Forum Klix.ba

Malo sam ja sam "istrazivao",kako bi se strucno reklo ,pa da Vam postavim na forum i da procitate.Zanimaju me jedinice i lokacije koje su zaposjedale jedinice JNA i "dobrovoljacke",odnosno cetnicke jedinice na pocetku agresije na Sarajevo.U dosta knjiga i na internetu sam nasao na razlicite jedinice i lokacije, pa bi volio da mi pomognete i da se zna koje su jedinice ucestvovale u napadu na Sarajevu.
Izvinjavam se ako ima pravopisnih gresaka
Zona odgovrnosti 4. korpusa JNA je obuhvatala teritoriju na sjeveru do Doboja, na jugu i jugo-istoku do rijeka Neretve i Drine, na sjevero-istoku i istoku do linije Vlasaenica - Han Pjesak - planina Devetak i na zapadu i jugo-istoku do linije Travnik - Bugojno - Posušije - Duvno - Lištica - Mostar. Komandant 4. korpusa JNA je bio general Vojislav Durdevac. U organizacijsko-formacijskom sastavu SRK-a, od jedinica 4. korpusa JNA, usle su samo 49. motorizovana brigada-mtbr, komandant brigade potpukovnik Enver Hadzihasanovic, je imala u svom sastavu 1 tenkovski bataljon, a petogodisnjim planom razvoja OS SFRJ 1990-1995, bilo je predvidjeno da se motorizovane brigade preformiraju u mehanizovane, te bi neke imale i po 2 tenkovska bataljona u svom sastavu, (reorganizovana i preimenovana u 1. sarajevsku mehanizovana brigadu, nastala od 49. motorizovane brigade-mtbr i 149. mehanizovane brigade, sa sjedistem u kasarni ”Slaviša Vajner Čiča” u Lukavici. Angažovana je na sarajevskom ratistu pocetkom aprila 1992 i to kao 49. mehanizovana brigadu 4. korpusa JNA. Nalazila se na liniji fronte koja se proteza od Gornjeg Kotorca nalijevo, te kod Knjeginca nadesno ili od Lukavice do Grbavice i zauzimala je položaje prema Butmiru, Dobrinji, Mojmilu i Hrasnom ili rejoni Vraca, Mojmila, Lukavice i Vojkovića, , 4. auto bataljon u Lukavici, 120. laka pješadijska brigada iz Zenice je rasporedena u selo Vojkovice. Jedinica je tu popunjena ljudstvom i nazvana Vojkovićka brigada, a kasnije ce ona biti preimenovana u 2. sarajevsku laku pješadijsku. Njen zadatak je bio kontrola pravca Sokolovic-kolonija-Hrasnica i tu ce ostati tokom cijele agresije ili bila je na frontu od Kotorca do Krupca?, okrenuta prema Hrasnici i Butmiru? ili je kontrolisala dio fronte od Gornjeg Kotorca do Krupca, te vanjski krug od Krupca do Jagodnice (front dužine 14 km) ili rejoni Vraca, Mojmila, Lukavice i Vojkovića, 216. brdska brigada iz Han Pijesak, preimenovana u 1. romanijsku pješadijsku brigadu (Trnovska i Novosarajevska stvaljene pod njihovu komandu) koja se nalazila istočno od Sarajeva, sa sjedištem na Palama, zauzimala je front od Knjegince do Pašinog brda (fronta dužine 65 km) ili od Grbavice do Knjegince ili Trebević – Hreša ili rejoni sela Mrkovići, Borije i Lapišnicana sjeveru i istoku Sarajeva 14. motorizovana brigada iz Zenice (prebazirana iz Ljubljane) preimenovana 2. romanijsku motorizovanu brigadu i razmjestena na Sokolac, odnosno Romanijski plato (stavljena pod komandu Drinskog korpusa krajem novembra 1992.).Pored navedinih zdruzenih taktickih jedinica koje su usle u sastav SRK-a, u sastav ovog korpusa je uslo jos 9 brigada za cije su formiranje posluzili dijelovi raspadnute TO Sarajevo i naoruzani odredi i seoske straze koje su bile namjenjene da cuvaju srpska naselja. Ratnu tehniku i oruzije za te brigade da ce 49. motorizovana brigada-mtbr Te novoformirane brigade koje nisu postojale u ranijem 4. korpusu JNA bile su: Blažujska, Hadžićka, Koševska, Vogošćanska, Ilijaška, Rajlovačka, Ilidžanska, Igmanska, Rogatička, Paljanska i Trnovska laka brigada će kao bataljoni uci u sastav 1. romanijske pješadijske brigade, sto ce ukupan broj brigada SRK-a smanjiti za 2 brigade. Takode, poslije formiranja Drinskog korpusa, 2. romanijska motorizovana brigada i Rogatička ce uci u njegov sastav, krajem novembra 1992, sto ce broj brigada smanjiti za nove 2 brigade.

3. sarajevska laka brigada nastala je krajem 1993., ili početkom 1994 od Koševske,Vogošćanske, Rajlovačka lake brigade.

