, onako kao što je prostor sveprisutan, pa ipak ne
zadobija obeležja bilo čega što prozima, slično tome i Buda-priroda
prožima sva svesna bića, a da sama ničim od toga ne biva obeležena.
Drugo, baš kao što galaksije i univerzumi nastaju i nestaju unutar
prostora, tako i karakteristike naše ličnosti nastaju i nestaju unutar
Buda-prirode. Naši oseti dolaze i prolaze; Buda-priroda ostaje. Treće,
baš kao što prostor nikada ne biva uništen vatrom, isto tako i
Buda-prirodu ne uništava "vatra" starenja, bolesti ili smrti.

B. Alan Wallace, Tibetan Buddhism from the Ground Up

[cartman]

koje tehnike koristite pri meditaciji?

[fatamorgana]

"Ako upalis svjetiljku za nekoga i tvoja staza ce biti osvijetljena" - Nichiren, 13 vijek.

[Sati]

koje tehnike koristite pri meditaciji?

Što se mene tiče, koristim tehnike koje sam pronašao ovde

--------------------------------

Pitanje: Ponekad tokom meditacije javi mi se slika bele svetlosti;
nekad je ona zelena ili žuta, dođu mi razne slike zgrada, ljudi,
religijskih predmeta ili monaha. Ponekad neko vidi kosture, ružne i
zastrašujuće slike. Kako da se prema tome odnosimo?

Odgovor: Ti objekti koji se jave u umu proizvod su koncentracije.
Nastaju onda kada je um veoma smiren. To su umom stvorene slike,
maštanja. Nekada su ti objekti vrlo jasni, drugi put su mutni; sve to
zavisi od samadhija (koncentracije). Ako je samadhi snažan, videćemo
ih vrlo jasno. Kada se javi takva slika ili znak (nimitta), ponavljaj u sebi
"slika, slika" sve dok ta boja ili slika ne nestane. Onda se vrati
natrag na dah. Ako ih registruješ, a oni ne nestaju, to je zbog
upadane (vezivanja), koje razvija sviđanje ili nesviđanje u odnosu
na te objekte. Tada se nimitta, boje, svetlost ili razne slike
javljaju uvek iznova. Potrebno je pojačati sati (pažnju) pri
registrovanju i napustanju tih stvari. Ako ne nestaju, ne osvrći se na
to, već se vrati na praćenje daha, abdomena ili vec one tacke koju si
odabrao. One će slike tada lagano nestati same od sebe.

Ajahn Thawee Baladhammo: Practicing Insight on Your Own

[cartman]

da,da Yu budizam je super stranica! Ima bas poucnih tekstova. Nego da vas pitam, sta mislite o vodjenim meditacijama? Naime dosao sam u posjed par CD-ova s tim vodjenim meditacijama, par za budjenje kundalinija, par za prociscavanje chakri. jel ima neko iskustva s tim? meni se ne cini lose...

[Sati]

da,da Yu budizam je super stranica! Ima bas poucnih tekstova. Nego da vas pitam, sta mislite o vodjenim meditacijama? Naime dosao sam u posjed par CD-ova s tim vodjenim meditacijama, par za budjenje kundalinija, par za prociscavanje chakri. jel ima neko iskustva s tim? meni se ne cini lose...

Na toj stranici koju sam ti naveo ja sam našao i vođene meditacije. I meni su se pokazale OK.
Za kundalini, čakre i ostale fensi stvari ne znam, jer toga u budizmu koji ja praktikujem nema,
tako da se ne mešam u tuđ sektor

Uostalom, osloni se na svoju moć rasuđivanja, probaj, pa vidi šta ti radi posao. I nek je sa srećom

-------------------------------------

Srećan čovek nije čovek u određenom sklopu okolnosti,
već pre čovek sa određenim sklopom stavova.

