suncokret13 wrote:dioklecian wrote:suncokret13 wrote:dioklecianu,
evo sada se i ti ''napokon'', mozes vratiti u zemlju svo'ih djedova,mozda ''dobijes kakav polozaj'',ujedno sa sobom povedi sve one koji u u Titovom progonu,nasli azil ovdje.
sada imate svoju nezavisnu zemlju.pa uostalom dali ste za to VELIKE PARE ( o porjeklu novca,ce vjerovatno neko drugi pisati.......droga,prodaja oruzja,bijelo roblje....),pa sada ne bi bilo lijepo da vam vasi drzavnici okrenu ledja.....ili.......?
( china vs taiwan )
hvala na cestitanju, opet moj efendija suncokretu-baksuz13 grijesis kao po obicaju.
ljudi koji se bave tim poslovima koje ti spominjas, su ljudi tvog karaktera, oni su egoisti po prirodi i oni vole samo sebe,
neovisnost su izborili intelektualci i pravda koja postoji na ovom svijetu,
polozaji nam nisu potrebni, ne patimo od takvih profesija.
drago mi je da si po prvi put priznao da je kosovo zemlja ilira-albanaca ili kako ti obicavas zvati shiptara.
selam od diokleciana
stvarno si simpatican lik,
sada cu po PRVI put upotrijebiti naziv
S I P T A R !!!
drugo,posto si dokon,
sjedni i prebisci sve moje postove i pronadji gdje sam ja to naspisao
S I P T A R ( ovo je DRUGI put,ovdje da upotrijebim taj naziv ).
ubuduce mi nemoj propisovati ono sto nisam napisao ili rekao.
nasi rjecnici se veoma mnogo razlikuju.
ko je ironican i ko konstantno omalovazava druge likove na forumu ( ti,kao dioklecijan,ili kao ibro dirka ili koji ti je ono treci nick daw...)
druga stvar, ja nigdje nisam PRIZNAO,
da je kosovo zemlja albanaca i ilira ?
a po cemu bi to trebalo biti ???
uostalom ti si baljezgao da su potomci ilira u svojoj cjelokupnoj istoriji bili ugnjetavani od SLAVENSKIH naroda ( a to DJELIMICNO danasnji hrvati,srbi i muslimani......ako zanemarim podrijetlo odredjenih koji dolaze s iranske visoravni ili drugog djela koji su potomci bogumila ili treceg djela koji su nasljednici nebeskog naroda....),pa i poslije Titovog doba.
znas vrlo dobro ,kao i ja da su ti isti albanci s kosova ISTO krivi za stanje na kosovu kao i srbi.
konstano su jedne druge ubijali i protjerivali,palili i pljackali.glupo je da jedne amnestiras i predstavlja ih kao nevinasce.
a pare,koje ste skupljali,znas i sam odakle dolaze, - prodaja oruzja,prodaja droge,kupoprodaja mladih zena( djevojcica) ili ono sto se zove bijelo roblje....
znas i sam koliko je zenske djece iz bosanskih sela,zavrsilo na obroncima Prokletija.....znas i kako i zasto.......znas i sam da je sve ovo tacno.......
bolje ti je opet da promjenis nick,( stavi jos jednom ispred sebe Titovu sliku,zastiti se s njom - to vam je u atavizmu).
uostalom ti si baljezgao da su potomci ilira u svojoj cjelokupnoj istoriji bili ugnjetavani od SLAVENSKIH naroda
(atoDJELIMICNOdanasnjihrvati,srbiimuslimani......akozanemarimpodrijetloodredjenihkojidolazesiranskevisoravniilidrugogdjelakojisupotomcibogumilailitrecegdjelakojisunasljednicinebeskognaroda....),pa i poslije Titovog doba.
na tvoju zalost,mene ne mozes strpati niti u jedan nacionalni tor,a uzalud se trudis ,samo pazi da u svom tvom tom trudu,ne ostanes trudan...........
samo za suncokreta-baksuz13
Pismo Dimitrija Tucoviæa
Krvna osveta soldateske
Iz arbanskih pisama
Druže urednièe,
Baš ovih dana navršila se godina otkako žalosna arbanaska plemena nose svoj krst na Golgotu. To je godina dana sistematskoga istrebljivanja arnautskoga stanovništva u svima oblastima koje je srpska vojska zauzela.