"Unutrašnji obruc" Sarajeva je bio dužine oko 55 km.
Kasarne u gradu Sarajevu 1992 i jedinice u njoj.

KASARNA na Bistriku - komanda 2. vojne oblasti

KASARNA JAJCE - bataljon veze 2. vojne oblasti

KASARNA MARŠAL TITO - školski garnizon Kopnene vojske, centar vojnih skola kopnene vojske - KoV-a, na direktoj vezi sa SSNO-a, premjestena iz 1. vojne oblasti - VO ili Vojno pomorske oblasti - VPO Split, artiljerijski školski centar - AŠC, pješadijski školski centar – PŠC, škola i kursevi vetrinarske službe - ŠiK VtSl, srednja vojna škola kopnene vojske - SVŠ KOV, muzička srednja vojna škola - MSVŠ, intendatsko finansijski školski centar – InfnŠC, 744. pozadinska baza - PoB, na direktoj vezi sa SSNO-a, premjestena iz 1. vojne oblasti - VO ili Vojno pomorske oblasti - VPO Split , kasifikacija tip A.

KASARNA BOSUT - centar stacioniranih veza SSNO-a

KASARNA JUSUF DŽONLIĆ - 4. auto-bataljon - R, 563. auto transportni bataljon - ATB tehnicka radionica za remont

KASARNA VIKTOR BUBANJ – 4 ili 288. bataljon Vojne policije - A. Straža u komandi grada, u Han-Pijesku, skijanje na Jahorini i tereni po Romaniji i neizbjezno Mojmilo (dril). Imala 2 čete, saobračajnu i PT vod koji su bili na ugovor. Ceta je imala komandu, i 2 voda, svaki sa po 3 odeljenja po 10 ljudi. U četi je bilo i odeljenje za protivdiverzantsku zaštitu. Prvi vod je bio sastavljen od podoficira (profesionalci), a drugi od izabranih vojnika), zaštitni puk (zaštitni motorizirani pukovi su jedinice cija je namjena bila osiguranje i zaštita komande vojnih oblasti. Koncipiran je na nacin da su u njegov sastav ušle postojece jedinice izravno vezane za komandu vojne oblasti. U miru se sastojao od: komande, komande stana vojne oblasti, bataljona vojne policije, diverzantskog odreda i voda za izlaganje stanja u vazdusnom prostoru. U ratu bi bio pojacan motoriziranim bataljonom, lakim samohodnim raketnim divizionom PVO, inzenjerijskom cetom i vodom ABHO) i vojni sud

KASARNA NEDŽARIĆI – 321. bataljon veze - BV RV i PVO i 58. bataljon vazdušnog osmatranja, javljanja i navođenja – bVOJIN

KASARNA SLOBODAN PRINCIP - SELJO - 346. laki artiljerijski puk PVO-a - A, drzao polozaje Trebević i Brus, 240. srednji samohodni raketni puk PVO - A (raketni sistem KUB, NATO oznaka SAM – 6. To je mobilni sistem PVO namenjen za protivvazduhoplovnu zaštitu kopnene vojske, ali i važnih državnih objekata. Na lanseru se, inače, nalaze tri rakete zemlja-vazduh, čiji je maksimalni efikasni domet 11 km. Sastav puka je 4 raketne baterije sa po 4 lansera, a na lanseru inace nalaze 3 rakete zemlja - vazduh, BUV - baterija za upravljanje vatrom, ČORT - četa za održavanje raketne tehnike i inženjerijski vod) Premjesten iz Zadra?. Samohodni raketni puk PVO formiran je 1978, a njegova prva baza je bila kasarna u Lukavici u Sarajevu. Krajem juna 1992. on je preseljen u Novi Sad?, bataljon veze 4. korpusa, 2 bataljona iz 398.brigade veze, na direktoj vezi sa SSNO-a, premjestena iz 1. vojne oblasti - VO ili Vojno pomorske oblasti - VPO Split, klasifikacija tip A. (Ako je jedinica imala "A" kvalifikaciju to je znacilo ima najmanje 4 aktivna bataljona ili diviziona i da je popunjena sa 60 - 100% ratnog brojnog stanja, "B" je imala 2-3 aktivna bataljona ili diviziona i 15-60% i "R" do 15%, bez aktivnih bataljona, u praksi obicno se radilo o minimalnim procentima popunjenosti ili manjim), tenkovski bataljon i 4. pozadinski bataljon. Pocetkom juna 1992. u kasarnu je prebacen dio 63. padobranske brigade i dio 1. Gardijske brigade?.
KASARNA SLAVIŠA VAJNER - ČIČA - 49. motorizovana brigade – mtbr - A . Angažovana je na sarajevskom ratistu pocetkom aprila 1992 i to kao 49. mehanizovana brigadu 4. korpusa JNA. Jedan dio ljudstva i materijalno tehničkih sredstva 140. mehanizovane brigade - mbr su pridodata toj brigadi. Nalazila se na liniji fronte koja se proteza od Gornjeg Kotorca nalijevo, te kod Knjeginca nadesno ili od Lukavice do Grbavice i zauzimala je položaje prema Butmiru, Dobrinji, Mojmilu i Hrasnom ili rejoni Vraca, Mojmila, Lukavice i Vojkovića. Struktura motorizovana brigade 1990: komanda, komanda stana, četa vojne policije, 2 motorizovana bataljona, 1 mehanizovani bataljon - 2 mehanizovane čete (1 mehanizovana ceta - 10 oklopnih transportera) i 1 tenkovsku četu, 1 oklopni bataljon (komanda, odjeljenje veze, pozadinski vod, 3 tenkovska voda (3 tenka i 1 komandni tenk), 3 tenkovske cete (10 tenkova svaka četa, 2 su cete bile aktivne uvijek, a u eventualnim ratnim situacijama pridodavala bi se jos jedna tenkovska ceta, cija su vozila u mirnodopskom periodu bila konzervirana),1 mehanizovana ceta (10 oklopnih transportera) sve skupa oko 280 ljudi).Ukupno 31 tenk i 10 oklopnih transportera), laki artiljerijski divizion PVO, mješoviti protivoklopni artiljerijski divizion, haubicki artiljerijski divizion, izviđačka četa, četa veze, vod ABHO, inžinjerijski bataljon, pozadinski bataljon. Pocetkom juna 1992. u kasarnu je prebacen dio 63. padobranske brigade i dio 1. Gardijske brigade?.

