Forum Klix.ba

Koliko su po vama ljudi danasnjice ljubazni naspram, recimo, 15-20 godina unazad? Koliko poznajete ljudi koji su zadrzali taj manir i koji ujedno sa svojom ljubaznoscu ne pretjeravaju?
Meni, ili se cini, ili ja sve manje uocavam takvih ljudi...? Koliko vam znace ljubazni ljudi, ljudi koji nisu preglasni, ortodoksni materijalisti,
profiteri, muljatori i jos stosta...

iako se ne sjecam perioda od prije 20 godina, mogu reci za sebe slobodno da sam jako uljudan

ja mislim da te uljudne danas zovu idiotima, jer su jako rijetki, pa kad se i pojavi koji tesko ga je identifikovati ili te svi sa rezervom u nevjerici uzimaju k zanju

ne znam zasto, ali ljudi su se oducili lijepome ponasanju i normalnoj lijepoj rijeci
i danas ako nekome nesto noramlno, fino kazes, a ne moras, znaci nema teoretske da se okoristis o istog, onda te gleda ko budalu ili ipak konta da ti nesto ne treba

Lijepo ponasanje je, izmedju ostalog, nesto sto potice iz porodice i normalnih roditelja koji tome uce dijete od malih nogu... A kako je sve manje normalnih roditelja i porodica onda je normalno i sadasnje stanje i ponasanje koje je ravno nuli...

Da ne budem previse kriticna, reci cu kako poznajem i nekolicinu ljudi kojima je izuzetno stalo do lijepog ponasanja, koji ga nastoje i primijeniti u svakoj prilici, ali je jako tesko u okolnostima gdje zive oni koji ne vide dalje od svog sela. I neko vec rece, kada uputis lijepu rijec, budala si. I postalo je pravilo... Sto si vise sirovina prolazis kao po loju...

Suprotno od lijepog ponašanja je ružno, t.j. drsko ponašanje.
Ako se neko ponaša drsko, treba mu reći:
Ne ponašaj se drsko, da te ne bih poprsk'o!

I ja sam primjetio da ljudi na ljubaznost sada više gledaju kao na neku slabost,
manu,...

StLouis wrote:Koliko su po vama ljudi danasnjice ljubazni naspram, recimo, 15-20 godina unazad? Koliko poznajete ljudi koji su zadrzali taj manir i koji ujedno sa svojom ljubaznoscu ne pretjeravaju?
Meni, ili se cini, ili ja sve manje uocavam takvih ljudi...? Koliko vam znace ljubazni ljudi, ljudi koji nisu preglasni, ortodoksni materijalisti,
profiteri, muljatori i jos stosta...

Poznajem mnogo ljubaznih ljudi i ljubaznost smatram vrhunskim kvalitetom. Imam dobar primjer ljubaznosti i njene suprotnosti na trenutnom poslu : sef je tih, uljudan, nenametljiv, a kolegica s kojom puno radim - bucna, svojeglava, neobazriva ( Italijanka ). S njim je zadovoljstvo raditi, s njom - muka. Ono sto je zanimljivo je da ona ima iste kvalifikacije kao sef, ali ne rade isti posao ( njen je mnogo manje placen i sa manje odgovornosti ). Mislim da je i njeno ponasanje faktor zbog kojeg ne radi bolji posao.

nažalost, lijepog ponašanja je sve manje i ljubaznosti bilo gdje da dođeš. svi nešto galame, tersaju... samo pogledam tetu koja radi u skriptarnici na faxu, strašno...tako drsko stvorenje u životu nisam srela, a tek da se nekad nasmije nema šanse...

Ljubaznost i lijepo ponasanje se nosi iz kuce, vrijeme nema veze sa tim

potres_mozga wrote:Ljubaznost i lijepo ponasanje se nosi iz kuce, vrijeme nema veze sa tim

Daaaaaaaaaaa!