Hugh Downs

[Sati]

Naočare koncentracije

Bez naočara koncentracije, svet izgleda zamagljen, mutan i nejasan.
Ali kada ih stavimo, sve nam izgleda sjajno i jasno. Pri tome se nisu
objekti promenili; promenilo se naše gledanje. Kada golim okom
posmatrate kap vode, ne vidite mnogo. Ukoliko je stavite pod
mikroskop, međutim, počinjete u njoj da vidite mnoge stvari koje se
mrdaju i pokreću, što je fascinantno. Ukoliko meditirajuci stavite
naočare koncentracije, bićete iznenađeni raznolikošću promena koje se
odigravaju.

Sayadaw U Pandita

[fatamorgana]

" Ako se na mrznju odgovori mrznjom, kako ce mrznja zavrsiti?" - Buda sakjamuni.

[Sati]

Biti sa svojim emocijama

Ponekad ljudi ideju o napuštanju neke misli ili osećanja –
opažanja kako nastaju u svesti, ali bez sleđenja njihovog toka –
brkaju sa odbacivanjem bolnog osećanja kroz pokušaj da ga potisnemo.
Ali potiskivanje nije isto što i sabranost. Sabranost se ne sakriva od
bilo čega. Ona nam dopušta da se probijemo kroz slepilo poricanja i
budemo sa samim sobom. Sabrana pažnja dopušta nam da vidimo gole
činjenice i da ne budemo zavedeni svojim obmanama.

Tara Bennett-Goleman: Emotional Alchemy

[Sati]

Znak napredovanja ka probuđenju

Znak napredovanja ka probuđenju jeste da smo "ovde", a ne "tamo".
Zaista, ključna tačka napretka je da budemo ovde sve vreme. Ćuvena
poruka Ram Dasa: "Budi ovde, sada" jeste ono što rezultira kada smo
istrajni u ovakvom vežbanju. To nije lako i zahteva odlučnost --
suprotstavljamo se direktno navici koju smo razvijali čitav život --
ali je to ujedno i osnovna vežba ka probuđenju, jer slama naše
osnovno uslovljavanje. Tajna uspeha u ovom vežbanju jeste da iz sebe
eliminišemo svaki osećaj neuspešnosti. Od trenutka kad počnemo, već
smo uspešni. Jer jedina mera uspeha jeste ovaj trenutak, ovo sada. Ako
smo ovde, naše vežbanje je savršeno. Činjenica da smo se upravo
vratili sa našeg lutanja ili da ćemo možda opet negde odlutati za
nekoliko sekundi nije uopšte bitna. Bez ovakvog vežbanja, uvek bismo
ostali "izmešteni". Retko bismo iskusili da smo ovde. I tako, svakog
onog trenutka kada smo u stanju da ne postupamo u skladu sa navikom,
mi smo uspeli.

David A. Cooper: Silence, Simplicity and Solitude

[madner]

Ciganska filozofija za ciganska podrucja. Malo cudno da se i ovdje nadje koja budala pa se "prosvijetli".

[fatamorgana]

"Nisu toliko problemi po sebi, uzrok nase patnje, vec nasa nesposobnost da se suocimo sa njima, da ih rijesimo."

Richard Causton - Ten Worlds

[cartman]

Ciganska filozofija za ciganska podrucja. Malo cudno da se i ovdje nadje koja budala pa se "prosvijetli".

obrazlozi molim te

[fatamorgana]

"Radi sve, samo se ne kolebaj!" - Zen majstor

[Sati]

Mir

Mi ne tragamo za životom punom užitaka, već za tim da pronađemo mir.
Taj mir je u nama, njega ćemo naći na istom onom mestu na kojem su i
uznemirenost i patnju. Ne možemo ga pronaći ni u šumi, ni u planini,
niti nam ga daje neki učitelj. Upravo tu gde doživimo patnju, tu
možemo da pronađemo i slobodu od patnje. Pokušavati da pobegnemo od
patnje znači zapravo trčati joj u susret. Istražujte patnju, vidite
koji su joj uzroci i uklonite ih upravo sada, umesto da se uvek rvete
sa njihovim posledicama.