KASARNA RAJLOVAC - 130. vazduhoplovna baza - na direktnoj vezi sa SSNO-a, premjestena iz 1. vojne oblasti - VO ili Vojno pomorske oblasti - VPO Split, Vazduhoplovno-tehnicki skolski centar -VTŠC RV i PVO, na direktoj vezi sa SSNO-a, premjestena iz 1. vojne oblasti - VO ili Vojno pomorske oblasti - VPO Split, vazduhoplovno remonti zavod ORAO, 240. srednji samohodni raketni puk PVO (KUB-M ili SAM-6 - ruski mobilni raketni sistem PVO, sastav: 4 raketne baterije sa po 4 lansera, sa 3 rakete svaki, BUV-baterija za upravljanje vatrom, ČORT-četa za održavanje raketne tehnike i inženjerijski vod)¬? Premjesten iz Zadra?

KASARNA ZMAJEVAC - skladiste sredstava veze stacioniranog bataljona 2. vojne oblasti

KASARNA FALETIĆI - skladište naoružanje i municije Teritorijalne odbrane - TO grada Sarajeva

Četničke jedinice koje su drzali obruč oko Sarajeva:

4. MJEŠOVITI ARTILJERIJSKI PUK je bio u Kiseljaku i prebaziran na Pale, a drzao je rejone Ilidže, selo Osijek i Otes

4. MJEŠOVITI PROTIVOKLOPNI ARTILJERIJSKI PUK je bio u Visokom, a prebaziran u Mokrom , na putu Pale – Sokolac ili drzao rejone Ilidže, sela Osijek i Otes

4. MJEŠOVITI PJEŠADIJSKI PUK bio je na području Crepoljskog.

ARMIJA - 3 do 7 korpusa
KORPUS - 8 000 do 15 000, a možda i više vojnika (2 do 3 divizije)
DIVIZIJA - oko 6 000 do 8 000 vojnika (3 do 5 brigada)
BRIGADA - 1 000 do 2 000 vojnika (2 do 5 bataljona)
BATALJON - 300 do 600 vojnika - 2 do 4 čete
ČETE - 50 do 100 vojnika - 2 do 4 voda
VOD - 15 do 30 vojnika - 2 do 4 odjeljenja
ODJELJENJE - 5 - 10 vojnika

120 laka pjesšadijaska brigada – R

Komanda 4 korpusa
Komanda vojnog okruga Sarajevo
340 inzp – R
367 pv – A
4 Snb – R
4 inzb – R
4 db – R
4 bv – A
Vojna bolnica

pa i nase brigade u Sarajevu su bile motorizovane, svaka je imala po par golfova

salu na stranu, dobro ti tim vladas, ako neko ima jos informacija neka posta

Kao prvo da spomenemo topnistvo na Zlatistu koje je organizovao Rasim Delic!!!!

Puno je balija bilo na pocetku, sporo im se lampe pale, dok nisu skontali da su ipak na progresnoj strani!!!!

Ponekad s'proljeca wrote:Kao prvo da spomenemo topnistvo na Zlatistu koje je organizovao Rasim Delic!!!!

Puno je balija bilo na pocetku, sporo im se lampe pale, dok nisu skontali da su ipak na progresnoj strani!!!!

ovo ti nikako nije potrebno, nekako s'proljeca... budes pripazio u buducnosti... hvala!

Hmm, Imam ja dosta informacija i karti o ovome. Posalji privatnu poruku sa emailom na koji zelis da ti to posaljem.

putnik 29
Poslao sam ti PP i e-mail adresu
Unaprijed zahvalan

sarajovasi wrote:putnik 29
Poslao sam ti PP i e-mail adresu
Unaprijed zahvalan

Poslao sam ti nesto - pa pogledaj i vidi moze li ti to pomoci.