Za tu godinu dana proliveno je mnogo ljudske krvi po klancima i poljima prostranoga balkanskoga razbojišta. Ali ono što balkanskim ratovima udara peèat najvarvarskijih i najkrvožednijih ratova mraènoga srednjega veka, to nisu potoci krvi s jedne i druge strane popadalih lesa naoružanih ljudi, koji su u rat krenuli, ne, veæ su to reke krvi poubijanoga neboraèkoga stanovništva, nevine dece, žena i mirnih ljudi, radnoga sveta Stare Srbije, Arbanije, Makedonije i Trakije, èija je jedina krivica što se drukèije bogu moli, što drugim jezikom govori, drugo ime nosi i što je na svom vekovnom ognjištu naivno saèekao èetiri divlje najezde.
Ta zloèinstva nisu dela pojedinaca ni liènoga raspoloženja, veæ sastavni deo »nacionalne« politike balkanskih država. Srpska vojska je istrebljivala Arnaute po Staroj Srbiji i Arbaniji, a bugarska Turke po Trakiji i grèka Turke i Arnaute na Devolu, sa zloèinaèkim uverenjem da time vrše jedno »nacionalno delo«, da, skidajuæi taj nevini svet s lica zemlje, skidaju s vrata neprijatelja sa kojim æe u buduænosti biti teško iziæi na kraj.
A sa ratnim obrtom koji je nastao sa sukobom saveznika meðu sobom, stari sistem nije prestao raditi, samo je izmenio materijal za klanje: mesto Turaka i Arnauta, pod bugarskim nožem su sada izdisali Grci i Srbi, a pod grèkim i srpskim Bugari. Balkanski narodi su bili ujedinjeni – u krvi!
Kao što vidite, druže urednièe, sudbina arbanaskih plemena nije bila usamljena, izuzetna. Ipak je ona u jednom pogledu bila izuzetna, teška, teža od sudbina ostalih balkanskih stradalnika, naime: arbanaska plemena su padala ne samo bez branioca veæ tako reæi bez i jednoga glasa zaštite i protesta u njihovu korist. Glas srpskoga proletarijata, glas naše Partije, to je bio jedini znak èoveèanskoga sauèešæa u tragiènoj sudbini ovih nesreænih gorštaka, pa ni taj glas nije, na žalost, mogao do njih dopreti. Zauzimanje austrijske i italijanske štampe i diplomatije ne samo da im nije pomoglo veæ, štaviše, uèinilo je da se jedan pravedan protest kompromituje u oèima napredna sveta i da jedna pravedna stvar propadne u prljavim rukama.
Još i sada, posle tolikih krvavih prizora koji nerve žderu, stoji mi u živoj uspomeni prvi izveštaj o sukobu srpske vojske s Arnautima. Taj je sukob izbio pre objave rata. Arnauti su namamljeni na domak artiljerijske vatre. »Odmah potom«, opisuje jedan oèevidac, »naši karteèi poèinili su najstrašniju pustoš meðu njima. Albanci su padali gomilama. Krici besa i bola skoro su se izjednaèavali sa grmljavinom topova. Kroz vazduh su letele ruke, noge, glave i komadi mesa Albanaca. A kada je artiljerijska vatra obustavljena, bojište beše pokriveno ne leševima veæ rastrgnutim udovima koji su izgledali kao neka masa prelivena kao karmin crvenom bojom«. I na svaki znak gnušanja i protesta, dobijao sam od oficira kojima skoro izreda zavlada razbojnièka psihologija komitskih bandi jedan isti odgovor: da tako i treba izdajnicima! Mi ne znamo kakav su dogovor s Arnautima imali naši i preko koga su ga imali. Ali, ma kakav taj dogovor bio, on nije mogao sadržavati zamenu staroga ropstva ropstvom novim gospodarima, koji su od samoga poèetka ratnih operacija pokazali da ne štede nijednu slamku krova nad glavom i nijedan plamièak života kod nevinašceta od nekoliko meseci. I ako je neko izdajnik dogovora, taj nesumnjivo nisu Arnauti veæ srpska vlada i vojska kao njen organ.