StLouis wrote:Koliko su po vama ljudi danasnjice ljubazni naspram, recimo, 15-20 godina unazad? Koliko poznajete ljudi koji su zadrzali taj manir i koji ujedno sa svojom ljubaznoscu ne pretjeravaju?
Meni, ili se cini, ili ja sve manje uocavam takvih ljudi...? Koliko vam znace ljubazni ljudi, ljudi koji nisu preglasni, ortodoksni materijalisti,
profiteri, muljatori i jos stosta...

ima ona famozna "vremena se mjenjaju" ali u sustini nije do vremena nego do nas...uvijek postoji jaz izmedju generacija, svaka generacija odrasta sa pomalo drugacijim ocekivanjima, normama, pomalo promjenjenim definicijama istih pojmova
recimo nekada nije postojao pubertet kao prihvacena forma, zene nisu imale pravo glasa (u mnogo cemu) pa su i okviri "ljubaznosti i lijepog ponasanja" bili drugaciji...mislim da svako doba, svako okruzenje ima i one malo vise i one malo manje ljubazne
vidim spominje se kucni odgoj...mislim da se lijepo ponasanje moze nauciti, neka pravila, forme, kurtoazija...ali prava, iskrena ljubaznost je cesce pitanje karaktera
takodje postoje i razlike medju kultura, pa kad covjek promjeni zivotno okruzenje ili sredinu cini mu se da oni drugi manje prate forme "lijepog ponasanja"...ja mislim da je malo nacija na svijetu koje toliko koriste termine "sorry, excuse me, pardon me" kao kanadjani kada zaustavite nekog i postavite mu pitanje u prosjeku cesce cete naici na ljubaznost nego na neljubaznost....ali isto tako recimo moje roditelji i dan danas nervira sto kod kanadjana pri telefoniranju nema forme predstavanja putem telefona kada nekog zovete kod njih se to jednostavno tako ne radi... ima li tog i tog?...nema....hvala, do vidjenja - i vec je "klik" mi smo nauceni necem drugom....kod nas je vecinom bilo normalno da se obuca skida pri ulasku u kucu....kod kanadjana se svuda tranda u cipelama i kod njih je to tako normalno....
ljubaznost je naravno fina stvar, ali to sto je neko prijatan i ljubazan ne znaci da nije "ortodoksni materijalisti,
profiteri, muljatori i jos stosta" moje misljenje naravno....ljubaznost nije = dobar covjek

StLouis wrote:Koliko su po vama ljudi danasnjice ljubazni naspram, recimo, 15-20 godina unazad? Koliko poznajete ljudi koji su zadrzali taj manir i koji ujedno sa svojom ljubaznoscu ne pretjeravaju?
Meni, ili se cini, ili ja sve manje uocavam takvih ljudi...? Koliko vam znace ljubazni ljudi, ljudi koji nisu preglasni, ortodoksni materijalisti,
profiteri, muljatori i jos stosta...

uocavas sve manje takvih ljudi jer danas mladi uzor vide u siledzijama i primitivcima a ne u ljudima koji su kulturni, civilizovani, ljubazni... razlog za to je materijalne prirode, danas pare imaju najcesce oni prvi a ne oni drugi pa u skladu s tim lafcina je onaj ko ima kockastu glavu i izadje u japankama i sorcu iz Mercedesa ML iz kojeg lupa Ceca a ne onaj ko je obucen elegentno ali je izasao iz nekog golfa dvojke iz kojeg se cuo recimo Carreras...

Ipak ljubaznosti i kulture ima jos ponegdje... Ono sto me je iznenadilo u zgradi u kojoj zivim je recimo sto ovdje komsije cekaju jedni druge u liftu, ako je neko usao i lift i cuje te da si usao u haustor ceka te da pogledas sanduce i dodjes do lifta - sokirao sam se pozitivno kada sam vidio da to jos negdje ima !

ljubaznih i kulturnih... pa rekao bih od svih ljudi sa kojima se intenzivno druzim mozda ih par nisu takvi, svi ostali u manjoj ili vecoj mjeri jesu.

d2 wrote:
uocavas sve manje takvih ljudi jer danas mladi uzor vide u siledzijama i primitivcima a ne u ljudima koji su kulturni, civilizovani, ljubazni... razlog za to je materijalne prirode, danas pare imaju najcesce oni prvi a ne oni drugi pa u skladu s tim lafcina je onaj ko ima kockastu glavu i izadje u japankama i sorcu iz Mercedesa ML iz kojeg lupa Ceca a ne onaj ko je obucen elegentno ali je izasao iz nekog golfa dvojke iz kojeg se cuo recimo Carreras...