Zanimljivo da ljudi nemaju sta reci na ovu temu

Gdje su oni bajni stratezi sto govore moglo se ovo moglo se ono ali politika nije dala. Zasto bar pojedinacno ne kazu ja sam bio u toj i toj jedinici na tim i tim lokacijama...pa da pomognemo covjeku kada se ovoliko potrudio.

Za ovu temu iako nisam sarajlija, smatram je jako interesantnom.

Maraschino wrote:Zanimljivo da ljudi nemaju sta reci na ovu temu

Gdje su oni bajni stratezi sto govore moglo se ovo moglo se ono ali politika nije dala. Zasto bar pojedinacno ne kazu ja sam bio u toj i toj jedinici na tim i tim lokacijama...pa da pomognemo covjeku kada se ovoliko potrudio.

Za ovu temu iako nisam sarajlija, smatram je jako interesantnom.

Pa kao i svi moji sugrađani, koji su prošli 4 godine u tom obruču, mogu samo reći da je čudo kako smo pored svog tog silnog naoružanja uopšte i ostali živi.
Pogotovo što su njime upravljali najveći primitivci koje je svijet u posljednje vrijeme vidio.
Mislim, ne znam šta da kažem, osim da smo iskusili gorčinu svog tog naoružanja.

koliko me sjecanje sluzi.......

U i OKO Sarajeva su bila 3 OBRUCA !!!!!


cetnici,UNPROFOR i predsjednistvo bih.


......

komentari nisu bitni za ove zadnje

jer ako su zadnji TRAZILI uvjerenje o nekaznjavanju za djete staro DVIJE godine !!!!!!!!
od vojnog suda i civilnog suda,kako bi to djete moglo napustiti grad 1994/1995 onda je sve ostalo vrhunac cinizma.

POTVRDE POSTOJE !!!!!

daj vise manite se DUALIZMA

nije isto bilo spavati i obitavati u SEFU neke banke ili spavati i bauljati po teranseima,s suplim cipelama.
nositi ciste kosulje ili kosulju ,koja je ''plaknuta'', na kisnici ili u ''industrijskoj vodi''.
ili placati po 8 do 10 DEm za kilu brasna na pijaci,dok su se drugi u ratu bogatili !!!!

moze li ko zamisliti koliko je placeno 2 kg mlijeka u prahu ????
- ne, ne moze ( NEGACIJA SE PISE ODVOJENO OD GLAGOLA )
a koje je doslo kao HUMANITARNA pomoc za grad Sarajevo, a kardazic tu humanitarnu pomoc nije djelio u Sarajevu.......bilo je jadno,bjedno i mizerno.


kako su oni cetnicki majmuni bubali po Sarajevu i zatvaraali H2O i ''struju''..........nije bilo mane u slicnim marifetlucima ni onima u gradu.............''psihologija mase''




uostalom koji ''qurac''grad Sarajevo nisu proglasili O T V O R E N I M gradom 1993 ili 1994 ????

sigurno bi bilo manje mrtvih i invalida............ ( zena i djece ) i bilo bi lakse nositi pusku ako se je znalo da su ti zena i djeca na sigurnom, dok su VLASTODRSCI u gradu svoje porodice/familije/obitelji ( imali jos koji izraz ????????????? ) izmjetili na sigurno.

putnik29 wrote:

sarajovasi wrote:putnik 29
Poslao sam ti PP i e-mail adresu
Unaprijed zahvalan

Poslao sam ti nesto - pa pogledaj i vidi moze li ti to pomoci.

Hvala
Rad je odlican

sarajovasi wrote:

putnik29 wrote:

sarajovasi wrote:putnik 29
Poslao sam ti PP i e-mail adresu
Unaprijed zahvalan

Poslao sam ti nesto - pa pogledaj i vidi moze li ti to pomoci.

Hvala
Rad je odlican

Vidi ako ti jos sta konkretno treba pa javni - gledao sam sinoc - imam negdje i karte obostranog rasporeda snaga iz '91, ali nisam ih jos uspio pronaci a prevelike su za skeniranje.

Sto se tice formacija koje su nas drzale u okruzenju - ima tu jos nekoliko jedinica koje se pojavljuju tek od '93, a paravojne formacije nisam obuhvatio uopste.

Ne vidim gdje su jedinice koje su bile u Hadžićima, vidim da si ih poslje dodao ali bilo je par kasarni, predpostavljam da su neke jefinice bile tu.