Još i sada, posle velike šetnje po zgarištima od Ristovca do Lerina i od Draèa do Careva Sela, ja ne mogu da zaboravim utisak koje je na mene èinilo crvenilo neba od prvoga paljenja sela. Prvih nedelja rata sa Turcima mi noæi nismo imali, jer smo se kretali, logorovali i tukli prema svetlosti arnautskih sela koja su gorela. Vatre zapaljenih sela bile su jedini signal kojim su pojedine kolone srpske vojske javljale jedna drugoj dokle su stigle. A arnautsko stanovništvo – ukoliko nije poubijano i koje je moglo bežati – gurali smo pred sobom i nagnali ga da nam, kao oèajnik koji gleda kako mu kuæa gori, dade upornog otpora na Bujanovcu, a potom da se uz tursku vojsku na Kumanovu lavovski bori. Ovu varvarsku politiku srpske vlade i Vrhovne komande platio je srpski narod životima mnogih svojih vojnika. Sa padom Kumanova slegao se u Skoplje ceo onaj svet arnautskoga stanovništva koje je srpska vojska, nadiruæi sa severa, gurala pred sobom i koje je tu, tražeæi utoèišta, velikim delom našlo – smrt. Kao da je ustao iz groba srednji vek, kada je onaj despota na Demir-kapiji uveseljavao sebe u pijanèenju bacanjem ljudi strmoglavce u talase Vardara.
Pošto su ratne operacije prestale, moglo je izgledati da æe se stati i sa tamanjenjem arnautskoga stanovništva. Onaj arnautski pojas što je opasivao staru srpsku granicu od Mitrovice do prema Vranju veæ je bio slišæen, pri èemu se naroèito istakao jedan èovek koji sedi kao poslanik u Narodnoj skupštini! Na Kosovu je zavladala grobna tišina, samo ovde-onde pukne po koja osvetnièka puška koje su, po priznanju koje mi je jednom prilikom uèinio jedan od najviðenijih okružnih naèelnika u novim krajevima, izazvane »netaktiènim« držanjem naših organa vlasti.
Ali, da je sistem tamanjenja prestao raditi, samo je moglo izgledati. On nije prestajao raditi, kao što ne prestaje ni danas. I ono, druže urednièe, što je taj sistem poèinio pred ovaj arnautski upad i pri odbijanju Arnauta prevazilazi sve grozote koje su prema tome narodu za ovu godinu dana poèinjene. Èim se osetilo nemirnije kretanje meðu Arnautima prema srpskoj granici, pogranièni komandanti pristupili su klanju. Nad arnautskim žiteljstvom Peæi, Ðakovice i Prizrena lebdela je avet smrti dan i noæ. Ko bi živ zamrkao, nije bio siguran da æe živ osvanuti. Jer su ih baš po noæi, vreme koje je uvek birano za izvršenje najgorih ljudskih zloèina, kupili iz postelja i apsana i odvodili na gubilište. Ne èuje se ni šuma, a još manje pušèanoga pucnja, »mir« i »red« vladaju svuda, a Arnauta svake noæi nekuda nestaje, kao da se šakali i hijene iz ovih krševa izvlaèe, prikradaju njihovim kuæama i ove jadne ljude kupe, odvode i dave. Ta i hijene bi ih na èoveèiji naèin podavile!