Ipak ljubaznosti i kulture ima jos ponegdje... Ono sto me je iznenadilo u zgradi u kojoj zivim je recimo sto ovdje komsije cekaju jedni druge u liftu, ako je neko usao i lift i cuje te da si usao u haustor ceka te da pogledas sanduce i dodjes do lifta - sokirao sam se pozitivno kada sam vidio da to jos negdje ima !

ljubaznih i kulturnih... pa rekao bih od svih ljudi sa kojima se intenzivno druzim mozda ih par nisu takvi, svi ostali u manjoj ili vecoj mjeri jesu.

hahaha majstore al´me nasmeja. Znam da voziš Golfa guzonju al´gde nađe Karerasa, majke ti?
Meni su džipovi postali omrženi otkad sam video kakvi ih volovi voze. I znaš šta, zakleo sam se da ću da kupim BMW X3, obavezo crni i obavezno naočare na glavu i glumim ludilo. Odmah parkiram, onako bahato ispred neke letnje bašte, onda vadim Iphone i bacam na sto. Naručujem kafu ( od marku normalno ) i čašu vode, i čekam važan poziv iz Visokog. Da mi jave kolko je kilo stajskog đubriva. Pa se malo igram sa telefonom, lupam prstima, vrtim brojeve... ključevi od kola na stolu, namrštena faca, majica uz telo da se vide mišići. Nema cile mile.

Latinica wrote:

StLouis wrote:Koliko su po vama ljudi danasnjice ljubazni naspram, recimo, 15-20 godina unazad? Koliko poznajete ljudi koji su zadrzali taj manir i koji ujedno sa svojom ljubaznoscu ne pretjeravaju?
Meni, ili se cini, ili ja sve manje uocavam takvih ljudi...? Koliko vam znace ljubazni ljudi, ljudi koji nisu preglasni, ortodoksni materijalisti,
profiteri, muljatori i jos stosta...

Poznajem mnogo ljubaznih ljudi i ljubaznost smatram vrhunskim kvalitetom. Imam dobar primjer ljubaznosti i njene suprotnosti na trenutnom poslu : sef je tih, uljudan, nenametljiv, a kolegica s kojom puno radim - bucna, svojeglava, neobazriva ( Italijanka ). S njim je zadovoljstvo raditi, s njom - muka. Ono sto je zanimljivo je da ona ima iste kvalifikacije kao sef, ali ne rade isti posao ( njen je mnogo manje placen i sa manje odgovornosti ). Mislim da je i njeno ponasanje faktor zbog kojeg ne radi bolji posao.

Ovo je gotovo filozofsko pitanje, da li je losije raspolozena zato sto radi manje placen posao, ili radi manje placen posao zato sto je takva.

Sto se tice same teme, previse kvaliteta si ujedinio. Najgori muljatori koje znam su strasno ljubazni, a znam ljude koji su spremni uraditi mnogo za druge, koji su na prvi pogled neotesani.

redondo72 wrote: hahaha majstore al´me nasmeja. Znam da voziš Golfa guzonju al´gde nađe Karerasa, majke ti?
Meni su džipovi postali omrženi otkad sam video kakvi ih volovi voze. I znaš šta, zakleo sam se da ću da kupim BMW X3, obavezo crni i obavezno naočare na glavu i glumim ludilo. Odmah parkiram, onako bahato ispred neke letnje bašte, onda vadim Iphone i bacam na sto. Naručujem kafu ( od marku normalno ) i čašu vode, i čekam važan poziv iz Visokog. Da mi jave kolko je kilo stajskog đubriva. Pa se malo igram sa telefonom, lupam prstima, vrtim brojeve... ključevi od kola na stolu, namrštena faca, majica uz telo da se vide mišići. Nema cile mile.

Za Pavarotija cak i svaki seljober zna, za drugu dvojicu cuvenih tenora uglavnom ne.

Prvo, za mene je ljubaznost i lijepo ponašanje kad se ustanem ujutro i kažem dobro jutro, kad pozdravim komšije kad ih sretnem, kad uđem u prodavnicu i pozdravim curu s kase, kad pustim bilo koju curu da prođe prije mene (bilo koja situacija), kad pridržim vrata nekome ko ulazi iza mene, kad čekam komšiju sa osmog s liftom, kad kažem hvala doviđenja teti na šalteru...uglavnom you get the idea.

Dosta toga dođe iz kuće (odgoja), dosta toga dođe iz škole, ulice (također odgoj). Ali smatram da se to izgubi ili zadrži u neko doba kad se gradiš kao osoba (kao što anaias nin reče karakter). Kad vidiš da se okolina prema tebi ponaša drsko i bahato, na tebi je kao na osobi da vidiš i odlučiš hoćeš li nastaviti zahvaljivati svakoj slijedećoj teti na šalteru, čuvati vrata i dalje svakom iza sebe...

StLouis wrote:ljudi koji nisu preglasni, ortodoksni materijalisti, profiteri, muljatori i jos stosta...