Dobar rad (barem ja mislim). covjece, sad tek vidis koliko su bili oni nasi advokati u haagu nesposobni kad nisu mogli dokazati da je VRS ustvari JNA samo sto je promijenila ime, a u biti je B. Adzic komandovao njome i organizirao njen komandni kadar.

e, pitanje...po ovome, VRS je imala nekih 138.000 vojnika. jesam li to dobro izracuno? nesto mi puno. nisam znao, jer sam konto da iako nemamo oruzja da smo u ljudstvu znatno, znatno nadmocniji, ali po ovome smo i u ljudima bili tu negdje.

karanana wrote:Dobar rad (barem ja mislim). covjece, sad tek vidis koliko su bili oni nasi advokati u haagu nesposobni kad nisu mogli dokazati da je VRS ustvari JNA samo sto je promijenila ime, a u biti je B. Adzic komandovao njome i organizirao njen komandni kadar.

e, pitanje...po ovome, VRS je imala nekih 138.000 vojnika. jesam li to dobro izracuno? nesto mi puno. nisam znao, jer sam konto da iako nemamo oruzja da smo u ljudstvu znatno, znatno nadmocniji, ali po ovome smo i u ljudima bili tu negdje.

Ovako jarane,

u drugoj fazi rata (kraj'92 do kraja '93) moja je procjena da je VRS imala oko 135 hiljada vojnika, oko 550 tenkova , 700-tinjak BOV i preko 1300 artiljerijskih cijevi (ovdje su obuhvaceni minobacaci 82 i 120 mm, BST-ove 76 i 108mm i PAT 20mm i vise)

Tokom trece faze rata, a usljed pojacane mobilizacije i jace org-mob popune - VRS (sa pripadajucim jedinicama VJ na teritoriji BiH) broji oko 170 hiljada. U ovoj fazi rata jedinice ARBiH (sa nastavno regrutnim centrima) broje oko 200 hiljada a HVO (sa jedinicama HV na teritoriji BiH) oko 35 hiljada.


Sve navedene cifre su procjene.


nadam se da ovo pomaze

madner wrote:Ne vidim gdje su jedinice koje su bile u Hadžićima, vidim da si ih poslje dodao ali bilo je par kasarni, predpostavljam da su neke jefinice bile tu.

hadzici su interesantan teren. prije rata, u rejonu Zunovnice nalazila su se skladista MTS i neke intendantske opreme. TRZ hadzici je radio remont tenkova, OT i BoV. tokom rata (koliko mi je poznato) nalazio se bataljon iz sastava jedne od "sarajevskih" brigada VRS (mislim iz 1. ).

karanana wrote:Dobar rad (barem ja mislim). covjece, sad tek vidis koliko su bili oni nasi advokati u haagu nesposobni kad nisu mogli dokazati da je VRS ustvari JNA samo sto je promijenila ime, a u biti je B. Adzic komandovao njome i organizirao njen komandni kadar.

e, pitanje...po ovome, VRS je imala nekih 138.000 vojnika. jesam li to dobro izracuno? nesto mi puno. nisam znao, jer sam konto da iako nemamo oruzja da smo u ljudstvu znatno, znatno nadmocniji, ali po ovome smo i u ljudima bili tu negdje.

Slažem se i ja da su naši advokati u Haagu bili nesposobni, ali prisustvo vojske iz tuđe zemlje (vojske Jug.) kod nas, nije bilo predmet sudske rasprave;
naime trebalo je dokazati da su te iste vojne jedinice iz Srbije, (kojima je svakako komandovao Slobo prije sviju pa, (bar ja mislim) tek onda Panić; Adžić i Perišić i ko sve ne) izvršile genocid, znači da su se planski slale trupe iz SR kako bi etnički očistile određene dijelove BiH.
Uspjelo se dokazati njihovo prisustvo u BiH (što i nije neka stvar), komandni "lanac" iz Bg, ali se nije uspjelo dokazati (pazi sad!) da je JNA ili VJ (kasnije) planski sprovodila genocid!?
Čakštaviše, njihova odbrana je uspjela dokazati "i da se desio genocid, njega nisu mogle izvršiti redovne jedinice VJ, jer nisu ni znale da će on izvršiti, ondnosno nisu ni "mogle znati"?!
Naravno, svi mi znamo da Niški, Novosadski i Užički korpusi VJ nisu bili ovdje na vježbama (kao i redovne jedinice MUP-a, paravojne i četničke jedinice iz Srbije),nego u sprovoenju etičkog čišćenja, ubijanja svega nesrpskog i korjenja granica V.Srbije!

BTW, ni ja fakat nisam znao koliko je naša Armija brojala vojnika, a ni koliko ih je bilo u VRS.

Objavio/la documentary na svom blogu BLOB.Nadam se da se nece ljutiti sto sam to objavio bez njenog znanja.Inace sam sa Sobom studirao!