Kada sam saznao za ove poslednje podvige srpske vojne i graðanske vlasti u novim krajevima, pomislio sam: Zar je zloèinaèka komitska psihologija ovladala celom vlasnièkom hijerarhijom; od prvoga ministra do poslednjega žandarma, a ti, Srbijo, kuda æeš sa njima i gde æeš se zaustaviti?
U taj èas stigle su vesti o pokolju u Ljumi, vesti u koje se ne može da veruje; iako su sušta istina, koje se teško mogu saslušati do kraja kada ih drugi prièa, a još teže ispisati da ih drugi èita. Vama je poznato, druže urednièe, da nije jedna žena ili jedno dete izdahnulo od srpskoga noža ili kuršuma; nije zapaljena jedna arnautska kuæa i nije se nad glavama jedne arnautske porodice uz strašan prasak skrhao progoreli krov kuæni; kroz guste oblake dima nije se èuo jedan cvrkut dece na majèinoj sisi, poslednji cvrkut tih opasnih stvorova što, za ime boga, rovu protiv srpskih vlasti i dižu bunu! Ali u Ljumi uništeno je tim merama za nepuna dva sata celo jedno selo, selo bez seljana, bez ljudi, selo u kome su bile ostale samo žene sa decom na krilu, devojke, bolesni i ostareli i deca svih uzrasta. Reèeno im je da slobodno ostanu kod kuæa, jer, kada Arnauti zarobljene srpske vojnike razoružaju i puste, zašto da ne savetuju svojim ženama da slobodno ostanu kod kuæe? Ali su se one uzaman molile, dižuæi decu uvis i govoreæi: »Aman, komandare, šta smo mi krive? Kazujete li vi vašim ženama kada što radite?«
Predajuæi ovo pismo javnosti, Vi æete, druže urednièe, postupiti u duhu rada socijalne demokratije i vladu javno staviti u položaj: ili da za vinovnicima ovih zloèina uèini poteru, ili da se sa zloèinima solidariše. Ako se odluèi na prvo, to neæe biti samo slaba satisfakcija, pa ipak satisfakcija uvreðenom oseæanju svakoga kulturnoga èoveka i jedan akt koji ona duguje uniženom ugledu srpskoga naroda, veæ i javna zaloga da æe jedanput prestati da radi sistem istrebljenja jednoga celoga naroda. Ako vlada pokuša da preko ove javne optužbe preðe, onda æe bar ogromne posledice ovoga sistema pred istorijom i srpskim narodom biti nepobitno ostavljeni njoj u odgovornost. A one æe se pamtiti s kolena na koleno, kao što se pamte Vartolomejska noæ, Sicilijansko veèernje, Kišenjevo, i kao što æe se pamtiti Demir-hisar i Doksat.
Radnièke novine br. 223, 22. oktobar 1913. Dimitrije Tucoviæ, Sabrana dela, Beograd 1980, knj. 7, str. 160–164.
evo ti jedan clanak pa ces se mozda stidjeti roda svog. tvoj je napisao, ali za razliku od tebe mnogo pametniji.
najbitnije u svemu ovome jeste ta cinjenica da kosova je nezavisno, a ti sto znas dva jezika, jedan u zagradi i drugi bez zagrade i dalje ces se hraniti i tjesiti sebe mrznjom, lazima, frustracijama, traumama itd. koje nosis od djetinstva, da ti sad ne ponovim jer znas o cemu pisem.
ako su albanci kupovale neke cure koje ti spominjes, pa zavrsile tamo negdje na prokletijama, onda zamisli kojem ti to toru pripadas kad ste te jadne djevojke prodavali po prokletijama, sta reci, samo boze me sacuvaj
nego jos jednom da ti cestitam neovisnost, i sabur nemoj riknuti(crknuti), jer bo(inace) zivot je dug.
puno selama od diokleciana
manje krava znaci manje mlijeka i cijena mlijeku raste 