Ovo, kao i ko šta oblači, koje auto vozi, koju muziku sluša i jel naručuje kafu od marku s ključevima i mobitelom na stolu je sasvim druga kategorija i nema veze s ljubaznošću. Znam dosta kockoglavih ljudi koji slušaju narodnjake i koji svaki put pozdrave i pitaju treba li pomoći kad se vraćam iz prodavnice.

Da, da i ja mislim da su oni jako kulturni i ljubazni. Ovde kod mene ima jedan fićka i tu kad se zahvališ konobarici što ti je donela kafu kao da si joj mamu opsovo. Nije žena navikla. A ja sam u početku bio uporan, kafa za koga je - za mene, hvala... pa spušta čašu vode - ja opet hvala, briše sto krpom - e tu kad sam rek´o hvala imao sam utisak da je htela da mi zvekne jedan navaši geri u glavu. Navike su čudo.

Ne treba uvijek reći ni hvala ni izvini.

Kjajević Majko wrote:Ne treba uvijek reći ni hvala ni izvini.

Zavisi u kojem kontekstu se govori... Moze se kao znak uctivosti reci uvijek hvala, izvini je vec nesto malo ozbiljnije, ali se i to moze... No, kad ove iste rijeci govoris nekom ko ti mnogo znaci daleko je teze i tu treba vise vagati... Onako u prolazu ljudima se mogu izreci bez problema... Barem meni

madner wrote:

Latinica wrote:
Poznajem mnogo ljubaznih ljudi i ljubaznost smatram vrhunskim kvalitetom. Imam dobar primjer ljubaznosti i njene suprotnosti na trenutnom poslu : sef je tih, uljudan, nenametljiv, a kolegica s kojom puno radim - bucna, svojeglava, neobazriva ( Italijanka ). S njim je zadovoljstvo raditi, s njom - muka. Ono sto je zanimljivo je da ona ima iste kvalifikacije kao sef, ali ne rade isti posao ( njen je mnogo manje placen i sa manje odgovornosti ). Mislim da je i njeno ponasanje faktor zbog kojeg ne radi bolji posao.

Ovo je gotovo filozofsko pitanje, da li je losije raspolozena zato sto radi manje placen posao, ili radi manje placen posao zato sto je takva.

Ako skontas da posao koji ona trenutno radi - ne bi morala raditi, odgovor se sam namece.

Sto se tice same teme, previse kvaliteta si ujedinio. Najgori muljatori koje znam su strasno ljubazni, a znam ljude koji su spremni uraditi mnogo za druge, koji su na prvi pogled neotesani.

Sto ce reci da trebamo biti tolerantniji ? To stoji, ali isto tako ima onih koji su ljubazni i uz to ok ljudi, kao i onih koji su neotesani, a uz to nisu ok. Ljubaznost je ipak kvalitet, nije najveci, a pogotovo nije jedini, ali kvalitet je svakako.

StLouis wrote:Koliko su po vama ljudi danasnjice ljubazni naspram, recimo, 15-20 godina unazad? Koliko poznajete ljudi koji su zadrzali taj manir i koji ujedno sa svojom ljubaznoscu ne pretjeravaju?
Meni, ili se cini, ili ja sve manje uocavam takvih ljudi...? Koliko vam znace ljubazni ljudi, ljudi koji nisu preglasni, ortodoksni materijalisti,
profiteri, muljatori i jos stosta...

Lijepa ti je tema...
O potrbi i velicini ljubaznosti najbolje kazuje poslovica:
"Bolje je biti ljubazan nego u pravu"...
Pozdrav...

Latinica wrote: Ako skontas da posao koji ona trenutno radi - ne bi morala raditi, odgovor se sam namece.

Nezgodna osoba za saradnju, sa nekima je bolje biti u losim odnosima, sigurnije je.

Sto ce reci da trebamo biti tolerantniji ? To stoji, ali isto tako ima onih koji su ljubazni i uz to ok ljudi, kao i onih koji su neotesani, a uz to nisu ok. Ljubaznost je ipak kvalitet, nije najveci, a pogotovo nije jedini, ali kvalitet je svakako.