Nebojša Šerić Šoba: 'Moj najgori dan rata...Bitka za Žuč'

Osvanuo je lijep i sunčan dan. (21 ili 22 Juli 1993, ne mogu da se sjetim tačno) Rat je bio u punom 'cvatu' i stalno su se dešavali belaji. Mene je uglavnom dosta toga mimoišlo. Nisam se gurao naprijed, fatao sam se začelja kolone. Nisam nikad bio osobito hrabar, a da jesam, možda sad ne bih bio ovde. Ipak sam svim srcem bio u Armiji RBiH, jer sam znao da smo borci za slobodu i nezavisnost BiH, moje jedine domovine.
Toga dana u 8 ujutro sam krenuo na smjenu na brdo Žuč. Prvo sam svratio do maršalke , gdje smo se pobrojali, pokupili sljedovanje i lagano krenuli (pješke, naravno) nekih sat i po do vrha Žuči. Taj put nikad nisam volio, mada je prolazio kroz živopisan krajolik, koji je nakon početka rata postao avetinjski pust uprkos prirodnim ljepotama. Dok se dodje do Žuči, treba proći kroz nekoliko sarajevskih naselja: Pofaliće, Buča potok, te još par sela. Pred samu Žuč, uvijek se prilazilo pomiješano neobjašnjivom hrabrošću i nekim iskonskim strahom. Tu se vodilo mnogo borbi, i naša brigada je jedina zaista pomakla liniju od centra grada, za otprilike 8 kilometara "(zamislite da je svaka brigada u Sarajevu uradila isto). Dosta ljudi je stradalo, imali smo jako mnogo ranjenih, ali smo nekako opstajali.
Prije samog našeg ulaska u selo Jezera, četnici su počeli da granatiraju naše položaje na Golom brdu. Odmah smo zastali i uletili u jednu praznu spaljenu kuću. To je trajalo nekoh 10tak minuta i onda je stalo. Pomislili smo da su nešto primijetili pa zasuli granatama čisto zbog "mira u kući". Prošli smo kroz selo, i ispod samog Golog brda imali smo jednu kuću u kojoj smo uglavnom boravili kad nismo na smjeni na liniji.
Nekad smo znali igrati karata ispred te kuće, sve dok jednog dana Samir nije poginuo od gelera. Još uvijek mi nije jasno kako smo bili glupi i komotni da se zajebavamo na takvom mjestu, a tek mi nije jasno kako svi nismo poginuli. Apsurd je da smo nakon eksplozije granate svi uletili u kuću, a samo Samir nešto progovori, uhvati se za sudoper i pade. Poplavi u licu, i ko riba na suhom je pokušavao da dodje do daha. Počeli smo da urlamo. "Samire, šta ti je?!....Jedan mali geler ga je pogodio kroz ledja direktno u srce. Nije mu bilo spasa. Ma nije bila ni kap krvi. Imao je samo 19 godina…
Ušli smo u kuću, preuzeli smjenu i pogledom otpratili raju koja su trkom krenula za grad. Tek kasnije sam skontao koliko su imali sreće. Da su ostali još deset minuta, možda neki od njih ne bi bili živi, jer je u tom momentu počela OFANZIVA.
Nisam ni postao svjestan šta se dešava, a napolju je krenulo da pljušti sa svih strana. Nismo više znali otkuda sve padaju. Pod kišom granata otrčali smo do prve tranšeje i krenuli do našeg topa jer smo znali da će tamo biti mnogo belaja. Utrčali smo u rov, i svi zadihani smo se gledali isprestravljeni...ŠTA JE OVO? Detonacije su postale nesnosne. Sve oko nas je gorilo. Ja sam se držao rukama za korijenje jer su detonacije bile toliko jake da su nas bacale po zemlji. Neki su već krenuli da paniče i da kukaju, a ja sam samo pržio cigaru za cigarom. Imao sam samo jednu kašikaru i držao sam je čvrsto u ruci. Imali smo samo jednu pušsku na nas trojicu, jer smo k'o biva bili posluga na topu.. Duboko oranje nije prestajalo. Samo su padale i padale. Ubrzo smo čuli krike, i pored našeg tranšeja su dvojica boraca nosila trećeg, koji nije imao noge… Djavo je odnio šalu.
U jednom momentu nakon nekih sat I po granatiranja, pucnjava prestade. Mrtva tišina.....u sebi sam se poradovao da je sve gotovo, i da će se sve polako smiriti. Nakon par minuta poče žestoka pješadijska pucnjava."ETO IH!, neko se prodere. Bojan je izletio s puškom i krenuo da puca niz brdo. Mi ostali smo samo sjedili i blejili u prazno. U tom momentu, počeše da protrčavaju borci sa Golog brda, i vrište "Pala linija!". Većina ih je pobacala puške, koje smo mi prihvatili. Ja sam zgrabio kalaš, i krenuo da gledam nis padinu. U tom momentu je neko iz blizine krenuo da "Sijačem Smrti" dere po zemlji oko mene. Zgrabio sam bombu i samo je bacio ispred bunkera. Bomba sastavi, a ja samo proturim kalaša i krenem nasumice da derem nizbrdo.
Odbili smo napad na naš rejon, ali je iznad nas Golo brdo palo. Više nije bilo nikoga na liniji, što znači da je naše desno krilo bilo skroz prazno. Granatiranje je opet počelo. Rokali su ko ludi slijedećih sat vremena. Nakon toga opet pješadijski. Mislili smo da sa naše desne strane nema nikog, ali je ipak bilo neke raje koja su se valjda krila po bunkerima. Nas nisu direktno napali, ali paljba na našoj desnoj strani je skoro skroz prestala. Više nije bilo iluzija da tamo ima neko živ. U tom momentu, kroz tranšej ugledasmo kako prilaze dvojica ranjenika bukvalno noseći jedan drugog. Jedan je dobio u glavu, a drugi u ledja. Više nismo imali šta da tu tražimo, počela je i nas fatati panika i napustili smo položaj.
Na Žuči smo uvijek imali samo ofanzivne linije, jer je Šehović htio da samo idemo naprijed. Nismo imali ni metra rezervne linije. Mislim da je to bila velika greška, jer smo bili izloženi direktnom topovskom paljbom sa brda iznad Vogošće pa i sa Poljina. Do tada su nas gadjali uglavnom sa Ilidže i minobacačima iz Vogošće....
Krenuli smo se izvlačiti s linije, noseći dvojicu ranjenika koji su zapomagali. Nosili smo ih kako smo stigli jer su oko nas sastavljali minobacači. Uletismo napokon u tu našu kuću, kad unutra još 5-6 teških ranjenika i s njima naša dvojica koji su ostali u kući. To je scena koja se ne da opisati. Na sve strane krv i zavoji, poderane košulje i potkošulje, krici i jauci i molitve. U medjuvremenu je ta kuća dva puta pogodjena , sva sreća u krov, inače bi opet bio masakr. Skontali smo da moramo nekako prebaciti ove nesretnike, inače će svi i poumirati. Pošto sam ja jedini imao pancir, istrčim iz kuće i punim trkom pravac sanitet, koji je bio na kraju sela. Na jedvite jade sam dotrčao do saniteta, otvorio vrata, a unutra još gora scena. Gomila mrtvih i ranjenih boraca, i jedan doktor koji sav izbezumljen samo puši i gleda u prazno. Tip je bio u totalnom šoku, i kontao je da sam ja neprijatelj. Nakon što sam mu objasnio situaciju i rekao da imamo ranjenih, on je samo klimnuo glavom i rekao "Donesite ih." Pitao sam ga ima li ikakvih kontakata s komandom. Rekao je da je zadnje što je čuo je da su dvoja ambulantna kola pogodjena dok su pokušavali da dodju do Žuči.
Opet sam istrčao vani i zaletio se nazad u kuću koliko god sam brže mogao. Dok sam protrčavao kroz kratere koji su se u medjuvremenu umnožavali, sapleo sam s nekoliko puta, i imam utisak da mi je to u jednom momentu spasilo život, jer je nekoliko detonacija odvalilo u mojoj neposrednoj blizini. Svakako mi je sve zvonilo u glavi pa više nisam mogao ništa da čujem, osim da osjetim pritisak od detonacija. Nekako sam se dokopao one kuće i ispričao situaciju. Odlučili smo da jednog po jednog ranjenika prenesemo u ćebadima, pošto nismo imali nikakva nosila.
Dvojica su istrčala s jednim ranjenikom a ja sam pokušao da previjem jednog teško ranjenog momka. Zvao se Nenad i bio je negdje sa Alipašinog polja, i stalno me je pitao kako mu izgleda rana i hoće li preživjeti. Ja sam ga tješio da će sve biti u redu i da hitna pomoć samo što nije stigla. Realnost je bila drugačija: Imao je veliku rupu u ledjima baš u predjelu bubrega i brzo je gubio krv. Počeo je da se gubi i krenuo sam da ga polako podižem, ne bi li vidio da li je u stanju za transport. Činilo mi se da neće živjeti još dugo ako ga odmah ne odvedemo doktoru. U tom momentu su se vratila ova dvojica, a jaran i ja smo ranjenika poprtili u ćebe i trkom kroz granate. On je jaukao dok smo ga prenosili, ali nije bilo druge, morali smo trčati. Uspjeli smo uletiti kod doktora koji je samo blijedo gledao i čekao kada će i na njega da dodje red.