Ađan Ča

[Sati]

Šta se preporađa

- Onaj ko se preporodi, Nagaseno, je li to ista osoba ili nije?
- Ni jedno ni drugo.
- Daj mi neki primer.
- Ako imamo ćup svežeg mleka, koje se prvo zgruša, pa se od njega onda
napravi buter, a na kraju i gi (kuvanjem rafinirani buter), ne bi bilo
ispravno reći da su taj gi, buter i zgrušano mleko isto što i sveže
mleko, iako su oni iz njega dobijeni, ali isto tako ne bi bilo
ispravno reći ni da su nešto sasvim drugo.

Pitanja kralja Milinde, pogl. 2

[fatamorgana]

"Postoji patnja ali ne i onaj ko pati. Postoje djela ali ne i onaj ko radi.
Postoji oslobodjenje ali ne i onaj ko slobodan biva.
Postoji put, ali na njemu putnika nema."

[staza]

Naučimo kako da padnemo

Ljudi često pitaju: Kad meditiram, kako da znam da li napredujem? I
jedan od odgovora je: Kada um odluta od svog objekta, sve brže i brže
ga vraćate natrag. Obratite pažnju, odgovor nije: Um nikada ne odluta.
Već: Očekuje se da ćete odlutati; to je normalan deo vežbe, normalan
deo treninga. Stvar je u tome da ste sve budniji za ono što se događa
i sve brži u menjanju situacije kada vas misli povuku sa sobom.

Dakle, važan deo učenja kako da meditirate jeste da naučite kako da
padate... kako da vratite um uz minimum griže savesti, minimum
samooptuživanja, sa jednostavnom konstatacijom: "Nisam ovde seo da bih
razmišljao o obavezama sledeće nedelje, o neuspehu od sinoć ili o bilo
čemu drugom. Ovde sam da se fokusiram na dah." Odložite sve te
druge stvari i vratite se objektu meditacije. Naučite kako da to
uradite a da ne vezujete čvorove u umu.

Thanissaro Bhikkhu, How to Fall

[Sati]

Evo malo lektire

Ađan Munindo: Nadahnuća Dhammapade
http://www.xxx.com/doc/31376627/A%C4%91 ... Dhammapade

"Namera mi je bila da deleći svoja lična razmišljanja na ovaj način možda ohrabrim druge da i sami isprobaju svoju sposobnost kontemplacije. Postoji tendencija među onima koji praktikuju budizam na Zapadu, da pokušavaju da pronađu mir i razumevanje tako što će zaustaviti tok misli. Iako nam upravo Buda kaže da tek uz pomoć yoniso manasikara ili mudrog promišljanja uviđamo pravu prirodu svog uma, a ne tako što će on prestati da razmišlja."

[Sati]

Kakve su moje zasluge?

Ovo je verovatno najpoznatiji dijalog u čitavoj zen tradiciji.
Bodidarma se jednom sreo sa carem Vuom iz dinastije Liang, predanim
budistom, poznatim po svojoj privrženosti Učenju i širokogrudosti kad
su u pitanju siromašni. Car je jako mnogo pomagao podizanje novih
manastira i sirotišta.

Onda Vu reče: "Mnoga sam dobra poklonio manastirima i bio pokrovitelj
mnogim zamonašenjima -- kakve su moja zasluge?" Bodidarmin odgovor bio
je radikalan: "Nema nikakvih zasluga." Jer Vu je činio dobro da bi za
sebe gomilao zasluge. Bodidarma je raspršio Vuove ideje o zaslugama i
stigao do sredista svog učenja, da vežbanje nije nešto što je odvojeno
od nas: kada je naš um čist, živimo u čistom univerzumu; kad smo se
zapleli u ideje dobitka i gubitka, živimo u svetu iluzija.

Jisho Cary Warner

[Sati]

Ako osnova hrišćanstva jeste Bog, onda osnova budizma jeste um.

Douglas M. Burns: Buddhist Meditation and Depth Psychology

[SenQ]

budisti ili vec kak se nazivate.

Zanima me, kakav pojam boga ima kod vas, tj. visega bica. I na cemu se zasniva budizam, na koga se oslanjate, koji smisao i tako to.

Moze li ko ukratko ?