Samo da ljubaznost ne vuce druge osobine iza sebe.
Jeste kvalitet, ali jedan koji se moze naucit i pretvarat.

metal_rules_cura wrote:Zavisi u kojem kontekstu se govori... Moze se kao znak uctivosti reci uvijek hvala, izvini je vec nesto malo ozbiljnije, ali se i to moze... No, kad ove iste rijeci govoris nekom ko ti mnogo znaci daleko je teze i tu treba vise vagati... Onako u prolazu ljudima se mogu izreci bez problema... Barem meni

U kontekstu, nemoj se zahvaljivati ni izvinjavati za svaku sitnicu. Nema ništa iritantnije nego kad ti neko stalno ponavlja hvala, hvala kao da činiš neku veliku uslugu, pa kad je i učiniš dovoljno je jednom reći hvala. Isto tako kad se neko počne izvinjavati pa i kad kažeš uredu, ok, opet izvini, izvini...

Ljudi u prolazu i ljudi koje znam mi isto dođu po tom pitanju. Ako nekoga slučajno nagazim u tramvaju npr. izvinut ću se a ako mi ta osoba počne kritikovati što sam je slučajno nagazio neću joj ponoviti to izvini. Isto tako prijatelju se nikad neću izvinuti ako ga povrijedi kad čuje neko mišljenje od mene. Jer da tako ne mislim i da nisam upravu nikad ne bih ni rekao, zašto se onda izvinjavati? Kužiš?

sapati srca wrote:Lijepa ti je tema...
O potrbi i velicini ljubaznosti najbolje kazuje poslovica:
"Bolje je biti ljubazan nego u pravu"...
Pozdrav...

Ne slažem se s ovom poslovicom, možeš ti biti i ljubazan i upravu istovremeno, samo treba imati nerve.

Da baš je iritantno kad ti se neko zahvaljuje. Izludeo sam je skroz. Toliko puta ˇhvala ˇnije čula za ceo radni staž + beneficirani. Gospođica inače nije rekla " molim ", ali to razumem. Iznenadio sam je. Tek sam kasnije ušao u fazon. Kad ti donese kafu, kaže se: " tun stavi " i onda prstom pokažeš, a kad te pita šta ćeš pit´, kažeš daj sok. Pri tome naravno ne navodiš koji sok, jer su u principu svi sokovi isti. Coca - Cola ili ceđena pomorandža, razlika se i ne primeti. Ustvari, ona nikad ne pita " štaš pit´" već klimne glavom i pogleda te ali ni ja joj nisam ostao dužan. Ne stavljam više ruku na usta kad zevam.

ja sam primjetila da je sve vise ljudi bez manira. Sve nesto ko sa duda
evo bas i na forumu. Kad vidim kako se pojedinci izrazavaju, mene bi mama (iako sam presla 30-U) fino izbacila iz kuce
jedno je lanut (nekad psujem ko kocijas), ali brate sve je manje ljudi sa mjerom. Gola sirovina

Kjajević Majko wrote:

metal_rules_cura wrote:Zavisi u kojem kontekstu se govori... Moze se kao znak uctivosti reci uvijek hvala, izvini je vec nesto malo ozbiljnije, ali se i to moze... No, kad ove iste rijeci govoris nekom ko ti mnogo znaci daleko je teze i tu treba vise vagati... Onako u prolazu ljudima se mogu izreci bez problema... Barem meni

U kontekstu, nemoj se zahvaljivati ni izvinjavati za svaku sitnicu. Nema ništa iritantnije nego kad ti neko stalno ponavlja hvala, hvala kao da činiš neku veliku uslugu, pa kad je i učiniš dovoljno je jednom reći hvala. Isto tako kad se neko počne izvinjavati pa i kad kažeš uredu, ok, opet izvini, izvini...

Ljudi u prolazu i ljudi koje znam mi isto dođu po tom pitanju. Ako nekoga slučajno nagazim u tramvaju npr. izvinut ću se a ako mi ta osoba počne kritikovati što sam je slučajno nagazio neću joj ponoviti to izvini. Isto tako prijatelju se nikad neću izvinuti ako ga povrijedi kad čuje neko mišljenje od mene. Jer da tako ne mislim i da nisam upravu nikad ne bih ni rekao, zašto se onda izvinjavati? Kužiš?

sapati srca wrote:Lijepa ti je tema...
O potrbi i velicini ljubaznosti najbolje kazuje poslovica:
"Bolje je biti ljubazan nego u pravu"...
Pozdrav...

Ne slažem se s ovom poslovicom, možeš ti biti i ljubazan i upravu istovremeno, samo treba imati nerve.

Pa naravno da se moze
Poslovica naglasava znacaj i vaznost ljubaznosti...zato i jeste poslovica a ne aksiom

Dobar dan,kako ste,jeste li dobro....hvala a vi ?


e jesam multikulturoloski tajpe...ha !