Vratili smo se u kuću i shvatili da nema smisla prenositi ranjenike tamo, jer im svakako nema ko pomoći, već da se priberemo, i probamo organizovati kakvu takvu odbranu ispred i unutar kuće. Bilo je dosta oružja koje su drugi odbacili , i ja sam zgrabio šarac i par redenika i zalegao u krater pored kuće. Sve sam više gubio osjećaj za spasavanje sopstvenog života, i počelo je da me hvata neko čudno ludilo. Nekoliko puta sam išao u kuću da vidim kakva je situacija, i u jednom momentu sam totalno pukao. Osjetio sam totalni gubitak straha, jer zaista više nije imalo šta da se izgubi."Ja više ne mogu ovako! Ko će sa mnom gore na vrh brda, idemo da vraćamo položaje! - povikah. U to njih trojica u glas: " Ma jesi lud, pobiće nas sve!!. Ja sam zaista osjetio nevjerovatno samopouzdanje i rekoh: " Ja idem, ko će sa mnom?". U tom skočiše na mene, oboriše me na pod "Nećes ti nigdje! , oduzeše mi mitraljez , i uguraše me u mali prostor ispod sudopera.
Totalno sam izgubio pojam o vremenu i prostoru, svo vrijeme sam samo gledao u vrata i iščekivo momenat kako neko unutra ubacuje bombe. Vjerovatno je prošlo dosta vremena dok smo tako ležali na podu i čekali smrt na vratima, kad je počelo da se smraćuje. Više niko nije htio da dežura vani, jer su nekako svi pukli.
U jednom momentu smo čuli kako se približavaju neki glasovi i kako neko polako prilazi kući. Lagano smo repetirali puške i pogledom ispratili jedan drugoga. Ovaj jaro pokraj mene ne izdrža i povika "Ko je? " Smjena!" - neko se prodere. " Ja sam, Učo!". Učo je bio komandir voda. Prepoznali smo njegov glas i skočismo na noge. Brzo otvorismo vrata, koja smo ipak zabarikadirali, i unutra uletiše desetak naših iz čete. Oni još nisu svjesni šta se dešava, niti znaju kakva se tragedija odvija.
"Momci, idite lagano u komandu u Buća potok, mi ćemo sad vidjeti šta dalje, - reče Učo. U tom momentu nisam mogao vjerovati kako se situacija obrnula za 160 stepeni. Još prije par momenata sam mislio da ću zaplatiti, kad ono , stiglo izbavljenje. Nije mi trebalo dvaput ponavljati. Zgrabio sam šarac za svaki slučaj, izletismo napolje pa pravac grad. Već je pao mrak, a i granatiranje prestade. Dok smo izlazili iz sela, sretosmo kolonu naših boraca kako idu gore u pravcu golog brda. Pitaše nas za par detalja na brzinu, mi odgovorismo šta smo znali. Bili su to Ciletovi momci , Izvidjačko-Diverzantska brigada. U jednom momentu su pomislili da mi bježzimo s linije pa su ko htjeli da nas vraćaju, ali mi smo bili prilično ubjedljivi (pogotovo šarac u mojim rukama). Nije prošlo 15 minuta, već smo čuli kako se oni rokaju na vrhu brda. Kasnije smo čuli da su oni vratili liniju. Loša vijest je bila da je u napadu poginuo moj jedan jako drag komšija, koji je bio super momak i volio sam ga ko brata. Zvao se Zlatko. (Neka mu je laka zemlja. Nikad te nećemo zaboraviti, tvoja raja sa Djidjikovca)
U slijedećih nekoliko dana je bilo pravo ludilo, u kojem više nisam učestvovao, ali sam ipak bio dovoljo blizu u slučaju potrebe. Izgubili smo liniju s one strane Golog brda, ali oni nisu uspjeli da nas odbace dalje nizbrdo. Kasnije smo ispod Golog brda kopali tranšeje, koje smo trebali davno iskopati kao rezervnu liniju, I vjerovatno bi bilo mnogo manje žrtava. Naša brigada je pretrpjela značajne gubitke. Poginuli su i komandant brigade Enver Šehović i komandir prve čete. Nakon toga naša brigada više nije bila prije toga, ali smo i dalje gurali koliko god smo mogli. Ja sam poslije toga prekomandovan u četu Centar, odnosno na liniju u Fočansku ulicu iznad TAS-a.
Jako često sam znao gledati na Žuč i prisjećati se pakla koji se desio te '93- će. I dan danas ne mogu da vjerujem da sam preživio, i dalje računam vrijeme na "prije i poslije Žuči".
Rat sam ipak preživio (zadnjih godinu dana rata sam radio kao pionir, postavljao i skidao mine. I tu je bilo nezgodnih momenata) Psihički osakaćen kao I mnogi drugi koji su preživjeli strahote rata u Bosni I Hercegovini, nastavio sam dalje, i evo me...tu sam.....

Inace sam citao Hasku optuznicu cetnickom generalu Galicu.Po onome kako su oni opisivali liniju oko Sarajeva i jedinice je skroz zbunjujuce.Cude me da su ga ikako optuzili.Interesuje me ako neko ima kartu iz Haga koju su oni objavilia,odnosno kartu obruca oko Sarajeva.Trazio sam pa nisam nigdje nasao

sarajovasi wrote:Inace sam citao Hasku optuznicu cetnickom generalu Galicu.Po onome kako su oni opisivali liniju oko Sarajeva i jedinice je skroz zbunjujuce.Cude me da su ga ikako optuzili.Interesuje me ako neko ima kartu iz Haga koju su oni objavilia,odnosno kartu obruca oko Sarajeva.Trazio sam pa nisam nigdje nasao

Mene ne cudi nimalo, taj zlocinac je jedan od glavnih krivaca za smrt mnogih civila po Sarajevu.

sarajovasi wrote:

Ova formacija nije tacna. Motorizirane brigade nisu imale oklopne bataljone ni mjesovite artiljerijske divizione. Takodje, nema smisla ni jezicki, jer ako komandu stana pisemo kao zapovjednistvo stana, onda cete pisi kao satnije a divizione kao artiljerijske bataljone. Takodje pozadina je termin koji se zadrzao samo kod srpskih jedinica.

Putnik29